Недавно објављени подаци суботичке филијале Националне службе за запошљавање показују да је на северу Бачке тренутно око 12 хиљада незапослених што је за 16 одсто мање него у исто време прошле године. Лепа вест, али када анализирамо стварно стање, нема места радости. Једноставно, смањење броја суграђана на евиденцији НСЗ је резултат исељавања из Србије, другим речима, говоримо о броју незапослених који су из Србије отишли и није им пало на памет да се одјављују са евиденције. Након што се у заказаном термину не јаве саветодавцу, НСЗ их једноставно брише са списка. И ето смањења незапосленоси по њиховој евиденцији.
Због специфичног географско-историјског карактера Суботице, већина староседелаца добила је и искористила могућност добијања двојног мађарског или хрватског држављанства. Право на добијање мађарског пасоша,искористило је више од 130 хиљада грађана Србије, претежно Војвођана. Многима то је била карта у једном правцу и искористили су прилику да се запосле у некој од земаља Европске уније. Проблем је што се, за разлику од почетка деведесетих година, када су многи бежали од ратних страхота и избегавања војне обавезе, сада на одлазак из земље одлучују читаве породице и то из економских разлога.
Непрестана свечана отварања већ отворених или још неизграђених погона у Слободној зони у Суботици, фантастичне бројке о обећаним новим радним местима и честа појављивања премијера Александра Вучића на северу Бачке, очигледно нису довољно убедили овдашње становништво да треба да остану и верују обећањима.
Како израчунати колико је људи одавде отишло „трбухом за крухом“? Не постоји ни један становник Суботице који не би могао да наброји најмање три породице које су у последњих годину дана напустиле родни град. Напуштених кућа је све више. Сасвим непрецизној статистици проверених података додајмо опаску радника електродистрибуције који редовно очитава потрошену струју. Они тврде да је сваког месеца све мање кућа у које могу да уђу. Може ли овај податак да буде узет у обзир? Или, можда може мала приватно истраживање спроведено тако што смо супруг и ја узели папир и оловку и почели да бележимо имена пријатеља и познаника који су у последњих шест месеци напустили родни крај и отишли из Суботице у потрази за послом. Застрашујуће брзо стигосмо до броја 22. Тај податак нигде нико неће озбиљно узети у обзир, а веома је прецизан. Иза тога стоје људи, породице, нечији живот, наша стварност.
Одлазе јер им је доста лажних обећања, јер не верују да је просечна плата 350 евра, јер виде да у земљи не постоји ред, да владајућа Српска напредна странка може да изгласа да је ноћ дан, да посла има само за њихове чланове, а не способне и одговорне, да нема те будућности у коју можемо да верујемо.
Због свега и након свега, подаци Националне службе за запошљавање јесу математички тачни, али су у ствари тужни.
Зашто је (и) Суботица добила градоначелника који је ту само зато што припада водећој Српској напредној странци,а који је изабран већином гласова водеће партије без икаквог озбиљног за нас грађане опипљивог плана руковођења градом? Зашто нису објављене систематизације радних места у јавним предузећима? Колико је Српска напредна странка запослила својих чланова који заправо не доприносе већ паразитирају на леђима пореских обвезника? Зашто се ни један локални медиј не бави тим темама, а већина је већ добила одређена средства из градске касе на конкурсу. Да ли су их добили да ћуте? Све ово остају неодговорена питања.
Покрет „Доста је било“ има јасну политику. Да би Србија кренула напред, морају да се демонтирају паразитски партијски систем и буразерска економија који убијају Србију. Имамо право и захтевамо слободне медије као контролоре власти, а не таблоидно блато као средство манипулације грађанима. За почетак, било би нам јасније зашто са једне стране имамо вести о формалном смањењу броја незапослених, а да у стварности одлазак читавих породица са ових простора сада већ поприма размере евакуације.
Прилог :
http://www.subotica.com/vesti/nastavak-smanjenja-broja-nezaposlenih-prema-evidenciji-nsz-id27068.html
Љиљана Елек
чланица покрета Доста је било
из Суботице
Tacan presek stanja i nasa zastrasujuca stvarnost. Isti patern svuda. Pitam se samo kada je kraj, da li smo zaista blizu kolapsa kao sto osecamo da jesmo. Valjda ce takav restart uciniti da se probudimo, ovo izivljavanje nad drzavom i gradjanima je toliko ponizavajuce. Svedeni smo na africku koloniju kojoj se rugaju u facu vec decenijama. Verujem da nas ima koji mozemo promeniti stvari, koji smo od politike i izbora odavno odustali. Ali sada vise ne smemo da apstiniramo, moramo da se probudimo. Odlican tekst u tom pravcu.
Čitam ove redove i suze mi kreću.
Sa mađarskim papirima u dalekoj Švajcarskoj. Nisam otišao zbog para nego zbog gore navedenih stvari.
Smatram da nam je potreban ” prosvetitljelj”.
Saša, kako objasniti prosečnom biraču da si u pravu?