– Устав да се промени и број народних посланика да се смањи на 150! – узвикује конобарица у скупштинском бифеу док улеће за шанк и на њега спушта огроман послужавник који се увија под теретом празних шољица и чаша, скупљених по канцеларијама посланичких група.
– Ми смо за то! – узвраћам, макар и неупитана, док стојим за тим истим шанком и чекам да ми се приправи продужени еспресо без млека. Још у јуну, на конститутивној седници, научих да је посета шанку најбржи начин да се до неопходне количине кофеина дође.
– И да им се број секретарица ограничи на једну по посланику! – додаје конобарица пре него што упрти други послужавник који се једнако увија под теретом шоља и чаша као и онај који је управо донела, само што су ове сада пуне. И одлете.
Спуштам се с партера у ресторан на приземљу, а у коме цирка 4 конобара гине да намири нутритивне потребе 250 посланика и бар још два пута толико толико скупштинских радника, новинара и посетилаца. Конобари у ресторану, баш као и они у бифеу, пре личе на птице но на људе. Да би све стигли, више лете но што ходају.
Из ресторана води пут у двориште предвиђено за овиснике о никотину – моја коначна дестинација. Током дана, ту се одвија необична интер-партијска сарадња која неодољиво подсећа на неформалну пушачку парламентарну мрежу. Повремено долете и запослени у скупштинским службама, дежурни ватрогасци, лекари, медицинске сестре, стенографкиње, библиотекари, новинари… али, једнако брзо и одлете. Конобаре и куваре, пак, ту виђам тек увече. И вазда водимо исти разговор.
– Докле ће ово ноћас, зна ли се?
Отприлике у исто време и мени почињу да стижу поруке од детета.
– Кад стижеш?
То што народни посланици не знају какво им је и колико им је радно време и није толики проблем. Иако их члан 283 Пословника обавезује да присуствују пленарним седницама, многи уопште и не долазе, а неки само сврате с времена на време.
Око 100 скупштинских радника немај тај избор. Они морају да раде У њиховом опису радног места стоји да на посао долазе сатима пре него што пленарне седнице почну, а дужни су остати до самог краја.
Члан 53 Закона о раду који забрањује рад дужи од 12 сати дневно, као и више од 8 прековремених сати недељено – мачку о реп. За куваре, конобаре, шанкерице, кафе-куварице, помоћне раднике у кухињи, чистачице и запослене у разним службама Народне скупштине то не важи.
– Па, зар не могу неке смене да вам организују?
– Нема довољно људи. Неће нико овде да ради, пошто знају да радно време не постоји. Осим тога, на снази је забрана запошљавања.
– А шта мислите, да позовем ја инспекцију? – кажем, с неба па у ребра.
Они ми се смеју. Искрено и грохотом. Одмахују и главом и руком.
Пишем одговор детету: Појма немам. Можда за сат и по до два. Али не знам поуздано. Нагађам. Лези спавај.
Размењујем још коју са скупштинским “пролетерима” о томе како је некад давно било, како се знао ред, како се институција Народне скупштине поштовала и како су се пленарне седнице одржавале како Пословник заповеда: од 10.00 до 18.00 сати.
Размишљам како смо, као држава и друштво, дошли у ову ситуацију: да се закони које доноси Скупштина, највише законодавно тело у земљи, крше пре свега унутар ње. Како било коме може бити нормално да кувар на посао мора доћи у 06.15 ујутро, а конобар и скупштински службеник у 07.30 сати, а да с радног места не сме отићи пре него што се заседање Скупштине заврши?
Како је могуће да владајућа већина у Скупштини, опседнута жељом да удовољи извршној власти, заседа по 10, 12, па и пуних 14 сати дневно? Када на то додамо 3 до 4 сата – колико раније неки од радника у Скупштини морају доћи на посао – долазимо до невероватног радног времена за неке од њих: од 13 до 18 сати дневно.
Малтретирање радника у Скупштини и понижавање народних посланика превршило је сваку меру и под хитно мора престати. Доста је било.
Бранка Стаменковић
народна посланица
чланица покрета “Доста је било”, Нови Београд
analiza je super istinita
Bravo !
Pošteno je da se svakom zaposlenom plati prekovremeni rad, i to da se sat prekovremenog rada plati više od radnog sata u redovnom radnom vremenu. Tako bi “skupštinski proletarijat” imao bar nekakvu satisfakciju. Sem toga, i pravo na neradne dane bi moralo da se ostvari kroz slobodne dane kad Skupština nema zasedanja.Cene u skupštinskom restoranu i bifeu bi mogle da budu bar malo veće i da se upravo tim parama plaćaju skupštinski radnici za prekovremeni rad. Sve u svemu, Skupština bi trebalo da poštuje zakone (i druga akta) koje je sama izglasala.
Nije poenta u prekovremenim satima, zaboga. Postoje neki ljudi koji NE ŽELE da rade prekovremeno. Želim da radim 8 sati, ponekada kada nužda zahteva da osetanem i sat vremena, ali ne da to bude praksa. Nijedan novac ne može platiti vreme provedeno sa sobom, prijateljima, u šetnji, gledajući film, sa decom (ko je roditelj).
Da se na tim sednicama vreme koristi racionalno, u svrhu ISTINSKE debate i razmena ideja, a ne da se dve ideje konstantno suprotstavljaju i predstavljaju RAT – radio bih volonterski u Skupštini i bilo kom njenom servisu. Ovako, gledam 90% polupismenih ljudi sa strahovitim platama i privilegijama koji apsolutno nemaju predstavu.
Poštovani Slavoljube,
Kad plenum ne zaseda, to ne znači da Skupština ne radi. Četiri konobara, četiri kuvara i četiri pomoćne radnice u restoranu i dalje treba da opsluže oko 400 zaposlenih unutar redovnog radnog vremena, plus poslanike koji dolaze nekim poslom u Skupštinu, plus delegacije koje upravo ovim danima posećuju Skupštinu, plus turističke grupe, studente koji dolaze da “vežbaju demokratiju”, i da ne nabrajam više… Drugim rečima, teško je naći dan koji bi bilo ko mogao da uzme kao slobodan, a da radni proces zbog toga ne trpi.
Skuštinski radnici su, inače, zbog samovolje premijera, letos imali velikih problema čak i godišnji odmor da iskoriste. Pošto se nije znalo kada će tačno biti formirana Vlada (sećate se stalnih pomeranja rokova sa maja na jun, pa na jul, pa na avgust), termini za korišćenje godišnjih odmora stalno su visili u vazduhu, a radnici su držani kao na ofingeru.
Poštovani Jovane,
Strahovito visoke plate i nenormalne privilegije narodnih poslanika su urbana legenda. Možda je to nekad tako bilo – više definitivno nije. Jedina privilegija koju kao narodni poslanik imam povrh plate koja je daleko od one koju bih imala u privatnom sektoru u kome sam skoro ceo život radila, jeste – besplatna vožnja GSP-om. I koristim je, pravo da Vam kažem. Eto, pre neki dan uđem u autobus, a čovek koji sedi na mestu iznad koga sam se uhvatila za šipku u krilu drži Kurir. I lepo na naslovnoj strani vidim kolegu Radulovića i koleginicu Čabraju, te se mislim… koliko li me vremena deli od scenarija u kome će neko čitati neku bljuvotinu o meni, dok mu ja stojim iznad glave i ponavljam: “Da, da, to sam ja, Nikola Kirić.”
Molim Vas da ovo ne doživite kao kukanje. Ne žalim se. Uživam u poslu koga sam se prihvatila i mnogo mi je važniji osećaj da radim nešto važno za budućnost ove zemlje i sopstvenog deteta, nego što je to visina novčane naknade koju za to primam. Samo želim da skrenem pažnju na činjenicu da su nenormalno visoke plate i ogromne privilegije narodnih poslanika svesno forsirana priča izvršne vlasti, promovisana kroz tabloide, ne bi li se Narodna skupština što više unizila.
Gospođo Stanković, obraćam se Vama, bez namere da vas učim, jer vidim, gledajući zasedanja odbora i plenuma da ste uporna u zahtevu da se poštuje poslovnik o radu. Znam, shvatam da je taj napor, takoreći uzaludan ali jedino pravilan. Predlažem Vam da nastavite sa tom praksom ali sa malo manje žestine. Hladnokrvno podignite poslovnik kad god predsedateljica, inače iz poštene advokatske familije[sic], kako reče danas premijer po imenu AV prekrši poslovnik. Mirno joj recite da krši član taj i taj poslovnika i pozovite je da to ne čini i bez namere da joj naširoko obrazlažete, što kraće to bolje, biće efektnije. I sednite, nikako si ne dozvolite nadgornjavanje sa njom. Ona ima dugme od mikrofona, ona ima bogatu praksu od 25 godina u 5-6 različitih stranaka i podilaženja onima koji su pri koritu, mislim na vlasti. Povremeno je oštro upozorite da ako ima nameru da polemiše sa vama siđe na svoje poslaničko mesto! Garantujem da će puknuti vrlo brzo, ali pod uslovom da to uradite zaista svaki put, pa makar bili dosadni i sami sebi. Nemojte da vam se žuri. Oni su spremili strategiju da vas onemugće tako što će vas neprestano šikanirati šaljući na vas ove naturalizovane Srbe kojima Srbija ništa ne znači osim plenjenja, Martinovića, Rističevića, Atlagića,…… uz asistenciju predsedateljice iz ugledne advokatske familije.
Ne ulazite u blato sa njima, tamo vam spasa nema! Oni su tamo doma(ćini)!
Poštovani Duško,
Hvala Vam na komentaru i na savetima koje uzimam kao krajnje dobronamerne. Molim Vas, pak, da uzmete u obzir da na svaki savet sličan ovom vašem (manje žestine) dolazi po jedan savet koji nas sve moli da ne glumimo više Gandija i da pokažemo zube. Teško je naći sredinu, teško je ispuniti sva očekivanja svih onih koji nas podržavaju i redovno prate naše aktivnosti. Trudimo se i trudićemo se da opravdamo poverenje najbolje što znamo i umemo. Nadam se da će biti dovoljno dobro.
Poštovana koleginice,
u našoj državi čak ni SUDOVI ne poštuju zakone! Moja supruga radi u sudu pa imam informacije iz prve ruke. Pojedini radnici rade po 10 godina na ODREDJENO! To zakonom nije dozvoljeno ali se primenjuje jer ko će da tuži sud? Ranije su prekidali ljudima radni odnos na jedan dan kako bi se “ispoštovao” (prevario) zakon. Naravno, taj dan, ti ljudi ipak rade. Ali nisu plaćeni jer su “nezaposleni” tog dana. Volontiraju! Dok se računao kompletan staž u minuli rad, sud nije priznavao staž koji je neko sam uplaćivao (na pr. kao poljoprivrednik). O čemu mi pričamo? Vlada ne poštuje zakone, sudovi ne poštuju zakone, policija ne poštuje zakone. To nije država! To je privatno udruženje stranke na vlasti!
Poštovani Zlatko,
I ja iz druge ruke (od bliske osobe) znam da se radnici u sudovima tretiraju upravo ovako kako ste opisali!
Gospodjo Stamenkovic,
Bas ste napravili “uslugu” i “zastitili” radnike zaposlene u skupstini Srbije koje ce Risticevic, Martinovic, Atlagic i slicni vec “nauciti” kako i sta treba da pricaju na svom radnom mestu.
Trebalo je da ispricate “angdotu” sa “trosenjem vremena”.
Na Vasu primedbu /po Poslovniku/ da poslanici vladajuce vecine “trose vreme” pricajuci o necemu sto nije na dnevnom redu, predsednica Skupstine, preletacica Maja Gojkovic Vam “mrtva ladna” odgovara da “poslanici trose svoje vreme”, govoreci o vremenu koje imaju poslanicke grupe.
Naravno, niti Vi imate mogucnost da objasnite da Vi i Maja Gojkovic pricate o rezlicitom vremenu ali su zato primitivni poslanici vladajuce vecine odusevljeni njenim obrazlozenjem, a biraci koji niti su primetili da se radi o zameni teza, niti o cinizmu Maje Gojkovic. zakljucuju : Neka joj je rekla.
Poslanici DJB mogu da rade sta god hoce, ali dobacivanja sa mesta biraci koji gledaju prenos ne cuju, ustajanje i mahanje poslovnicima kod biraca DJB sigurno je, nema podrsku a radikalski biraci ce nastviti i dalje da glasaju za SNS, kao sto su glasali i ranije, kada se SNS zvala SRS.
Malo manje ZESTINE, kako je u komentaru napisao @ dusko.
Odlican i jasan intervju Sase Radulovica na RTV, i iznenadjujuce ponasanje /upadanje u rec i komentari/ LJUBICE GOJGIC.
Poštovana Svetlanast,
Nisam sigurna šta želite da kažete prvom rečenicom. Treba da ćutim i okrenem glavu kad naiđem na kršenje zakona? Podsetiću Vas: ovaj tekst nije jedino što će naš pokret ovim povodom učiniti. Koraci za rešavanje ovog problema unutar nadležnih institucija ove države već su napravljeni, i dosledno ćemo insistirati na njegovom rešavanju. Zato što zakon ne sme da se krši, a naročito ne sme da se krši u insituciji koja ga je donela. Nikada nećemo postati ozbiljno i uređeno društvo ukoliko se s tim ne uhvatimo u koštac.
Hvala Vam za ostale komentare, kao i za savete. Uvek ih rado čitamo i razmatramo.
Moguće je da SNS-u cilj da se DJB bocka tako što prave te sitne smicalice kako bi ovi reagovali na gluposti. Posle se to narodu predstavlja tako da ispadne kako se DJB u skupština bavi nebitnim stvarima, odugovlači i ometa. I koliko vidim po medijima, to im i uspeva. Zaista deluje kao da DJB ne radi ništa drugo osim da maše poslovnikom, žali se na povredu istog, tapše, dobacuje i slično…
Odličan tekst. Zbog ovoga sam glasao za DJB. Samo nastavite, što više ovakvih “insajderskih” tekstova, da vidimo i mi šta se u stvari “tamo”, iza “debelih vrata”, radi.
Poštovani Darko,
Slažem se da treba de-mistifikovati Narodnu skupštinu. Trudimo se i daćemo sve od sebe.
Sve je to Ok. Ali da li je to kljucni problem ove zemlje. Zar demografija zasluzuje jedan usputni pasus, obrazovanje, Kosovo, R. Srpska.
Poštovani Periću,
Pokret “Dosta je bilo” bavi se svim važnim temama za našu državu i društvo. Upućujem Vas na ostale tekstove na našem sajtu.
Ima li primer neke zemlje gde poslanici u skupstini rade max 8 sati?
Poštovani Cicki,
Pravo da Vam kažem – ne znam odgovor na Vaše pitanje, ali nije ni bitno. Ovde nije reč o poslnicima, već o svim ostalim radnicima u Skupštini od kojih poslanici zavise. To već mogu sa sigurnošću da Vam kažem: nigde u uređenim državama i društvima (kojima težimo) radnici u Skupštini ne prolaze kao ovi naši. Sigurno.
Poštovna gospođo Stanković, pročitah ovaj vaš tekst a i gledao sam Vaš video o istoj temi.Slažem se sa vama u potpunosti samo bih dodao da bi bilo dobro da napomenete da ,,treća grupa” koja nema radno vreme ima najniže plate u Skupštini. Ja lično spadam u tu kategoriju i za informaciju Vama i gore potpisanom Jovan Nikolić( njegov komentar o strahovitim platama i privilegijama) moja plata je 26.000 din i
sat prekovremenog 180 din. a mogu da naplatim 32 sata mesečno a “propadne mi 60 sati.
Poštovani Sergeje,
Vrlo sam svesna sramotno niske plate radnika u Skupštini, kao i činjenice da se plaćaju samo oni prekovremeni sati koji se uklapaju u zakon, dok ostale “mačku o rep”. Ali, dobro je da ste napomenuli, kad to već u tekstu ne stoji, tako da i drugi ljudi znaju.