Politika je na naslovnoj strani prenela deo intervjua Vladimira Putina za američki “Blumberg” u kome se ruski predsednik ponovo snažno zalaže za pravo Krima na nezavisnost i kao krunski argument poteže primer Kosova, kome je to pravo priznato. Nije prvi put i nije nepoznato da predsednik Putin koristi Kosovo da bi Zapad pozvao na priznanje nezavisnosti Krima. Politika to čak i potencira u svom naslovu “Na Kosovu Zapad koristi volju naroda, a na Krimu je ne priznaje” veoma adekvatno iznoseći samu srž poruke Vladimira Putina. Verovatno to ne bi bolje uradila ni moskovska Pravda.
Očigledno je da se u konkretnom slučaju zagovara pravo naroda da u skupštini donese odluku o otcepljenju od države u čijim granicama je međunarodno priznata. Putin je slučaj Krima, gde Zapad ne priznaje volju naroda, uporedio sa Kosovom, a “Politika” nas je podsetila na veoma jasne stavove i principe politike ruskog predsednika: “Tokom donošenja odluke o Kosovu u Međunarodnom sudu UN, svi zapadni partneri su aplaudirali tom pravilu. A pravilo glasi da nije potrebna saglasnost centralne vlade jedne ili druge države kad je u pitanju samoopredeljenje”.
Šta mislite, da li predsednik Putin ovde hoće da zaštiti pravo Krima da proglasi nezavisnost ili pravo Srbije da ne prizna nezavisnost Kosova? Da li to poziva međunarodnu zajednicu da poništi svoju odluku o priznanju nezavisnosti Kosova ili da je potvrdi primenjujući je i na Krimu? Da li bi Putin, u slučaju da Zapad podlegne njegovim čvrstim “kosovskim” argumentima, odustao od jedne kasnije domišljatosti za koju se domaći političari često hvataju, a to je da se slučajevi Krima i Kosova ne mogu porediti jer je na Krimu sproveden referendum, a na Kosovu je “samo” parlament odlučivao?
Samo dva dana nakon odluke krimskog parlamenta u Kremlju je potpisan sporazum između Rusije i Krima i Sevastopolja o ulasku te dve oblasti u sastav Ruske Federacije kao ravnopravnih članica. Vladimir Putin izjavio je tom prilikom da su se vlasti Krima, proglašavajući nezavisnost, oslanjali na “čuveni kosovski presedan” koji su “same stvorile” zemlje Zapada, da su zapadne zemlje, na čelu sa SAD prešle crvenu liniju i da će Rusija braniti svoje interese.
U tim Putinovim rečima o “odbrani svojih interesa” krije se suština politike koju vlasti u Srbiji nikako da shvate i prihvate. U spoljno političkim odnosima nema ni iskrenosti, ni jedinstvenih kriterijuma koje bi neka svetska sila bila spremna da promoviše nezavisno ili čak suprotno svojim interesima. Ili, da citiram samog ruskog predsednika “sve je to politička igra” koju igraju i Rusija i Amerika i svaka velika svetska sila koja štiti svoje interese.
Činjenica je da je Putin u pravu kada kaže da je Zapad licemeran u svojoj spoljnoj politici i da ima različite aršine u različitim situacijama u skladu sa svojim interesima. Ali isto važi i za Rusiju. Nakon svih “konflikta” velikih sila preko leđa malih, stradaju mali. To važi i za Ukrajinu i za Srbiju i ceo Balkan. Veliki se uvek na kraju dogovore.
U domaćoj javnosti Putin je promovisan kao veliki zaštitnik Kosova u okviru Srbije. Interesantno je da su u toj promociji najglasniji tabloidi na koje Zapad ima najviše uticaja, kako direktno kroz vlasništvo i finansiranje, tako i indirektno preko premijera koji direktno kontroliše dve takva visokotiražna tabloida. Sinergija interesa?
Takođe je interesanta aktivna promocija i podrška premijeru od strane Zapada, kome očigledno ne smeta potpuno urušavanje slobode medija i vladavine prava u Srbiji, rastuće tenzije u regionu. I u jeku rasta tenzija u oba evropska regiona sa otvorenim pitanjima na koja Evropa nema rešenje, Ukrajine i zapadnog Balkana, govor koji premijer Srbije treba da održi na konferenciji privatne fondacije porodice Klinton, o čemu osim Nedeljnika niko drugi nije izveštavao, ostavlja veoma gorak ukus.
Vlast u Srbiji je povlačila i povlači mnoge poteze koji su suprotni interesima Srbije sve pokušavajući da sebe i nas ubedi u suprotno. U međunarodnim odnosima, isto kao i u ekonomiji, nema ljubavi i prijateljstava i to je osnovna lekcija koju treba da naučimo i da počnemo da štitimo svoje interese i realno sagledavamo odnose u svetu.
Saša Radulović
narodni poslanik
predsednik pokreta “Dosta je bilo”
mene zanima kako je vase misljenje da li bi priznali nezavisnost Kosmeta ako je to uslov ulaska u EU,ali odgovor da ili ne a ne oni to od nas ne traze i takvog tipa
Mislim da to pitanje nije u okviru teme ovog teksta. Postoji vise nacina da se odgovori i “zaobidje”, vama potreban, izravan odgovor. Dakle, pitanje je neodredjeno, fali dalje odredjenje. Ulazak u EU i nije neko odredjenje. Evo pitanja za vas, da li biste vi priznali, kako kazete, Kosmet za 1000 milijardi(neko rece ovde da on toliko vredi)? Cena, racun jasan … nisam siguran da biste odustali od priznanja. Ako biste, onda vi mislite na neke metafizicke vrednosti, pa onda znajte da bi vas sa nekom ovozemaljskom cenom i Radule razocarao.
Osim ovoga gore, primecujem da ovaj tekst ama bas nista novo nije otkrio Radulovicevom stavu o, najomiljenijoj srpskoj politickoj disciplini, geopolitici. Prema tome ne bi trebalo nikoga da “obraduje”, je l’ evo ga(stav), niti da razocara posto nema niceg “novog”. Vec je poznat i dobro je sto je isti, jedina zamerka sto se upravo ponavlja, jer deluje kao marketing, mada i od tog pojma treba otkinuti tu “negativnu” konotaciju, kao sto smo to, valjda, ucinili za pojam stecaj.
A mene Marko zanima kako sutra ja da preživim? Ali ne oni odgovori preturaj po kontejneru i prosi! Kako je tebi dobro kada možeš na ova pitanja da se skoncentrišeš! Saša je savršeno objasnio situaciju! Svetske sile će ti i ovako i onako naturiti rešenje i mi treba iz date situacije da izvučemo najviše što možemo, U ovom trenutku su to maximalna prava u svakom smislu za svakog ko našu državu smatra za svoju. Prosto! Jedino što ovo o čemu pričamo neće da mi pomogne oko računa za struju, u prodavnici itd.
Kako da prezivis?
Evo matrice:
Pronadjes neki problem koji muci ljude u ovoj zemlji a ima ih koliko neces, pronadjes resenje, osmislis nacin komunikacije i distribucije tog resenja do krajnjih korisnika kojima je namenjeno i na kraju sve to lepo i naplatis. Pre toga obezbedis neke resurse (znanje, imovinu, finansije za prvih 12 meseci), poslozis neke aktivnosti kako to resenje implementiras, pronadjes partnere sa kojima radis na tome… Osnujes firmu.
Za to ti ne trebaju politicari.
Sve ostalo je robovlasnistvo i teska naiva. Cekam da me drugi spasi. Od toga nema vajde.
Zasto to od cega ces da zivis dovodis u vezu sa Kosovom nije mi jasno.
Uzgred matrica i za resenje Kosovskog pitanja je na istoj liniji kao i tvog problema.
Da bi odmrsili kosovski cvor, potrebni su nam:
– resursi (ekonomija)
– jasne aktivnosti i organizacija (operativni planovi kako Kosovo reintegrisati),
– partneri (ko su ti partneri, ko gde i u cemu moze i kako da pomogne)…
Ja bih voleo da cujem resenja u ovim oblastima a ne zalopojke…
Po logici Aleksandra Mitrovića trebamo se odreći i istorije i kulture i drugih teritorija i kompletne države jer je sve to nebitno za “preživljavanje” Eto neka nas i okupiraju ako ćemo “bolje živeti”.
Evo imam i ja kontra pitanja:
Zašto bi izdvajali toliki novac na pormovisanej LBGT prava kada od toga nećemo živeti bolje?
Zašto bi izdvajali toliki novac na rad različitih NVO organizacija kada od toga nećemo živeti bolje?
itd.
Stanje u medjunarodnim odnosima je cini mi se vec dugo takvo da odnosi ko sta stigne. Nema pravde vec funcionise princip jaceg. I sva ostala objasnjenja su manje vise nebitna. U tom svetlu mislim da uopste nije pametno odreci se ruske podrske po pitanju Kosova a ona sada sasvim izvesno postoji i vidi se u UN. Ako nas i oni izdaju, sto negde provejava kao zakljucak ovog teksta, onda je stvar nazalost resena za narednih mnogo mnogo godina. Ali zasto uopste polazite od toga? Pa to ce se desiti samo kada u Srbiji nemate sagovirnika , sto cini mi se jeste slucaj vec jako dugo, pa Srbija postane kusur. Ali tako se ne radi sa saveznicima.
Pogledajte samo kako je izgledala ta Rusija kada je na vlast dosao Putin a kako izgleda danas.
Tada ste imali ceceniju u svakom segmentu drustva. I covek je to resio. A nije izdao nikog. Niti mu je zbog nekakve izdaje neko to poklonio.
Predlazem da pogledate film 15 godina od dolaska Putina na valst. Videcete koje je to rasulo bilo u Rusiji kada je Zapad potpirivao sukobe na Kosovu i Ceceniji a kako to izgleda sada.
I na kraju, kad smo i kod Klintonovih, imamo izbore u Americi za dva meseca. Ako Tramp dobije, a izgledi nisu mali, vec nam se otvara prostor za mnogo ozbiljnije delovanje. Podseticu samo da se covek izvinio Srbiji za ono sto su u ime Amerike uradili Klintonovi. I sad ako imate dva najmocnija coveka koja su spremna da cuju i podrze vas interes sta ce te im reci ? Sasa to je tema za pisanje a ne zalopojke da ce nas na kraju neko izdati jer smo mali i predmet smo za potkusurivanje.
Ne razumem koje je vase resenje za to bolno pitanje?
Dejane, ako Tramp pobjedi, američka spoljna politika se neće promjeniti.
Pa neće se ni pogoršati bar prema nama, što nisam spreman da tvrdim ako ova veštica dođ na vlast
Cinjenica je da to kod njih ne ide preko noci ali nije nemoguce. Koliko sam shvatio trampa njegova politika je politika prihvatanja multipolarnog sveta. I to su tektonske promene u spoljnoj politici. Verujem da bi se u takvim okolnostima otvorio i neki prostor i za nase interese.
Ja bih takođe voleo da znam da li bi pod nekim uslovima priznali nezavisnost Kosova ?
To nikako. Treba doveka da govorimo kako je naše.
Ko garantuje da će se stati sa Kosovom.
Kada jedan položaj padne prelazi se na sledeći.
Premijer je pre mesec dana u skupštini rekao da trebamo da se borimo da imamo više Albanaca u centralnoj Srbiji.
Teritorija se brani mudrom politikom. A politika se zasniva na interesima. A interesi najčešće na ekonomiji. Treba biti sposoban pa zadržati teritoriju. Naravno da će ti oduzeti ako ne umeš da čuvaš. Džaba sada kad je sve već oduzeto kukati kako je naše. Niko nas više i ne pita. Mislim da i ne treba žaliti jer je to bila volja naroda u Srbiji. Narod na izborima već 2-3 decenije glasa za istu ekipu političara koja se samo rotira i koja nam je sve to priredila. Prema tome, što bi se sekirali zbog nemanja Kosova ako je već narod glasao za takvu politiku.
Evo jedno direktno pitanje za ove sto insistiraju na da ili ne odgovoru ono priznanja.
Da li biste pristali da gladujete, vi i vasa deca, ili da ih posaljete u jos jedan rat protiv nato, ako bi to situacija u kojoj Srbija ne da Kosmet ni po koju cenu zahtevala?
Zavisno od vasih odgovora, Radulovic ce moci da da bolji odgovor, jer zavisi sa kim i sa cim raspolazes, donosis odluke sta da cinis.
nemoj da mesas babe i zabe,pa zasto onda ne dozvole odvajanje republike srpske kada to narod tamo zeli,na pitanje odgovaras pitanjem kao i svi politicari koji nemaju odgovor to je ocigledno,ja sam protiv,mada nisam zi za EU bas nesto a ne bi pristao ni za 1000 milijardi kako pisu ovde odnosno pitao bih sve gradjane srbije pa ako vecina je za to da Kosmet po ustavu ne bude deo Srbije onda sta imam ja da se mesam u tom jer bih bio manjina
Marko, nisi shvatio sustinu.
Lako je tebi da se hvalisas po forumima kako ti ne bi nikada priznao, kako si protiv eu itd.
Da li si ti spreman da se zrtvujes za to? Ili si samo hrabar kad treba da se pise po forumima i tudjom glavom zid razbija, kao i vecina ovde?
Jer, sa takvima, kako bilo koji politicar da krene putem neke tvrdje linije, kad ima razne Markove koji su jaki samo na recima?
Dakle, ne krivite politicare, oni znaju narod i znaju da niko nije spreman da se odrice lagodnog zivota zbog Kosmeta. I sta ima tu dalje da se prica i gubi vreme? Bolje da se uhvatimo onoga sto se da ispravitii i poboljsati, a toga ima jako puno u Srbiji.
Kizo niko ti ne trazi da gines ili ubijas za Kosovo. To je prvo zlocin, potom budalastina a na kraju i opasan izgovor. Kosovo smo gubili jako dugo, neodgovornim ponasanjem i ako hocemo da ga vracamo nazad, treba ce nam duplo duze vremena. A jedini nacin da ga vratimo je kroz ekonomiju. Dole je rasulo. Podsetio bih da su pre godinu dana zajedno sa migrantima put Eu krenuli i autobusi sa Kosova. U par nedelja 100.000 ljudi je napustilo Kosovo. Toliko o tome kako se tamo zivi. Ako se mi lepo organizujemo i ako ova drzava na Kosovu postavi jasnu politiku, i ako zivot Srba na Kosovu bude mnogo bolji od zivota Albanaca, eto mnogo razloga da se veliki broj njih okrene Srbiji. Ako mislite da je ovo nemoguce, pogledajte primer Cecenije. 1999 vs. 2016
@Dejan Cirkovic, ovo je vec ozbiljno razmisljanje koje ste izneli i sa tim se slazem. Pitanje nije “da ili ne”, vec mnogo kompleksnije, i tako ga i treba posmatrati. Kad definisemo sta zelimo, onda treba postaviti strategiju kako to i postici.
Nazalost, vecina ljudi koliko vidim trivijalizuje to pitanje. Na primer, jedno od stavki, da li mi zelimo Kosmet sa 2 miliona Albanaca (ili 1.5 milion, svejedno je) kao deo srpske drzave? Sta ce biti sa natalitetetom, koliko cemo imati Albanaca a koliko Srba za 50 godina u toj jedinstvenoj Srbiji? A za 100 godina? Ja licno nisam cuo objasnjenje za ovo pitanje, a licno mislim da bi to bio kraj za nas i da bi za 50 ili 100 godina citava Srbija bila Kosovo.
Sve to treba uzeti u obzir, pa doneti pametnu odluku, a ne hvatati jeftine politicke poene.
Cecenija je drugacije pitanje, i Rusi si to resili na pravi nacin za obe strane (naglasavam – za obe strane – ponudili su im nesto i nasli zajednicki jezik (koliko znam, Cecenija ima najvecu autonomiju od svih ruskih drzava clanica federacije.).
Da li cete Vi kada dodjete na vlast priznati Kosovo ili se svim snagama boriti da ono ostane u Srbiji? Treba nam neko ko ce mozgom i srcem da brani narod i njegovu teritoriju. Molim za cist odgovor, dosta mi je zavlacenja od strane proslih i trenutne vlasti.
Pitanje je kako može ostati u Srbiji teritorija koja od 1999. de facto nije u Srbiji? Ako Kosovo jeste u Srbiji, dokažite mi to. Ta “borba svim snagama” za Kosovo su samo jeftini trikovi političara kojima oni sakupljaju političke poene. Na primer, Vuk Jeremić je posetio mnoge zemlje trećeg sveta da bi navodno lobirao kod vlada tih zemalja da ne priznaju Kosovo. A znate li šta je u stvari radio dok je obilazio “ljudoždere”( što bi rekao Čeda Jovanović)? Lobirao za sebe da bude izabran za predsedavajućeg Generalne skupištine UN i možda za Generalnog sekretara, i za to je koristio državne resurse i položaj ministra inostranih poslova. Čak je i Boris Tadić, kada je sve bilo gotovo, priznao da se Jeremić borio samo za lične interese, često na štetu Srbije. Jeremić je išao čak dotle da je hteo da organizuje samit pokreta nesvrstanih u zemlji koja hoće da se svrsta u EU! I eto ti njega u Njujuroku, a mi smo i dalje tu gde smo i bili.
Pretpostavimo da, koliko sutra, sve zemlje koje su priznale KiM kao nezavisnu državu kažu: “Ups, braćo Srbi, zeznuli smo se, Kosovo je vaše, evo vam ga nazad”. Srbija je po poslednjem popisu imala oko 7.300.000 ljudi. Godišnje je gubila (i gubi) bar 30.000. Znači da nas sad ima verovatno ne više od 7.100.000 (i nismo svi Srbi). Preko noći bismo dobili još nešto malo Srba i preko 2 MILIONA Albanaca. Dakle, odjednom bi više od jedne petine stanovništva Srbije bili Albanci. Odmah bi kao punopravni jezik u Skupštini Srbije morao da uvedeš Albanski. Kao punopravni građani Srbije, imali bi pravo slobodnog kretanja, prometa nekretnina itd. Ne možeš da ih proteruješ, ne smeš da ih maltretiraš, oni su tvoji građani. Probaj da izvedeš ono što je Milošević pokušao, i dobićeš ponovo po nosu. Uz njihov natalitet i naš, za 30 godina bi u školi “Sveti Sava” na Vračaru (ako bi se još uvek tako zvala) imao Albanski kao obavezan predmet.
Svi uporno pričaju o emocijama, duši, kulturnim spomenicima, istoriji i naročito TERITORIJI ali još nisam čuo da je neko pomenuo MATEMATIKU, pogotovo demografsku. Pedeset godina od ponovnog priključenja KiM Srbiji, Srbije ne bi bilo. Računajte sami.
Ja ne razumem zasto mediji pod uticajem zapada i/ili Vucica promovisu Putina kao zastitnika Kosova, Srbije ili cak RS
ako moze neko da mi objasni sta to znaci i sta Sasa misli kada kaze sinergija interesa
Inace fantastican tekst
Kroz tekst provejava ono što ja podržavam, tj. gledati kako za Srbiju da se nađe što najbolje rešenje, koristiti povoljne okolnosti, iako znamo da su retke. Možda se nećete složiti sa mnom, ali označeni smo kao “loši momci”, i tako postupaju sa nama. Englezi su nas još u 19. veku označili kao “predstražu Rusije” i na tome se zasniva njihova spoljna politika, postoje neki “izleti” ali samo kada smo im trebali kao “topovsko meso” isključivo. Problem je što mi nemamo nacionalni plan za mnogo decenija unapred, prema kome bi se vladale naše diplomate, nemamo definisane nacionalne interese, nego od slučaja do slučaja, odnosno kako kažu nalogodavci, zbog toga propadamo, jer imamo vlast koju hvale drugi, a iživljava se nad ljudima koji nemaju odgovarajuću člansku karticu…
Ni ja ne razumem mada je ‘fenomen’ uocljiv narocito na b92 gde “Putin svakodnevno razbija Zapad”.
Kao rusofilu i mene to iskreno nervira, mada je B92 postao pravi click-bait sajt. Za svaki “Nećete verovati kako je Imperator zeznuo EU” (prenosi Sputnjik) stoji i “Bloomberg: Rusija propada za 3 nedelje” (prenosi DW) i “Pokazala obline prvi put na instagramu, oduševila fanove”
Pa evo da se čuje i drugačije mišljenje među komentarima: mene recimo zanima da Srbija bude pristojna i uredjena zemlja u kojoj se dobro živi i ne zanima me da li će Kosovo biti naše, njihovo, ili ne znam ti čije. Bilo bi takođe lepo da i Kosovo bude pristojna i uredjena zemlja, i Albanija, i Makedonija, kao i ostali naši susedi. S druge strane, vrlo me zanima da li svi ljudi, pa tako i Srbi, na Kosovu imaju jednaka prava i da li je naša kulturna baština u potpunosti zaštićena. I to je jedino što me od cele te priče zanima. Zemlje su gubile i gube teritorije iz raznoraznih razloga, treba izvući maksimum u datim okolnostima i ići dalje. Trik pitanja me ne zanimaju. Povratak na staro stanje nije moguće, pretpostavljam da nema čoveka u ovoj zemlji koji to ne zna, ali neki zbog nekih svojih uglavnom nečasnih ciljeva vole da se pretvaraju da to nije tako.
Ana, svaka čast za komentar! Ovo je racionalan stav o Kosovu, potpisao bih svaku reč. Zanimljivo, dok je Kosovo bilo u sastavu Srbije većina Srba nikada nije kročila nogom tamo, a sada se mnogi busaju u patriotske grudi i kunu se u “kolevku srpstva”. Teritorija sama po sebi ne znači ništa. Bitno je kako ljudi žive na to teritoriji. Srba nema dovoljno ni za ovu teritoriju koja nam je ostala, a ima nas sve manje i možda ćemo kao narod i nestati sa istorijske scene. I nema teritorije koja može rešiti te probleme. Granice nikada u istoriji nisu bile nepromenjive. U Evropi je menjanje granica počelo sa Kosovom, nastavilo se sa Krimom, ko zna gde će se zaustaviti. Suština je da su ti istorijski procesi nepovratni i da mi u datim okolnostima moramo izvući maksimum za sebe. Dok se organizuju izložbe o KiM u Parizu, dotle Srbi na Kosovu žive u bedi, kao i oni koji su pobegli sa Kosova i o kojima vlasti u Srbiji nikada nisu birnule. Nisam čuo da iko postavlja pitanje vraćanja imovine otete Srbima na Kosovu. Umesto da brine o ljudima, vlast se busa u patriotske grudi i vodi jalove bitke zarad političkih poena.
Ana, za mene Kosovo nije samo teritorija vec i zavicaj. I ne mogu da se slozim sa time da zbog trenutnih okolnosti koje su slazem se katastrofalno lose, od Kosova treba odustati.
Po toj istoj logici mi bi svi danas bili turci, sa muslimanskim imenima, veroispovescu i obicajima u pristojnoj i uredjenoj muslimanskoj drzavi.
Dejane, samo jedno pitanje za vas: a šta je sa onim Srbima kojima je recimo Makedonija zavičaj? Da li oni treba da se zalažu za to da se Makedonija pripoji Srbiji? Zavičaj ne mora biti u zemlji u kojoj živite. Vama će Kosovo ostati zavičaj kojoj god zemlji da pripada. A što se tiče vašeg primera sa Turcima, pogledajte iznad veoma pametan Nenadov komentar. Plašim se da bismo, ako se vi pitate, za dvadesetak godina svi ovde govorili albanski. Kako bi vam se to svidelo?
Ana,
Procitao sam Nenadov komentar. Kad smo vec kod te matematike, evo jos malo matematike. Mi godisnje izgubimo 30-50.000 stanovnika ako ne i vise. Kako nas je 7 miliona matematika je jasna. Za 200 godina, Srba vise nece ni biti.
I sta sad? Treba odmah da se pomirimo sa tim jer je sadasnja matematika takva kakva je. Pa ako podjemo od toga kakvi su tekuci trendovi i donosimo zakljucke za narednih 200 godina, pa ne vredi onda nista raditi.
U tom svetlu ne drzi mi bas vodu ni taj vas komentar da cemo pricati albanski. Ako koristimo takve argumente pre ce biti da necemo pricati uopste.
A drugo, ko vam kaze da isti ti Albanci koji su iz Albanije dosli na Kosovo, pricam samo o poslednjem talasu, 1999, ko vam kaze da oni sutra nece krenuti za Nis, Prokuplje, Vranje… To ce se desiti priznali mi ili ne Kosovo. Jer je tamo rasulo, ocaj i sironastvo a mi sutra uredjena zemlja jer smo se eto odrekli Kosova.
Kazete takodje u svom prvom komentaru da vas interesuje i da se u Srbiji i na Kosovu i svuda drugde lepo zivi. Slazem se skroz. I evo udjemo u Eu jednog dana i mi i albanija i tkz kosovo, i sta cemo onda. Krenu albanci da se dalje sife traze svoj prostor, demografski rastu pa logicno nastave da se nastanjuju po Srbiji, pa stignu do Kraljeva, Krusevca,…
Ocemo li i tad govoriti albanski?
Sto se tice pitanja za Makedoniju evo da ne ostane da sam nedorecen. Ja sam rodjen u Srbiji. Ne u Makedoniji. Taj deo Srbije je neko napao, oteo, poubijao tamo neke ljude, vadio organe, proterao ostale koji su poput mene tamo rodjeni, popalio im crkve, porusio groblja… Lista je duga. I sta cemo sad. Treba to da prihvatimo i priznamo kao novu realnost da bi nam bilo bolje? Pa kako da nam bude bolje sutra kada jedni druge tako izdajemo? Sa takvim ponasanjem, nece nas ni biti. A na ovim prostorima pricace se turski, engleski, albanski…nebitno je.
Stvar je u tome što je paradržava na Kosovu nastala terorizmom i kršenjem međunarodnog prava.
Od nas se traži da savijemo glavu pred teroristima, slično poniženje nikome u svetu nije traženo.
Uostalom što se vi bunite protiv politike SNS o Kosovu, pa oni su upravo i omogućili funkcionisanje paradržave, Biselskim sporazumom je de facto priznali, zajedno sa separatistima su supostavili granične prelaze, šta god Albanci zatraže Vučić velikodušno daje.
Što Zapad nije bombardovao Hrvatsku zbog egzodusa iz Krajine? Što od Krajine nije napravio paradržavu, čemu dvostruki stadardi? Što bi mi prihvatili te dvostruke standarde na našu štetu?
Nije trebalo biti previše pametan da bi se shvatilo da (pravedna) aneksija Krima od strane Rusije znači poslednje zbogom za Kosovo i Metohiju. Naša generacija ima tu nesreću da je živi svedok “konačnog rešenja” za ovu teritoriju, nečega na čemu se radilo bar od XVI veka. Mi u početku nismo bili dovoljno jaki da se odupremo prodiranju Albanaca, a kasnije ni pametni jer je još 1902. godine Jovan Cvijić rekao: “Front prema Arbanasima je najslabija strana srpskog naroda…” Tadašnji političari, kao i ovi danas, očigledno su imali “preča posla”, a oni koji su u oktobru 1944. sa puškama umarširali u Beograd, znali su šta treba činiti.
U trenucima kao što je ovaj ne mogu a da se ne setim reči velikog Borislava Pekića: “Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo”.
Kako Kosovo može do članstva u UN, po proceduri UN-a.
1) Podnese se zahtev za prijem u organizaciju preko Generalnog sekretara o čemu on/ona obaveštava Generalnu skupštinu ili zemlje članice (ako skupština nije u zasedanju).
2)Savet bezbednosti odlučuje da li preporučuje prijem zemlje kandidata u članstvo u organizaciju i o tome obaveštava Generalnu skupštinu. Odluka je u korist Kosova ako 9 (od 15) članica podrži prijem, A NIJEDNA STALNA ČLANICA SAVETA NE ULOŽI VETO (Kina, Francuska, Rusija, Velika Britanija i SAD).
3) Generalna skupština glasa o prijemu SAMO AKO JE SAVET BEZBEDNOSTI PRETHODNO PREPORUČIO PRIJEM. Za prijem je potrebno 2/3 prisutnih članica Generalne skupštine. Ako svi glasaju to je 129 od 193.
Kosovo trenutno ima 109 priznanja nezavisnosti od 193 članica UN (koje bi verovatno i u UN glasale za prijem).
4 države koje nisu članice UN-a priznaju Kosovo, a možda i one postanu članice UN-a što ide u korist Kosova. Verovatno ipak neće u dogledno vreme, a i ove 4 države ne prave suštinsku razliku.
Rezime : Kosovu treba podrška bar još 20 država UN-a koje nisu do sada priznale Kosovo (smamim tim i podržavaju članstvo u UN) i da u tih 20 država budu i stalne članice saveta bezbednosti koje do sada nisu priznale Kosovo: Kina i Rusija.
Realan scenario: Nezavisno od trke za priznanjem, Kina bi uložila veto i pre Rusije, jer za sad vodi sigurnu principijelnu međunarodnu politiku, i imaju pristup da ako se neka zemlja od koje se kreira nova država protivi prijemu (Srbija), jednostavno ih ne interesuje i ako Kosovo bude imalo podršku više od 2/3 zemalja.
Ovo sigurno znači dalji pritisak na Srbiju da sama prizna faktičko stanje sa Kosovom i prihvati međusobno priznanje.
Veze
http://www.un.org/en/ga/about/ropga/adms.shtml
https://en.wikipedia.org/wiki/International_recognition_of_Kosovo
“Majka Rusija” je samo u glavi onih Srba koji tu svoju glavu koriste da bi njom probali da prodju kroz zid!”Majka Rusija” tvrdi da je to moguce,pa ovi tvrdoglavi Srbi vec dva veka pokusavaju…trude se i bore,glava razbijena ali ide se dalje!I kada dodje dan da”Majka Rusija”prizna Kosovo…ovi Srbi ce reci:”Pa ako kad nismo uspeli da prodjemo glavom kroz zid”…Ko nam je kriv,nije”Majka Rusija”!
Naša vlada je već praktično sama priznala Kosovo, Rusi da ga priznaju sutra neće ništa promeniti. Ja sam bio u Zapadnoj Evropi i Rusiji mnogo puta, i da ne volim svoj život u Srbiji (meni ovde jeste lepo), otišao bi u Rusiju da radim.
Govori ti “majčica Rusija” i sprdaj se koliko hoćeš, i neka Radulović priča o odnosima država koliko mu duša ište,ali to nije isto što i odnosi između naroda. A ako odeš tamo videćeš koliko nas vole i koliko smo dobrodošli. “Izvinjite, ja ne znaju ruski, ja Serb” odma menja stvari i otvara vrata (doduše ne koristim više to jer sam do sad već naučio malko taj ruski 😉 ).
Ja cu vama ipak persirati..Vi mozete na licnom primeru da pricate o svemu sta zelite…ali o”nama” i to da nas vole,malo obratite paznju!Mnogo nas vole sve te velike zemlje,ukljucujuci i Rusiju…da smo sa njima u raznim trgovinama,kombinacijama ekstra prosli!Zadnja takva je”Juzni tok”…propali,koji nas je kod Rusa koji nas kako vi rekoste mnogo voke kostao ko Svetog Petra kajgana!Zato jos jednom vam dajem savet,o licnom vase primeru se hvalite…o nasem kolektivnom,bolje da cutite!
Bio je jedan Kineski Viđa Mao Ce Tung, čak mudriji od našeg Vođe. Njegova čuvena izreka je još aktuelna “gde god se okreneš dupe ti je pozadi”. Mi treba da imamo predstavnike koji štite interese naše zemlje i naših firmi. Drug Tito je mogao da balansira između velikih sila. jer je imao jaku privredu i uređenu državu, koja je odlično funkcionisala dok je on bio živ. Pouka iz prošlosti: ojačati privredu i urediti politički sistem.
Tekst kao tekst nam nije otkrio nista novo. Presedan sa KiM je napravljen i nema nazad. Najveci problem nasih drzavnika je sto nikada nisu sustinski pristupili problemu. Pokojni Zoran Djindjic je pred sam atentat krenuo da prica o konacnom resenju i definisanju granica na Balkanu. On je tada pored KiM pricao i o Republici Srpskoj i njenom statusu u BiH. Sta je tacno imao na umu ne znamo, ali je iz defanzive hteo da krene u ofanzivu. Mi smo sve u vezi KiM uvek docekivali da nam neko gurne pod nos umesto da smo se sami aktivrali kako bi imali kakvu takvu prednost. Na KiM idalje zivi oko 150 hiljada Srba i postoji jako uporiste na severu KiM. Mi tu prednost nikada nismo iskoristili da stvorimo jaku bazu preko koje cemo da isteramo svoje interese. Sulude odluke o zaustavljanju nase robe koja je isla dole su naprimer ekonomski samo unistile narod koji zivi tamo, tolerisanje svercera i kriminalaca dodatno urusile jedinstvo, duple plate raznim profesorima i slicnima koji zive za to vreme u BGD i drugim gradovima su tek za posmatranje, a da ne pricamo o jos mnogim glupostima koje smo radili. Mi imamo idalje prostora da pametnom politikom iskoristimo ono sto se moze iskoristiti. Svet je malo okrenuo pricu pa sada Taci mora da pazi Srbe kao malo vode na dlanu jer nekadasnje divljanje ne prolazi tako lako. Sada su Srbi ugnjetavana manjina kako su sebe Albanci predstavljali ranije. USA je stvorila sta je htela, ali ne pada ni njima na pamet da puste svoj projekat da radi sta hoce vec zavrcu ruke po potrebi, ali koliko mi to iskreno koristimo?! Voleo bi da DJB dodje na vlast, ali bi voleo da znam kako bi se postavili prema KiM i tu ne mislim na pitanje nezavisnosti i njenog priznanja vec na to kako bi mi iskoristili za svoju ekonomiju i za svoj narod koji zivi dole celu tu situaciju i kako bi poceli da napredujemo. Radulovic i njegov tim mora imati pravi odgovor na ovo jer ovako ce KiM ostati samo rupa bez dna u koju se sipa novac koji neko drugi uzima, a narod od toga nema nista. Kako se narod bori protiv toga? Narod dole radi isto sto su radili Albanci. Primetan je porast nataliteta kod Srba, a pad kod Albanca. Albanci nemaju vise tu crtu opstanka u glavi gde je glavna ideja samo imati sto vise dece i pobediti na kraju. Sada su pobedili i sada ih brine kako ce ziveti i od cega, nema vise ni jedinstva kao pre, ali se isti osecaj za prezivljavanje sada javio kod Srba pa skoro svaka porodica ima makar dvoje dece, a mnogi troje i vise. Naravno da necemo moci da ih prestignemo po broju i to nije cilj, ali se stvara jaka baza za ocuvanje dela teritorije pod srpskom upravom i uvek lojalnom drzavi Srbiji, a kada imas to onda imas mogucnost da pregovaras, bez naroda nema ni pregovora.
Priznavanje Kosova je kraj medjunarodnog prava. Krim je mozda i prvi neposredni dokaz.
Na diplomatiji je da smisli neko objasnjenje.
Mada i ta objasnjenja su krajnje besmislena.
I to je to.
Povratka na staro biti nece.
Niti ce zapad priznati krim kao deo rusije niti ce rusija priznati nezavisnoat kosova.
Sustina je da smo resenje trebali traziti mi i Albanci. Bez tutora sa strane. Kao sto ce se oni mozda dogovoriti tako je trebalo i mi da se dogovorimo.
Samo Albanci to jos nisu shvatili nego pokusavaju preko svojih saveznika da dobiju sve i da nas privole da sami odustanemo od nasih interesa i da eto to bude i epilog price.
Kako bilo za cist izlaz potrebna im je Srbija. Sve suprotno je suprotno medjunarodnom pravu a kad jednom prekrsite pravila igre zasto bi se onda posle uopste posle pozivali na pravila.
Kosovo je faktički nezavisna država i ti faktičko stanje mi ne možemo nikako da promenimo – prosto rečeno, nemamo resurse za tako nešto, ni ekonomske, ni vojne, ni političke…, a i da ih imamo kolika bi cena bila “reintegracije ” Kosova i Metohije u pravni sistem Srbije. Sem toga nije nam naklonjena ni geopolitička situacija. Istina, od podizanja posrnule Rusije nešto je povoljnija. Da čekamo da Amerika propadne ne isplati se. Šta možemo? Možemo da insistiramo na konkretnim pitanjima – pitanju kulturno-istorijskog nasleđa, pitanju imovine (oteto se mora vratiti pravim vlasnicima, i šume, i njive i stanovi…), pitanju verskih spomenika uz insistiranje na eksteritorijalnosti. Pri tome ne treba priznavati nezavisnost Kosova i Metohije, jer dokle god ga nismo priznali imamo prava da potežemo pitanja koja su u našem interesu.
Pored toga, usuđujem se da kažem da se treba vratiti onome što je Miloš Crnjanski nazvao Srpsko stanovište. Većinski narod u Srbiji sebe doživljava kao Srbe i tu činjenicu nikako ne treba gurati u stranu u ime nekakvih građanskih teorija. Tačno je da Srbiju treba ustrojiti kao državu u kojoj svako uživa građanska, manjinska i svaka druga prava, ali je i činjenica da je Srbija matična država srpskog naroda. Ko će se brinuti o nacionalnim pravima Srba koji žive izvan Srbije, ako ne država Srbija? Šta treba uraditi po tom pitanju? Treba pogledati u istoriju i nešto naučiti. Nas uče vek i malo jače lažnu istoriju o tome da su Albanci starosedeoci, a da smo mi došljaci koji su njih potisnuli u brda. Postoje istorijski dokazi da su se Albanci po prvi put pojavili na Balkanu u 11. veku (kako, postoji više teorija, ali je najubedljivija da su kao pomoćne čete romejskog/vizantijskog vojskovođe Đorđa Manijaka došli sa Sicilije i južne Italije). Ako je tačna teorija da su Sloveni na Balkan došli u VI veku i ako su Iliri starosedeoci, onda smo mnogo više Iliri mi nego Albanci. Ko su bili iliri veliko je pitanje, najverovatnije etnički srodnici Slovena i sigurno glavna etnička masa od koje su se formirali Srbi (i Bošnjaci i Hrvati). Sve do druge polovine XIX veka u Beču se kancelarija za Srbe zvala Ilirska kancelarija. Pa kako su to Albanci postali Iliri? Prosto rečeno, geopolitički inženjering Austrije i Nemačke. O tome ko je starosedelac na Kosovu i Metohiji najbolje svedoči toponomija – svi topografski nazivi su srpski (srpske topografske nazive ima u velikom udelu iu Albaniji). O istorijskim spomenicima i manastirima ne treba ni govoriti. Šta treba od ovoga naučiti. Mi smo svedoci hiljadugodišnje albanske ekspanzije na prostor gde su živeli srbi i više puta su geopolitički bili upotrebljeni protiv Srbije. To će se događati i ubuduće, nismo valjda naivni da verujemo u nešto drugačije. Ako je to tako onda moramo da sačuvamo ono što je ostalo. Kako? Kosovske Albance pod hitno treba proglasiti stranim državljanima i/ili uskratiti im pravo da kupuju imovinu po Srbijii. Ako to ne uradimo za 50 godina imaćemo “Kosovo” na jugu Srbije, oko Vranja i Niša (gde danas Albanci kupuju stanove). Demografske projekcije nam nimalo nisu naklonjene zato treba da se na vreme otreznimo. Bolje je pribegavati administrativnim merama, nego u nekoj nacionalnoj frustraciji sutra-preksutra stvari “rešavati” oružjem koje nikome dobra nije donelo, a nama je “pomoglo” i da se u pojedinim situacijama obrukamo (u balkanskim ratovima i u poslednjem ratu 1999. godine, kažem u pojedinim situacijama). Ako se nekima čini da ovo nije demokratski, ja postavljam pitanje da li mi možemo slobodno da se krećemo po Kosovu i Metohiji i kupujemo imovinu? Znači, drugi se bore za svoje interese kršenjem prava drugih, a mi nemamo pravo da štitimo svoje.
@SlavoljubStanković
Sve je ovo tačno samo mi nije jasno gde smo se to obrukali u balkanskim ratovima? Navedite istorijske činjenice samo bez Dimitrija Tucovića.On je pisao ono što je hteo da vidi a ne ono što se dešavalo u stvarnosti.
Fantastičan tekst. To je ono što želim da čujem od Vas. Neću da slušam bajke o Kosovu u sklopu Srbije, taj voz je otišao, pardon bombardovan još 1999. Kompromis mora postojati, Srbija ima čime da trguje ali prvo moramo da smenimo sendvič brigadu koja sve naše resurse i pozicije poklanja budzašto. Kad smo već kod teorijskih rasprava, da li biste menjali Kosovo za Republiku srpsku u sklopu Srbije?
Primećujem da DJB sve više izlazi u javnost sa komentarima na temu spoljne politike.
Ranije nisam nailazio na ovakvo javno iznošenje stavova gospodina Radulovića (možda ih je i bilo a da nisam primetio).
Dobro je da se pokret bavi i tim temama jer se ne može kompletna aktivnost zasnivati na ekonomskim problemima koje partokratija produkuje svojim (ne)činjenjem, ma koliko ti problemi bili veliki i ključni za nas.
Što se tiče samog teksta, mislim da je nepristrasan i objektivan, što je rekost za naše prilike kada se priča o našim odnosima sa istokom i zapadom.
@i.j.kv
A ja tebi ipak neću persirati jer je to običaj koji izumire kod nas, pogotovo među mladima, i joše više u Beogradu i obično je znak da nekog pokondirenog i perfidnog nipodaštavanja da se pokaže kako si ti iznad mene seljaka. Hvala lepo, trik je odavno provaljen, i nisi ispao ništa pametniji, niti je tvoj argument pobedio zbog toga. Pogotovo što ovim pokušavaš da skrećeš s teme, da neće sledeće moje pravopisne greške da ti smetaju?
Prvo nije nas Rusija zeznula za Južni Tok, nego Mama Merkel, koja je pritom sebi pustila Severni Tok, pritom zeznuivši i nas i sve narode na jugu koji su hteli da se priključe na njega. To je i jedan od razloga što EU države u Mediteranu formiraju “mediteranski blok” (na marginama zadnjeg samita su se sastale EU zemlje Južne Evrope oko formiranja tog bloka) , da bi mogle da se odupru političkom i ekonomskom pritisku sa severa EU.
Što se tiče samog NIS-a, jel’ tuko nas neko po ušima da mi to prodamo za te pare? Misliš da bi šta, Rusi priznali Kosovo, odrekli se jedinog saveznika ovde, i zaustavili Južni Tok (koji bi im doneo milijarde) da su naši malko digli cenu? Ili misliš da je ipak bilo da se par individua sa ove strane malkice obogatilo na toj transakciji?
Ima mnogo stvari koje meni smeta kod Rusije, na primer njihovo guranje SPS-a u svaku vlast, ali i mi ovde moramo malko da imamo kičmu pa da im kaže odj***** .
A što se tiče koliko je nama Rusija pomagala, da, najčešće je radila i u svom interesu, ali je nekako čudno kako se taj naš interes zadnjih 200 godina poklapa sa njihovim. Da nije bilo njih nas bi zbrisali Nemci već nekoliko puta, ili bi u najboljem slučaju pričali sada turski i bili samo turska provincija Srbistan (turski naziv za Srbiju) tj bili bi kao ubogi Kurdi sad, i ko zna da li bi bili bombardovani od njihove strane svako malo radi njihovih unutrašnjih političkih potkusurivanja (kao što je to bilo u prošlosti sa nama)
I da, baš zbog toga što ni ja ni ti ne pričamo turski, sam rekao “mi”, mada si tehnički u pravu, i iskreno možda ti voliš Turke i cenio bi da smo razdeljeni između Austrije i Turske i dalje.
/endrant