Подсећање на излагање у Скупштини
У излагању у Скупштини Републике Србије поводом експозеа мандатара Александра Вучића навео сам две кључне констатације у вези са пословањем РТБ-а Бор:
1. Зацртана стратешка развојна опредељења нису остварена:
- Технолошки циљ – производња 80.000т анодног бакра се остварује са 39%.
- Економски циљ – рентабилна производња ни издалека није остварен, сваке године се остварују губици у пословању који са садашњом ценом бакра на тржишту износе преко 100 милиона $ годишње.
- Еколошки циљ – достизање светских стандарда, такође није постигнут, емисија СO2 у атмосферу редовно је далеко изнад дозвољених граница.
2. Програм ревитализације производње у РТБ Бор је постао највећа промашена инвестиција у Србији.
Због таквих констатација поставио сам питање мандатару:
„На основу чега нова Влада Републике Србије планира даљи успешан рад РТБ Бор, када је претходна Влада програм развоја реализовала са катастрофалним резултатима а усвојени УППР није остварив?“
Мандатар ми на то питање није одговорио. Због тога сматрам неопходним да стручној и осталој јавности Србије пружим детаљније објашњење правог стања у РТБ Бор, које није могло стати у минут ипо мог излагања.
Објашњење проблема
Од радника РТБ Бор, грађана Бора и Мајданпека, као и јавности Србије менаџмент компаније и актуелна Власт крију истину о стању у предузећу. Упорни покушаји појединих стручњака, међу које убрајам и себе, да скрену пажњу јавности и укажу на размере катастрофе која је учињена и још увек се чини у РТБ Бор су гушени свим могућим средствима: утеривањем страха, отпуштањем, диктаторским понашањем неспособног менаџмента, манипулацијама, безочним лажима, поткупљивањем и застрашивањем медија, као и огромном количином извртања истине. Све то је било подупрто безрезервном подршком актуелне Власти. Из пословања РТБ Бор потпуно је потиснута струка и наука. Компанијом је завладала политика и политиканство, усмерено само ка једном циљу: богаћењу умрежених појединаца. Таквим деловањем у дугом временском периоду компанија је доведена до пропасти. Због тога сам дана 30.07.2016. год. директору РТБ Бор Благоју Спасковском упутио отворено писмо у коме сам јавно затражио његову смену.
Стање компаније, као што сам поменуо у уводном делу, има три аспекта: технолошки, економски и еколошки. Потрудићу се да у даљем тексту стручној и осталој јавности укратко објасним размере и тежину сва три аспекта појединачно.
Технолошки аспект
Програмом ревитализације рудничких капацитета у компанији РТБ Бор је требало да се од домаћих концентрата почевод 2014. год. произоди 80000 т/год. бакра. У реализацију тог програма уложено је око 120 милиона $. Остварено је:
Остварена производња концентрата из сопствених сировина ни издалека не може да задовољи капацитете нове металуршке линије, те је од половине 2015. год. започела прерада увозних концентрата. Цена коштања такве прераде износи око 1700 $/т, а власник концентрата услужну прераду плаћа око 300 $/т. На свакој произведеној тони бакра РТБ Бор губи око 1400 $ а власник концентрата зарађује око 300 $. До краја прве половине 2016. год. на овај начин укупно је произведено 22784 т бакра, што је изазвало губитке само у том делу у износу од 31,9 милиона $ (а власник концентрата је профитирао око 6,8 милиона $).
Економски аспект
У развојним документима на основу којих је реализован инвестициони захват у РТБ Бор вредан преко 400 милиона еура, пројектована је цена коштања производње бакра од 5400 $/т а продајна цена на тржишту од 8000 $/т у првој варијанти и 8500 $/т у другој варијанти. Као стручњак за ту област морам приметити да ни једна компанија у свету не би ушла у развојни и инвестициони циклус тако великог обима на толико пренаглашено оптимистичким, крајње нереалним прогнозама. Ниједна!
Сасвим је нормално што су се као резултат тако нереалних планова у пракси остваривали губици: остварена цена коштања производње бакра је била далеко изнад пројектоване, на нивоу од око 9000 $/т, а његова продајна цена далеко испод, тј. у периоду 2014. – прва половина 2016. просечно на нивоу од 6050 $/т.
У доњој табели се могу видети размере економске катастрофе у РТБ Бор. Укупан губитак у 2014. и 2015. год. износи 250 милиона $ и ако се томе дода реалан губитак током првог полугођа 2016. год. од најмање 60-так милиона $, то се пење на око 300 милиона $.
У том светлу крајње манипулантски делује изјава да је на крају првог полугођа 2016. год. РТБ Бор остварио добитак од 6,5 милиона $. Та изјава је дата са циљем да се сакрију губици остварени после предаје УППР (1. април 2016.) и прикаже да од тада компанија послује позитивно. Права истина је да се и после тог рока у РТБ Бор остварују губици реда величине 10-так милиона $ месечно.
Еколошки аспект
Еколошка димензија програма развоја РТБ Бор је у јавности највише истицана. После више од једног века енормног аерозагађења, грађани Бора су са великом олакшањем и надом прихватили такав програм. „Чисто небо изнад Бора“ је постала највише коришћена парола. Инвестициони циклус је завршен, нова топионица је прорадила, али се одмах видело да ишчекивања грађана Бора нису остварена.
Из месеца у месец постајало је све јасније да је нада изневерена и да главни еколошки проблем Бора није решен. Први званични извештаји стручних комисија су јасно указали да је искоришћење сумпор диоксида из процеса металургије редовно испод 90 %, а пројектовано је на минимално 96,85 %, просечно 98,5 %. Ти извештаји се нису свидели менаџменту РТБ Бор и склоњени су од јавности.
Током 2016. год. еколошка ситуација у Бору је бивала све гора и гора. И највећим неверним Томама је постало јасно да ново металуршко постројење у бору ради далеко од пројектованог режима. Доња табела је направљена на основу ограничене количине података до којих сам могао доћи, прави показатељи се могу донекле, али не у значајној мери, разликовати од приказаних, али ред величине еколошке катастрофе је сасвим очигледан. Размере еколошког загађења су петнаест пута веће од пројектованог. Потпуно је ирелевантно да ли је аерозагађење десет, петнаест или двадесет пута веће, апсолутно је извесно да је оно у зони катастрофалних размера.
Закључак
Као Народни посланик ја сам у Скупштини РС јавност Србије упозорио на размере катастрофе у РТБ Бор. Такође сам јавно затражио смену неодговорног менаџмента РТБ Бор.
Министарство рударства и енергетике није реаговало.
Влада РС није реаговала.
Председник Владе РС није реаговао.
На тај начин највиши представници Власти су постали саучесници у овој катастрофи и носиоци одговорности за даље последице које се сваким даном увећавају и усложњавају.
др Бранислав Михајловић
народни посланик
научни сарадник
Dobro je da ostanu pisani tragovi sta se sve radilo u Srbiji. Ako nekad dodjete u situaciju da vodite ovu zemlju nemojte zabraviti ove i slicne tekstove i afere. Sve do jednog ih treba pozvati na krivicnu odgovornost u suprotnom narod ce biti razocaran i vasom vlascu.
Кратка и доста јасна анализа пословања РТБ Бор. Оно што недостаје је
ШТА ЈЕ РЕШЕЊЕ или бар предлог решења. Мислим да са вашим знањем
и искуством мора да се разумно изложи где ви видите решење.
Оно што мене занима је следеће:
1. Има ли у басену рудника Бора још бакарне руде у довољној количини
и концентрацији бакра за економски исплативу производњу.
2. Са садашњом берзанском ценом бакра где је граница исплативе
производње бакра.
3. Да ли ви предлажете затварање РТБ Бор.
4. Да ли ви предлажете драстично смањење броја запослених.
5. Да сте ви директор РТБ Бор шта би сте прво а шта задње урадили.
6. Шта је гаранција да ће се ваши предлози у датом времену остварити.
Ako je bolje rešenje zatvoriti RTB Bor, a radnicima plaćati plate da ništa ne rade, samo da se ne prave ovoliki gubici, onda tako treba.
Ovo kažem u najgorem slučaju, jer sigurno postoje neuporedivo bolja rešenja. Restrukturiranje se u svetu radi više od jednog veka, tako da je i Bor moguće dovesti u red ili bar srediti da ne bude rupa bez dna.
Šest pitanja G-dina Kalabe, taksativni odgovori:
1. Ima. To je rudno telo “Bortska Reka” koje je od svetskog značaja, a iz postojeće koncepcije razvoja rudarstva je potpuno izbačeno. Kao da je neko to namerno učinio.
2. Dugoročna projektovana cena koštanja ne sme biti iznad 5000 $/t. To je u RTB uz promenu postojeće strategije ostvarljivo.
3. Ne, nikako. Predlažem promenu strategije kompanije usmerene na profitabilno poslovanje. RTB Bor koji proizvodi bakar po 9000 $/t a prodaje po 4700 $/t nikome nije potreban.
4. Ne imperativno. Sa ovakvim nivoom produktivnosti RTB Bor nema šansi za pozitivno poslovanje. Postoje dva rešenja: dizanje nivoa proizvodnje i smaqnjenje broja radnika. Ima dosta prostora za prvo rešenje.
5. Prvo bih zaustavio “dalje kopanje rupe” u kojoj smo, jer to je suludo. Paralelno bih radio na promeni strategije razvoja kompanijae u pravcu opisanom pod tačkom 2. Takva strategija je moguća. To kažem kao ekspert.
6. Promena okvira za poslovanje. Promena sistema u državi. Izbacivanje politike iz preduzeća, naročito velikih državnih kompanija. Ustupanje struci i nauci one pozicije koja im pripada.
Поштовани Г-дине Калаба, таксативно одговарам на Ваша питања:
1. Да, главни носиоц економски исплативе руде је рудно тело “Борска Река”, које уопште није обухваћено постојећим концептом експлоатације.
2. Дугорочна прогноза продајне цене бакра на тржишту не сме се сагледавати на нивоу изнад 5000 $/т.
3. Била би велика грешка да се РТБ Бор затвори.Треба га стратешки преусмерити на профитабилно пословање.
4. У Бору је невероватно низак ниво продуктивности, и то се може побољшати на два начина: дизањем производње и смањењем броја радника. Првој варијанти дајем апсолутну предност, јер за њу постоје могућности.
5. Прво бих променио стратегију и концепт пословања усмерене према рентабилном пословању компаније. Задње што бих урадио је њено затварање.
6. Промена оквира за пословање, промена система у држави, истеривање политике из привреде, нарочито великих државних компанија, уступање струци и науци оне позиције и значаја које им припадају.
Kada je zatvarana Elektronska industrija u Nisu, kada je 30 000 ljudi ostalo bez posla, nikoga nije bilo briga i niko se nije sekirao za radnike. Zasto? Pa zato sto nije bilo isplativo za drzavu. I tu nema spora. Sta onda trazi ovaj RTB Bor? Kome su u interesu toliki gubici? Mislim da je jasno i retardiranima. Ovde se na toliko seljacki nacin izvlaci novac iz budzeta da je to jasno i retardima. Samo kriminalac moze da podrzava opstanak RTB-a pod ovakvim uslovima. Upravo to je nas premijer, kriminalac.
Ko je taj famozni vlasnik koncentrata?
Razne privilegovane firme sa raznim privilegovanim biznismenima. Zamisli, jbte, kakvi bi ti i ja bili biznismeni da dobijemo bespovratni kredit od po 10 miliona evra, a onda privilegovanu cenu obrade bakra? 🙂
Na televiziji je sve drugačije.
Хвала г-дине Михајловићу на одговорима. Суштина будућих промена треба да
су бројке, рокови, одговорност и гаранције да ће преузети посао бити завршен
како су се две стране договориле.
Оно што ме даље занима је следеће:
1. Да ли би ви направили тим на чијем би челу били и преузели одговорност за
позитивно пословање РТБ Бор.
Које су ваше референце у руковођењу процесом производње или дела производње.
2. Ко би били чланови тога тима, односно колико стручних и одговорних људи треба
по вашем мишљењу за руковођењем тако сложеним системом какав је РТБ Бор.
3. Да ли су чланови тима сви из РТБ Бор или морају да се доводе људи са стране
и одакле.
4. Колико треба да је ваша плата и плата чланова тима да се упусте у такав озбиљан
радни подухват. Можда је рад на проценат од профита боља идеја од плате.
5. Које су гаранције да ће те успети а да имате потпуно одрешене руке.
Позивање на промену система је нешто што ће трајати веома дуго и питање је
у коме правцу ће ићи. Звучи као добар изговор
Ако ДЈБ има спремне тимове за Смедерево и РТБ Бор боља референца за нас
који цео живот радимо у приватном сектору и у зони позитивног пословања није
потребна.
Uz dobra pitanja gospdina Kalabe, postavio bih još par pitanja:
1. Kako se do sada pokrivao gubitak preduzeća, da li su uplaćivane subvencije, podizani krediti…?
2. Koji je red veličine potencijalne investicije za Vaš koncept oporavka preduzeća? Postoji li prostor u budžetu za tu stavku i koje je projektovano vreme za povratak investicije nazad u budžet (grubo računajući samo profit a ne i poreske prihode)?
Gospodine Kalaba
1.Svaki od delova i celokupan kombinat moraju biti rentabilni. Ne rentabilne delove treba unaprediti ili zatvoriti.
2.Svi rukovodioci moraju biti stručni i spremni da pošteno i pregano rade
3.Transparentnost i kontrola sa ličnom odgovornošću
4.Nabavka od proizvodjača i prodaja krajnjim korisnicima. Svi oni doduše nude provizije iako su sa razvijenog zapada.
Ово је кључни проблем у већини установа и предузећа:
“Упорни покушаји појединих стручњака, међу које убрајам и себе, да скрену пажњу јавности и укажу на размере катастрофе која је учињена и још увек се чини у РТБ Бор су гушени свим могућим средствима: утеривањем страха, отпуштањем, диктаторским понашањем неспособног менаџмента, манипулацијама, безочним лажима, поткупљивањем и застрашивањем медија, као и огромном количином извртања истине. Све то је било подупрто безрезервном подршком актуелне Власти. Из пословања РТБ Бор потпуно је потиснута струка и наука. Компанијом је завладала политика и политиканство, усмерено само ка једном циљу: богаћењу умрежених појединаца. Таквим деловањем у дугом временском периоду компанија је доведена до пропасти.”
То се мора променити.
Pozdravio bih kolegu Mihajlovića iako se ne poznajemo. To sam već uradio jer se ne potpisujem pseudonimima. Moje ime je i na Internetu kao autor radova koji se tamo nalaze. Podršku za ovo što iznosim je , ne kao anonimus, već kao osoba koja se legitimisala. Ako treba, u perverznim diskusijama, koje iniciraju udbaši, objaviću i moj JBMG. Neću se osvrtati na ono što je kolega Mihajlović rekao, jer je to za sve normalne ljude aksiom. Osvrnuo bih se na jednu drugu stvar. Ja sam se uvek uključivao kada sam video da se udbaši, za svoj sendvič, uporno trude da “skrenu stvar” sa suštine. Mislim da smo dobro radili. Ko je nepristrasno, kao i ja, pratio saopštenja na ovome mestu u vremenskom periodu od nekoliko meseci, može lako da primeti da više nema pseudonima tipa nina, Igor, Otac Makarije itd koje sam ja prozvao kao udbaše. Samo ih treba prepoznati. Gurajte gospodo, udbaši gube bitku !
Господине Радошевићу, зашто те коментаторе називате удбашима? Откуд Вам то?
Зар “оца Макарија” тако да окарактеришете?
Odličan tekst u serijalu o RTB-u Bor. Ovo su pravi autorski tekstovi, analitički i argumentovani. U komentarima se vide i rešenja. O tome ćemo, nadam se, dobiti još jedan tekst. Srdačan pozdrav za gospodina Mihajlovića sa Istoka Srbije.
G. Branislav Mihajlović je dao dobar presek poslovanja RTB. Njegovoj analizi verujem jer je data sa ekspertskog stanovišta i citiranjem argumenat koji su potkrepljeni činjenicama. I to vrlo brzo i lalo proverljivim.
On je takođe odgovarajući na komentare dao i ekspertsko viđenje izlaska iz stvorenih problema.
Međutim da bi se zaista izišlo iz problema i započela profitabilna proizvodnja bakra potrebno je primeniti menadžersko-marketinško-organizacione poteze. Takve poteze, dokazano je na bezbroj primera, ne može da povuče javni sektor (politika, ministarstva, bikrokretija ni JP menadžment. Takve poteze može da povuče jedino preduzetnički sektor. To znači privatizacija preduzeća.
Javi sektor treba samo da napravi ambijent za dobro poslovanje – zasnovan na interesima građanki i građana Srbije.
Civilni sektor uvek je dobra “nadzorni organ” naročito kada se radi o ekološkom aspektu poslovanja RTB što je g. Branislav Mihajlović odlično obrazložio.
Partnerstvo na ovakav način sva tri najvažnije činioca srpskog društva garantuju uspeh.
Do sada je nekoliko privatizacija RTB propalo.
Politika, ni Borisa Tadića ni Aleksandra Vučića, nije napravila povoljan ambijent za poslovanje RTB, a ovog poslednjeg je zapravo napravila jako loš partokratski ambijent.
Civilno sektor (građane i njihova udruženje) do sada nijo nije ni pitao ništa.
Волео бих да ми г-дин Михајловић одговори на раније постављена питања.
Како цео живот водим малу фирму слажем се са Бориславом да за сада само
приватна иницијатива може успешно да води велике и мале фирме.
Али ако је утакмица у вођењу посла отворена зашта се залаже ДЈБ, циљ јасан
и проверљив (профит, висина плата, број запослених), зашто се не би покушало
и са тимом састављеним од људи из РТБ Бор.
Нисмо се усрећили са продајама и приватизацијама ПРОИЗВОДНИХ предузећа
у нашој Србији.
Има још људи који су спремни да се упусте у битку која се зове тржишна привреда.
Само их треба охрабрити, дати им одрешене руке и веома добро платити ако дају
РЕЗУЛТАТ.
У социјализму је било веома много успешних директора.
Ово су теме које ДЈБ треба да изнесе у јавност, скупштину и на мрежу.
Обавезно са анализом проблема и обавезно предлогом РЕШЕЊА.
На пример:
1. Председник привредне коморе Србије и Београда може да буде само успешан
привредник са беспрекорном биографијом. Бирају га гласањем успешне фирме а не
политичари који немају ни дана радног стажа.
2, Инжењерска комора Србија броји око 25 000 чланова од кога је половина односно
12500 активних. Погледајте како се бирају руководећи кадрови у комори. Смешно и
комично у исти мах. Уместо да се гласа преко интернета, шаљу се неки папирићи на
адресе чланова, па се формирају неке листе, па опет папирићи, па опет гласање
поштом. Као да је реч о делегатском систему из времена самоуправљања.
Зашто се то ради. Па на тај начин се исти људи само померају на различита места у
комори. Гласа највише 10 % људи.
Тако имамо комору која се бави семинарима, обавештењима, полагањем стручних
испита и сл. што никако не би требало да јој је примарни посао. Примарно мора да
брани струку од министара, премијера и оних који су од струке направили циркус.
Надам се да нисам преопширан али овo су 2 теме које ДЈБ треба да покрене.
Милане можете прочитати нешто што сам овде већ писао да се не би понављао. http://dostajebilo.rs/mandatar-jos-nije-pokazao-ekspoze-pisan-rukom-na-450-strana/
Ја сам из старијих генерација које су имале свог цинкароша на факултету, у биоскопима и позориштима је постојала “фантомска карта” за место које је било резервисано, свуда присутни удбаши су се појављивали ниоткуда у инцидентним ситуацијама, итд тако да ми нимало није тешко да препознам “грађанина на службеној дужности” на овом блогу. Термин удбаш сам задржао иако и мом контексту он има и шире значење. Не мора да буде само члан служби већ и бот, како то сада кажу, других политичких опција и других групација које за задатак имају да од информације на блогу направе “изврнуту реалност”. Млађи то не могу да осете и често су лако увучени у такву игру па им треба скренути пажњу шта се стварно дешава. Милане, немојте ми само рећи да ово нисте све знали, ако нисте можда и нова псеудонимска реинкарнација Оца Макарија.
PROPAST, NE NJEGOV, VEĆ NAŠ!
Da je osnovni problem u RTB Bor nesposobno rukovodstvo, a da preduzeće ima perspektivu, prema konstataciji Fiskalnog saveta i gospodina Branko Pavlović, verovatno je tačna. Da se razumemo, u RTB Bor ne postoji rukovotstvo, postoji samo Blagoje Spaskovski, koji je zvanično postavljen od Vlade Srbije za generalnog direktora, no on obavlja sve funkcije od predsednika Upravnog odbora, Skupštine preduzeća, ekonomista, rudar, metalurg, operativac i što ne još. U stanju je da posvađa oka dva, upropastio je Kombinat, proizvodnju bakra, životnu i radnu sredinu (svakodnevno zločinački truje borane i prekrasne boranke), kadrovsku strukturu, a radnje koje su s druge strane zakona su na pretek. Ovo sve Vučić “ne vidi i ne zna”, a vrapci na grani sve to znaju. Njegovi saradnici su da klimaju glavom, da se šlihtaju i da “osluškuju” ulicu. Gde to ima da nova topionica truje okolinu više nego stare do sada, gde se nova topionica remontuje nakon godinu dana od pustanja u rad, niti postigla projektovane parameter i one iz hvalospeva čelnika? Ima, u Boru! Deo dugova su otpisana po UPPR-u, a ostatak biće zapisana takođe na grbači naroda. To je sadašnjost RTB Bor za zadnjih osam godina, kako “ne(raz)umno” rukovodi Spaskovski isključivo za sebe i svojima, dok misli da mu trebaju. On je otkačinjao redom: Šajinovića, Dinkića, Tadića, još nije Vučića. On je najmudrija glava sa svojih 69 godina, a nije penzos, već vodi gigant i doveo ga do ambisa. Čelnika RTB Bor ne mogu da smene inženjeri, niti sindikati, može samo Vučić, ali neće, mi ne vidimo zašto. Šta je dobro uradio Sosa? Uveo zastarelu i nerentabilnu tehnologiju (prva peć je puštena u rad još 1949. godine), uradio topionicu po Flash Smelting tehnologiji najmanjeg kapaciteta u svetu (80 kt/a, tehnološko iskorišćenje 70-80% (projektovano 98%), ostvareni troškovi proizvodnje bakra iznad 9.000 $/t (projektovani 3.192 $/t, sadašnja cena na LMI 4.695,5 $/t). Njegov najveći životni uspeh je da poveća dugovanja RTB Bor na 1,2 milijarde evra i da otpiše devetsto miliona evra, za sada, na grbači poreskih obveznika, a ostala dugovanja otpisaće u narednom periodu po ustaljenoj mu tehnologiji. Gde tu Vlada vidi dobrog, boljitka i izlaza iz krize? Priče idu u medijima, a stvarno rešenje Vlada nema, i dok mutavo sluša čelnika RTB Bor, nećega niti imati, a zašto će joj služiti. Važno je da ima Sosu, koji se ne razlikuje od “Sojke ptice“ na jadnom Domu kulture u Boru, a izmislila je njegova (pre)visoka intelegencija i intelektualnost nižeg ranga. Preporučujem naraštaju da ne prihvata njegove (su)lude metode, navike i delanje. Na kraju čestitke na hrabrosti Samostalnog sindikata Topionice i njegovog predsednika gospodina Vasilija Ševčenka i Sindikatu rudara Srbije i njegovog predsednika Miljkovića, nekada omiljenog kadra Sose, da podignu glas protiv uništivača i terminatora RTB Bor, a za dobrobit RTB Bor i istošne Srbije i cele Srbije. Činitelj ovih (ne)dela da se pošalje u Genčićevu vilu na „oporavak“ iz nužde.
Bio sam zauzet preko vikenda i nisam bio u prilici da kao autor teksta odgovorim na postavljena pitanja i komentare. Izvinjavam se zbog toga.
Prvo ću taksativno odgovoriti na nova pitanja G-dina Kalabe:
1. Da, pod dva uslova: prvo, da se u Državi promeni sistem, koji će prepoznati interes da se velikim državnim kompanijama obezbede preferencijali za uspešno poslovanje, i drugo, da oni koji su odgovorni što je RTB Bor doveden do katastrofe budu procesuirani. Što se referenci tiče, ceo radni vek, 40 godina, sam proveo na rukovodećim i rukovodnim funkcijama u RTB Bor.
2. To je sledeći korak: tim stručnjaka sposoban da prvo osmisli strategiju i koncepciju izlaska RTB Bor iz najveće krize u svojoj istoriji i drugo, da je uspešno sprovede. U njemu bi morali biti stručnjaci iz oblasti tehnike, ekonomije, prava, marketinga.
3. Članovi tima bi morali biti najbolji stručnjaci koje Srbija ima u toj oblasti, a za pojedine oblasti bi morali biti i pojedinci iz inostranstva (tu mislim na oblast primene novih tehnologija pre svega).
4. Osnovna plata + procenat od profita uz jasno definisane uslove. I suprotno – šestomesečni izveštaji Vladi RS, i ako su oni negativni – automatska smena menadžmenta.
5. Garancija bi se sastojala iz dva segmenta: Prvi – da Vlada RS najzad shvati da je njen prvenstveni intetres da svim sredstvima podržava velike privredne sisteme, jer njihov profit direktno puni budžet (potpuno suprotno od onoga što se dešava danas) i drugi – sposoban stručni tim, koji ima kapaciteta i koji će “znati i umeti” da sprovede zacrtanu strategiju.
Takođe je bilo još pitanja, pa ću na njih odgovoriti jednim generalnim zaključkom: Ja kao stručnjak i ekspert nikada ne bih kritikovao bilo koje stanje u struci da nemam mišljenje i konkretan predlog da se ono može popraviti.
Gospodine Mihajlovicu,
Prvo, hvala Vam na tekstu. I sam sam upucen u javasluk u RTB-u te me ova tema svakako interesuje. Pisali ste iznad o ogromnoj neproduktivnosti u preduzecu. Svakako ste svesni da to nije problem samo u RTB-u vec i u svakom drugom “javnom dobru”. Fabrika pumpi “Jastrebac” i dalje zivi, ali samo na papiru, u stvarnosti oni nikad nece ni moci da stanu na noge, jer ih je previse zaposlenih za tako mali obim posla koji obavljaju, tako da je situacija analogna vasoj, s time sto RTB nekako i dalje jeste miljenik drzave dok “Jastrebac” to nije odavno. Ono sto mene zanima, a svakako mislim da cete se sloziti, je: Kako mislite da, buduci da ste apsolutno svesni socijalistickog samoupravljackog razmisljanja radnika u Srbiji (“radio ne radio, svira mi radio”), popravite i naostrite mentalitet ljudi da bi se RTB transformisao u profitabilno preduzece. Nije samo menadzment kao takav problem, kod nas ljudi nisu navikli da platu treba ZARADITI. Kod nas je to i dalje stavka koja se “dobija”.
Хвала г-дине Михајловићу на одговорима. Посебно ми се допада рок од
6 месеци да се види да ли има резулата или их нема. То је разумна дужина
времена за проверу резултата.
Посебно ми се допада да се тиму плати делимично кроз плату и делимично
кроз проценат од профита. Данас нам је нормално да обичан фудбалер
добије 2, 3 милиона евра за јурњаву за лоптом. Није нам нормално да неко ко
води РТБ Бор са позитивним билансом има приходе веће од 20 000 евра месечно.
Камо среће да и премијер, министри и председник примају награде према
позитивном билансу државе, а у супротном одмах да за 6 месеци поднесу оставку.
Веома брзо би се водила жестока битка да се позитивно послује. Нема термина
као што је дефицит (губитак), нових кредита, ММФ-а, продавања магле, обећања
да ће за 12 година бити боље.
Настала би битка за производњу и услуге, јер без производње нема никакве шансе
да позитивно послујете као држава.
За производњу вам одмах треба струка, приватна иницијатива, наука и добар
образовни систем. Све оно што данас у Србији полако тоне.
Треба се што више бавити овим животним темама ако мислимо добро држави у
којој живимо и у којој треба лепо да живе наша деца и унуци.