Ustavni sud Republike Srbije prihvatio je inicijativu pokreta „Dosta je bilo“ i pokrenuo je postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke Vlade Srbije o osnivanju koordinacionog tela za sprovođenje borbe protiv korupcije, na čijem je čelu premijer.
Premijer Aleksandar Vučić je došao na čelo tog koordinacionog tela u martu prošle godine i time dobio neustavna i nezakonita ovlašćenja da preslišava, usmerava i koordinira rad državnih institucija koje su nezavisne, poput Narodne skupštine, Autonomne pokrajine, Vrhovnog kasacionog suda, Visokog saveta sudstva, Republičkog javnog tužilaštva, Državnog veća tužilaca, Tužilaštva za organizovani kriminal i brojnih regulatornih tela, od Zaštitnika građana do DRI. Premijer je sam sebi dodelio ovlašćenja da koordinira borbu protiv korupcije iako je to u suprotnosti čak i sa samom Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije.
Vlada Srbije propisala je obavezu po kojoj su sve institucije dužne da premijeru podnose izveštaje o sprovođenju aktivnosti iz Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije od 2013. do 2018. godine i omogućila premijeru da „usmerava“ poslove državnih organa i institucija.
Ustavni sud je, ceneći navode inicijative koju je potpisao Saša Radulović, naveo pet spornih pitanja: da li Vlada može uzurpirati ovlašćenja drugih državnih institucija, da li može da koordinira rad državnih institucija koje su nezavisne od nje, da li predsednik Vlade može biti koordinator sprovođenja Nacionalne stragegije za borbu protiv korupcije, da li je Vlada ovim prekršila podelu vlasti.
Uloga koordinatora primene nacionalne strategije za borbu protiv korupcije je Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije poverena Agenciji, a Strategija određuje da koordinaciju sprovodi i Ministarstvo pravde i Savet za borbu protiv korupcije, a ne premijer. Pokret „Dosta je bilo“ od marta prošle godine upozorava da je premijer protivustavno zloupotrebio vlast i time ugrozio ne samo sprovođenje borbe protiv korupcije, već i podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
Ustavni sud je na sednici održanoj 2. juna ove godine doneo odluku da se pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o osnivanju spornog koordinacionog tela. Ostavio je rok od 60 dana u kome Vlada Republike Srbije treba pisano da se izjasni po ovom pitanju. Sud u obrazloženju svoje odluke navodi da je 20. aprila 2015. godine Vladi Srbije na izjašnjenje dostavio inicijativu pokreta „Dosta je bilo“, ali da u ostavljenom roku od 30 dana, kao ni godini dana po isteku roka, Vlada nije dostavila odgovor.
Ustavni sud je već jednom doneo sličnu odluku o neustavnosti i nezakonitosti zloupotrebe vlasti kad je 2012. godine utvrdio da tadašnji predsednik Boris Tadić nije mogao biti na čelu Nacionalnog saveta za infrastrukturu, podjednako fantomskog kao i ovo Vučićevo koordinaciono telo, jer Vlada ni na koji način nema ovlašćenja da ruši Ustavom garantovanu podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
Dužnost Ustavnog suda kao zaštitnika ustavno-pravnog poretka je da u ovom slučaju iskoreni Vučićevu protivustavnu uzurpaciju nadležnosti nezavisnih institucija, pravosudne i zakonodavne grane vlasti, a zarad koncentracije političke moći u sferi navodne borbe protiv korupcije.
Prilozi
Odluka o osnovanju Koordinacionog tela
Inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti
Resenje Ustavnog suda
Povezani tekst
Vučić protivustavno na čelu koordinacionog tela za borbu protiv korupcije
Već donošenjem odluke da pokrene postupak ocene ustavnosti VS potvrđuje da zahtev DJB nije bio puki politikantski potez!
Kakvo će biti rešenje, pa najmanje neustavnost postupka “najboljeg u novijoj srpskoj istoriji”, studenta pravnog fakulteta. Drugačije ne može da bude, po meni iako nisam iz te struke! E dali će US ikad doneti takvu ili neku drugu presudu ostaje da vidimo. Mož čak da se proglasi “nenadležnim” kao što je to učinio kada su “ološi” pokrali penzionere. Živi bili p………!
Taj isti sud je doneo odluku da je u redu (po ustavu) smanjiti plate I PENZIJE.
Pa je l’ taj sud u redu ili nije.
Čini mi se da je pozibanje na odluke Ustavnog suda smešno, baš kao i pretnje premijeru tim istim Ustavnim sudom.
Bravo DJB!
Problem treba uvek iznova aktualizovati, jer u zemlji ne postoji tradicija i sve st o značaju demokratske kontrole i podele vlasti. Svaki vrh vlasti pokušava na sve načine da obuhavti u jednoj ličnosti kontrolu svih državnih oragana, a ujedno izuzeme najvažnije kontrolne poluge koji su po ustavu dužni da obavljaju istu. Puč protiv ustava je započeo Boris Tadić i čak dao zakonsku osnovu kontrole nad svim državnim organima i službama, uključujući i tužilaštvo i ostale nezavisne kontrolne državne organe kao poverenika za informacije ili ombudsmana. Članom 13 Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti, Savet za nac. bezbednost odnosno Biro za koordinaciju imaju pravo davanja dorektiva izvršavanja odluka svim ostalim državnim organima i službama. Ovaj član je ne samo protivustavan, već je namenski upotrebljen upravo u prikrivanju protivpravnih radnji, kriminalnih radnji i sa ciljem jačanja moći iza navedenih organa.
Napomena, niti ustav niti neki drugi opšti zakonski akt definiše funkciju, način rada niti SNBa, niti Biroa za koordinaciju, već je ovo sve učinjeno prostom odlukom vlade Vladimira Cvetkovića maja 2007 pored parlamenta i bilo kakvih pitanja o sadržajima promena koje su dolazile prostom odlukom vlade. Niko da je postavio pitanje ustavnosti ove odluke i kasnijeg zakonskog rešenja. Ne zato što navedene funkcije i organi nius potrebni, već zato što oni dozvoljavaju “na zakonskoj osnovi” donošenje protivustavnih olduka ili prisvajanje vlasti bez kontrole ustavom propisanih organa, skupštine, tužilaštva, organa istrage, poverenika itd…
Ovako izglda nepoštovanje ustavnih i zakonskih organičenja od 2007/09 godien do danas. Absolutna institucionalna ćutnja na sadržaje najteže povree ne sammo ustava, zakona i principa istinitosti zaštićenih osnovnih prava, već i protivno opštem i nedeljivom, bilo čijem javnom interesu:
https://viktorkossudba.wordpress.com/dopis-savetu-za-nacionalnu-bezbednost-birou-za-koordinaciju-r-srbije-i-clanovima-istih-drzavnih-organa-obaveza-kontrolne-funkcije/
Pokret pravilno radi,ali bojim se da i to ne prodje bez odluke kao i sve drugo,a osim toga zalosno je da uglavnom nema podrsku od onih koji su najvise osteceni.Plasim se da sud ne reaguje kao za “helikopter”.”Sava Malu” i sve ostalo, anarod kao da je sprican i nista ne reaguje,Ne znam sta jos treba da se dogodi pa da reaguemo i avno kazemo da Vucic treba da ode er unistava Srbiu i narod,kad to shvati bice kasno.
Sasa se bori i os neke stranke,ali ne mogu sami.Kako se moglo dogoditi da edan covek sve uzme u ruke ,kao da smo u robovlasnistvu,
U mnogočemu je AV poseban. Ko je od nas rešen da knjigu pročita 100 puta da bi je shvatio, ko može da ne piša 14 sati ili da čita ekspoze 6 sati pa da ga obrazlaže dva puta duže? Sve su to činjenice koje mu daju za pravo da bude na čelu ovakve Srpske skalamerije kakvom su je napravili njegovi podanici. Plašim se da mu ne padne na pamet da će neko prvorodjeno dete da vikne “Car je go!!” pa da krene….
DJB dobro radi. Polje političkih, socijalno-ekonomskih i ekoloških mera na kojima se promene moraju desito je veliko. Samo tako možemo doći do novog društvenog sistema koji će zadovoljiti potrebe i interese građana.
I rad Ustavnog suda spada u jedno takvo polje interesovanja. Dosadašnja brojna kršenja, zanemarivanja i omalovažavanja ustavnih načela od strane moćnih pojedinaca treba privesti kraju. To je put da se pravi nosilac suvereniteta – građanin ponovo izbori za svoj status.
UŽAS!!!
Ustavni sud je doneo presudu da vojnim penzionerima pripada povećanje penzije,kao i ostalim penzionerima,za 11,06%,ali je ta odluka ostala mrtvo slovo na papiru,koju ne poštuje RFPIO,a što je još gore,tu odluku ne poštuju ni niži sudovi,a koji su dužni da je sprovode.Jasno je kakva će odluka biti,pa i ako bude pozitivna,kako će se realizovati.
A kada će (ZA)USTAVNI SUD da razmatra inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o radu. Donet 2014. a sada smo na izmaku 2016.godine. Da li su nam prekršena ustavna prava stavljanjem u neravnopravan položaj kada je, na primer u pitanju obračun minulog rad. Ne zovu ga u pravosudnim krugovima bez razloga Zaustavni sud Srbije.