Naša demokratska politička kultura se vidi, čuje i čita svaki dan u premijerovim medijima. I tu se stavlja tačka. Na sve načine da pokušamo, ne možemo da stignemo do prefiksa “politička” kada u tekućem političkom životu kulture nema ni na ćošku. Nemamo kulturu govorenja istine, uvažavanja drugačijeg mišljenja, poštovanja građana i institucija. Imamo kulturu punu lažnih doktorata i diploma, starleta i skandala, laži i manipulacija. Retorika naše demokratije svodi se na konferencije za novinare na kojima se pričaju šarene laže i obećavaju Beogradi na vodi. Dok su se sofisti mučili da u politički život ubace retoriku i razviju je kao glavnu polugu demokratije, tako je danas naša divna vlast svodi na monolog, uvek isti.
Aristotel je napisao da je “u državi svako i građanin i vladar”. Ta suštinska veza civilnog i državnog i uzajamni uticaj koji se ne može izbeći, kod nas je stavljen u zapećak. Jer šta ima raja sa državnim pitanjima, šta kad imamo povratak u civilizaciju boga sunca koji je večan i nedodirljiv. Da smo samo malo čitali dok smo i studirali, mogli smo doći do toga da je među vodećim pojmovima savremene političke teorije pored pravde i demokratije i princip građanstva. Ali šta to i kako ima veze sa svima nama, početnicima u političkom životu, mladim i neiskusnim poslanicima i odbornicima iz pokreta Dosta je bilo? Koga još zanima politička teorija, šta će iskusnima empirijska istraživanja, ko u ovoj prepametnoj državi traži bilo kakvo učenje kada nam je vlast a priori sveg znanja. To je za početnike.
Ne verujem da je i jednom propušteno na bilo kojoj sednici – republičkoj, pokrajinskoj, opštinskoj – da se prokomentariše kako mi ne znamo da se bavimo politikom, kako pametujemo i pričamo nešto što ne prolazi. Početnici u politici, isti kao i građani koji su za njih glasali – nisu početnici u životu, na svom radnom mestu i kulturi ove zemlje. I dok se formiranje vlade čeka kao da neko treba da je rodi, to isto bi se moglo formulisati kao odraz političkog iskustva i napredne političke kulture.
“Sve ono što malim slovima piše u individualnoj duši čoveka, velikim slovima je napisano u državi “(Platon, Fedar). Dok god je državnik moćniji od individualaca, sve se to zove totalitarizam (u rečniku pod slovom T). U našoj državi velikim slovima je napisano Mandatar, ime građanina je degradirano i institucionalno i praktično, tako da do nekog privida normalnog političkog života ne možemo da dođemo ni ovako na papiru.
“Režim koji se oslanja na arbitrarnu moć, a ne na pravo kao konstitutivni moment nije poredak” (Monteskje). Slučaj Savamale i rušenje institucija pravne države, poigravanje sa živcima i inteligencijom građana, nije poredak.
Dok se odugovlači i oduzima dragoceno vreme svih nas, vreme naše dece i njihove budućnosti, troše se i dalje državni novci, a cegeri građana sa pijaca i supermarketa postaju sve lakši i lakši. Politička kultura za početnike u pokušaju formiranja normalne države nije ideal, može biti naša realnost odmah nakon narednih izbora. Da parafaziram Tirnanića, građanin je taj koji zna da je bolje biti početnik, nego ponavljač.
Ana Nikolić
dipl. politikolog
članica pokreta “Dosta je bilo”, Voždovac
Komentariši