Мандатар је протутњао Скупштином и јасно ставио до знања да му није намера да јој се подреди, како му Устав налаже. Њему је Скупштина позорница, а посланици публика за вишесатни солистички перформанс. На моменте помислиш да је он уједно и руководилац сваке регионалне привредне коморе, јер зна каква је фабрика потребна сваком селу у Србији и како напредују радови на сваком километру, сваке деонице, сваког локалног пута, у свакој средини.
И шта ту њему било ко има било шта да говори? Није он дошао да са било ким води било какав дијалог. Све он зна, па не мора ништа ни да чује. Он је ту да своје посланике дисциплинује, а остале да проба да застраши. И да се конфронтира. На моменте је деловао као да ће сваког часа сићи са оне говорнице и са вербалне конфронтације прећи на праву стадионску тучу. Спусти поглед благо у страну, дигне обе руке и онда повишеним гласом, млатећи рукама, почне: „Е сад ћу да вам покажем, е сад ћете видети…!“
Демократија нам је враћена у деветнаести век. Са њом и атмосфера у друштву. Имамо власт предвођену кавгаџијом који тражи потпуно потчињавање.
Посебно ми је интересантан “аргумент” који владајућа већина често потеже – опозициони посланици греше кад рекламирају повреду својих права јер још немају довољно парламентарног искуства и нису добро проучили Пословник. Пословник је лош јер ограничава размену мишљења, али ни те рестрикције им нису довољне. Додатне рестрикције уводе председавајући, потпуно самовољним тумачењем права на реплику. Лидерима опозиционих посланичких група и посланицима Доста је било редовно је ускраћивано то право уз цинична уверавања да смо “нови”.
Било је и директног обраћања опозиционим посланицима од стране говорника, нарочито мандатара, вређања, изношења ставова везаних за приватан живот опозиционих посланика, а све то је Пословником изричито забрањено. Као што је забрањено причати мимо дневног реда, а то се владајућој већини редовно дозвољава.
Сваки пут, када би нам противправно била ускраћена реч и када је због искљученог микрофона постало немогуће говорити, подизали смо Пословник. Јер, протестовање је једина опција у тој ситуацији. И једини могући вид даље борбе. У знак протеста смо устајали и излазили из сале, јер немамо ништа против да будемо супарници у фер борби, али нећемо прихватити да будемо врећа за ударање. Борићемо се другим методама, а културан протест је једна од њих. Зато смо излазили из сале. Само политичке опције израсле на пристојности и етичности могу донети одржив напредак друштву.
Посебно је интересантно “појашњење” једног од посланика већине да наша посланичка група заправо има низак праг толеранције на увреде. Разумљиво је то, њима вероватно њихов лидер свашта говори, па су им образи одебљали. Видимо га како се цери, чујемо га како комуницира са новинарима, министрима и како чак и грађане назива лењивцима и нерадницима којима недостаје предузетнички дух.
Ми свој праг толеранције на увреде подизати нећемо, јер би то значило пристајање на постојећу скупштинску атмосферу која није добра.
Скупштинска већина дужна је да поштује једнакост свих грађана и омогући и нама несметано испуњавање посланичких обавеза. Владајућа већина нема право да се понаша по принципу „ко није с’ нама, тај је против нас“, јер такво понашање ствара конфликте у друштву.
И да разјаснимо и питање искуства. Њихова искуства не желимо да стекнемо. Никада се нисмо и нећемо политиком бавити на такав начин. Уосталом, сигуран сам да ће се скоро сваки грађанин ове земље сагласити да су нашој политичкој сцени потребни нови, пристојни људи, јер доста је било политичара са таквим искуством.
Најпре ћемо морати да им објаснимо да им изборни резултат не даје право да поступају противправно. Немам ништа против да супарнику у фер борби пружим руку и честитам на победи. Ипак, супарник који се бори уз некоректно и пристрасно суђење, лажира резултат и удара ниско и против правила, не може очекивати ни честитку.
Потом ће морати да схвате да оно што опозицији у Скупштини припада није уступак него правило које мора да се поштује, те да им нећемо допустити да сахране преостали демократски капацитет парламента. Није ли, на пример, корисно за демократију у овој земљи да ако већина има министарства одбране и полиције, опозиција води скупштински одбор надлежан за контролу рада служби безбедности? Шта ћете иначе радити када се сутра Ваша кућа нађе на путу напретка, као ономад објекти у Савамали?
Да се не лажемо, посао народног посланика из редова праве, искрене и малобројне опозиције биће борба која је тек на почетку и у којој ћемо, по свему судећи, често бити усамљени.
Владимир Ђурић
народни посланик
члан покрета “Доста је било”, Нови Сад
Poštovani g. Đuriću,
(ako slučajno čitate komentare)
Gledajući svojevremeno biografije DJB poslanika, vaša mi je zapala za oko, jer je nekako bila KONKRETNA.
Vidi se da ste se zaista bavili konkretnim organizacionim poslovima u jednoj određenoj oblasti.
Meni to uliva poverenje, jer u srpskoj politici nedostaju ljudi koji su radili i koji imaju smisao za KONKRETNO.
I upravo zato vas sada pitam: ČEMU JOŠ JEDAN TEKST O SKUPŠTINSKIM IMPRESIJAMA?
Mislim da ih na ovom sajtu u raznim oblicima ima bar deset. I svi govore manje više isto.
To je bila samo jedna sednica, a iste takve će biti i ostale. Tu nemate šta drugo da očekujete.
U Skupštini ovog saziva ništa KONKRETNO nećete moći da uradite.
Ustajanje, dizanje poslovnika i izlaženje iz sale mogu da budu zanimljivi neko vreme. Posle toga neće ni obraćati pažnju na vas.
Zašto se umesto toga ne dohvatite neke druge teme za koju ste svakako stručni i o tome napišete autorski tekst?
Svakako ima mnogo važnijih tema od ponavljanja iste priče iz Skupštine.
Razradite bilo koju od 20 tačaka, imajte to spremno za trenutak kad DJB bude bio u prilici da to i sprovede.
Pozdrav!
Oče Makarije! Da li si siguran u to što govoriš ili ti se omaklo…kao i inače?
Makarije, ovog puta se ne slažem sa vama. Preko nekih stvari se ne prelazi, da bi se posle toga rešavali neki drugi problemi. Po meni, ne može se pričati o ekonomiji, budžetu i drugim stvarima, dok se ne reši, ili bar ne raspravi Vučićevo orgijanje i skupštini, NEMA DALJE.!!! Dok se ne izvini opoziciji, ili, bar dok većina građana ne bude svesna njegov sramotnog ponašanja, nema dalje. Isto je sa Sava-malom, dok se ne kazne krivci za tu svinjariju, nema dalje. Šta treba da se desi, da kažemo: “ej, šta bre tupite sa tom Sava- malom, daj da rešavamo druge probleme”. E, NE MOŽE!!! Nećemo da rešavamo druge probleme dok se to ne rasčisti, i dok se ne kazni glavni i odgovorni krivac za to rušenje. Ne zanima mene, ko je srušio, ne zanima mene ko je naredio rušenje, ne zanima me čak, ni ko je naredio policajcima i komunalcima da ne reaguju, mene zanima ko je stvorio atmosferu, da to mora, i treba da se sruši nelegalno, pošto ne može legalno, da razmislim………hmmm…..da nije….Paja Patak. Vučić to i hoće, računa na kratku pamet kod Srba, i uspeva mu. Sava-malu gotovo niko više i ne pominje. “Šta tupite, idemo da rešavamo druge probleme”. Što se mene tiče, dok se ne reši problem Vučićevog orgijanja u skupštini, i dok se ne kazni Vučić kao glavni i odgovorni krivac u slučaju Sava- mala, MI ne idemo nigde.
@ Božović Vladan
Sasvim je u redu da se ne slažete sa mnom. Vi imate svoje mišljenje, ja svoje, ali imam razumevanja za vaše motive.
Pokušaću da vam objasnim moje, pa sami prosudite da li vam to “pije vodu” ili ne”.
Mislim da u ovom sazivu Skupštine DJB neće biti u prilici da pozitivno utiče ni na jedan zakon ili bilo kakvu drugu odluku. APSLOUTNO SVE što budu predlagali većina će da odbije. Odbijaće čak i kad je to potpuno iracionalno.
U prethodnom sazivu, sećam se, neki poslanik DS je jednom prilikom predlagao hitno donošenje jednog sasvim normalnog zakona (nešto je bilo oko zaštite dece od nasilja). Molio je SNS većinu da zaborave ne trenutak ko je to predložio (DS), jer se i oni (SNS) svakako slažu s tim. Ali ne! Oni su predlog iz inata odbili, pa su onda za par dana oni sami predložili isti zakon i onda ga jednoglasno usvojili.
Kad se tako ponašaju prema predlogu s kojim se zapravo slažu, zamislite kako će da se ponašaju prema predlozima DJB kojim im se gura prst u oko.
Vi kažete da nema dalje dok se ne raspravi Vučićevo orgijanje, dok se on ne izvini… Ja nemem problem s tim da treba to da se raspravi i da se oni izvine, ali NA ZNAM KAKO IH NATERATI na to u sadašnjim uslovima?
Dosadašnje ponašanje poslanika DJB u sali definitivno nije način da se većina upristoji. SNS i DJB u tom pogledu govore različitim jezicima. SNS takve poruke ne prima. Ne razumeju uopšte.
Na ustajanje poslanika DJB oni su se slatko smejali. Meni je zaista bilo krivo da gledam kako im se podsmevaju i predlagao sam (ako je to iko pročitao) da svoje proteste ne izražavaju više na takav način. Znači samo rečima a ne bilo kakvim performansima, ustanjaima i kretanjima.
Kao prvo, to “orgijanje” kako kažete, će po mojoj proceni biti praksa a ne izuzetak u Skupštini, po više puta na svakoj sednici. Ukoliko stalno poslanici DJB budu pravili protestne performanse to će vremenom da izgubi na težini i svima će delovati neozbiljno.
Zamislite samo situaciju da poslanici SNS onako iz čiste zabave podbodu Marjana Rističevića: “Hajde Marjane poteraj ih iz sale”. Onda on ustane i iz izlupeta nešto, a poslanici DJB “svi k’o jedan” ustanu i izađu. A sve uz smeh i dobacivanje većine. I tako po više puta.
Tako se nešto dešavalo tokom devedesetih, kad je jedan od viđenijih SPS-ovaca bio pokojni Zoran Sokolović, koji je govorio zavičajnim narečjem – onako kako Lane Gutović igra Šojića. Onda se dešavalo da kad se neka sednica oduži pa svima postane dosadno, SOCIJALISTI iz zabave nagovaraju Đinđića da se javi za reč i oplete Sokolovića za nešto. Bilo im je zabavno da vide da li će ovaj smeti da mu odgovori, jer nikako ne može da izgovori reč Đinđić. Dakle dosada i dečja zabava.
Ne bih voleo Vladane da se to dešava poslanicima DJB. Prilično ubija u pojam kad primitivnoj masi upućujete kulturnu i ozbiljnu poruku a oni vrište od smeha.
Sve u svemu, znam da su pitanja koja biste da raščistite važna, ali je to više simbollički. Pritom se (po meni) u Skupštini na tom polju ne može ništa uraditi. Zato mislim da DJB treba da se posveti stvarima koje MOŽE SADA da realizuje, a to je pre svega pitanje uspostavljanja i ojačavanja sopstvene stranačke infrastrukture.
Pozdrav!
Da, ali postoje i drugi načini borbe, koji nemaju veze sa skupštinom, i tu ste u pravu, DJB tamo ništa neće uraditi. Vi za to, delom, krivite primitivizam, ili pragmatizam vladajuće stranke, kako hoćete, ali ja više krivim instituciju predsednika skupštine koju je Maja Gojković dogurala do samog dna. Predsenik skupštine mora biti nestranačka ličnost, a ne primitivni stranački navijač. To bi bilo, kao kada bi igrali zvezda i partizan, a utakmicu sudio zvezdin trener, ali to je druga priča, skrenuo sam sa teme.
Jedan od načina borbe je postojanje ovog sajta, gde će se iznova, i iznova ponavljati o skandalu u skupštini, i još i većem u Savamali. Zašto je to dobro da se ponavlja. Zato što primećujem da ima simpazitera SNS-a. To je odlično, bar im to još Vučić nije zabranio. Čitajući komentare, možda im se pojavi crv sumnje, i upali lampica, da možda tu ima nečega. Ne očekujem da ću ih odvojiti od Vučića, ali bar će kritičkije razmišljati o svom vođi, što je velika stvar. Isto tako neopredeljeni i zalutali mogu ovo da čitaju, pošto je 99% medija pod cenzurom, ili još gore autocenzurom. Ni jedan, jedini medij nije objavio da se Vučić oženio, što bi u normalnim i demokratskim zemljama bila udarna vest. Većina medija to nije uradila jer su se bojali vođine reakcije, tipična autocenzura, neprofesionalnost, i krajnji kukavičluk. Ovde ne prolazi ona priča:” pa to je njegova intima i privatna stvar”, jer su za sve druge javne ličnosti to uradili. Drugi vid borbe je pozivanje stanovništva na proteste i građansku neposlušnost, što je sjajno funkcionisalo protiv Miloševića. Ne znam da li ste primetili koliko su Vučić uzbuđuje zbog protesta u vezi Savamale, i one svinjarije sa RTV Vojvodina. Njegovi mediji, a to su skoro svi, se svim silama trude da minimiziraju i obezvrede te skupove. Ne govorim o žutoj štampu, nego o nekad uglednim novinama “Novosti”, ” Politika”. Skupština je farsa, tu DJB, ništa neće uraditi, ali može mnogo toga da uradi na podizanju svesti građana.
Nemoguće je protestovati rečima iz skupštinske sale. Protivpravno vam uskrate reč i isključe mikrofon. Predsedavajući ih puste da pričaju šta hoće, ne prekidaju ih, a repliku ne dozvole. Reći ne vrede. Ne čuju se. Bukvalno.
@ Vladimir Đurić
Razumem ja sve to i znam da vam je teško u takvom okruženju. Svima bi bilo.
Samo vas molim da razmislite o ponašanju u takvim situacijama, da im ne biste davali povoda da vas ponižavaju i podsmevaju vam se.
Kad ste ustajali s poslovnicima i stajali tamo, oni su se otvoreno podsmevali i uživali u tome.
Prosto smislite nešto drugo, bar da ne mogu da se zabavljaju.
A što se tiče uskraćivanja reči i svih drugih proceduralinih svinjarija – to će biti redovna praksa.
Takvi su uslovi rada u sadašnjoj Skupštini. Zato i verujem da i pored svih napora nećete moći apsolutno ništa konstruktivno da uradite, jer će se oni ponašati inadžijski i sve vam sprečavati i odbijati.
Mislim da najveću energiju treba da posvetite širenju i uspostavljanu pokreta/stranke na terenu, a da Skupštinu bukvalno “odrađujete” minimalno koliko je potrebno. Ljudski resursi su vam još uvek skromni (a i finansijski) pa ih onda racionalno i koristite na stvari na koje možete da utičete.
Ovo je samo moj predlog, a vi naravno znate šta je najbolje.
Pozdrav!
Totalni idiot iz vrha gradske vlasti pod komandom totalnog idiota iz vrha republičke vlasti.
Bravo kolega….”e ako ste im rekli” sto voli da kaze pola Srbije kada A.V.nekoga oplete…”Puzovicu…Tisina tamo…Martinovicu ostavi telefon…itd”….p.s.Ostale kolege se vise bave vama(nama)nego gospodinom koji je ovaj tekst potposao!!!To je Srbija..jedni voleee i koliko volee u stanju su da potpisu ne pristupnicu DJB,to je lako…vec bi bili ziranti ubedjeni u ispravnost necega sto nisu videli!Culi jesu!O njima i ovima koji 30 godina vise vole vodje pojedinih partija a mnogo vise mrze protivnike da ne trosimo reci!Ti trebaju ovim nasim politicarima..”sto ne videse,a verovase…”ziveli!
Bravo Đuriću odlican tekst…
Hvala 🙂
Makarije,
Čitam komentare. Vama hvala na Vašim komentarima. Na mestu su. Želja nam je da pokažemo da već u našoj poslaničkoj grupi postoji više od jednog lidera. Zato na sajtu svako od nas dobija prostor da stvori i priliku za direktnu komunikaciju sa biračima. Situaciju u parlamentu teško je realno sagledati iz medija. Svako od nas stekao je neke utiske iznutra i mislimo da je korisno podeliti ih. Pratili smo komentare po društvenim mrežama i oni zahtevaju puno pojašnjenja. Pokušavamo da ih prenesemo. Bilo bi korisno građanima da isprate sednice odbora koje su dostupne na sajtu parlamenta u sekciji sa prenosima. Tamo je atmosfera drugačija i rad je konkretniji. Ali je javnosti i manje interesantan, što nije dobro. U plenarnoj zasedanjima opstrukcija je takva da je malo toga moguće. Pokušaćemo svakako nametnuti važnije teme i na plenumima, svesni da će one naići na odbijanje.
Sa ovim tekstom zatvara se jedno poglavlje Političke borbe između SNS i DJB. Dodatno su pojašnjena načela na kojima će raditi poslanici u Skupštini.
Novi prioriteti se ukazuju:
Prerastanje DJB u modernu političku partiju. To je ozbiljan i odgovoran posao. U vezi sa tim i tehnička infrastruktura se mora napraviti. DJB npr nema prostorija u kojima može raditi. U Beogradu je to uglavnom poslanički klub. Potrebno je obezbediti i druge tehničke preduslove za normalno funkcionisanje; administratore, opremu, prostore za sastanke i rasprave. To treba jasno definisati za svako mesto i obezbediti sredstva iz redovnih prihoda i donacija. Donatori su spremni da daju nešto ako je to smisleno i racionalno obrazloženo. Time će delovanje DJB biti raznovrsnije i sa vežim učinkom. Poslanici DJB će gostovati u tim prostorima i uživo razmenjivati ideje, rešenja problema, zahteve i inicijative.
Pokretanje rasprava o ključnim temama na internetu na sajtovima DJB.
Dosadašnje komentarisanje saopštenja, autorskih tekstova i prenesenih informacija dostiglo je svoj maksimum. Potrebno je nivo komunikacije podići na drugi nivo. Dobar primer su pružili autori nekoliko tekstova koji su direktno učestvovali u raspravi ali uglavnom kao facilitatori. To je dobar početak koji treba razraditi. Primer rasprave može da bude:
a. Postavljanje uvodnog teksta za raspravu. U roku od 2-3 dana učesnici rasprave bi dali primedbe o temi, obuhvatu, potencijalnim vezama sa drugim temama. Autor uvonog teksta bi moderirao raspravu.
b. Posle toga bi na osnovu komentara, primedbi i sugestija napravio novi poboljšani tekst koji bi bio ponuđen na rasparvu od 2-3 dana.
c. Moderaror bi pored usmeravanja rasprave na osnovu rezultata sačinio predlog zaključaka
d. Zaključci bi kroz treću raspravu bili “fino” izbrušeni.
e. DBJ bi imao dokument za svoje političko delovanje.
E pa @ Borislave, evo prilike da se složim s vašim predlozima.
Sve ovo što ste napisali pod “novim prioritetima” je ono što ja podrazumevam pod RADOM NA TERENU.
O tome sam pisao ranije, a čini mi se da ste vi to tada kritikovali (nisam siguran). Neki drugi jesu i to veoma žestoko.
Ovo što ste ovde napisali je konkretna razrada toga što treba raditi na terenu (ja nisam išao u detalje).
Što se tiče promene načina komentarisanja saopštenja koji predlažete, tu zaista nemam stav dok ne vidim kako bi to zaista izgledalo u praksi.
Ukoliko pod tim podrazumevate neku vrstu cenzure i onemogućavanje kritičara da se oglase, to je lako izvodljivo, ali će dugoročno da šteti pokretu/stranci. Nadam se ipak da vam to nije bila ideja.
Pozdrav!
Hvala na ovom komentaru. Puno dobrih predloga. Mi svakako pokušavamo da u aktivnom stanju održavamo sve on line platforme. Imamo puno FB stranica, FB grupa otvorenih za simpatizere i druge zainteresovane, dakle trudimo se da formiramo platforme za što širi društveni dijalog.
U pogledu organizacije i prerastanja u stranku, planovi su tu, samo treba vremena i ljudi da se oni realizuju. Dolazi sve to polako na dnevni red. I mi bi hteli sve što pre, prosto ne ide. Ali, biće.
Poštovani g. Đuriću,
Baš naprotiv, treba žuriti polako. Ishitreno formiranje je loše. DJB ima kapacitete da promišljeno formira stranku, programska dokumenta i organe.
Vaš sadašnji tekst je dobar uvod da se važan dokument formira – Etički kodeks. Istupanje naše poslaničke grupe u Skupštini neka posluži za primer kako se etika koristi u političkoj borbi i dizanju nivoa kvaliteta dijaloga.
Borislave,
odličan predlog. Podržavam ga u potpunosti. Nešto slično je radio DJB na svojoj godišnjoj skupštini koristeći tzv. model Otvorenog prostora. Otvoreni prostor kao odličan način komunikacije ima i jedan problem – ograničeno vreme pa je nekada teško da se stavovi grupe koja razmatra određeno pitanje iskristališu.Ovako, kako ste vi predložili, u diskusiju bi se uključili i oni koji ne mogu da dođu na okupljanja DJB-a pa bi se došlo do jasnijih i konkretnijih rešenja za određena pitanja.
Poštovani g. Stankoviću,
Predložio sam uobičajeni hodogram koji se koristi kada se zaista želi pribaviti mišljenje građana.
Zaključak može biti da recimo podržavamo nekoliko pravaca u različitom odnsu – recimo 60:40 ili 30:20:50%. Na ovaj način u većini slučajeva uspećemo da obuhvatimo više građana i da istovremeno podržimo i različite pristupe raspoređujući resurse po uočenim odnosima.
U političkom životu retko susrećemo oštro podeljeno crno:belom.
Pred poslanicima DJB je težak zadatak da pokušaju da vrate dostojanstvo i smisao raspravama u Narodnoj skupštini, koju Vučić i njegovi sledbenici pokušavaju, kao i sve ostale institucije, da potpuno obesmisle. To neće biti nimalo jednostavno, fer borba sa onima koji udaraju ispod pojasa zahteva mnogo više energije i, naravno, moralnog integriteta. Nadam se da će im podrška javnosti u toj borbi vremenom rasti.
Slično, ili drugačije od prvog Borislava, ja se nadam da se sa ovim tekstom zatvara poglavlje Literarnog podviga DJB. Mada, osim “Moj prvi dan u skupštini” ima još tema za spisateljsko usavršavanje, nisu sve iscrpljene. Recimo, “Kako sam proveo letnji raspust”. A evo bliži se i jesen: boje jeseni, miris opalog lišća, sve je toliko inspirativno da može navesti i na fikciju. Možda ovo za početak: “Devojka, 22 godine, srednja stručna sprema, živi sa dve cimerke u trosobnom stanu u Novom Sadu, svaka plaća po sto eura kirije i komunalija…”
Pa poštovani drugi Borislave ova duhovitost, da ne kažem, vickastog, “…da se sa ovim tekstom zatvara poglavlje Literarnog podviga DJB.” navodi na moju duhovitost, vickastog pitanja, kako to da niste literni rad mandatara komentarisali u sličnom tonu? Ovi osvrti na susret sa realnošću političke Srbije doživljena u parlamentu zavređuje priložene opise učesnika. Bitno je da ne liče nepismenim SNS saopštenjima baziranim na praznom ponavljanju neistina, već upozoravaju na vulgarno nastupanje mandatara, pristrasnom vođenju i slobodnom tumačenju poslovnika (galama i dobacivanje nije povreda poslovnika nego negodovanje) iz SNS klupa a da ne govorim o zvezdama “skupštinskog Granda” oličenih u Martinoviću, Rističeviću, Đukanoviću, Šormazu….. . Zato podržavam i predlažem da atmosferu i impresije treba i dalje da nam nudite, jasno na kulturan i neponavljajući način
Sns je zamenio svoj udarni vazduplohov (Babića) i promenio taktiku prenevši je – na pučinu. Sada je udarna pesnica gusarska galija, brzi jedrenjak plitkog gazišta, nad čijom palubom viori zastava sa likom crnobradog gusara Rističevića. Nažalost, kada sam ga nedavno baš ovde tako eksplicitno opisao, uzeo je to za zlo, te u inat obrijao bradu, ukoliko je vest sa Pinka tačna. Da li se odrekao i skupštinskog kazana, iz koga se godinama prehranjuje, pa sad iz navike kada hoće da kaže poslovnik – uzvikne – jelovnik, ne znam, videćemo. Bitno je da im galija plovi, ma koliko je plitkog gazišta. Medjutim, zašto ovde od kritičara niko, ali baš niko ne kritikuje ekspoze Vučića, već kritikuju pokret? Nedokučiva je tajna – i krunski dokaz – botovanja, zar ne… Hajde da malo zavirimo u sive ćelije, a da niko ne vidi… U prvoj sivoj ćeliji – otkrićemo da one koji se ne bave Vučićevim ekspozeom – toliko drže do svog intelekta – DA IH DUPE BOLI ZA TAJ I TAKAV EKSPOZE, U drugoj sivoj ćeliji otkrivamo NEDOSTATAK VITAMINA KOJI ZADOVOLJAVA POTREBE ZA ISPRAZNIM I BESKONAČNIM PALAMUDJENJEM DA JE SNS – NEKULTURAN… U trećoj sivoj ćeliji pronalazimo skrivenu želju da se pokret IZMESTI I SNS BLATNE BANJE – NA ČISTINU, UDAHNE SVEŽ VAZDUH, UMIJE SA HLADNOM VODOM SA 227.000 IZVORA I – OSVESTI. A U MILIJARDAMA SVIH OSTALIH ĆELIJA – DUŠEBRIŽNICI POKRETA – KOD KRITIČARA MOGU PRONAĆI NASTOJANJA DA SE DJB – PRETVORI U DRŽAVOTVORNU PARTIJU – SPOSOBNU DA ODGOVORI NA SVE UNUTRAŠNJE I SPOLJNE, SVETSKE IZAZOVE.Danas – Djb – ne može da odgovori ni na izazov u mesnoj zajednici. O opštini – da i ne govorimo. A gde je država, svet…
Ovo je dobar kanal i način da se dobije neka druga slika. Tekstovi su OK, ali kada već se dešava da pišemo na istu temu mora da bude ipak konkretnije. Priča o dostavljanju materijala pred samu sednicu mora biti praćena i tačnim članom poslovnika koji je prekršen. Ne davanje pravo na reč po povredi poslovnika mora biti ispraćeno koji su to članovi prekršeni, koliko puta niste dobili reč. Možda se i pozvati na nepoštovanje osnovnog ustavnog prava, pravo na slobodu govora. Isto to i za ne davanje reči, kada je replika u pitanju i to sve pretvoriti u statistički podatak. Priča o pristojnosti u ovakvoj Srbiji nije dovoljna. Ni u jednom tekstu nisam video da se jasno navodi da je na ovaj način uskraćeno pravo ne poslanicima DJB već 229.000 građana Srbije koji su glasali za ovu političku opciju. I to je nešto što se kao mantra mora ponavljati u svim nastupima kada god se ima prilika, sa sve podatkom koliko vam nije puta data reče, odnosno uskraćeno pravo da govorite ili oduzeta. Tekstovi koji se pojavljuju moraju biti opromeljni. Nije dovoljan naslov. Gde su nadnaslovi, međunaslovi. Naročito, kada se plasira na socijalnim mrežama, sajtovima. Radi se o publici koju kratko drži pažnja i treba se izboriti da pročitaju od početka do kraja. Naroćito, ako na istu temu piše nekoliko osoba. Video klipovi su dobri. Tekstovi traže potpuno drugačiji pristup. A što se tiče nekih daljih poteza vreme će pokazati da li treba brže ili sporije. Što se tiče kritike ovde, ja bih to nazvao, dijaloga ili diskusije. To je u jednom političkom pokretu, čiji je program i principi rada i delovanja, nešto što nismo imali u političkoj praksi Srbije, sasvim prirodna i normalna stvar. Ko bi da predlaže, kritikuje slobodno, ko bi o ekspozeu slobodno, Ni jedno ni drugo nije ničiji ni “+” ni “-“.
Изборни систем нам је такав. Београђани се ставе на листе, ми гласамо за листе и крај. Онај ко има већину је бог и батина. Пре батина. Није ми јасно једно. зашто се уопште данима расправља ако на крају мора бити како одређена већина каже. Ради рекламе, појављивања пред народом”. Нешто ми се чини да народ више ово не жели да гледа. Или да будем конкретан. Пар дана се расправљало о Влади, причале приче а унапред се знало да ће бити изгласана. Па зашто трошисте наше паре, струју, дневнице, чистачице. Зар није могло “ово је састав Владе” , подигну се 150 руке и разлаз. овако, поједници се међусобно извређаше, поједини избрукаше а цео свет, не само ми, све то гледа.
Једноставно та већина одлучује. они који су мањина не могу баш ништа да промене.Могу и да не долазе јер доласком не мењају ствар.
зато, Треба мењати изборни систем. По мени.
Potrebno je menjati i izborni sistem i svest ljudi.
Ljudi treba da pogledaju malo ko im je na listi toj, a ne samo lidera.
Izborni sistem svakako treba menjati.
Za okruge , njihov savet treba uvesti izbore i ojacati njihpovu nadleznost.
Uveo bih stepenast cenzus-4% za jednu partiju, 6% za dve, 8% za tri, 10% za cetiri i vise partija.
Presednika treba birati u skupstini prostom, a opozvati dvotrecinskom vecinom.
Regionalne partije kao LSV trebaju imasti prirodni prag 0,4 ili o,5%.
Poslanika nam je dosta 200.
Za 50% poslanika treba birati vecinskim sistemom, a drugu polovinu proporcionalnim , sa vise izbornih jedinica.
Nikola, imaš pohvale za ovaj post. Dobro razmišljanje, u najvećem delu, ali važnije – korektno, korisno razmišlanje. Nekako, možda mi se i čini, ali ovo ti je prvi “stručni post”, bez jasnih navijačkih obeležja… Podržavam da se predsednik bira u Skupštini – što je inače loše, ali – u situaciji trošenja novca na izbor predsednika sa ovakvim današnjim, protokolarnim ovlašćenjima – opravdava njegov skupštinski izbor. Medjutim, generalno – to je za državu – kriminalno loše. Predsednik mora imati bitno veća ovlašćenja, ne poput onih u predsedničkim sistemima, ali dovoljno značajna da može biti kontra-teža eventualnoj apsolutističkoj vlasti. Dakle, da neko kao Toma danas – ne bude engleska kraljica. Drugo, zašto bi neka regionalna partija, pa još neko poput LSV i Čanka – imao prag blizu 0,nešto ? U čemu vidiš opravdanost toga što si izneo? Verovatno si u kucanju omanuo. Broj poslanika treba definisati na potpuno novoj i drugačijoj “platformi”, ali – o tome nekom drugom prilikom. Izborni sistem mešovitog tipa – takodje ne daje garancije “sveobuhvatnosti” na koju verovatno ciljaš. Sasvim je prihvatljiv proporcionalan sistem, ali uz par korektivnih elemenata. Kritike proporcionalnog sistema koje se tu i tamo mogu čuti, svode se na potencijalni ucenjivački potencijal kombi stranaka, što i nije baš osnovano.
To sam cuo na Vojvodini od jednog analiticara da regionalna partija treba imati prirodni prag, jer deluje na manjem delu teritorije.Zajedno za Sumadiju je regionalna stranka i posto ne deluje na celoj teritoriji ne treba imati iste uslove sa drugim isto vazi i za LSV. To su stranke regionalnog obelezja i za njih kao i manjnjske ne treba vaziti isti cenzus. Drugo da ne bi punile druge koalicije.
Cini mi se za regionalne stranke smislen predlog politikologa Duska Radosavljevica!
Lsv je sve pre nego “regionalna” partija. Permanentno su u vlasti, i njihovo delovanje – direktno utiče na celu državu. Pod okriljem regionalizma, može se rukovoditi kompletnom ne-regionalnom teritorijom, dakle, državom. To se i dogadjalo. I u tu zamku se ne sme uskakati. To čak ne ide u prilog ni Sns-u. Sasvim je drugo pitanje manjinskih kvota, još je smanjiti ili povećati, ali to je već pitanje za jednu potpuno novu izbornu i poslaničku “platformu”.
Свака част на достојанственом држању и доследном представљању програма и идеја које су нам блиске. Критичари усмеравају пажњу увек на нешто друго а не на оно што је тренутно на дневном реду. То показује да је на делу класично подметање и замена теза. Није потребна дискусија и детаљна анализа друштвених прилика у светлу тек завршених избора, формирања нове – старе власти и наметнуте атмосфере у скупштини!? Све те смицалице и недостојне игре са озбиљним институцијама говоре о слабостима друштва у којем живимо али и показују снагу идеја и програма који је упркос опструкцији представљен јавности. .
mnogo poštujem iskrenost DJB , svih njenih članova.
Nervno je veoma napeto raditi pod uslovima kakve ste naveli.
Posle sadašne posete Džozefa Bajdena Srbiji , av je dobio toliko snage,podrške i hvale sa jednog tako visokog mesta, koga baš i parlamentarni rad, demokratija, nezavisnost sudstva i nepravde koje odavde proizlaze , pristrasnost policije, davljenje slobode štampe, otpuštanje novinara, i sve to u jednoj banana državi baš i ne interesuje.
Ovog velikoga gospodara, koji jedva da i zna gde je Srbija interesuje samo da se ometa Rusija.
Ameri vrlo dobro poznaju av još od 1990-te godine i šta je sve radio – a pretpostavljam da njegovoj metamorfozi i ne veruju.
Tek će se sada av okomiti kao cunami na sve one koji nisu uz njega.
nama narodu slede tek gorčine i propala budućnost
DEMANTIJ Ocu Makariju. Nije 10. Tačan broj (vrtoglavih) 26. Tekstova o privredi (tamo gde je lider bio ministar??) – 0. O makroekonomskoj politici – 0. O izvozu – 0. O zastrašujućem spoljnotrgovinskom deficitu (o uvoznom lobiju velikih, neoliberalnih kompanija) – 0. O spoljnoj politici Srbije – 0. O sporazumu sa NATO – 0. O bezbednosnoj politici ( 20 što ukokanih što zaklanih po ulicama, kućama, ili o navijačima) – 0. O odluci da primimo teroriste u Srbiju – 0. O geostrategiji Srbije – 0. O prirodnim resursima Srbije – 0. O reformi zdravstva – 0. Uh, zablokirala mi nula…
Postovanje, da li ste vi mozda napisali neki tekst na teme koje su vam vazne da procitam? Lako je od drugih ocekivati da se bave temama koje su vama vazne.
Ma gde Arcibaldac poluintelektualac da napise nesto. Njegov cilj je ovde neumormo preporucivati sebe i histericnim palamudjenjem pokusavati da se podrije pokret. Vrh njegove genijalnosti je kako je samodopadljivo objasnio Makariju na koji nacin se finansira drzava, au kakav intelektualni ekstrem…Igor je ubedjen da u DJB-u toga nisu svesni… Uglavnom, covek je namenski ovde, prezhiva svoje ego tripove i leci duboku tugu nikad ostvarenog potencijala. Mozda da ipak ne budemo toliko strogi prema bolesniku, nije humano. Pisi Igore, reci sta imas, popljuj sve okolo, izleci tugu nikad ostvareni sine. Volimo te, DJB ljubav ce te naposletku izleciti, samo da fizicki ne posrnes od ovolikog naprezanja, ili da ne zakacis neke shuljeve na dupetu il na mozgu, jer kod tebe je to nekako povezano, stalno palamudis o nekim nuzdama itd. Ozbiljno zaglavljen u analnoj fazi…e moj Arcibaldcu, promasena generacijo, jalovi prezhivaru…molimo se da pronadjes svoj mir, ako ga za za tvoju neugasenu zedj sujete na ovom svetu uopste ima.
Teško je odgovoriti nekom potpuno infantilnom, duboko primitivnom i unutrašnjim konfliktima potpuno razorenoj i podvojenoj “ličnosti”. Medjutim, ova pojava jednoćelijskog organizma koji je evoluirao samo do – saksikole, pod nazivom Danilo, predstavlja taj tragični rezultat postupanja Djb već duže vreme, a na koji su brojni kritičari pokreta, uključujući i mene, ukazivali baš na ovim stranama. Svojim pljuvačkim, svadjalačkim tekstovima – koje nedeljama i nedeljama upravo ovde, pred javnošću Srbije forsira i plasira vrh pokreta – dovelo je do toga da ovakvi organizmi – postanu okoreli sledbenici jednog “KULTURNOG” pokreta kakav želi da bude Djb. Zato, ovo nije samo tragedija te greške prirode koja se odaziva na Danilo, niti teška tragedija njegovih najbližih, ovo je i – tragedija pokreta.
Dragi moj Igore, prosto je epohalno koliko vi sebi dajete na znacaju bez pokrica razume se. Kao perjanica Arcibaldaca jasno je da necete odustati od svog subverzivnog delanja stoga jos jednom da napomenem pokusajte da lecite svoju neizivljenu sujetu negde drugo, ovde samo smetate svojim jalovim ispraznim jezickim akrobacijama. Da vredite nesto niko vas ne bi napadao ali posto ste primer tragicnog rdjavog udesa Srbije, klasican salonski prenemagac i egomanijak moramo da ukazemo na vase stetno delovanje ovde da ne biste svojim destruktivnim delovanjem napredovali. Arcibaldcu poluintelektualcu tutanj…
Vidim da vas uzbudjujem. što za mene i nije pohvalno. Priznajem. Izgleda da sam podigao kamen, i biće se uzbudilo. Narušio sam vaš prostor i stanište. Nadam se samo da će pokret uočiti nusproizvod tema koje je pokrenuo na ovom sajtu.
Ivane, čak i da ne mogu pisati na te teme ja, kao pojedinac – očekujem da to može, još više – MORA pisati partija koja rukovodi mojim životom i koja u SKUPŠTINI – poslaničkim glasanjem o tim važnim temama – su-odlučuje o životima svih nas. U Skupštini ne odlučuju da li je neko majmun ili nije, inače tema koju ovde već nedeljama prežvakava neuka Djb, niti odlučuju da li se čeri paradaj dobija ukrštanjem ribljeg penisa i trešnjine petiljke, što je takodje tema. Takodje, u Skupštini se ne odlučuje da li je ovaj ili onaj poslanik nekuturan i pismen ili kulturan i nepismen. I obratno… Ali se zato u Skupštini odlučuje – O SVIM TEMAMA KOJE SU OVDE POTAKNUTE – ravno – NULA PUTA. O tome se radi Ivane. Što se mog pisanja teksta na neku od traženih, a nepomenutih, krucijalnih tema tiče – DA, mogu napisati i to ne samo “pisati”, već uputit i u rešenja – ponaosob. Može štošta napisati i o programu pokreta, a mali delić toga možete pročitati u komentarima ispod prethodnog teksta, sa Plavlovićevom sliku. Tu, naravno, ne morate obraćati pažnju na one delove u kojima se šale radi piskara šaljiva “prepucivka” sa jednim dečkićem iz mesne industrije koji se sapleo, pa upao u korespodenciju na ovaj sajt, tražeći xxx sajtove.
izvinjavam se za par grešaka prilikom kucanja
Iz mog ugla gledano vi posmatrate ovaj sadrzaj kao deo neke agende i plana koji treba strateski da se bavi nekim temama koje su od “krucijalnog” znacaja za nasu buducnost. Ja to razumem jer i ja tako posmatram dosta stvari. Ipak, nacin na koji ja vidim sadrzaj na ovom blogu je pruzanje prostora pojedincima iz pokreta da izraze sebe i svoje stavove pa makar svi pricali o slicnim temama. Ja licno to vidim kao veliku prednost pokreta i zato i mislim da ako zelite nesto drugacije treba da pokrenete blog, napisete kvaitetan tekst koji se bavi problemom koji je vama vazan i da onda mozda taj tekst podelite sa drugima kako bi mogli svi zajedno da diskutujuemo o tom problemu. Ovako vi samo iskazujete toksicno nezadovoljstvo radom drugih ljudi. To nije produktivno i u jednoj zajednici je destruktivno i izaziva gnev ljudi koji daju sve svoje i zrtvuju svoje karijere i porodice kako bi izrazili ono malo nade sto je ostalo da moze bolje i kvalitetnije. Niko nije savrsen pa ni ovaj pokret ali je vazan cilj na kraju puta i kretanje u smeru cilja a da bude idealno za svakoga nikada nece.
Igore, ne uzbudjuete me ni najmanje, u Srbiji postoji brdo nabedjenih sarlatana poput vas, a i vi ste samo mali kamencic koji sebi daje mnogo za pravo. Uostalom i jedan ste pravi apsurd prirode sa jedne strane “potpuni” a sa druge “praznoglavac”. Nadam se da cete primiriti aveti vase sujete i omoguciti clanovima pokreta da se ovde bez vase buke bave konstruktivnim dijalogom koji bi mogao biti i koristan za dalji razvoj snaga pokreta. Mozda cete morati da se vratite gazdi bez rezultata a mozda ce vas samo sibati bicevi vase narcisoidne neuroze. Kako bilo, mislim da ste izgubili nepovratno vas provokatorski i subverzivni potencijal i to je ono sto je dobro za ovaj sajt, ako se ta rec (potencijal) uopste moze vezati za jednog jalovog Arcibaldca…
Ivane, kada pogledate reakcije “okorelih” simpatizera pokreta, baš ispod Sašinog teksta u kome se samoveliča kako je “ispreskakao” tamo nekog lika na odboru – shvatićete ono na šta već duže vreme upravo ovde nastojim da ukažem. Pokret je – skrenuo u kaljugu. Jednako važno tome je da ovde, na ovom apsolutno javnom forumu, mogu pristupiti svi oni koji to žele. A, možda i važnije od toga jeste – da masa “neke” većine ovde – nije ni kvalifikovana, ni odredjena, ni pozvana – da uredjuje, još više – oblikuje javljanja, kao i načine ispoljenog simpatizerstva. Rezultat pogubnog delovanja pokreta u poslednje vreme – imamo. Nivo korespodencije na ovim stranama je dotakao dno. Niske strasti u nemogućnosti sadržajnog odgovora – eksplodirale su ispod svakog teksta. Pogledajte nivo korespodencije nekog Danila (tu je negde naokolo sigurno), Mileta, Svedoka, kao i još mnogih drugih. U nemoći, bilo u odnosu na okolinu, pojedinca ili konkretnu vlast – ljudi ispoljavaju bes, srdžbu, ono najgore se izlučuje iz njih, iz svih njihovih telesnih otvora. Nažalost, oni su – potaknuti. Čime? Tekstovima i temama koje celoj javnosti Srbije ovde plasira – pokret. Sadržaj i vrednost tih tekstova – ne može govoriti o nastojanje, eto, pojedinaca iz pokreta – da pokažu da nešto rade, da se trude. Naprotiv. Njihov sadržaj i nivo – pokazuje paušalnost, nepoštovanje čitalaca, ali i odstupanje od temeljnih vrednosti. Drugo je pitanje – otkud da poplava prosečnosti, pa i niže od toga? Naredni dani će i to pokazati. Sve su “opipljiviji” promašaji u kadrovskoj politici, a u značajnom delu – i u programskom opredeljenju. Neke stvari, jednostavno, “ne piju vodu”. No, ima vremena. Koliko je pokret juri sopstveni rep, primitivizmom kuražeći sebe (mandatar se uplašio Saše, mandataru se tresu noge, gotov je, i masa drugih gluposti iz pera Djb) ili kuražeći se medjusobno sa pojedinim simpatizerima (idiot, idioti, govnar, djubre, banda, stoka, neljudi…) – postajemo iz dana u dan sve više svedoci. U tom kontekstu (neprofesionalizma, nerazmišljanja, banalnosti – ili potpune političke nezrelosti, da ne kažem ljudske) možete posmatrati i poslednji Sašin tekst – pod naslovom – koji je brže bolje – izmenio. Šta ta promena govori, kako je došlo do te nepromišljenosti, kako to sme da se desi nekom ko misli da upravlja zemljom i da se razlikuje od prethodnih – Ivane, procenite sami…
Igore kako mislite ovakvim kukumakanjem Ivanu da steknete kredibilitet nakon svih onih vredjanja i pljuvacina koje upucujete drugim clanovima u svojim komentarima? Urnebesni ste u svom spinovanju i naravno u svoj svojoj uobrazilji daleko ispod-prosecni a ta svest vecne neostvarenosti vas uostalom tako vidljivo i glasno peche. Ne vredjate vise ljude a ni pokret vasim ispraznim palamudjenjem i ne vredjajte nikoga, ako vam tj to dozvole gazde ili pak vasi kompleksi…pobedite sebe Igore, zalosno je da ostavljate ovde utisak jednog gubitnika, a tako ste blizu, vecno samo blizu…
Danilo, upadate mi izmedju nogu, poput nekog jadnog Mileta, motate mi se ispod stola, ulećete u moju korespodenciju sa drugim korisnicima ovog mesta – nepozvani, usput napadate kao besna pseta, ne ogovarate niti jednim argumentom, već lajete, i čekate da uhvatite neku bačenu kosku… Ja nikada ne bacam kosku, kada na ulici i sretnem neko potpuno nepoznato pseto, ja se sagnem i – dodam mu kosku, ne bacim. Isti slučaj je i sa vama, ili onim koji se odaziva na Mileta, kao i sa još par drugih… Zašto sam se upustio u to davanje koski i vama i još par njih? Ne zato što predstavljate neki čopor, svako od vas pomenutih je jedinka za sebe i svako je zarežao i zalajao iz nekog svog instikta. Ovo je slobodno mesto, javni forum, svako može ili da iznese svoj stav, svoje vidjenje kakav je način pomaganja pokretu, ozbiljnom, dubokom analizom i krajnje konkretnom kritikom ili isto tako snažnim i bezrezervni tapšanjem. Pojedinci, eto, mogu ovde čak i da laju. Sta ko već zna i ume. I upravo zbog vas, ali i onog što se odaziva na zvižduk i ime Mileta (to je onaj koji pominje i laje na majku, pederluk, i koji pominje još mnogo, mnogo toga krajnje korektnog), dakle i zbog vas i još par sličnih – ušao sam u korespodenciju – SAMO SA JEDNIM CELJEM – a to su ispratili – svi. Da POKAŽEM pokretu – ŠTA je ono što je PROIZVOD primitivizma koji je u poslednje vreme, zbog NEMOĆI prema vlasti, zbog lične srdžbe i problema rukovodećeg čoveka pokreta – potpuno ISPRAZNIM, duboko primitivnim, paušalnim – i apsolutno pljuvačkim, svojim uvodnim tekstovima – PROIZVEO upravo – DJB. Protiv vas Danilo, protiv mukice Mileta, kao ni protiv bilo koga drugog na ovom (a i ne samo na ovom) mestu – nemam ama baš ništa. Ništa. Ne poznajem vas, još više, boli me dupe za vas. Ali, kada ste već uleteli nepozvani, krenuli da lajete i sikćete, skakućete naokolo – postali ste ODLIČAN materijal za – pokazati svu pogubnost delovanja pokreta u poslednje vreme , koji je takvim proizvedenim sledbenicima – poput vas pobrojanih – postao NEGACIJA sebe, negacija pokreta kakav bi trebao biti – i kakav je, zapravo, on i bio na početku…
Sve je to super isprovocirani Igore ali kao i do sada samo prazna prica sa vase strane, zalosno…