Narodna banka Srbije nas već godinama obmanjuje da je PayPal dostupan u Srbiji, a Vlada je više puta najavljivala da će otkloniti sve prepreke za ovaj elektronski način plaćanja. Nakon svega, preduzetnici u Srbiji koji koriste PayPal za naplatu svojih usluga i proizvoda suočili su se sa prekršajnim postupcima i ogromnim kaznama.
Postupanje NBS i devizne inspekcije su zastareli, suprotstavljeni interesima privrede, sputavaju rad malih preduzetnika koji se ionako jedva bore sa usporenom administracijom, nesposobnom birokratijom i gomilom poreza i doprinosa koji više predstavljaju harač nego naplatu usluge. Država sve čini da uguši privatnu inicijativu, a primer sa PayPal-om je samo jedan u nizu neprihvatljivih postupaka preduzetih upravo u godini koju su sami nazvali “Godinom preduzetništva”.
NBS ništa ne čini da promeni Zakon o deviznom poslovanju koji je je zastareo i na osnovu koga PayPal ne može da radi u Srbiji dok se ne registruje i ne dobije licencu. Zašto Srbija, sa svojih 7 miliona potencijalnih korisnika, očekuje da se kompanija, već registrovana u EU sa tržištem od pola milijarde ljudi, angažuje oko registracije i otvaranja predstavništva na tako malom tržištu? Nema nijednog razloga da to bude tako. Kolika je šteta i za državu govori procena da se čak dve trećine stratapova iz Srbije registruje u inostranstvu upravo zbog nemogućnosti da koristi PayPal.
Premijer toliko govori o ekonomiji znanja i modernizaciji, a NBS ne bi trebalo da bude najslabija karika. Građani Srbije su sa ovakvim finansijskim propisima primorani da žive u prošlom veku ili da plaćaju globu nesposobnoj državi. Ovakvo ponašanje je zaista skandalozno i nedopustivo. Država mora da prestane da sprečava razvoj modernih tehnologija i omogući veću konkurenciju na tržištu da bi servisi za građane bili bolji.
Povezani tekstovi
Godina preduzetništva protiv preduzetnika
Spoljni linkovi
Narodna banka Srbije: PayPal u Srbiji – istina i zablude
Ministarstvo finansija: Novi zakon ne sprečava dolazak PayPal-a u Srbiju
Startit: NBS izbacila saopštenje o PayPal-u u Srbiji i “istinama”, ali ne baš potpunim
Dobro, diže se u nebesa taj PayPal, a realno je da imate dosta servisa preko kojih možete da primate i kartice i PayPal, na primer 2checkout.com , a on je već 100% legalan i za srpske zakone.
Takođe je lako da otvorite Offshore u Americi ( košta 40$ u Delaveru, ako to sami radite, 250$ će vam uzeti posrednici i koji se razumeju u to) i da otvorite Payoneer nalog i na njemu US račun u banci i na njega da povežete taj račun sa paypalom, funkcioniše bolje nego da vam je PayPal prvi komšija a pritom Narodna Banka može samo da vas mrzi.
Ovo su samo dva veoma jednostavna načina da sredite sebi internet plaćanje. Ne kažem da ne bi bilo lakše da je PayPal bolje povezan ali kad se hoće tad se može, a internet preduzetnicima volje ne fali
Da, upravo o tome tekst i govori: mozes lako da se snadjes i da to uradis van zemlje, ali to je… van zemlje. Poenta je da se razvija ekonomija u zemlji i da se placa porez ovde, a ne u Delaveru…
@Pera: da samo kazem da ne moze da te sputa NBS sve i da hoce, sve stoji naravno.
Moje iskustvo je da pisem invoice samo za one pare sto prevucem i to pisem prema 2checkout-u. Kada god primim pare od njih, napisem invoice njima, jer oni rade tako kao da su ti automatski preprodali tvoje usluge/proizvod, i sto se tice poreske oni su mirni,
Ovi iz poreske dodju i pitaju, “ovde je ulaz para, gde je racun?” – “Eve ti ga, 2checkout platio, 2checkout dobio invoice”, i oni su mirni.
Ja imam malu firmu sa 10-ak zaposlenih i pre bi reko da NBS ovo koristi da ucenjuje vece firme za sta god SNS voli da dobije uslugu tog dana, jer sve firme primaju PayPal i 2checkout.
Ono sto meni najvise smeta, je to kada dobijes dolare moras da ih pretvaras u dinare (po kursu verovatno iz 2012, jer mi to obracunaju 95 dinara po dolaru).Cak i to ne ide po automatizmu, nego cim dobijes pare, moras da saljes po jedan dokument:
1) Da si to ti zaista primio pare (pa jbt ljudi primam ih svake nedelje od istog procesora, sjasite),
2)Drugi odma za njim da oces da ih pretvoris u dinare
3) Treci da oces deo tih dinara da pretvoris u EVRE ( i to samo u evre, a ne mila ti majka da ti trebaju dolari, KAO STO TI UVEK TREBAJU JER SE TO KORISTI U 99% transakcija na netu). Kada treba da platim nesto u dolarima sa firminom karticom, onda se ti evri na sekund pretvore u dinare pa nazad u dolare, i tako se obracuna transakcija, sve po nekom ludackom kursu koji su u tom trenutku izmislili.
Za sve to vreme dok ti ne posaljes ta tri dokumenta, oni drze tvoje dolare, i ulazu ih ko zna gde. Kako pare od procesora obicno legnu u petak, oni ti tri dana drze pare i raspolazu sa njima, dok ti svojim parama nemas pristup.
To je sve mnogo ludji problem nego toga sto ja “ne mogu” da koristim PayPal, jer ga ja ne koristim (zato sto necu), zato sto mislim da je najgori procesor ikada, pogotovo sto uvek stane na stranu prevaranata. Veoma cest primer: 6 meseci imas nekog korisnika (obicno su takvi iz Indije ili Turske) sto koristi tvoj hosting 6 meseci, i posle 6 meseci kaze da mu “nisam isporucio robu”. PayPal odma staje na njegovu stranu uzima meni pare, a taj prevarant prelazi na novu hosting firmu kao skakavac. PayPal nijednom nije stao na moju stranu, jer mi trazi “Postal Tracking Code” (sto naravno ne moze postoji za “digitalnu robu”) zato sam prestao da ih koristim.
Dalje, njihova Irska i Indijska podrska druga najgora tehnicka podrska koju sam imao tu nesrecu da sretnem. Radnici u nasoj posti su creme-de-la-creme u odnosu na PayPal podrsku, koji su veci botovi od SNS sendvicara, i od njih nikada neces dobiti ni gram pomoci.
Tako da to sto ne mozes da koristis PayPal i nije tako losa ideja 😀
Jedno pitanje koje se tiče malih preduzetnika a to je kada će država početi da izdaje završni račun za paušalne preduzetnike. Već nekoliko godina paušalni poreski obveznici uplaćuju porez odokativno bez poreskog rešenja?
Otvori D.O.O ili udji u sistem PDV-a, jeste moras posle da pravdas pare za sve, ali si stvarno mirniji. Bar je moje iskustvo bilo takvo.
Problemi sa PayPal-om su potpuno marginalna stvar kada je Narodna Banka Srbije u pitanju.
Ona od 2000. godine pa do danas predstavlja stub preko koga se iscrpljuje domaća ekonomija
na račun uvozničkog i kreditnog lobija. Naravno preko guvernera Narodne Banke a to su:
Dinkić, Jelašić, Šoškić, Tabaković i buduće ličnosti. Evo nekoliko primera:
1. Kurs evra se utvrđuje slobodno a NB interveniše samo da spreči velike promene u
njegovom odnosu na dinar. U praksi to znači da je svih 16 godina NB neuporedivo više
prodala evra nego što ih je kupila. Cifre su takve da može da vam se zavrti u glavi.
Odakle su evri koje je NB ponudila za otkup po nekakvim dogovorenim kursevima. Pa
uglavnom od doznaka i od kreditnih linija koje povlači od MMF-a ili drugih kreditora.
Praktično poreski obveznici plaćaju razliku od stvarnog kursa evra do kursa NB.
Ogroman pritiska na veštačko održavanje kursa evra stiže i od strane osoba sa
deviznim kreditima, a njih je najviše u državnom sektoru.
Predlog za DJB. Vi ste posvećeni zagovornici transparetnog poslovanja svih činioca
u Srbiji. Zahtevajte da se principi ponude i potražnje kao osnov uređenog sistema u
svetu poštuju i kod određivanja vrednosti dinara. Nema tu velike tajne. Ako vam
privreda slabi ne može valuta da jača ili ostaje ista.
2. NB Srbije ima ulogu da brine o oko 28 banaka, nekoliko osiguravajućih društava
i nekoliko penzionih fondova. Smatram da to i nije veliki broj za detaljnu kontrolu
kompletnog poslovanja. Kako je onda određeni broj banaka propao (Agrobanka i sl.) i
od poreskih obveznika oteo 1,6 milijardi evra. Ko tu treba da odgovara. Guverner
naravno po 1. a pod 2. predsednik Srbije koji ga je na to mesto predložio. Ili možda
skupština Srbije koja je tu ličnost odobrila.
3. Da li DJB smatra da kod NB Srbije treba nešto da se menja ili ona ustvari radi
sasvim dobro?