Ближи се дан када ће Србија добити још једног снажног тржишног „играча“ на пољу пољопривреде, компанију која прети да прогута велики обим послова везаних за пољопривредно земљиште, узгој стоке, кланицу и продају меса и прерађевина доминантно за извоз, а све под подстицајима и подршком Владе. Иако смо о томе пуно писали, потреба да подвлачимо колико је ово штетно за наше грађане је све већа, јер и поред притисака јавности Влада не одустаје.
Недавно је Предраг Милошевић Караси, председник Општине Сечањ, открио да страна фирма “Тенис” у Сечњу отвара фарму свиња. Велику захвалност за овај посао Караси, како сам истиче, дугује Републици и Покрајини, јер ће од државе добити подстицајна средства у износу од 170 до 190 милиона динара. Остаје нејасно чему би служила новчана подстицајна средства у „послу“ државе са овом компанијом. Већ то што тако олако добија толико земље на толико деценија, и што је писан и усвојен посебан закон са намером да јој се то омогући, је претеран уступак и не видимо разлог ни то да јој се пружа, а поврх тога још било каква новчана давања из буџета нашу срамоту само увећавају. Ово чиме се Предраг Милошевић Караси хвали је срамотно и понижавајуће за политичара! Зашто то тврдимо?
Зато што је ово заправо план да се УНИШТЕ сва домаћа, породична, пољопривредна газдинства и доведу велике мултинационалне агрокорпорације да преузму производњу хране у Србији. Ипак, остао је још да виси знак питања над моментом када ће се ови скоро потпуно тајни договори реализовати. Једни поручују да ће се већ у децембру инвестиција „финализовати“ и „формализовати“, а други вичу тек на пролеће. Две стране и даље нису потписале никакав уговор, немају ни готове локације за фарме свиња, већ се засад само испипава јавно мнење лансирањем најава, па да се види како ће најаве да одјекну, тј. хоће ли се јавити неко способан да дигне буну и растера маглу која је обавила преговоре Тениса и државе, или ће грађани поклекнути пред причом о неким потенцијалним радним местима.
Караси и његови сарадници гласно и неповезано понављају флоскуле да ово представља привлачење инвестиција и повећање запослености. Неповезано причају и када је број нових радних места у питању, јер истичу да се тај број креће од 150-200, без да се казало да ли то укључује и кооперанте. Чак и појам коопераната је споран, јер је давно било познато да Тенис доласком у Србију не намерава да сарађује са кооперантима, већ да заокружи сам свој систем производње (Тенис би имао своје све од производње хране за стоку, до гајења стоке, кланице, прераде и продаје доминантно за извоз).
Међутим, зашто ће Тенис у Србији и општини Сечањ (и неколико других општина, а говори се о пет) моћи да ради под повлашћеним условима, док наши суграђани треба да се претворе у јефтину радну снагу, а општина да остане без шанси за локални развој пољопривреде! Ово је потпуно нетранспарентно и потенцијално дискриминаторно, јер оставља простор да се фаворизује једна страна, у овом случају немачки Тенис. Десиће се да квалитетну државну земљу у општини Сечањ инвеститор добије, а они који су до сада били закупци остану без ње, а закупци су до сада била бројна пољопривренда газдинства – породице са више чланова.
О последицама фаворизовања великих и страних компанија у односу на домаће пољопривреднике читајте у тексту Земљу вам нећемо опростити
Ово заправо отвара простор за КОРУПЦИЈУ! Долазак Тениса монополизоваће наше тржиште, „уништавајући“ мале и средње пољопривреднике и узгајиваче свиња. У свим земљама где Тенис ради, локални сточари узгајају стоку и онда је продају Тенису. Само ће у Србији Тенис имати и најбољу земљу и свиње, а наши пољопривредници и сточари ће радити за њих као јефтино плаћена најамна снага и то готово сигурно малобројна, јер савремене потпуно аутоматизоване фарме у опште немају потребу за великим бројем радника. Постоји опасност и од негативних еколошких последица због великог броја свиња на малом простору, а Србија је земља у којој се еколошки стандарди слабо поштују, што је чини посебно привлачном за неке инвеститоре који би да уштеде на постројењу за пречишћавање отпадних вода.
О стању у водотоцима у Србији и о стању животне средине поред прехрамбене индустрије смо писали у тексту Велики бачки канал – црна тачка Европе.
Мирослав Киш, председавајући Управног одбора Асоцијације пољопривредника из Војводине, прибојава се ситуације у којој би једна фирма попут Тениса откупљивала већи део сточног фонда.
Он каже: „Са земљом коју ће добити, то ће бити велики монополиста. Више стотина произвођача ће бити уништено јер немају никаквих изгледа да се боре са Тенисом. Што се тиче сарадње са Немцима, само ови који су иначе велики моћи ће да раде с њима“.
Овај модел пољопривреде се већ појављивао у свету, прочитајте о чему се ради и какав је ефекат давања земље великим компанија на живот обичних људи у тексту Отимање земље.
Покрет Доста је било се залаже за тржишну пољопривреду окренуту породичним газдинствима и задругама. Противимо се уступању огромних парцела земљишта великим корпорацијама и то по ценама нижим од цене закупа коју сада плаћају домаћи пољопривредници. Сматрамо да је, у времену пољопривредне механизације, ефекат који велике корпорације имају на запошљавање радне снаге екстремно мали у односу на број људи који може да живи од пољопривреде, ако би се шанса дала газдинствима.
Како су се до сада реализовали „договори“ премијера са инвеститорима спасиоцима у пољопривреди читајте у тексту Земља тражи Арапе.
О правцу којим треба развијати пољопривреду у Србији, из угла покрета Доста је било, читајте у тексту о старим аграрним политикама и оној коју ми сматрамо адекватном у тексту Чупање бркова.
Подсећамо да је у претходном периоду одржан низ протеста и петиција против давања земље страним и великим компанијама, да су пољопривредници покушавали да преговарају са Владом, али да ПРАВЕ иницијативе пољопривредника нису имале резултате.
Одбор покрета Доста је било у Сечњу
Коментариши