Druga je godina od kako su velike parcele u Bačkoj date na obradu strancima. Pod izgovorom da će ovakvom promenom zakupca zemlje doći do višestrukog uvećanja prinosa i da će u Srbiju ući nove tehnologije, zemlja je data je Arapima na 3 decenije unapred i nama „prodata magla“ o svetloj budućnosti poljoprivrede. Dve sezone od kako oni obrađuju zemlju su sasvim dovoljne da se sagleda pretrpljena šteta. Velike površine su ih provele neobrađene, ili loše obrađene, ili su odbacile prinose koji su tužno/smešni za ovdašnje shvatanje poljoprivrede. Par hiljada hektara zemljišta u opštini Bačka Palanka su već dve sezone u nedopustivo lošem stanju. Zašto se žurilo da se zemlja da na obradu onima koji nisu spremni da je adekvatno preuzmu? Zašto se pričalo da su velemajstori poljoprivrede, oni koji zasad ne umeju ni ašov da zabodu?
Obrovac i Karađorđevo dele sudbinu interesima jačih tržišnih igrača žrtvovanih zemljišta i to je tek početak, jer se u Banatu, sa druge strane Vojvodine, naredne parcele spremaju za predaju. Domaći paori ostaju praznih ruku, a sve što je država do sada pričala o poljoprivredi nazivaju bajkama.
Zemlje ima koliko ima i ne možemo napraviti novu zemlju kada ovu koju imamo damo strancima. Za zemlju se u direktnoj konkurenciji bore naši ljudi i stranci. Kad jedni dobiju prioritet, drugi gube šanse. Poljoprivredna gazdinstva svojim radom finansijski zbrinjavaju čitave porodice, a novac od prometa koji oni ostvare ostaje u zemlji. Kod stranih gazda se za rad dobija jedna plata, a pare lako mogu da ispare na račune u inostranstvu. Davanje zemlje strancima je štetno i okrutno, a i direktan je uzrok daljeg iseljavanja stanovništva iz ruralnih sredina, pa generalno i iz Srbije. O ovome svedoče linkovi ka tekstovima i video materijalima koje nećete videti u Dnevniku, a koje vam navodimo ispod ovog teksta. Dnevnik, a i ostale vesti medija sa nacionalnom frekvencijom imaju važnije teme. Npr. treba da nas informišu o stanju u Kini, gde su po svetu oluje, a gde požari… Zato mi iz pokreta Dosta je bilo, kad javno izgovorimo da postoji cenzura u medijima i da se građanima vesti filtriraju kroz sitno rešeto, kako bi se predstavila ružičasta slika stvarnosti, dobijamo kontra kritike kojima se tvrdi da izmišljamo i pričamo gluposti. O glupostima malo opširnije u pasusu koji sledi.
Zakon o poljoprivrednom zemljištu je usvojen krajem 2015.godine i ozakonio je mogućnost da kompanije zakupe zemlju na nekoliko decenija unapred. Pošto je radni vek čoveka otprilike toliko godina, za sadašnje paore to znači doživotno uskraćivanje pristupa državnim oranicama. Štetan zakon su izglasali poslanici SNS-a, SVM-a, SPS-a, Pokreta socijalista, PUPS-a, SDPS-a. I pre donošenja ovog zakona je gore pomenuta zemlja u Bačkoj Palanci već data strancima, tako da se jasno vidi da je zakon namenski pisan za nešto što se planski pripremalo i što tek hvata zalet. Zemlja u Banatu je već tada bila „pod šapom“ za davanje Nemcima. U istom tom Banatu su u davnim vremenima neki drugi Nemci inicirali izgradnju pruga, koje je naša država uništila zanemarivanjem i sad se ocrtavaju obrisi namere da ih čak i počupa i pretopi u staro gvožđe. Toliko o sklonosti naše vlasti nemačkom osećaju za ekonomski razvoj i investicije, učenju od Nemaca i uvođenju nemačkih tehnologija. Sad bismo da uvezemo Nemce ponovo da nam sređuju stanje u poljoprivredi. Ali, dosta o glupostima.
Da ne bi ovo bio prazan tekst u kojem se iznose kritike, a ne daju predlozi načina izlaska iz lošeg stanja u koje sve dublje srljamo, dužni smo da kažemo šta po pitanju razaranja Vojvodine može da se uradi, šta je to što običan svet može da učini, a da doprinese pozitivnom raspletu.
Na prethodnim izborima narod nije uspeo dobro da se informiše o potezima aktuelne vlasti, jer je gledajući ružičasto filtrirane vesti stekao utisak da nam „cvetaju ruže“ i da „Srbija ide u dobrom pravcu“. Tako smo propustili priliku da se rešimo „stručnih“ kadrova za poljoprivredu (ali i druge oblasti) koji arče našu zemlju i više vole strance nego naše mlade paore. Do nekih narednih izbora možemo da organizovano radimo na snažnom ometanju vlasti u namerama koje ima i to na polju javnog informisanja – mestu na kojem su najtanji. Pošto je činjenica da im je medijski mrak i filtriranje vesti u nekim medijima jedini način da održe bajku o boljem životu u životu, budimo istrajni u tome da sve što se oko nas dešava u vidu video materijala i tekstova distribuiramo (šerujemo) kroz društvene mreže, da o tome pričamo komšijama i prijateljima koji nemaju pristup internetu. Što više ljudi dozna šta se u stvari dešava, manja je šansa da im potezi prođu neopaženo. Osvetlimo problem, objavimo sve, pa će im biti teže da sprovedu svoj naum.
Za Ujedinjene Arapske Emirate kažu da su zemlja sunca i peska. Za Vojvodinu smo ranije govorili da je buduća zelena žitnica Evrope. Teško je naći makar i simboličnu vezu između ova dva opisa, osim ako zanemarimo zabijanje glave u pesak i bacanje peska u oči po pitanju ove problematike koje je široko prisutno na svim nivoima vlasti kod nas. Neki koji ne zabijaju glavu u pesak svedoče da Arape lično na zakupljenoj zemlji nikad nisu ni videli. Pa, čija je onda naša zemlja?
Koliko gubimo od ovakvih, iznad opisanih, poteza države na polju poljoprivrede? Ko beži od novinara koji postavljaju pitanja o zemlji? Kako to da paori plaćaju i do 400 evra za zakup zemljiša, a Arapi 60 evra, pa se to nama „isplati“? Koliko kvalitetno Arapi obrađuju zemljište i kako naši paori gledaju na to? Zašto nema ni traga zajedničkom preduzeću koje je država osnovala sa Arapima, a nema ni reči o parama? Nađite bar neke odgovore u tekstovima ispod:
Zašto je posao veka postao fijasko
Prođe setva, a Arapi nisu ni orali
Arapska firma uništila zemlju u Karađorđevu
O tome zašto su poljoprivredna gazdinstva bolji nosioci razvoja od velikih i stranih kompanija možete pročitati ovde:
Zemlju vam nećemo oprostiti
Pokret „Dosta je bilo“
Tim za poljoprivredu u okviru
Odbora za Vojvodinu
Zajednička firma sa navodnim Arapima je samo paravan za pljačku .Kad prodjete malo kroz Vojvodjanska sela i pričate sa paorima vrlo lako se dolazi do saznanja ko je u stvari pravi korisnik državnog zemljišta .Paori ,svaki u svom ataru vrlo dobro znaju da zemljište koristi brat Premijera ,takodje se znaju i imena paora koji za njegov račun obradjuje tu istu zemlju.Ako znamo da je prosečna cena zakupa 400 evra za hektar, a fantomska firma Al Ravafed po pisanju Blica plaća svega 6.8 evra za hektar, lako je izračunati kolike su razmere ove dobro smisljene i organizovane pljačke.
Gospodo kada pišete ovakve tekstove podsetite se šta se sve izjavljivalo po pitanju izdavanja zemelje Arapima i prisetite se najdrastičnijih primera ugrožovanja seljaka, paora u Vojvodini pa i u celoj Srbiji.
Prvo ustupajući zemlju Arapima pričane su bajke o najsaveremenijim sistemima za navodnjavanje i kako će se zalivati na stotine i hiljade hektara. dver žetve godišnje. Pa dodajte tome u tekstu premijerovo gledanje u nebo i prizivanje kiše koja bi uticala na rast BDP. Jasno ste kroz ovaj tekst mogli da pitate staru, novu vlast, izvinite a gde su vam obećani zalivni sistemi.
Drugo. pričati o ugroženisti seljaka i svih koje žive na selu a ne spomenuti hapšenje paora, njihovu kreditnu zaduženost, kao drastične primere aktuelne agrarne politike je… Pa i jasno podsetiti da su isti ti paori, koje je premijer prozivao da bi da poseju žito i žive cele godine a aktivno rade 60 dana, da ne znaju da rade, su došli do nekih novih mašina, povećali površine kooje obrađuju, razvili svoje poslovanje i prihode.
Kod vas u tekstu ništa od navedenog nema i čini ga veoma “mršavim”, nepotpunim, nedovoljno efektnim. Po meni dobar pokušaj. Ali samo pokušaj. Da ste se stvarno posvetili ovoj temi mogli ste kroz ovaj tekst targetira određni broj novih glasača iz ciljne grupe seljaci, paori, mala polkuprivredna gazdinstva, koji, podsetiću vas, spadaju u onih 1.350.000 mali, srednjih preduzeća, preduzetnika i pljoprivrednih gazdinstva koji u najvećoj meri pune budžet republike Srbije. Verovatno se sećate to jedan od onih 20 tačaka našeg predizbornog programa.
Ljudi koji zive na selu su oduvek tretirani kao neko kome je koeficijent intiligencije veoma mali u odnosu na ljude koji zive po gradovima pa, samim tim, se i vlast bavi selom kao sa mentalno obolelim komsijom. Mladi ljudi beze iz ruralnih sredina jer nemogu da se ostvare ni kao uspesni proizvodjaci (nebitno je koliki ti je rod koliko otkupljivaci(mafija) moze malo da plati za njega) ni kao porodicni ljudi jer se mlade devojke jako tesko odlucuju za brak sa ljudima sa sela zbog toga sto je biti seljak znak da ta osoba ima veoma malu intiligenciju pa je seljak a ne neki referent ili menadzer… (predrasuda sa pocetka teksta) i zato sto to znaci rad od jutra do sutra bez mogucnosti da se ide na godisnji odmor (more, planinu, inostranstvo itd.) jer stoka mora biti nahranjena i iznegovana svaki dan bez izuzedka plus deca, kuca, basta… drugim recima robija sa veoma malo zivotnih zadovoljstava. Kome to treba? Meni ne, mojoj zeni jos manje a zivimo na selu. Mi nasu decu u ne forsiramo da budu odlikasi u skoli koliko insistiramo da uce jezike i da polako pale odavde jer ako ostanu ovde postoji ozbiljna opasnost umiranja od benignih bolesti, gladi(pored sveg naseg truda desava se da u frizideru i dzepu boravi samo vazduh…) jer ako nemas barem 1000e na gomili lekari ti nece operisati dete (zlu ne trebalo) pa moze i loza da ti se ugasi. A nas premijer kaze da seljaci nista ne rade i da su prosla vremena kad je moglo da se na selu tri meseca radi a celu godinu zivi. Ja u zivotu nisam cuo vecu nebulozu od ove(ta izjava se moze naci i na youtube ako, u medjuvremenu, nije uklonjena). Izvinjavam se na malo jacem pesimizmu ali nemogu protiv sebe i onoga kako se osecam. Pozdrav svima koji vide u kakvim smo g….. khm problemima.