"У Србији је корупција систем" Мирослава Миленовић отворено о правосуђу, здравственом систему, запошљавању…

Преносимо вам интервју Мирославе Миленовић за Блиц.

У Србији можете да се лечите само ако познајете некога. Правда, лечење, посао… доступни су углавном само кумовима и онима који се крећу око политичке и економске квазиелите. То није живот, то је животарење.

Тако говори Мирослава Миленовић, чланица Савета за борбу против корупције. Шта ће ново садржати нови Закон о агенцији за борбу против корупције, питали смо је на почетку разговора.

– Новина је то да ће функционер морати одмах да престане да ради у ствари у којој постоји могући сукоб интереса, осим ако би одлагање изазвало опасност. Поред тога Агенција ће моћи да покрене поступак и у року од пет година откад је настала могућност да је дошло до сукоба интереса. Када је реч о решавању сукоба интереса, новим одредбама се предвиђа обавеза да функционер одмах обавештава Агенцију ако постоји сукоб интереса или чак и могућност да до истог дође. Тренутно постоји обавеза обавештавања у року од осам дана. Ипак, нацрт новог закона не предвиђа обавезу пријављивања сукоба интереса које има или можда има са функционером повезано лице – објашњава за “Блиц” Мирослава Миленовић.

И у садашњем закону, као и у нацрту новог постоји могућност да Агенција покрене поступак утврђивања јавног интереса по службеној дужности.

– Новина је да ће Агенција моћи да покрене поступак и у року од пет година откад је настала могућност да је дошло до сукоба интереса. То је интересантно, јер Агенција утврђује колики је износ имовинске користи коју је функционер стекао у сукобу интереса и коју мора да врати. Дакле, овим се функционери упозоравају да чак и након пет година од настанка могућности да дође до сукоба интереса, коју су функционери дужни да пријаве, постоји могућност да ће Агенција да обавеже функционера да врати износ који је стекао. Наравно, питање је политичке воље хоће ли такав предлог имати већину, односно да ли је владајућа политичка структура искрено за борбу против корупције или само декларативно. Како до сада изгледа, борба је врло декларативна, о Закону пуно приче а мало конкретног рада – објашњава она.

Нико не сме да врши притисак на правосуђе, а правосудни кадар мора имати континуирану едукацију.

Након отварања поглавља 23 и 24 у преговорима с ЕУ, Министарство правде требало би да обезбеди усаглашавање са европским стандардима.

– То би конкретно значило да грађанске парнице не трају дуже од две године, а кривични спорови више од пет. Савет је до сада Влади доставио четири извештаја о стању у правосуђу са препорукама како унапредити постојеће стање. Међутим, стање у правосуђу се погоршава. Могу слободно да кажем да је правосуђе растурено и да у Србији правда није доступна свакоме.

Како то решити?

– Неопходно је системско решавање многобројних појединачних проблема у правосуђу. Суђење у разумном року већ је производ решавања проблема суштинске независности судства и потребе за увођењем независности тужилаштва, као и других облика омогућавања правосуђу да нормално ради. Да бисмо остварили тај циљ, потребно је и смањити утицај извршне власти на правосуђе, буџет правосуђа и правосудна управа морају бити у надлежности правосуђа, а не извршне власти. Потребно је материјално и кадровски ојачати правосуђе, уједначити судску праксу, омогућити правосуђу да се адекватно носи са непрофесионалним судијама и тужиоцима. Нико не сме да врши притисак на правосуђе.

Каква је улога Савета у реализацији Акционог плана за поглавље 23?

– У Акционом плану се наводи да ће имплементација препорука Савета обезбедити виши степен транспарентности власништва над медијима као и јасну примену правила о надзору над директним и индиректним утицајем државног капитала на медије. Ми смо Акционим планом практично обавезани да наставимо да пратимо стање у медијима и да о томе извештавамо Владу. Но само писање извештаја и указивање на проблеме не води никуда ако нема сарадње Савета и Владе, а ње нема. Такође, Влада се обавезала да измени одлуку о оснивању Координационог тела за борбу против корупције како би омогућила редовне састанке између председника Координационог тела и чланова Савета у циљу анализе извештаја Савета.

Каква је ваша генерална оцена о корупцији у Србији?

– Корупција је у Србији свуда присутна а посебан проблем је када је здравство у питању. Готово је невероватно да се хвалимо резултатима хуманитарних акција преко СМС-ова, Твитера, Фејсбука. Заправо се ради о акцијама где је држава одавно требало да уреди систем и обезбеди да се људи лече као људи. Овако, све се дешава ван система. За мене је невероватно да супруга председника не обелодањује извор донација, али врло гласно пропагира да су средства уложена у болнице. Па би то онда требало да је у реду? А није, нема тендера, ништа није транспарентно. Данас у Србији можете да се лечите ако познајете некога, ако никога не познајете, осуђени сте унапред… Правда, лечење, уговори, посао доступни су само кумовима, друштву из краја и онима који се крећу око политичке и економске квазиелите. То није живот, то је животарење – закључује Мирослава Миленовић.

Ко је Мирослава Миленовић?

Мирослава Миленовић (53) је финансијска форензичарка. Управо због способности да пронађе и најмрачније токове новца, Миленовићева се налазила у бројним непријатним ситуацијама. На данашњи дан пре годину дана поднела је пријаву јер су је непознате особе пратиле. Резултат: доживела је да је непозната лица физички нападну. Мирослава након тога наставља да ради по белом свету, држећи обуке полицији и тужилаштву, али и као експерт за финансијске истраге, док јој у Србији сва врата, осим оних у Савету, бивају затворена. Дипломирала је 1984. на Универзитету у Београду. Између осталог, стекла је и сертификат у САД за овлашћеног истраживача проневера.

Извор: Блиц