Власт у Бечеју је већ неколико пута показала да јој Устав и закони нису препрека да уради нешто по својој вољи и приоритетима. Овога пута ће последице тога осетити најугроженији – корисници услуга Службе за социјални рад.
“Социјална заштита, у смислу овог закона (Закон о социјалној заштити), јесте организована друштвена делатност од јавног интереса чији је циљ пружање помоћи и оснаживање за самосталан и продуктиван живот у друштву појединаца и породица, као и спречавање настајања и отклањања последица социјалне искључености.“
Овако каже закон, а како локална власт у нашој општини схвата социјалну заштиту могли смо да видимо на 7. седници СО Бечеј. Наиме, као разлог доношења Одлуке о правима у социјалној заштити из надлежности општине Бечеј, наводи се усклађивање са Законом о социјалној заштити, који је горе наведен. Тај закон донет је 2011. године, дакле, читавих пет година касније доноси се ова Одлука. Велико је питање да ли би та Одлука и сада уопште била донета, јер по речима председника општине „основни разлог доношења ове Одлуке је то што смо од републичке владе добили 4,7 милиона динара које морамо утрошити наменски за децу са посебним потребама”. Дакле, паре су биле главни разлог што је предлог Одлуке уопште написан и стављен на дневни ред.
На чињеницу да је Одлука писана на брзину, поред бројних незаконитости у истој, указује и то да је била стављена на дневни ред 6. седнице, па затим повучена на дораду. На жалост, чак и после дораде, Одлука је остала пуна непрецизних, дискриминаторних и нејасних одредаба. Суштина је да се овом одлуком самом Центру за социјални рад оставља огроман простор да самовољно одређује ко и које услуге социјалне заштите може да користи. Одлука је, напротив, требало управо те критеријуме тачно да прецизира, да их све наброји и јасно то формулише.
Док Закон о социјалној заштити познаје једино „појединца“ као могућег корисника услуга социјалне заштите, ова Одлука у члану 15 поставља дискриминаторне критеријуме и сужава кориснике на лица 18-65 година старости. То је дискриминација по годинама живота и то је противзаконито. У члану 20 ова Одлука прописује различите услове за остваривање права уколико је корисник мушког или женског пола. То је полна дискриминација и то је противзаконито. За остваривање било којег права из области социјалне заштите по овој Одлуци, Центар за социјални рад ће доносити „листе“. По Закону о општем управном поступку, тако нешто не постоји, могу се доносити искључиво „закључци“ и „решења“, у супротном странкама се ускраћује основно уставно право, а то је право на жалбу. Дакле, Одлука је и противуставна!
И поред свега, ова Одлука је на седници СО усвојена са 26 гласова. Шта то значи у пракси? То значи да ће Центар за социјални рад свој посао убудуће у великој мери обављати супротно законима и Уставу Републике Србије. То значи да ће бити врло лако ненаменски потрошити оних горе наведених 4,7 милиона динара, да ће многи корисници бити оштећени и неће остварити своја права, а неће имати правни основ да се жале.
Социјална заштита јесте заштита најрањивијих и најосетљивијих група једног друшта и ми у Покрету ДЈБ сматрамо да се том облашћу треба бавити крајње одговорно. Сведоци смо да се из буџета Србије годишње издваја 1,6 милијарди динара за ову област, а да нико не зна куда и коме иде тај новац. До оних којима је заиста потребан, тај новац не долази. Систем Универзалне социјалне заштите који предлаже покрет „Доста је било“ коштао би много мање и био би ефикаснији. Погледајте и како:
Коментариши