Наша демократска политичка култура се види, чује и чита сваки дан у премијеровим медијима. И ту се ставља тачка. На све начине да покушамо, не можемо да стигнемо до префикса “политичка” када у текућем политичком животу културе нема ни на ћошку. Немамо културу говорења истине, уважавања другачијег мишљења, поштовања грађана и институција. Имамо културу пуну лажних доктората и диплома, старлета и скандала, лажи и манипулација. Реторика наше демократије своди се на конференције за новинаре на којима се причају шарене лаже и обећавају Београди на води. Док су се софисти мучили да у политички живот убаце реторику и развију је као главну полугу демократије, тако је данас наша дивна власт своди на монолог, увек исти.
Аристотел је написао да је “у држави свако и грађанин и владар”. Та суштинска веза цивилног и државног и узајамни утицај који се не може избећи, код нас је стављен у запећак. Јер шта има раја са државним питањима, шта кад имамо повратак у цивилизацију бога сунца који је вечан и недодирљив. Да смо само мало читали док смо и студирали, могли смо доћи до тога да је међу водећим појмовима савремене политичке теорије поред правде и демократије и принцип грађанства. Али шта то и како има везе са свима нама, почетницима у политичком животу, младим и неискусним посланицима и одборницима из покрета Доста је било? Кога још занима политичка теорија, шта ће искуснима емпиријска истраживања, ко у овој препаметној држави тражи било какво учење када нам је власт а priori свег знања. То је за почетнике.
Не верујем да је и једном пропуштено на било којој седници – републичкој, покрајинској, општинској – да се прокоментарише како ми не знамо да се бавимо политиком, како паметујемо и причамо нешто што не пролази. Почетници у политици, исти као и грађани који су за њих гласали – нису почетници у животу, на свом радном месту и култури ове земље. И док се формирање владе чека као да неко треба да је роди, то исто би се могло формулисати као одраз политичког искуства и напредне политичке културе.
“Све оно што малим словима пише у индивидуалној души човека, великим словима је написано у држави “(Платон, Федар). Док год је државник моћнији од индивидуалаца, све се то зове тоталитаризам (у речнику под словом Т). У нашој држави великим словима је написано Мандатар, име грађанина је деградирано и институционално и практично, тако да до неког привида нормалног политичког живота не можемо да дођемо ни овако на папиру.
“Режим који се ослања на арбитрарну моћ, а не на право као конститутивни момент није поредак” (Монтескје). Случај Савамале и рушење институција правне државе, поигравање са живцима и интелигенцијом грађана, није поредак.
Док се одуговлачи и одузима драгоцено време свих нас, време наше деце и њихове будућности, троше се и даље државни новци, а цегери грађана са пијаца и супермаркета постају све лакши и лакши. Политичка култура за почетнике у покушају формирања нормалне државе није идеал, може бити наша реалност одмах након наредних избора. Да парафазирам Тирнанића, грађанин је тај који зна да је боље бити почетник, него понављач.
Ана Николић
дипл. политиколог
чланица покрета “Доста је било”, Вождовац
Коментариши