Vlast u Bečeju je već nekoliko puta pokazala da joj Ustav i zakoni nisu prepreka da uradi nešto po svojoj volji i prioritetima. Ovoga puta će posledice toga osetiti najugroženiji – korisnici usluga Službe za socijalni rad.
“Socijalna zaštita, u smislu ovog zakona (Zakon o socijalnoj zaštiti), jeste organizovana društvena delatnost od javnog interesa čiji je cilj pružanje pomoći i osnaživanje za samostalan i produktivan život u društvu pojedinaca i porodica, kao i sprečavanje nastajanja i otklanjanja posledica socijalne isključenosti.“
Ovako kaže zakon, a kako lokalna vlast u našoj opštini shvata socijalnu zaštitu mogli smo da vidimo na 7. sednici SO Bečej. Naime, kao razlog donošenja Odluke o pravima u socijalnoj zaštiti iz nadležnosti opštine Bečej, navodi se usklađivanje sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, koji je gore naveden. Taj zakon donet je 2011. godine, dakle, čitavih pet godina kasnije donosi se ova Odluka. Veliko je pitanje da li bi ta Odluka i sada uopšte bila doneta, jer po rečima predsednika opštine „osnovni razlog donošenja ove Odluke je to što smo od republičke vlade dobili 4,7 miliona dinara koje moramo utrošiti namenski za decu sa posebnim potrebama”. Dakle, pare su bile glavni razlog što je predlog Odluke uopšte napisan i stavljen na dnevni red.
Na činjenicu da je Odluka pisana na brzinu, pored brojnih nezakonitosti u istoj, ukazuje i to da je bila stavljena na dnevni red 6. sednice, pa zatim povučena na doradu. Na žalost, čak i posle dorade, Odluka je ostala puna nepreciznih, diskriminatornih i nejasnih odredaba. Suština je da se ovom odlukom samom Centru za socijalni rad ostavlja ogroman prostor da samovoljno određuje ko i koje usluge socijalne zaštite može da koristi. Odluka je, naprotiv, trebalo upravo te kriterijume tačno da precizira, da ih sve nabroji i jasno to formuliše.
Dok Zakon o socijalnoj zaštiti poznaje jedino „pojedinca“ kao mogućeg korisnika usluga socijalne zaštite, ova Odluka u članu 15 postavlja diskriminatorne kriterijume i sužava korisnike na lica 18-65 godina starosti. To je diskriminacija po godinama života i to je protivzakonito. U članu 20 ova Odluka propisuje različite uslove za ostvarivanje prava ukoliko je korisnik muškog ili ženskog pola. To je polna diskriminacija i to je protivzakonito. Za ostvarivanje bilo kojeg prava iz oblasti socijalne zaštite po ovoj Odluci, Centar za socijalni rad će donositi „liste“. Po Zakonu o opštem upravnom postupku, tako nešto ne postoji, mogu se donositi isključivo „zaključci“ i „rešenja“, u suprotnom strankama se uskraćuje osnovno ustavno pravo, a to je pravo na žalbu. Dakle, Odluka je i protivustavna!
I pored svega, ova Odluka je na sednici SO usvojena sa 26 glasova. Šta to znači u praksi? To znači da će Centar za socijalni rad svoj posao ubuduće u velikoj meri obavljati suprotno zakonima i Ustavu Republike Srbije. To znači da će biti vrlo lako nenamenski potrošiti onih gore navedenih 4,7 miliona dinara, da će mnogi korisnici biti oštećeni i neće ostvariti svoja prava, a neće imati pravni osnov da se žale.
Socijalna zaštita jeste zaštita najranjivijih i najosetljivijih grupa jednog društa i mi u Pokretu DJB smatramo da se tom oblašću treba baviti krajnje odgovorno. Svedoci smo da se iz budžeta Srbije godišnje izdvaja 1,6 milijardi dinara za ovu oblast, a da niko ne zna kuda i kome ide taj novac. Do onih kojima je zaista potreban, taj novac ne dolazi. Sistem Univerzalne socijalne zaštite koji predlaže pokret „Dosta je bilo“ koštao bi mnogo manje i bio bi efikasniji. Pogledajte i kako:
Komentariši