Veliki uspesi naših sportista na Olimpijskim igrama doneli su nam radost, kratak zaborav i predah od sumorne svakodnevice i turobne realnosti u kojoj živimo. Međutim, osim toga, pokazali su nam kako bi Srbija izgledala da nema partokratije – bila bi zemlja u kojoj pobeđuju najposvećeniji, najodlučniji i najbolji u svojim oblastima.
Verujem da nema osobe koja se nije obradovala barem jednoj medalji koju su osvojili sportisti Srbije. S nestrpljenjem smo iščekivali takmičenja i utakmice kako bismo ih bodrili i navijali, ali i bivali ushićeni njihovim dostignućima i pobedama. Zbog čega još volimo sport? Zato što je u njemu sve transparentno – pobeđuju oni koji su bolji, koji su svoj život posvetili treniranju, koji su od detinjstva naporno radili ulažući svoje vreme, ljubav i strast sanjajući o pobedničkom postolju i medalji na svojim grudima. Pobeđuju oni koji su uložili veliku žrtvu i koji se svakodnevno trude da budu još bolji.
Napravimo sad sličnost s politikom. Zamislimo kakva bi bila Srbija kada bi najbolji, naposvećeniji, najuporniji i najodlučniji bili na ključnim mestima i svojim odlukama usmeravali put naše zemlje. Pomislimo kako bi bilo kad bi od inače sjajnih, kakve možemo pronaći u profesionalnom sportu, bili odabrani ljudi izuzetnih znanja, dostignuća, mogućnosti i dragocenih iskustava koji su čitav svoj život posvetili usavršavanju, i koji znaju da je polaganje svojih kvaliteta u korist zemlje koju vole izraz istinskog patriotizma.
Svi smo bili ponosni i osmehivali se dok smo posmatrali Štefaneka i vaterpoliste na pobedničkom postolju dok je nacionalna himna odzvanjala u pozadini. A zamislimo kako bi bilo kad bi se partokratija umešala određujući pogodne i selektore, kao i igrače. Šta bi se tada desilo? Osim što bi se oni osramotili pred licem sveta, verovatno bi se i podavili. Upravo to davljenje se trenutno dešava sa Srbijom, ali i svima nama koji u njoj živimo – udavljeni smo pogubnim odlukama nesposobnih, nekompetentnih i neposvećenih ljudi koji su, partokratski bez ikakvog iskustva i kvalifikacija, postavljeni na odlučujuće pozicije. Njihovo neznanje i neiskustvo nas poput davljenika u živom blatu, neizbežno vuku ka dnu.
Kakva bi Srbija bila kada bi na odgovarajuće pozicije bili postavljeni ljudi poput Saše Đorđevića, Dejana Savića, Marine Maljković ili Zorana Terzića? Da li iko može da posumnja da bi izostali vrhunski rezultati u oblastima kojima bi upravljali ljudi poput njih – iza kojih stoje godine iskustva i dostignuća vrednih svakog poštovanja? Radovali smo se njihovim uspesima, a pomislimo kakva bi Srbija bila kada bi ovakav izbor kadrova postao pravilo, a ne izuzetak. Kakva bi to uspešna, radosna i izuzetna zemlja bila u kojoj bi se partokrate zasigurno držale podalje od najvažnijih pozicija. Ali i od bazena. Za svaki slučaj.
dr Ana Stevanović
narodna poslanica
članica pokreta “Dosta je bilo”, Novi Beograd
Pa ne moramo baš previše da zamišljamo kako bi to izgledalo.
Pogledajte fudbal.
Zvezda, Partizan, Vojvodina, i drugi već decenijama služe upravo tome da se promovišu osrednji igrači koji ne zaslužuju da igraju, pa se onda isti ti turaju u reprezentaciju samo kako bi se na brzaka i na frku prodali posle par vidjenja, sama reprezentacija služi samo za privremeno dizanje cene određenih igrača, i prečest je slučaj da takvi igrači se završi sa lošim karijerama, jer su prodati više nego što vrede, a ti milioni uvek negde nekako ispare. Čest je slučaj da “menadžeri” igrača koji drže vrlo nepovoljne ugovore, i praktično poseduju te igrače, zanima samo kratkoročna zarad, na uštrb klubovima, igračima, nama i našem sportu.
Zašto mi kao “sportska” nacija, u kojoj se od svih sportova i dalje najviše igra fudbal, i najviše se voli nemamo predstavnika preko 10 godina nigde klubski, i zašto se reprezentacija nije kvalifikovala nigde isto tolko godina, svakih 10 godina i kad upadne neko negde je puka slučajnost, i sve se brzo posle toga raspadne. Čim neko u našim klubovima ima i dobru polusezonu, odma mu se da par mečeva u reprezentaciji i brzo se proda.
Premijer je rekao da nema snage time da se bavi, ali to kako izgleda fudbal sada je savršena slika kako izgleda jedan takav sistem kad se sistematski iz njega decenijaa izvlači novac, i kada ljudima nije bitan sport, nego lična dobit.
I ne treba Vučić sam da spase sport. Niti fudbal. To ne može jedna super osoba da uradi, neki heroj koji će sve da spase. To može da se uradi uz dobar plan, dobru grupu ljudi, sistematsko i transparentno menjanje, i bice potrebne godine i decenije da se vrati na pristojno mesto, i to sve još nema izgleda ni da počne.
Tim menadžerima najviše i odgovaraju prazni stadioni, jer niko više ni ne gleda šta rade, Huligani su potplaćeni, i svi ćute, jer nam je fudbal tolko loš da apsolutno niko više ni ne može da gleda. Ista stvar sa politikom, tolko su ogadili sve da ljudi samo skreću pogled, a to je ono što su i hteli.
Vucic treba da spase sport. Ne direktno, vec indirektno, kroz zakone i regulative. Kroz pravnu drzavu, kroz pravi sistem vrednosti. Medjutim, on to nije niti ce ikad pokusati. On to ne zeli. On zeli mutnu vodu, jer u mutnoj vodi najbolje love takvi kao on. Sve pocinje od drzave i premijera kao lidera nacije. Kada bi on postavio sistem, ne bi ni morao da stalo izlazi u javnosti sa svojim tragikomicnim odgovorima na napade na njega koji ne postoje.
Kada Vucic prekine da lupa gluposti i igra predstavu, mozda se nesto desu. U svemu, ne samo u sportu.
Nije problem sportu (osim fudbala) već loša selekcija kadrova u ostalim oblastima. Cilj teksta je da uporedimo političkke i ekonomske rezultate sa sportskim. Kao i u sportu imamo izvanredne kadrove, koji uglavnom idu u inostranstvo, ili su kod nas zapostavljeni. Kada bi u privrednoj ekonomiji došli najbolji gde bi nam bio kraj.
Ja nisam poslao odgovor na tekst vec na ovaj komentar @Neko. Ne znam sto ste meni odgovorili? Tekst je odlican.
Poslednja rečenica u prethodnom komentaru je suština stvarnosti u kojoj živimo. Analizom stanja u srpskom fudbalu može se doći do potpune spoznaje stanja u državi i u društvu. Kako se situacija od početka 90-tih, kada smo bili pri vrhu svetskogfudbala kao reperezentacija i na evropskom i svetskom krovu u klupskoj konkurenciji, srozavala ka dnu, tako su nam i država i društvo tonuli sve dublje i dublje, ili obrnuto, svejedno je. Gospodin Svemoćni kao ne može da reši nasilje na stadionima i oko njih!? Ili možda te iste huligane, koji rade i unosne poslove, drži pod kontrolom i usmerava kako njemu odgovara? Ko su ljudi koji vode klubove i srpski fudbal i čiji su oni igrači? Šta je sa školskim sportom?Mnogo je ovakvih pitanja , a ja znam odgovore. Blago onima koji ne znaju ili mogu da se prave da ne znaju. Našim momcima i devojkama sa odličjima, ali i onima koji su bili tamo, a nisu se popeli na postolje – svaka čast, u svakom pogledu! Da nam se mladi ugledaju na njih, a ne na junake ružičastih i drugih rijalitija.
U potpunosti delim Vaše mišljenje. Oklevala sam da se dotaknem fudbala jer je to ogromna tema. Jedino što verujem da bi promena u fudbalu mogla da usledi znantno brže. Nisu potrebne decenije. Uz stručnjake iz oblasti sporta, ekonomije, menadžmenta, kvalitetan strateški plan uz postavljanje zdravih osnova, promene bi mogle da se uvedu za tek nekoliko meseci.
Hvala Vam i lep pozdrav!
Sve je to lepo rečeno u tekstu, ali ima jedna bitna stvar. KONAČNO VIŠE OTKAČITE DS iz neke buduće saradnje. Nema potrebe da sa njima u skupštini dajete zajedno saopštenja. Nema dakle koketiranja.
Zašto ovo govorim?? Zato što u Srbiji postoji jedan mnogo veći problem, a to je NAUKA (uz poštovanje sportu, nauka je nauka).
Ako se samo setite poštovana gđo Stevanović, i DS je pokušao pre nekoliko godina da odradi jedan isto tako podli posao kao sada Vučić. Sada je Vučić pokušao da iskoristi Ivanu Španović i još par sportista da se predstavi kao neko ko eto brine o sportu. Sa druge strane, DS je pre nekoliko godina to isto uradio sa čuvenim doktorom Stojkovićem, našim genetičarom. Jeste on veliki naučnik, jesu oni njemu obezbedili uslove za rad, ali su to pokušali da iskoriste i da se predstave kao neko ko brine o nauci. A istina je bila surova, Stojković jeste dobio uslove za rad, proradio je taj centar za matične ćelije, ali nauka u Srbiji je totalno degradirana i to sve pod parolom – “mi ulažemo u nauku, pogledajte Stojkovića”. Njega su još vodali po raznim emisijama da on priča kako je eto njemu država nešto obezbedila. Sva sreća te ovi sada đilkoši nisu vodali Ivanu Španović već se sve završilo na Instagram poruci ili Tvitu inače bi bilo blamaže. Sa pravom bi je mnogi proglasili za bota.
Tako da gđo Stevanović, utičite na stranačke kolege da se to promeni, jer vam Srbija neće nikad u potpunosti verovati dok žutima ne kažete VOZDRA. I ne zaboravite da su pokušali da vas isteraju sa pokrajinskih izbora.
S poštovanjem,
Nikola
“Zamislimo kakva bi bila Srbija kada bi najbolji, naposvećeniji, najuporniji i najodlučniji…” nedostaje, i fundamentalno POŠTENI (apsolutno poštenje ne postoji).
U sportu se vidi ko je pogrešio (promašio koš, prestupio, loše servirao,…) i snosi posledice svoje greške. Sportski je (i ljudski) priznati grešku i čestitati protivniku ma koliko to bilo emotivno teško.
U slučaju politike, priznati grešku ili prihvatiti bolju ideju je jeres: 10 pitanja (dovoljno bi bilo i 5) na koja nema odgovora, rušenje Savamale,…
A iza svega stoje loši đaci i loši (kvazi) diplomci. Razlika između dobrih i loših “đaka” je u tome što dobri i kada nešto zaborave znaju gde i kako da nađu, za razliku od drugih koji ne znaju ni gde ni šta ni kako.
Kad bismo u politiku (ali i u svakodnevni život) primenili primer sportskog ponašanja koje ste naveli, a u kojem se ogleda poštenje kao jedna od osnovnih ljudskih vrlina i temelj dobra, verujem da bismo bili na putu znatno kulturnijeg, poštenijeg i pristojnijeg društva.
Hvala Vam na komentaru i lep pozdrav!
Premijer ove zemlje je juce sazvao konferenciju za stampu da bi opravdao i dokazao da drzava pomaze sport …i da napljuje i nacrni”olos”koji je kritikovao navodno i drzavu i sportiste koji su tu drzavu branili(Stepanek,Spanovic)!Kada bi danas pitali obican narod koji je to gledao,rekli bi da je Vucic u pravu!Ponavljajuci da je on tri puta rekao da cemo osvojiti 8 medalja sebe stavlja u coveka koji pogadja unapred…predvidja tacno a niko mu ne veruje…xaxa!Danas on opet postavlja pitanje ko bi pobedio na novim izborima…ko???Pa lepo i to pogadja..On!!!Sada da pitamo potpisnika ovog teksta,cenjenu narodnu poslanicu!Kada se nadate ili predvidjate…mislim koje godine,da Srbiju mogu voditi ljudi koje opisujete i koje zelite(kao i ja naravno)… Mozete li da pogodite priblizno kao A.V. …on opet pogadja broj medalja…za Tokio vec kaze 15 medalja sigurno!Kada mi danasnja opozicija dokaze da su ovi zadnji izbori bili fer i posteni,kada mi dokaze da Vucica ne voli ovoliki broj ljudi,kada mi dokazu da DS,Dveri,DSS,LSV,LDP,DJB,SDS…opozicija koja treba da smeni Vucica nece da nastavi da radi isto sto i Vucic i svi pre njega…i da sada ne nabrajam hiljade razloga zbog kojih mislim da bi ovu zemlju mogli da vode uspesni i dokazani ljudi i da bi to dalo rezultate sasvim sigurno….samo trebamo sacekati da prodju jos jedno 8-9 olimpijada( letnjih da ne bude zabune)…sto je realno videvsi ovo stanje na politickoj sceni Srbije…bar 30 godina dok mnogi od onih aktera koji su unistili ovu zemlji odu na onaj svet…a u nekim crnim slutnjama i 50 godina!Voleo bih da gresim…ali mnogo su male sanse!
Izvinite, a kada je to prorok Vučić prorokovao da će naši sportisti osvojiti 8 medalja na Olimpijadi? – Ako ta informacija potiče od samog proroka Vučića, da je navodno on to još ranije predvideo i rekao, onda laže. Aleksandar Vučić je lažni prorok. Jednog dana će svi to shvatiti, a za sada samo manjina.
Što se tiče da je Vučić prorokovao 15 čega za četiri godine? Mislim da se ne radi o medaljama u Tokiju, već o 15 godina robije koju će mu sud za 4 godine, ako Bog da, presuditi za sve ove laži i zloupotrebe službenog položaja predsednika Vlade Srbije.
Vučiću, pokaj se! Idi malo u Crkvu na ispovest.
On prica…kao i njegovi,za istinu uzima broj dobijenih glasova na izborima,i broj mandata u Skupstini Srbije!Ako vecina znaci istinu…mi mu verujemo!
OVO JE ODLIČNA METAFORA!
Može veoma dobro da se iskoristi u “terenskom” radu, kad ljudima treba objasniti suštinu problema partijskog zapošljavanja.
Mislim da je bolje da koristite ovakve metafore nego rogobatnu reč partokratija.
Predlažem da ovu metaforu razradite i učinite je SLIKOVITOM. Da ljudi što slikovitije mogu da zamisle na šta bi to ličilo da se igrači i selektori biraju preko partijske linije.
I generalno – ŠTO VIŠE KORISTITE METAFORE!!!!
One su veoma moćno sredstvo ubeđivanja.
Hvala Vam na sugestiji i obrazloženju koju ste naveli. Zahvaljujem na komentaru.
Svako dobro!
Posle jucerasnje konferencije za stampu, postavlja se pitanje: Zasto premijer AV posvecuje toliku paznju i “razgovara” sa najgorima u Srbiji /oni koji po drustvenim mrezama pisu prostakluke/ jer juce /kao i uvek/ nije naveo nikoga imenom i prezimenom ko je vredjao nase ZLATNE, olimpijske sportiste.
Odgovor je jednostavan.
AV se PLASI razgovora, /DEBATE. dijaloga/ sa: Sasom Radulovicem, Sasom Jankovicem, Rodoljubom Sabicem, Nenadom Prokicem, Vesnom Pesic, Boskom Jaksicem, Borkom Stefanovicem, Milanom Kovacevicem, Mahmutom Busatlijom, Kokanom Mladenovice, Lazarom Ristovskim, Drazom Petrovicem, Zarkom Jokanovicem, Slobodanom Georgijevim, Slobodanom Gavrilovicem, /koji mu ni ime ne pominje/, Milojukom Panticem, Natasom Kandic…
Nece dijalog sa onima koji drugacije misle.
“Razgovara” sa anonimnim komentatorima sa drustvenih mreza, koji zasticeni nikom mogu da kazu bilo sta, a AV njima da kaze da su olos – samo da ih ne sretne.
AV je ustvari VELIKA POLITICKA KUKAVICA, koja politickim protivnicima kaze svasta, ali samo kad je u COPORU SNS-a.
Oci u oci, nikako.
U pravu ste,ali sa nekima je bilo dijaloga..npr.sa Natasom Kandic…ako se uzme da je sa Sasom Radulovicem bilo debate u skupstini….vasem spisku dodao bih Jovu Bakica kome ovi nasi politicari nisu ni do kolena!
Štefaneku i Španovićki nikako nije bilo potrebno da neprozvani (i nepozvani) krenu u obrčun sa svojim kolegom, sportistom i osvajačem daleko više, zapravo – svih mogućih zlatnih odličja, Andrejom Prlainovićem. Ne samo zato što ih nije pomenuo, još više – što ove sportske samostalce nije uopšte imao u fokusu kada je davao izjavu o propasti naših klubova – koji su osnov svake buduće reprezentacije. I – REKAO JE ISTINU! Pozivam premijera da, umesto spinovanja na konferenciji za štampu i upravo političkog i svakog drugog kaljanja sportista s početka ovog posta – pročita Akcioni plan 2014-2018. sopstvenog Ministarstva sporta! U NJEMU PIŠE, DOSLOVNO, SVAKA REČENICA KOJU JE IZGOVORIO – ANDRJA PRLAINOVIĆ! Svaka! Andrija nije govorio o reprezentativnom sportu – kada se već sam uspenješ na vrh – tu je podrška Vlade – nesporna. Andrija je UPOZORIO na nešto DUGO! Na izumiranje klupskog sporta u Srbiji – koji UPRAVO treba da iznedri i obezbedi i buduće generacije naših vrhunskih sportista. Dok se dovuku, baš tako, dovuku do reprezentacije ( i državnog finansiranja) – više od 90% ih verovatno i nestane na tom putu, a možda bi sa njima taj uspeh bio i – desetostruko veći, ako već ovako postižemo ovakve rezultate. I sad dolazimo do – politike. Vučić je sklon da lično poziva novinare, kada je negde i u vezi sa nečim dodirnut. Možda nije lično pozvao neukog, a dobroćudnog Davora ili Španovićku, ali je možda “cimnuo” svoje skakavce na čelim pozicjama u tim savezima, što je za rezultat imalo neprozvano odazivanje ovo dvoje samostalaca – ličnim oglšavanjem u odbranu Vlade, Vučića lično, kako hoćete. Njihov previd nije samo u tome da im lovu koju dobijaju – ne daje zapravo on – već mi, već i u tome da ovakvim načinom uplitanja u materiju koja nije njihovo polje – devalviraju svoju “opštenacionalnu ličnost”. Rizikuju da izgube status šampiona – svih nas, te da budu “Vučićevi” šampioni. A upravo taj čovek ih je sinoć zverski iskoristio. Braneći ih i mimo njihove volje (Španovićka je izletela, pa zamolila da je više u tom kontekstu – ne pominju) – provukao ih je kroz blato pred očima čitave nacije i, u klasičnom smislu te reči – zloupotrebio. Svesno. Svesno je i izbegao da kaže koje benefite donose Srbiji njihove medalje, nabrajajući njihova primanja, opet ih stavljajući – ovaj put sve njih – u nekorektan položaj. Kunuće dan kada su i otišli na to takmičenje. Na samom kraju – fascinira manipulativna sklonost čoveka koji trenutno, ne i doživotno, sedi na premijerskoj poziciji: ” od 2000-te do danas, dakle, za 16 godina, naši olimpijci i paraolimpijci – osvojili su 200 medalja. Ali od toga, 85 u poslednje dve godine (čitaj:od kada sam ja premijer), ili, 42% svih medalja u poslednje dve godine ! E, pa majstore, onako kako čeri paradjz nastaje ukrštanjem riblje kljušti i trešnjine petiljke – tako se i vrhunski olimpijci stvaraju i razvijaju u 2 , a ne u 20 godina! O spoznaji sorete pasulja u koji je gledao (“jel sam reko da će biti 8 medalja, a, jel sam reko!) i znao da ćemo uzeti zlato u rvanju, a pući u tenisu – mogao je da obavesti širu javnost, ne bismo svi onoliko strepeli prvih 10 dana ovog najvažnijeg svetskog takmičenja.
I još samo 1 dodatak, u prilog tvrdnji i apelu Andrije Prlainovića – od svih vaterpolista osvajača zlatne medalje – SAMO JE 1 IZ DOMAĆEG KLUBA! Svi ostali su – iz inostranih klubova, gde su se usavršavali i sticali vrhunsku kondiciju i umeće zbog čega su i dodirnuli – besmrtnost. Iz srpskog kluba – to je učinio – 1. JEDAN.
Samo jedan dodatak? Kuku, crni Waldorfe (ili Statlere) da nije crkla tastatura?
Hej! Pa dva puta sam pustio vodu za tobom u očekivanju da ćeš iz dunavskog kolektora otploviti put ka mestu svoje konačne razgradnje, Crnom moru. Kad – opet ti ! Mora da si se zaglavio u nekoj cevki, izgleda da si baš golemo. Preostaje mi samo da pozovem one sa električnom sajlom, ne bi li otpušili cevku, odglavili te i konačno pogurali ka napred pomenutoj svetloj budućnosti…
To je ta fascinacija produktima digestije, da. 🙂
Igore, odličan je komentar! Najvažniji na ovoj stranici sajta!
Evo reči Andrije Prlainovića:
“Poručujem medijima da za dva dana slobodno počnu da pišu o stanju u srpskom vaterpolu. Ne moramo mi sportisti da se zameramo političarima i vrhu države”, rekao je Prlainović. “Novinari dobro znaju šta treba da se uradi za ovaj sport. Ovaj rezultat nije plod sistemskog ulaganja u sport. Znamo da su svi vodeći klubovi pred stečajem. Dakle, nije u pitanju medijski tretman reprezentacije, već stanje u našem sportu. Nadam se da će se to popraviti”.
Vučić je, kao odgovor Prlainoviću, bez imalo stida poslao svog SPS piona Nikolu Nikodijevića (predsednika Slupštine grada Beograda) da u današnjem Jutarnjem programu RTS-a tvrdi suprotno – kako je uspeh naših sportista rezultat sistematskog ulaganja države u naš sport(!)
I kome treba po tom pitanju verovati? Kapitenu vaterpolo reprezentacije Andriji Prlainoviću ili Vučićevom pionu na državnoj televiziji? Pa, naravno, treba verovati našem proslavljenom sportisti.
Ali ti metodi koje koristi Vučić! Stvarno je odvratno to što radi. Vučiću, siđi sa umišljenog trona! Pokaj se!
Milane, nažalost, Srbija ima evidentan “premijerski” problem. On nije samo odraz neprimerenosti. U tekstu objavljenom 22.08, “Upozorenje Mup-u…”, u komentarima ispod, u mojoj prepisci sa Makarijem, problem je, čini mi se, ispravno detektovan. Makarije je to još produbio, tj, nije okolišao (kao ja). I to je – evidentno. Nažalost.
Evo sad sam pogledao vašu (oca Makarija i od Vas) prepisku ispod teksta o Mup-u (od 22.08.).
U pravu ste!
Mogu samo da prokomentarišem: Strašno!
Bravo Ana – super tekst!
Medjutim Ana ne smije se izgubiti iz vida, da su vaterpolisti, kosarkasi i odbojkasi dobro placeni profesionalci. Zahtevati istu strucnost i istu kompetentnost u ekonomiji ili u politici za platu od 800evra, iskreno – nije moguce. Sramota za Srbiju je da nasi poslanici u Parlamentu -koji zaista jesu strucni- treba da zive od 800evra plate. Koliko dugo cemo imati najbolje ljude, koji treba da odlucuju o zakonima i sudbini gradjana sa platom od 800evra? Tu platu zaradjuje u odredjenim kompanijama jednostavan inzinjer od kojeg se ne trazi tolika kompetentnost koja treba da se trazi od jednog Poslanika, Ministra ili Direktora neke od najvaznijih Institucija ili ekonomskih subjekata koji su jos u vlasnistvu drzave.
Ovo je iskrivljen sistem, kojeg treba menjati. Onaj ko je najbolji, a o kome vi govorite, taj treba da bude i adekvatno nagradjen. Jer zasto bi se inace bavio poslom koji se od njega zahteva? Iz patriotskih razloga? Ostavimo te fraze za onih 131 Poslanika u Skupstini koji ne ne znaju zasto tamo sede i jos po neke iz Opozicije. Njima je tih 800evra i onako previse. Jer da ne sede u skupstini, bili bi negde konobari, pecenjari ili nocni portiri. Za nesto drugo ni nemaju znanje, tako da je njihova plata previsoka. Ali za one koje vi prozivate je u mnogome preniska. Izuzetna strucnost, znanje i iskustvo koje prizivate, ima svoju cenu i mora biti i adekvatno nagredjeno.
Inace zlatnih medalja van sporta nece biti.
Ovo je jedan od najboljih tekstova koji sam pročitao. Jasno možemo videti Srbiju u vrhu svetske ekonomije sa dobrom selekcijom kadrova. Još jednom bravo!
Veliko hvala dragi Dragoljube! Znače mi Vaše reči.
Svako dobro!
Ovaj tekst je najbolji primer zloupotrebe sporta u političke svrhe. Naravno da i u sportu postoji upliv politike kao i svuda u društvu.
Đilas (o njemu, kao političaru, mislim sve najgore) je politički postavljen na čelo KSS i tu je pronašao sebe i uradio sjajan posao. Svaka mu čast. On je imenovao, u uskom krugu ljudi, Sašu Đorđevića za selektora. Bilo otpora. Po nekima, bilo je boljih kandidata. Treba se setiti kada je postavljan Zoran Terzić i Marina Maljković. Pune su novine bile kritika, da je on postavljen na to mesto jer je teča Novaka Đokovića, a Marina jer je ćerka moćnog Bože. Možda je i bilo tako, ali rezultati su postignuti. Ni za jednog nije raspisivan konkurs. Da je za selektora i trenera vaterpolo reprezentacije raspisivan konkurs, šta bi se dogodilo?. Dejan Savić, po kriterijumima Saše Radulovića, ne bi imao šanse da postane to što jeste, jer je imao samo jednu godinu trenerskog staža u C.Z.( a pitanje je i kakav mu je prosek ocena). Isto važi i za Nikolu Grbića (kažu da ga je na to mesto ugurao brat mu Vanja), koji pošteno priznaje da još nije vrhunski trener i da raste i razvija se zajedno sa reprezentacijom. I on je imao samo godinu dana trenerskog staža.
Svuda je umešana politika. Samo se u nekim slučajevima, političari ponašaju odgovorno, a u drugim neodgovorno. U ovim slučajevima rezultati govore.
Ne postoji konkurs za selektore, ali ih de facto biraju renomirani strucnjaci. Djilas jeste politicar ali je poprilicno stajao po strani i nije gurao prste. Kod nas je potreban politicar da bi bilo novca, sto jeste lose, ali smo takvo drustvo. Dejan Savic bi po svim kriterijumima Sase Radulovica bio pogodan za selektora. Nemate potrebe da spinujete. Svi oni su se dokazali u sportu, a samo mesto selektora zahteva druge karakteristike i kvalitet u odnosu na, recimo, vodjenje javnog preduzeca. Strucnost u sportu i strucnost u ekonomiji su babe i zabe.
Bilo bi sjajno kada bismo na ovakav nacin birali politicare kako biramo sportiste da nas reprezentuju. Sport je, ipak, posebno reprezentativni, neprofitabilna stvar. Drugim recima, lopovi nemaju tu interesa jer nema mnogo novca. Dokaz tome je da je kod nas jedini mafijaski savez onaj u sportu koji ima puno love, u fudbalu.
Ana, iako je tekst očigledno “hipotetički komparativan” i sa namerom da na nešto ukaže, priznajem, nisam uspeo da do kraja razumem – na šta? Sportisti su na terenu, neposredni proizvodjači, njih predvode “menadžeri”, selektori, postavljani na ovaj ili onaj način, a sudeći po rezultatima , ako ih je i postavila politika – ovaj put je to onda dobro uradila. Zato Vaš poslednji psus promašuje temu, naravno, po mom mišljenju. Sva i kuknjava i opravdana kritika oko partokratije – može se povezati po milion drugih osnova. Ovde, očigledno je to – ne. Ali, važnije od toga – mogli ste napisati tekst, naravno, po mom mišljenju – koji bije u srž problema i sa kojim možete dokazati, u tom delu, pogrešnu politiku Vlade, još više – uputiti i više nego argumentovanu kritiku premijeru. Imate post iznad, pa izvucite zaključak. Ovako, pomalo tinejdž tekst – “kliza” u nešto što Vam očigledno nije bila namera… No, možda ja nisam u pravu, zar ne.
Sasvim sigurno nisi.
Kasne ovi sa sajlom, kasne…
Pokvarila su ti se kolica, pa si besan? A radostan si, je l da? 🙂
Kakav sport transparetnost! Ej osvestite se ljudi!
U mnogim kladionicama ne mozes odigrati dve utakmice iz mnogih liga zbog namestanja.
Onda doave u kladionicima.
Koliko ima u sportskim kladionicama mafije!
Onda doping , droga, politika….
Duci Simonovic je jako lepo objasnio gde i kako ide veci deo profesionalnog sporta!
Odgovori narodne poslanice su selektivni,tj odabrani verovatno po kriterijumu…pohvala!Kada politicari pocnu da rade i urade ono zasta se u teoriji zalazu,trebaju dobiti pohvale!Kada pohvale stizu na razna obecanja,lepe reci i lepe zelje imaju sasvim drugu poruku…ko u stvari od politicara ima lepa obecanja i lepe zelje…SVI….ko je ta lepa obecanja i zelje ostvario…NIKO!Tako i vama draga narodna poslanice hvala na lepim zeljama i predlozima i na tome kome odgovarate na komentar!
Uvaženi I.J.KV.,
ne postoji nikakva selekcija prilikom odgovaranja na komentare. Pažljivo čitam kako pohvalne, tako i komentare u kojima se iznose kritike. Kada vidim da se diskusija i razmena mišljenja drugih razvija ispod mog teksta, nalazim korisnim da tu diskusiju ne prekidam, nestrpljivo iščekujući da vidim u kom će pravcu ona otići.
Prijatan dan Vam želim i svako dobro!
Dobare tekst i varijacija na temu koju smo više puta čuli u mnogo kraćem obliku od gospodina Radulovića. Lepa metafora i dobar primer koji lepo ilustruje našu političku stvarnost – samo oni koji su pokazali veliki trud i iza sebe imaju rezultate u svojim oblastima zaslužuju da vode našu državu.
Nekako mi je muka od te patrokratije.
Danas naletim na jedan tekst,Institut za logistiku u Antverapenu,pre par godina je saznao da ce se graditi pruga preko Kazashtana,od Kine do Evrope,skracuje transport do 18 dana za Kinu.Okupili su ekipu,pristupili ispitivanju novog kontejnera za vlak,vec su se stacionirali na logistickoj bazi u Kazashstanu,prodaju kontejnere i nude druge usluge.
Nije njima bio potreban ni Misel ni sluzbenik iz opstine Antverapen,trgovci,proizvodjaci,strucnjaci su se udruzili videvsi novu priliku za zaradu.
Nije njima potreban ni Djordjevic ni Marina.
Imam utisak da, poštovana g.Ana, niste u pravu iako pohvaljujem vašu elokvenciju. Postavljanjem Đorđevića ili recimo Novaka Đokovića, na čelo sporta desilo bi se samo – razočaranje. Vi ovim tekstom, razmišljanjem, nadahnuto sledite neku metaforu koju je g:Saša Radulović par puta izneo, ali u potpuno drugom značenju, a Vi ste to bukvalno i euforično shvatili. Prema tome, molim Vas da razumete, nama je potreban drugi sistem,a ne novi vođa. Znači : ma kako uspešan bio sportista, on ne može u ovom sistemu bolje voditi sport od Udovčića, pa bio on i bolji sportista od njega. I mislim da nam novi sistem rada u sportu ne može podariti neki vrhunski sportista, jer kao takav, prosto, nikad ne razmišlja o tome, a ni nema nameru. To su samo pojedinci koji su uprkos svim nedaćama sistema postigli to što su sebi zacrtali. Kad imate dobar sistem, onda je baš nebitno ko će biti na čelu kolone, kao, recimo, što je nebitno ko je predsednik Amerike, bitno je samo da se isprsi, i ne zamuckuje. DJB mora prvo da osmisli i predloži sistem rada u sportu u 20 tačaka, gde bi prva tačka bila :sport mora da sam sebe finansira. i tako dalje. Predlažem da otvorimo raspravu i usvojimo tih 20 tačaka.
Bravo za tekst i mislim da ovu priču oko uspeha na Olimpijadi Pokret može dobro u narednom periodu da koristi u svojim delatnostima:
Simbolički učinak može delovati performativno na društvenu realnost. Nisu oni džaba *reprezentacija* — reprezent, presonifikacija/identifikacija nacije.
Istorijski primer: kad je Italija osovojila SP u fudbalu (ne ovo 2006, pre). Italija je tad bila u političkoj i preivrednoj krizi. I kad je ekipa osovjila Svetsko, nacija je nakon toga rekla sebi, možemo i mi ovo: da pregrizemo i prevladamo krizu. I stvar im je krenula i duh vremena se promenio.
Dakle, suprotno tezi *hleba i igara*, mislim da je ovaj uspeh na Olimpijadi pozitivno uticao na Srbiju, građane. Da se pokazalo da *oni tamo*/naša simbolička personifikacija –mogu. Da je *čvaknulo ljidma u glavi*. Da je nakon ovoga ovaj medijski mrak postao manje mračan i da se polako ova sjena čoveka koji se nadvio na Srbijom i kome je sve dozvoljeno, da je ona manja i da se sve više svodi na svoju realnu veličinu — koja je mala.
Moguće je da su ove dve nedelje u Riu vredne koliko i godinu i po zahtevnog i posvećenog opozicionog delovanja. Ako je Pokret pametan, treba ovo da korsitite sad što više. Uspeh u Riu demistifikuje Vučićevu (nazovi) veličinu (koja se bazira na najbogatijem baji u dolini očajnika)..Koristite taktički ovo!
Suština: Neko ko nosi/predstavlja deo Mene je crno na belo (u Riu te 2 nedelje) pokazao da može drugačije, bolje nego sad; tj. da apatičnost i melanholija nije prava strategija. I to sve crno na belo, u realnosti. Ne nekakva fantazija, mašta.
Ne treba podceniti subverzivni momenat Olimpijade. Mislim da je delovala orežnjujuće. Posebno jer je doprla do dela društva gde društvene mreže i forumi ne mogu..
Molim samo da ispratimo obecane premije , To je vrlo bitno da se vidi azurnost u isplati olimpijskih sampiona. Pre, a za vreme prethodnih vlasti samo obecanja sa neogranicenim zakasnjenjima! Da li sada to bolje funkcionise ? Pozdrav svima.
Kroz usta Franje Udovicic u emisiji kod O>Kovacevic 18 medalja, najvise u istoriji!I sta se tu stalno trte politicari.Lepo im dati mosu kao Mitrovic Vojvodi Tomi!
Draga Ana, bez ikakve dileme Vi ste u potpunosti u pravu i to i jeste jedini put za ozdravljenje društva. Radim u javnom preduzeću i mogu Vam reći da je nakaradno i partisko zapošljavanje do te mere postalo standard i sasvim normalna stvar da se praktično niko više i ne uzbuđuje. Ja kada sam pre desetak i više godina trebao da počnem da radim u Pošti Srbije, nije bilo nikakvog konkursa, ni ti je bilo ko testirao mene da li sam u stanju da obavljam posao na adekvatan način, uslov je bio da moj otac koji je zaposleni u istom preduzeću donese partisku knjižicu SPS-a, tako da sam i Ja na neki način “partiski kadar” a i svi ostali, bez izuzetka. Na stranu to što sam dobio radno mesto daleko ispod moga kvalifikacionog nivoa, to je bio jedini način da se zaposlim u tom preduzeću. Nikad nisam bio član ni jedne političke partije ni ti ću, jer sam oduvek želeo da me neko ceni po onome što sam i šta znam a ne po onome kome pripadam. Gledajući život iz perspektive vremena koje neminovno prolazi duboko sam pogrešio jer su pored mene prolazili ljudi koji nisu imali ova moralna načela a ni znanja i sa neverovatnom lakoćom su napredovali na lestvici “Uspeha”. Ja u stvari ne vidim način kako ovo iskoreniti jer je toliko duboko otišlo da je to prosto neverovatno !!! Ja to gledam svaki dan i prosto je mučno, ranije i ako se u preduzeće ulazilo na sličan način napredovanje bez zalaganja i znanja teško je bilo moguće, a sada to je CIRKUS