– Ustav da se promeni i broj narodnih poslanika da se smanji na 150! – uzvikuje konobarica u skupštinskom bifeu dok uleće za šank i na njega spušta ogroman poslužavnik koji se uvija pod teretom praznih šoljica i čaša, skupljenih po kancelarijama poslaničkih grupa.
– Mi smo za to! – uzvraćam, makar i neupitana, dok stojim za tim istim šankom i čekam da mi se pripravi produženi espreso bez mleka. Još u junu, na konstitutivnoj sednici, naučih da je poseta šanku najbrži način da se do neophodne količine kofeina dođe.
– I da im se broj sekretarica ograniči na jednu po poslaniku! – dodaje konobarica pre nego što uprti drugi poslužavnik koji se jednako uvija pod teretom šolja i čaša kao i onaj koji je upravo donela, samo što su ove sada pune. I odlete.
Spuštam se s partera u restoran na prizemlju, a u kome cirka 4 konobara gine da namiri nutritivne potrebe 250 poslanika i bar još dva puta toliko toliko skupštinskih radnika, novinara i posetilaca. Konobari u restoranu, baš kao i oni u bifeu, pre liče na ptice no na ljude. Da bi sve stigli, više lete no što hodaju.
Iz restorana vodi put u dvorište predviđeno za ovisnike o nikotinu – moja konačna destinacija. Tokom dana, tu se odvija neobična inter-partijska saradnja koja neodoljivo podseća na neformalnu pušačku parlamentarnu mrežu. Povremeno dolete i zaposleni u skupštinskim službama, dežurni vatrogasci, lekari, medicinske sestre, stenografkinje, bibliotekari, novinari… ali, jednako brzo i odlete. Konobare i kuvare, pak, tu viđam tek uveče. I vazda vodimo isti razgovor.
– Dokle će ovo noćas, zna li se?
Otprilike u isto vreme i meni počinju da stižu poruke od deteta.
– Kad stižeš?
To što narodni poslanici ne znaju kakvo im je i koliko im je radno vreme i nije toliki problem. Iako ih član 283 Poslovnika obavezuje da prisustvuju plenarnim sednicama, mnogi uopšte i ne dolaze, a neki samo svrate s vremena na vreme.
Oko 100 skupštinskih radnika nemaj taj izbor. Oni moraju da rade U njihovom opisu radnog mesta stoji da na posao dolaze satima pre nego što plenarne sednice počnu, a dužni su ostati do samog kraja.
Član 53 Zakona o radu koji zabranjuje rad duži od 12 sati dnevno, kao i više od 8 prekovremenih sati nedeljeno – mačku o rep. Za kuvare, konobare, šankerice, kafe-kuvarice, pomoćne radnike u kuhinji, čistačice i zaposlene u raznim službama Narodne skupštine to ne važi.
– Pa, zar ne mogu neke smene da vam organizuju?
– Nema dovoljno ljudi. Neće niko ovde da radi, pošto znaju da radno vreme ne postoji. Osim toga, na snazi je zabrana zapošljavanja.
– A šta mislite, da pozovem ja inspekciju? – kažem, s neba pa u rebra.
Oni mi se smeju. Iskreno i grohotom. Odmahuju i glavom i rukom.
Pišem odgovor detetu: Pojma nemam. Možda za sat i po do dva. Ali ne znam pouzdano. Nagađam. Lezi spavaj.
Razmenjujem još koju sa skupštinskim “proleterima” o tome kako je nekad davno bilo, kako se znao red, kako se institucija Narodne skupštine poštovala i kako su se plenarne sednice održavale kako Poslovnik zapoveda: od 10.00 do 18.00 sati.
Razmišljam kako smo, kao država i društvo, došli u ovu situaciju: da se zakoni koje donosi Skupština, najviše zakonodavno telo u zemlji, krše pre svega unutar nje. Kako bilo kome može biti normalno da kuvar na posao mora doći u 06.15 ujutro, a konobar i skupštinski službenik u 07.30 sati, a da s radnog mesta ne sme otići pre nego što se zasedanje Skupštine završi?
Kako je moguće da vladajuća većina u Skupštini, opsednuta željom da udovolji izvršnoj vlasti, zaseda po 10, 12, pa i punih 14 sati dnevno? Kada na to dodamo 3 do 4 sata – koliko ranije neki od radnika u Skupštini moraju doći na posao – dolazimo do neverovatnog radnog vremena za neke od njih: od 13 do 18 sati dnevno.
Maltretiranje radnika u Skupštini i ponižavanje narodnih poslanika prevršilo je svaku meru i pod hitno mora prestati. Dosta je bilo.
Branka Stamenković
narodna poslanica
članica pokreta “Dosta je bilo”, Novi Beograd
analiza je super istinita
Bravo !
Pošteno je da se svakom zaposlenom plati prekovremeni rad, i to da se sat prekovremenog rada plati više od radnog sata u redovnom radnom vremenu. Tako bi “skupštinski proletarijat” imao bar nekakvu satisfakciju. Sem toga, i pravo na neradne dane bi moralo da se ostvari kroz slobodne dane kad Skupština nema zasedanja.Cene u skupštinskom restoranu i bifeu bi mogle da budu bar malo veće i da se upravo tim parama plaćaju skupštinski radnici za prekovremeni rad. Sve u svemu, Skupština bi trebalo da poštuje zakone (i druga akta) koje je sama izglasala.
Nije poenta u prekovremenim satima, zaboga. Postoje neki ljudi koji NE ŽELE da rade prekovremeno. Želim da radim 8 sati, ponekada kada nužda zahteva da osetanem i sat vremena, ali ne da to bude praksa. Nijedan novac ne može platiti vreme provedeno sa sobom, prijateljima, u šetnji, gledajući film, sa decom (ko je roditelj).
Da se na tim sednicama vreme koristi racionalno, u svrhu ISTINSKE debate i razmena ideja, a ne da se dve ideje konstantno suprotstavljaju i predstavljaju RAT – radio bih volonterski u Skupštini i bilo kom njenom servisu. Ovako, gledam 90% polupismenih ljudi sa strahovitim platama i privilegijama koji apsolutno nemaju predstavu.
Poštovani Slavoljube,
Kad plenum ne zaseda, to ne znači da Skupština ne radi. Četiri konobara, četiri kuvara i četiri pomoćne radnice u restoranu i dalje treba da opsluže oko 400 zaposlenih unutar redovnog radnog vremena, plus poslanike koji dolaze nekim poslom u Skupštinu, plus delegacije koje upravo ovim danima posećuju Skupštinu, plus turističke grupe, studente koji dolaze da “vežbaju demokratiju”, i da ne nabrajam više… Drugim rečima, teško je naći dan koji bi bilo ko mogao da uzme kao slobodan, a da radni proces zbog toga ne trpi.
Skuštinski radnici su, inače, zbog samovolje premijera, letos imali velikih problema čak i godišnji odmor da iskoriste. Pošto se nije znalo kada će tačno biti formirana Vlada (sećate se stalnih pomeranja rokova sa maja na jun, pa na jul, pa na avgust), termini za korišćenje godišnjih odmora stalno su visili u vazduhu, a radnici su držani kao na ofingeru.
Poštovani Jovane,
Strahovito visoke plate i nenormalne privilegije narodnih poslanika su urbana legenda. Možda je to nekad tako bilo – više definitivno nije. Jedina privilegija koju kao narodni poslanik imam povrh plate koja je daleko od one koju bih imala u privatnom sektoru u kome sam skoro ceo život radila, jeste – besplatna vožnja GSP-om. I koristim je, pravo da Vam kažem. Eto, pre neki dan uđem u autobus, a čovek koji sedi na mestu iznad koga sam se uhvatila za šipku u krilu drži Kurir. I lepo na naslovnoj strani vidim kolegu Radulovića i koleginicu Čabraju, te se mislim… koliko li me vremena deli od scenarija u kome će neko čitati neku bljuvotinu o meni, dok mu ja stojim iznad glave i ponavljam: “Da, da, to sam ja, Nikola Kirić.”
Molim Vas da ovo ne doživite kao kukanje. Ne žalim se. Uživam u poslu koga sam se prihvatila i mnogo mi je važniji osećaj da radim nešto važno za budućnost ove zemlje i sopstvenog deteta, nego što je to visina novčane naknade koju za to primam. Samo želim da skrenem pažnju na činjenicu da su nenormalno visoke plate i ogromne privilegije narodnih poslanika svesno forsirana priča izvršne vlasti, promovisana kroz tabloide, ne bi li se Narodna skupština što više unizila.
Gospođo Stanković, obraćam se Vama, bez namere da vas učim, jer vidim, gledajući zasedanja odbora i plenuma da ste uporna u zahtevu da se poštuje poslovnik o radu. Znam, shvatam da je taj napor, takoreći uzaludan ali jedino pravilan. Predlažem Vam da nastavite sa tom praksom ali sa malo manje žestine. Hladnokrvno podignite poslovnik kad god predsedateljica, inače iz poštene advokatske familije[sic], kako reče danas premijer po imenu AV prekrši poslovnik. Mirno joj recite da krši član taj i taj poslovnika i pozovite je da to ne čini i bez namere da joj naširoko obrazlažete, što kraće to bolje, biće efektnije. I sednite, nikako si ne dozvolite nadgornjavanje sa njom. Ona ima dugme od mikrofona, ona ima bogatu praksu od 25 godina u 5-6 različitih stranaka i podilaženja onima koji su pri koritu, mislim na vlasti. Povremeno je oštro upozorite da ako ima nameru da polemiše sa vama siđe na svoje poslaničko mesto! Garantujem da će puknuti vrlo brzo, ali pod uslovom da to uradite zaista svaki put, pa makar bili dosadni i sami sebi. Nemojte da vam se žuri. Oni su spremili strategiju da vas onemugće tako što će vas neprestano šikanirati šaljući na vas ove naturalizovane Srbe kojima Srbija ništa ne znači osim plenjenja, Martinovića, Rističevića, Atlagića,…… uz asistenciju predsedateljice iz ugledne advokatske familije.
Ne ulazite u blato sa njima, tamo vam spasa nema! Oni su tamo doma(ćini)!
Poštovani Duško,
Hvala Vam na komentaru i na savetima koje uzimam kao krajnje dobronamerne. Molim Vas, pak, da uzmete u obzir da na svaki savet sličan ovom vašem (manje žestine) dolazi po jedan savet koji nas sve moli da ne glumimo više Gandija i da pokažemo zube. Teško je naći sredinu, teško je ispuniti sva očekivanja svih onih koji nas podržavaju i redovno prate naše aktivnosti. Trudimo se i trudićemo se da opravdamo poverenje najbolje što znamo i umemo. Nadam se da će biti dovoljno dobro.
Poštovana koleginice,
u našoj državi čak ni SUDOVI ne poštuju zakone! Moja supruga radi u sudu pa imam informacije iz prve ruke. Pojedini radnici rade po 10 godina na ODREDJENO! To zakonom nije dozvoljeno ali se primenjuje jer ko će da tuži sud? Ranije su prekidali ljudima radni odnos na jedan dan kako bi se “ispoštovao” (prevario) zakon. Naravno, taj dan, ti ljudi ipak rade. Ali nisu plaćeni jer su “nezaposleni” tog dana. Volontiraju! Dok se računao kompletan staž u minuli rad, sud nije priznavao staž koji je neko sam uplaćivao (na pr. kao poljoprivrednik). O čemu mi pričamo? Vlada ne poštuje zakone, sudovi ne poštuju zakone, policija ne poštuje zakone. To nije država! To je privatno udruženje stranke na vlasti!
Poštovani Zlatko,
I ja iz druge ruke (od bliske osobe) znam da se radnici u sudovima tretiraju upravo ovako kako ste opisali!
Gospodjo Stamenkovic,
Bas ste napravili “uslugu” i “zastitili” radnike zaposlene u skupstini Srbije koje ce Risticevic, Martinovic, Atlagic i slicni vec “nauciti” kako i sta treba da pricaju na svom radnom mestu.
Trebalo je da ispricate “angdotu” sa “trosenjem vremena”.
Na Vasu primedbu /po Poslovniku/ da poslanici vladajuce vecine “trose vreme” pricajuci o necemu sto nije na dnevnom redu, predsednica Skupstine, preletacica Maja Gojkovic Vam “mrtva ladna” odgovara da “poslanici trose svoje vreme”, govoreci o vremenu koje imaju poslanicke grupe.
Naravno, niti Vi imate mogucnost da objasnite da Vi i Maja Gojkovic pricate o rezlicitom vremenu ali su zato primitivni poslanici vladajuce vecine odusevljeni njenim obrazlozenjem, a biraci koji niti su primetili da se radi o zameni teza, niti o cinizmu Maje Gojkovic. zakljucuju : Neka joj je rekla.
Poslanici DJB mogu da rade sta god hoce, ali dobacivanja sa mesta biraci koji gledaju prenos ne cuju, ustajanje i mahanje poslovnicima kod biraca DJB sigurno je, nema podrsku a radikalski biraci ce nastviti i dalje da glasaju za SNS, kao sto su glasali i ranije, kada se SNS zvala SRS.
Malo manje ZESTINE, kako je u komentaru napisao @ dusko.
Odlican i jasan intervju Sase Radulovica na RTV, i iznenadjujuce ponasanje /upadanje u rec i komentari/ LJUBICE GOJGIC.
Poštovana Svetlanast,
Nisam sigurna šta želite da kažete prvom rečenicom. Treba da ćutim i okrenem glavu kad naiđem na kršenje zakona? Podsetiću Vas: ovaj tekst nije jedino što će naš pokret ovim povodom učiniti. Koraci za rešavanje ovog problema unutar nadležnih institucija ove države već su napravljeni, i dosledno ćemo insistirati na njegovom rešavanju. Zato što zakon ne sme da se krši, a naročito ne sme da se krši u insituciji koja ga je donela. Nikada nećemo postati ozbiljno i uređeno društvo ukoliko se s tim ne uhvatimo u koštac.
Hvala Vam za ostale komentare, kao i za savete. Uvek ih rado čitamo i razmatramo.
Moguće je da SNS-u cilj da se DJB bocka tako što prave te sitne smicalice kako bi ovi reagovali na gluposti. Posle se to narodu predstavlja tako da ispadne kako se DJB u skupština bavi nebitnim stvarima, odugovlači i ometa. I koliko vidim po medijima, to im i uspeva. Zaista deluje kao da DJB ne radi ništa drugo osim da maše poslovnikom, žali se na povredu istog, tapše, dobacuje i slično…
Odličan tekst. Zbog ovoga sam glasao za DJB. Samo nastavite, što više ovakvih “insajderskih” tekstova, da vidimo i mi šta se u stvari “tamo”, iza “debelih vrata”, radi.
Poštovani Darko,
Slažem se da treba de-mistifikovati Narodnu skupštinu. Trudimo se i daćemo sve od sebe.
Sve je to Ok. Ali da li je to kljucni problem ove zemlje. Zar demografija zasluzuje jedan usputni pasus, obrazovanje, Kosovo, R. Srpska.
Poštovani Periću,
Pokret “Dosta je bilo” bavi se svim važnim temama za našu državu i društvo. Upućujem Vas na ostale tekstove na našem sajtu.
Ima li primer neke zemlje gde poslanici u skupstini rade max 8 sati?
Poštovani Cicki,
Pravo da Vam kažem – ne znam odgovor na Vaše pitanje, ali nije ni bitno. Ovde nije reč o poslnicima, već o svim ostalim radnicima u Skupštini od kojih poslanici zavise. To već mogu sa sigurnošću da Vam kažem: nigde u uređenim državama i društvima (kojima težimo) radnici u Skupštini ne prolaze kao ovi naši. Sigurno.
Poštovna gospođo Stanković, pročitah ovaj vaš tekst a i gledao sam Vaš video o istoj temi.Slažem se sa vama u potpunosti samo bih dodao da bi bilo dobro da napomenete da ,,treća grupa” koja nema radno vreme ima najniže plate u Skupštini. Ja lično spadam u tu kategoriju i za informaciju Vama i gore potpisanom Jovan Nikolić( njegov komentar o strahovitim platama i privilegijama) moja plata je 26.000 din i
sat prekovremenog 180 din. a mogu da naplatim 32 sata mesečno a “propadne mi 60 sati.
Poštovani Sergeje,
Vrlo sam svesna sramotno niske plate radnika u Skupštini, kao i činjenice da se plaćaju samo oni prekovremeni sati koji se uklapaju u zakon, dok ostale “mačku o rep”. Ali, dobro je da ste napomenuli, kad to već u tekstu ne stoji, tako da i drugi ljudi znaju.