Nedavno objavljeni podaci subotičke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da je na severu Bačke trenutno oko 12 hiljada nezaposlenih što je za 16 odsto manje nego u isto vreme prošle godine. Lepa vest, ali kada analiziramo stvarno stanje, nema mesta radosti. Jednostavno, smanjenje broja sugrađana na evidenciji NSZ je rezultat iseljavanja iz Srbije, drugim rečima, govorimo o broju nezaposlenih koji su iz Srbije otišli i nije im palo na pamet da se odjavljuju sa evidencije. Nakon što se u zakazanom terminu ne jave savetodavcu, NSZ ih jednostavno briše sa spiska. I eto smanjenja nezaposlenosi po njihovoj evidenciji.
Zbog specifičnog geografsko-istorijskog karaktera Subotice, većina starosedelaca dobila je i iskoristila mogućnost dobijanja dvojnog mađarskog ili hrvatskog državljanstva. Pravo na dobijanje mađarskog pasoša,iskoristilo je više od 130 hiljada građana Srbije, pretežno Vojvođana. Mnogima to je bila karta u jednom pravcu i iskoristili su priliku da se zaposle u nekoj od zemalja Evropske unije. Problem je što se, za razliku od početka devedesetih godina, kada su mnogi bežali od ratnih strahota i izbegavanja vojne obaveze, sada na odlazak iz zemlje odlučuju čitave porodice i to iz ekonomskih razloga.
Neprestana svečana otvaranja već otvorenih ili još neizgrađenih pogona u Slobodnoj zoni u Subotici, fantastične brojke o obećanim novim radnim mestima i česta pojavljivanja premijera Aleksandra Vučića na severu Bačke, očigledno nisu dovoljno ubedili ovdašnje stanovništvo da treba da ostanu i veruju obećanjima.
Kako izračunati koliko je ljudi odavde otišlo „trbuhom za kruhom“? Ne postoji ni jedan stanovnik Subotice koji ne bi mogao da nabroji najmanje tri porodice koje su u poslednjih godinu dana napustile rodni grad. Napuštenih kuća je sve više. Sasvim nepreciznoj statistici proverenih podataka dodajmo opasku radnika elektrodistribucije koji redovno očitava potrošenu struju. Oni tvrde da je svakog meseca sve manje kuća u koje mogu da uđu. Može li ovaj podatak da bude uzet u obzir? Ili, možda može mala privatno istraživanje sprovedeno tako što smo suprug i ja uzeli papir i olovku i počeli da beležimo imena prijatelja i poznanika koji su u poslednjih šest meseci napustili rodni kraj i otišli iz Subotice u potrazi za poslom. Zastrašujuće brzo stigosmo do broja 22. Taj podatak nigde niko neće ozbiljno uzeti u obzir, a veoma je precizan. Iza toga stoje ljudi, porodice, nečiji život, naša stvarnost.
Odlaze jer im je dosta lažnih obećanja, jer ne veruju da je prosečna plata 350 evra, jer vide da u zemlji ne postoji red, da vladajuća Srpska napredna stranka može da izglasa da je noć dan, da posla ima samo za njihove članove, a ne sposobne i odgovorne, da nema te budućnosti u koju možemo da verujemo.
Zbog svega i nakon svega, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje jesu matematički tačni, ali su u stvari tužni.
Zašto je (i) Subotica dobila gradonačelnika koji je tu samo zato što pripada vodećoj Srpskoj naprednoj stranci,a koji je izabran većinom glasova vodeće partije bez ikakvog ozbiljnog za nas građane opipljivog plana rukovođenja gradom? Zašto nisu objavljene sistematizacije radnih mesta u javnim preduzećima? Koliko je Srpska napredna stranka zaposlila svojih članova koji zapravo ne doprinose već parazitiraju na leđima poreskih obveznika? Zašto se ni jedan lokalni medij ne bavi tim temama, a većina je već dobila određena sredstva iz gradske kase na konkursu. Da li su ih dobili da ćute? Sve ovo ostaju neodgovorena pitanja.
Pokret „Dosta je bilo“ ima jasnu politiku. Da bi Srbija krenula napred, moraju da se demontiraju parazitski partijski sistem i burazerska ekonomija koji ubijaju Srbiju. Imamo pravo i zahtevamo slobodne medije kao kontrolore vlasti, a ne tabloidno blato kao sredstvo manipulacije građanima. Za početak, bilo bi nam jasnije zašto sa jedne strane imamo vesti o formalnom smanjenju broja nezaposlenih, a da u stvarnosti odlazak čitavih porodica sa ovih prostora sada već poprima razmere evakuacije.
Prilog :
http://www.subotica.com/vesti/nastavak-smanjenja-broja-nezaposlenih-prema-evidenciji-nsz-id27068.html
Ljiljana Elek
članica pokreta Dosta je bilo
iz Subotice
Tacan presek stanja i nasa zastrasujuca stvarnost. Isti patern svuda. Pitam se samo kada je kraj, da li smo zaista blizu kolapsa kao sto osecamo da jesmo. Valjda ce takav restart uciniti da se probudimo, ovo izivljavanje nad drzavom i gradjanima je toliko ponizavajuce. Svedeni smo na africku koloniju kojoj se rugaju u facu vec decenijama. Verujem da nas ima koji mozemo promeniti stvari, koji smo od politike i izbora odavno odustali. Ali sada vise ne smemo da apstiniramo, moramo da se probudimo. Odlican tekst u tom pravcu.
Čitam ove redove i suze mi kreću.
Sa mađarskim papirima u dalekoj Švajcarskoj. Nisam otišao zbog para nego zbog gore navedenih stvari.
Smatram da nam je potreban ” prosvetitljelj”.
Saša, kako objasniti prosečnom biraču da si u pravu?