Пример корупције на Вождовцу

Замислите следећу ситуацију. У вашој улици се налази приватан плац од око 150m² који годинама нико не користи због великог броја наследника и незавршене оставинске расправе. На том плацу се такође налази и мала кућа и гаража. У сред бела дана видите неке појединце како руше гаражу, доносе основне грађевинске материјале и граде нешто што подсећа на ауто-перионицу. Сасвим логично, неко од комшија зове полицију којa не реагујe. Након тога видите како ти исти појединци обијају кућу, стављају свој катанац на улазна врата и постављају дрвену ограду. Наравно, доводе и пса који би требало да чува објекат. Недуго затим, и поред притиска комшија, власник новоотворене перионице одбија да покаже било какав документ којим се доказује да је он постао власник/корисник те парцеле и стамбеног објекта који се ту налази. Али погодите шта – има „везу“ у општини. Дакле, купопродајни уговор, дозвола, решење или власнички лист нису важни – важно је „имати везу“.

Oво није научна фантастика. Ово је управо случај на углу Медаковићеве и Заплањске улице на општини Вождовац у Београду. Тамо где постоји правна држава постоји апсолутна заштита и неповредивост приватне својине. Такође постоји и правовремена и адекватна реакција локалне самоуправе која би требало да спречи сваку незакониту активност. Међутим, на Вождовцу очигледно није тако.

Као грађани Вождовца смо неколико пута покушали да обавестимо надлежну општинску грађевинску инспекцију о овом флагрантном кршењу права приватне својине и противзаконите градње. Поред пријаве су као докази достављени аерофотограметријски снимак, извод из катастра о непокретности и други релевантни документи. Реакција надлежне општинске грађевинске инспекције је била потпуно невероватна. Наиме, према решењу које смо добили власник перионице би требало да сруши стамбени објекат (кућу) који деценијама постоји и који је укњижен у земљишне књиге, а не противправно подигнуту перионицу. Како је уопште могуће да лице које је узурпирало туђи стамбени објекат и притом не поседује било какав документ стиче право да руши, гради или било шта томе слично? Цео извештај је сачињен тако да се „замажу очи“ заинтересованих лица јер су потпуно очигледне противправне радње. Према Закону о планирању и изградњи (чл. 175) грађевински инспектор је овлашћен да:

• уђе на градилиште;
• да тражи исправе у циљу идентификације лица;
• узима изјаве од одговорних лица;
• фотографише или сачини видео снимак градилишта;
• да предузима друге радње у циљу утврђивања чињеничног стања.

Извештај са терена показује да је главни предмет жалбе грађана, а то је узурпација приватне својине и нелегална градња, намерно занемарен. Поред тога, пошто је та „дивља“ ауто-перионица изграђена на брзину од лошег материјала (застарели метални лим, неквалитетне дрвене греде и сл.) угрожава се и безбедност свих оних који се налазе у њој и у њеној непосредној близини, што је према Закону о планирању и изградњи додатни основ за рушење (чл. 167). Наравно, ни то није узето у обзир.

Затим смо покушали да градске органе обавестимо о овој незаконитој ситуацији, али су нас они упућивали на општину Вождовац као надлежну инстанцу. Иако у закону јасно стоји да: Уколико се у вршењу инспекцијског надзора над радом грађевинског инспектора градске општине у саставу града утврди да општински грађевински инспектор не предузима прописане мере у вршењу инспекцијског надзора, градски грађевински инспектор има право да у конкретном случају преузме вршење инспекцијског надзора и оконча поступак (чл. 172). Против општинског грађевинског инспектора, поред казне прописане чланом 209. став 1. тачка 7) овог закона покреће се и дисциплински поступак због теже повреде радне дужности из радног односа.

У систему који је у дубини труо, друго се и није могло очекивати. Међутим, ту се ствари не завршавају. Сходно ситуацији, постоје и озбиљне индиције око крађе електричне енергије и комуналија, поред пореске евазије која је очигледна. Наиме, пошто се објекат не води ни на кога, поставља се питање ко плаћа те рачуне који долазе за струју и воду, а који свакако нису мали. Да ли и у овом случају цех плаћа цело друштво? Са друге стране, како је уопште могуће да држава пружа такве услуге када нико није пријављен да живи на тој адреси?

Ова борба Вождовчана траје дуже од годину дана и све је вероватније да ће оваква ситуација остати непромењена. Пријаве и жалбе породица које деценијама живе у овом крају држе се у фиоци без намере о решавању истих. Колико год невероватно звучало изгледа да је у нашој земљи нормално да неко отме туђу имовину и земљиште и да има прећутну сагласност локалних органа власти.

Зоран Ковачевић
докторанд
члан покрета „Доста је било“, Вождовац