Два дана не могу да престанем да размишљам о насловној страници Информера објављеноj у петак. Поред непрегледне колекције суманутих наслова и натписа, ова би могла да однесе победу не само у овој категорији, већ и у још једној, много мрачнијој, језивој и застрашујућој. Наиме, објављено је како наводно ЦИА спрема убиства критичара власти, а да ће за та убиства бити оптужена Влада. Свако иоле медијски писмен уме да схвати директно упозорење које чак није упаковано у неку “маскирну” форму, већ је претња потпуно огољена.
Ефекат који треба да постигне, осим да застраши, јесте да се сви ми који критикујемо власт, а не осећамо никакву ”личну мржњу” и сличне, исувише често употребљаване фразе, заћутимо и примиримо, макар док лудило не прође. У супротном ће упозорење које нам виси над главом, попут мете залепљене на чело, бити остварено.
Гледајући ту претњу и читајући текст на првим страницама у коме смо упозорени да се ”спрема најгоре”, сетила сам се Ноама Чомског, великог историчара, филозофа и активисте, и његових 10 стратегија манипулације људима путем медија од стране власти које би свако ко живи у репресивним и тоталитарним друштвима требало да има увек на уму. Једна од стратегија односи се на буђење емоција, односно њихову злоупотребу. Како Чомски објашњава, кад се пробуде емоције попут страха, беса, несигурности, тада критичка свест бива потиснута и омогућава се приступ несвесном чиме власт може утицати и изазвати одређена понашања.
Страх од смрти је најинтензивнија емоција која се може осетити. Он паралише мисли, дубоко узнемирава, изазива у људима осећање непрестане претње за коју не знамо одакле нити када може доћи. Опхрвани константном бригом за свој живот, сву енергију користимо за очување сопственог опстанка. Чак и сама помисао да критикујемо, чини нас дубоко анксиозним. Онај, који је дошао на идеју да такву отворену, директну и неувијену претњу објави на насловној страни, тога је потпуно свестан. Очекујући да ће застрашивањем ућуткати критичаре, актуелна власт намерава да слободно настави да урушава институције, законе и владавину права. Застраши па владај, њен је очигледан мото и “know how”.
Пре више од седам векова, у мрачном средњем веку, Данте Алигијери је написао да су ”најмрачнији кругови пакла намењени онима који у временима моралне кризе остану неутрални и суздржани.” И поред очигледних, најсрамнијих претњи, наша дужност јесте да критикујемо и боримо се против власти која не чини баш ништа добро за грађане. Десетине хиљада младих који сваке године с картом у једном правцу напуштају Србију, стотине хиљада људи који живе од социјалне помоћи, готово исто толико незапослених који годинама трагају за достојанственим послом и хиљаде деце која живе у апсолутном сиромаштву представљају само мали део резултата (не)чињења актуелне власти. Највећи дефицит у ”новијој српској историји” земљу гура у потпуну суноврат. Остати нем на таква непочинства и не критиковати резултате који су провериви, јесте знак одсуства храбрости и пристанак на непочинства актуелног режима. Ћутање је у овом случају знак да власт може отворено претити својим критичарима са насловних страница својих пропагандних гласила. Немојмо дозволити да нас застраше, јер уколико успеју, бићемо сами одговорни за наставак њихове погубне власти.
др Ана Стевановић
народна посланица
чланица покрета “Доста је било”, Нови Београд
Први човек СНС је свакако изгубио меру за реалност у сваком погледу, или народски речено “изгубио компас”. С једне стране постоје претње његових електронских и писаних медија неподобним и неистомишљеницима, а с друге стране се сам г. Вучић представља да је изградио више аутопутева него Броз (Јосип Броз Тито) за 35 година владавине (ја бих додао још од времена Хребељановића, турака, Обреновића и Карађорђевића!).
Шта више, од недавно изјављује да ће направити двоструко више путева (од тог истог Броза). Г. Вучић би морао знати да су за време Броза прављени путеви у земљи која је имала 256.804 квадратна километра површину, а Србија три пута мање и то са КиМ. Лепо је бити амбициозан, али постоје границе и начини презентовања амбициозности. Тога овде нема, и граничи се с неукусом.
Друго, само дуг Србије је неколико пута већи него целокупне Брозове државе (СФРЈ), а за време његове владавине је увећан управо толико колико је СФРЈ имала у време распада. Тадашња земља је имала 12 милијарди долара дуга, а за Србију нека сам каже колики сада је дуг у еврима. Броз
Треће, колико је незапослених било на целој територији Брозове СФРЈ, а колико је сада?
Четврто, у Брозовој земљи није било куповине факултетских диплома, магистратура и доктората, плагијата доктората што је сада случај почев од највиших функционера ове државе.
У време распада Брозове СФРЈ, земља је била средње развијена у рангу Ирске, Португалије и још неких земаља. Где је сада Србија а где су ове земље? И, ко је с ким био у власти деведесетих година прошлог века када су наша “кола кренула низбрдо”?
Треба ли још да се набраја, како би умишљени “мали Броз” схватио да је он ипак само премијер једне мале државе у којој му вршљају домаћи и страни шпијуни, агенти страних сила, високи службеници полиције продају службене тајне, страни амбасадори држе лекције на понашања министара, скупштинска заседања претворена у “reality show” попут “снајки” са Happy TV (од којих је главна снајка председница скупштине)……. итд?
Боже, има ли те? Опрости им, не знају шта говоре.
Interesantan je ovaj nebulozni pokušaj poređenja sa Titom, znajući valjda koliki je Tito bio veliki državnik i da se vredi samo sa njim porediti. Pa evo da vidi AV sa kim se je u koštac uhvatio navešću samo jedan primer iz obnove i izgradnje posleratne Jugoslavije. Naime godine 1947 kada rat u Jugi još nije bio okončan jer su još vršljali odmetnuti ustaše, četnici i balije Tito, verovatno ne sam donosi jednu od odluka, da izgradi prugu Šamac- Sarajevo. Pa evo za ovog populistu poprilično detaljan opis kako je počelo, šta se je radilo i uradilo i za koje vreme. Bojim se da ako ovo pročita AV i njegova posrebrena podpresednica zadužena za gradnju i koja je osudila domaću firmu za kašnjenje jer je upotrebila “stare” mašine ne naprave harakiri. Znate, to je ono kada ne izvrše obećanje i obavezu da nešto urade onda Japanci čine obredno samoubistvo! Mada ne verujem, pa nismo mi Japanci!
Elem, pročitajte sa pažnjom, posebno, početak radova 1 april, završetak 15 novembar 1947 godine i sve će vam se o sadašnjem AV, konkurentu onom Titu sve samo kasti:
Пруга Шамац-Сарајево
Из Википедије, слободне енциклопедије
Пруга Шамац – Сарајево, дужине 240 километара, изграђена је од 1. априла до 15. новембра 1947. године. На прузи је постављено укупно 302 km колосека, уграђено је 288 скретница, од чега девет тунела укупне дужине 2.267 метара, 17 мостова од којих 14 преко реке Босне, а по један преко Спрече, Лашве и Саве. Дужина челичне конструкције мостова, укључујући и онај преко Саве, је 1.330 метара.
Дуж омладинске пруге Шамац – Сарајево је у току 1947. године изграђено 107 станичних зграда и објеката, а највећи од њих су биле станичне зграде у Сарајеву, Зеници и Босанском Шамцу. Упоредо са радовима на изградњи пруге, градитељи су радили и на измештању узане пруге па су изместили укупно 73,5 километра пруге уског колосека.
Тунел Врандук, дуг 1.534 метара, један је од примера људског подвига током изградње пруге и уједно највећи објекат на омладинској прузи. Из тунела је избачено 62.519 m³ брдске масе, а за његово обзиђивање изведено је 12.890 m³ бетонских радова. Радови на тунелу почели су 10. марта 1947. године, а потпуно су завршени и кроз тунел је положен колосек 27. октобра исте године, односно 11 дана пре рока. Радови на Врандуку одвијали су се у сталном такмичењу радних бригада и стручних минера које је дало велике радне резултате. Највеће дневно напредовање у тунелу са обе стране износило је 17,5 метара, а остварено просечно дневно напредовање је било 3,47 метра.
Мост „Народне омладине Југославије“ на Сави код Шамца највећи је мост на омладинској прузи. Његова дужина износи 600 m, а тежина гвоздене конструкције 832.000 kg. Мост је изграђен 14. јула, 16 дана пре рока. Усек Лашва по саставу материјала представљао је врло тежак и озбиљан задатак за градитеље. Раније се мислило да се на месту усека пробије тунел, али је, да би се избегло прокопавање тунела и велики материјални издаци, решено да се делимично поруши гребен који се налази уз обалу Босне, недалеко од станице Лашва и да се туда проведе нова пруга. Овај огромни посао, који је захтевао велике напоре омладинске радне бригаде, завршио је са успехом. Преко 94.000 m³ каменог материјала разбијено је и пребачено на обалу Босне. Да би се рад одвијао, требало је обезбедити и 25 амбуланти са 2.500 кревета, стручно особље са лекарима и другим техничким особљем, направити и опремити око 600 барака за смештај бригадира, односно обезбедити око 1.000 хектара земљишта уз пругу погодног за претварање у баште за гајење поврћа потребног за исхрану бригадира.
Пругу је изградило 211.381 бригадира сврстаних у 887 омладинских радних бригада. Социјални састав градитеља пруге је био: 55.812 радника, 112.277 сељака, 34.613 ђака и 8.669 интелектуалаца. На прузи је истовремено у току градње радило 170 инжењера, 157 техничара и 6.000 разних стручних радника. За извођење огромних и сложених радова на изградњи пруге било је потребно створити детаљан план развитка радова и извршити распоред људства. Био је то организациони задатак Штаба за изградњу пруге. Руководство омладине израдило је распоред доласка и одласка омладинских радних бригада које су учествовале на изградњи пруге, што је омогућило равномерно одвијање радова. Према томе плану бригаде су радиле на прузи у три смене, а свака смена је имала две групе изузев треће смене која је имала три групе.
Поред омладине из Југославије на изградњи пруге учествовала је и омладина из 42 земље, укупно 5.842 омладинца и омладинки радило је у 56 радних бригада и група. На прузи је радила омладина: Пољске, Чехословачке, Лужице, Бугарске, Грчке, Румуније, Мађарске, Енглеске, Италије, Француске, Данске, Шведске… Од 56 иностраних омладинских бригада и група, у којима је било заступљено 46 разних народности, 33 бригаде и групе су проглашене ударним, а неке од њих и више пута.
Изградња пруге Шамац-Сарајево 1947. године је имала и едукативан карактер. Током радне акције је описмењено 15.876 омладинаца или 87 одсто од неписмених на прузи, основано је 41 врста разних стручних курсева, 12.500 градитеља се после двомесечног рада запослило у разне привредне гране као квалификовани радници, интензивиран је био рад на културно просветном пољу где су организована многобројна предавања и курсеви, формирани течајеви са испитима, бројне представе и приредбе.
На изградњу пруге је доведена механизација из готово целе Југославије. С обзиром на врсту радова, видну улогу у изградњи пруге одиграле су грађевинске машине и механизација. На прузи је радило 539 камиона, 106 булдождера, 90 компресора, 25 скрепера, 93 мјешалице бетона, 27 аутоматских набијача, 20 транспортера, 118 агрегата, 21 дробилица и 19 трактора. Медији су били јако присутни у овом подухвату и имали су изезетну мобилизаторску улогу. Дневни лист „Борба на омладинској прузи“ излазила је дневно у 24.500 примерака, а од почетка до краја радова на прузи изашло је укупно 4.842.000 бројева. Радио-станица „Омладинска пруга“ емитовала је 3.364 емисије са 55.388 минута програма. Дневни лист и радио-станица су много допринели успешном одвијању радова на прузи, развијању такмичења, отклањању недостатака и грешака у раду.
Први воз на прузи Шамац-Сарајево, кренуо је 16. новембра 1947. године. А пругу је лично отворио Јосип Броз Тито, 1948. године на отварању нове железничке станице у Сарајеву.
Da je uzeo Velju ili Mrku pa da njih k…. vadi čovek bi i razumeo ali na Tita. Sitna si ti riba rođo. I jedna žaba se svakako htela da potkuje da bi bila konj ali kad je skočila u vodu nikad više iz nje nije izašla! Neznam zašto me sve ovo podseća na tu basnu?
U Srbiji sve se svelo na dramu i rijaliti i to svaki dan!To valjda pali onih 10-15 % sns botova sto glasaju za njihovog gospodara pa im tako odrzava paznju.Dok je vecina naroda zgrozena ovakvim ponasanjem vlasti,medija sto novina sto televizije botovi se jos vise ostre i socnije jedu sendvice i piju sokice koje uredno dobijajaju.Prosto ne mogu da verujem gde ja zivim!Na sta se sve svelo.Drzavni udari,atentati…pa sta je ovo Kolumbija?!A niko kriv,niko uhapsen,ne po tom pitanju a mi iz drame zvane ludilo i histerija vlasti i njenih botova nikako ne izlazimo.Pitam se ima li kraja ovoj histeriji u koju smo upali?Hoce li se ovaj narod opametiti i na izborima izabrati bar jednom one koje bi hteli stvarno dobro nasoj Srbiji.Opseli na nepismeni,korumpirani botovi koji su u zadnjih par godina pokupovali toliko diploma da sada i oni sami vec veruju da su to stekli na posten nacin a mi zbog takvih upravo propadama i takvi stvaraju haos i paniku medju gradjane jer znaju da ovu priliku koju sada imaju da kradu,gospodare,kupuju diplome…nikada vise nece imati i zato i padaju na ove price i zele da je prestave kao stvarno stanje.BIA,CIA,FBI…sta sve vec nismo culi,a niko da odgovara za taj haos!Razni Vulini,Vucicevici,Mitrovici…serviraju ono sto odgovara njihovom vodji a da li su po pravilu bar pozvani na informativni razgovor kada toliko toga znaju i da se vec jednom pohapse ti za koje oni tvrde da stvaraju terorizam u nasoj drzavi?Naravno da ne.Jer su oni ti koje drzava placa da stvaraju to ludilo u zemlji kako bi se sto duze odrzali na vlasti a da narod ne bude okupiran teskom finansijskom situacijom vec neka se zanima rijalitijem tako ce zaboraviti na bedu.
Dragi Nikola, pažljivo sam pročitala Vaš komentar. Što se botova tiče, oni su samo produkt besmisla aktuelnog sistema. Da postoji uređen sistem koji nudi obilje mogućnosti i zdravih perspektiva za mlade, oni sigurno ne bi svoje dane trošili na besmislen posao kojim pružaju održanje sistema koji i njih same gura u blato.
Pitate da li će se narod opametiti… Poznato je da represivnim i diktatorskim sistemima obrazovani i misleći ljudi predstavljaju najveći trn u oku. Takvi su ujedno i najveći kritičari sistema. Ova vlast je do savršenstva dovela modus po kome gomila mladih, školovanih, obrazovanih ljudi napušta zemlju u nedostatku ikakve perspektive. Vlasti ovo u potpunosti odgovara.
Rijaliti o kojima govorite služe ”anesteziranju” naroda, tako da umesto praznog novčanika/radne knjižice/ frižidera, glavna tema bude besmislen i isprazan razgovor ljudi sa margina društva.
Ono što zajednički možemo uraditi jeste buđenje svesti. Verujem svim srcem da je to početak koji će pokrenuti lavinu i čini mi se da se tu slažemo. Svako dobro želim!
Vec sam napisao i ponovicu: Samo kulturno, ne reagujte na njihove provokacije i sami ce se srusiri. Ne dozvolite da Vas uvuku u njihov nacin komunikacije/obracuna sa politickim neistomisljenicima. Morate da znate da ovu „igru“ Vi vodite, ako imate jasna i stroga pravila/principe kojih se drzite pobeda ce doci. Do pobede!
Dragi gospodine Ljubo, pokušaji uvlačenja u blato su svakodnevni. Međutim, koliko god neprijatni bili, mi se protiv njih možemo boriti upornim fokusiranjem na suštinu. To je ono što činimo i prilikom nastupa u Narodnoj Skupštini. Hvala Vam na podršci.
Ana sta mislis jer postoji mogucnost za skoriju pobedu na izborima?Ili ce se cekati do 2024 na buduce generacije koje budu imale pravo glasa na izborima?Vec je svima jasno da oni koji godinama ne izlaze na izbore da se na njih ne moze racunati,a oni koji izadju glasaju za iste.
Ako oni koji godinama ne izlaze na izbore opet na sledecim apstiniraju, i zasluzili su Danteova predvidjanja.(Naravno, ovo govorim metaforicno!)
Uvaženi Dragane, iskreno verujem u pobedu. Volela bih i nadam se da će biti znatno brža nego što priželjkujemo. Lep pozdrav
Unekoliko mi je …drago (? ne znam da li je to najsrećnija reč)… što čelnici DJB dele moj pogled na tu naslovnu stranicu.
Kad sam video to smeće, rekao sam kolegama otprilike isto što iznosi pokret ovde na sajtu – strah me je da da bi ovo mogao biti uvod u nešto strašno što može da se desi. Svi su mi rekli da preterujem, ali…
-kažu, što bi to radio, ne može mu niko ništa
–kažem, njegovo je vreme prošlo, puca po šavovima, sledeća godina je sudbonosna i on se bori da je preokrene u svoju korist
-kažu, ma nemoguće da se to desi, prošla su ta vremena
–kažem, najgora su se vremena vratila već odavno; po mnogim kriterijumima, ovi su gori od Slobinih i Mirinih vremena/ljudi
-kažu, ma nije im u interesu, izaći će ljudi na ulice ako se ubije neki čelnik opozicije
–kažem, ne mogu da računam na ZDRAV RAZUM sadašnje vlasti; rezoni zdravorazumske osobe i vlašću opijenog i poltronima okružnog premijera su dijametralno različiti
Nadam se da se moj strah, da OVAKAV premijer neće predati vlast olako neće ostvariti.
DJB, velika podrška !
Da OVAKAV premijer nece predati mirno vlast, je odavno moja velika briga.
Hvala Vam uvaženi Borislave na komentaru i podršci. Svako dobro!
Postovana Ana.
Želim da vase strahove pripisem politickom neiskustvu nikako zluradosti.
Iako nisam čitalac informera ovo o čemu oni pišu nije nikakva pretnja nego ustaljena praksa uglavnom zapadnih obaveštajnih službi koje se i najviše bave prevratima vlada koje im ne odgovaraju po celom svetu…Dakle, nista novo…stare metode specijalnog rata a to sto je ovo javno i objavljeno mozda je bas spasilo živote nekim ljudima koji bi inače postali žrtve prilikom realizacije takvih mnogo puta već viđenih operacija.
I ako pomislite da sam teoretičar zavere…samo pogledajte svet oko sebe i pola planete koja gori i nestaje u dimu naftnih ratova…Sve najbolje
Poštovani Storno, i ja bih iskoristio priliku da vaše banalizovanje potencijalno opasnih stvari pripišem nerazmišljanju, nikako zlonamernosti.
Svi mi odlično znamo ko se prvi dosetio da upotrebi sintagmu “političko neiskustvo” primenjenu na DJB i ko je u Skupštini besomučno rabi otkako je DJB posle poslednjih izbora postao parlamentarna stranka (pokret). Da, upravo oni (Gojković, Martinović…) koje možda ne karakteriše “političko neiskustvo”, ali ih karakteriše nemanje ni trunke mozga u glavi, neznanje, pokvarenost, koristoljubivost i… da ne nabrajam sav mulj u kom može da se valja jedno ljudsko biće. To što ste nesveno, papagajski, ili vrlo svesno, zlonamerno, upotrebili tu sintagmu govori kom taboru pripadate. Svesno ili nesvesno.
Ako se političko iskustvo sastoji u tome da se utališ sa svima koji ti mogu biti od koristi, korisiš poziciju da pribaviš sebi privilegije, radiš samo u cilju vlastitog opstanka na vlasti, zloupotrebljavaš svoj položaj itd., onda je istina da je DJB “neiskusan” i nadam se će takav i ostati.
Poštovani, upravo motivisana željom da ovakva pisanja nikada, nigde ne postanu ustaljena praksa, napisala sam ovaj tekst. Ovakva glasila ne priliče civilizovanim društvima.
Pretnje Pokretu sam predvideo u aprilu. Količina pretnji je srazmerna uticaju koji DJB postiže. Ovakve pretnje sam očekovao tek početkom naredne godine. To znači da je DJB ranije od mojih predviđanja postao pretnja političkim ciljevima SNS-a.
Pokret je za ovih pola godine zadržao principe doslednosti i upornosti sa da je veće dobro po tome prepoznatljiv. Ustrajavanje kod ovih načela podiže uticaj DJB.
Konstruktivnost delovanja DJB ogleda se u parlamentarnom delovanju gde se malobrojnija ekipa DJB uspešno nosi sa daleko mnogobrojnijom SNS i pored svih upotrebljenih smicalica koje su očekivane.
DJB je krajnje konstruktivnim stavovima o spoljnopolitičkim pitanjima jasno stao na stranu građana Srbije štiteći njihove interese. To je i bio okidač sadašnjih pretnji.
Oglašavanjem pretnji i čvrstim stavom da će se na politici kojom vladaju načela istrajati su moćmo oružje protiv ostvarenja pretnji pogotovo ako se javnost u to široko uključi.
Ana, bez straha, molim Vas ili molim te. Besmisleni naslov jednog tabloida verujte mi da nije razlog za bilo kakav strah, govorim Vam sa pozicije učesnika rata na Kosovu. Vi ne smete da posustanete, to je politika bez koje ce cela Srbija biti u velikom beznađu i strahu za budućnost svoje dece. Veliki pozdrav
Dragi gospodine Aleksa, postustajanje niti odustajanje nikako nije opcija. Svojim tekstom želela da ukažem da je ovakvo pisanje za svaku osudu i potpuno nedopustivo. Ono što plaši više nego naslovna strana, jeste ćutanje i osuda javnosti. Hvala Vam na komentaru.
Samo jedno mi stalno bode oči: zašto mi biramo samo one koje ćemo poslije da kritikujemo… zato što neće da odu sa “vlasti” koju su eto, zloupotrijebili. Znalo se od samog početka, ali ne zna se od kada i koje “vlasti” je to počelo. Onda kažemo da smo stalno isti tu i na istim pozicijama vrtimo se u krug. Koja smjena “vlasti”… Ajde da malo kritikujemo nas bez vlasti, a ne stalno vas i njih, a ono mi se izuzima, malo okolo ili tu negdje; možda će onda i nama dati u ruke nešto sa čim se može početi ispravno i iz početka. I bez “anksoznosti” i osjećaja krivice, molim, što “novinari” pišu svašta i prije nego što se već dogodilo, znamo šta je to, to je: propast svih vrijednosti što su nam ikad išta značile, nama a i šire; a i otupili smo više ili “omatuvili” za prave stvari, pa nam tuđa kriv(d)a lijepo stoji, ne spada… kao pantalone pravog domačina u svojoj kući koja se davno “izgubila”, a i on malo s njom…
Ljudi,zar vam se ne cini da je premijer malo egomanijakalan? Mene on plasi. Kada on nastupa,trebalo bi na TV-u da pise ono upozorenje- 12.Zaista,bez sale.
Ana, samo kulturno, istrajno i hrabro u Skupštini. Tekst je odličan i trebate da pišete o tome. Ljudi na svakom koraku trebaju da budu obavešteni i informisani i trebaju da čuju drugu stranu priče. Verujte mi, najmanje polovina ljudi u Srbiji zna o čemu pričate ali nema gde to da čuje. Verujte mi da je veći deo naroda u Srbiji pošten. Ima i poštenih policajaca i poštenih sudija i poštenog običnog naroda. Kad se zver nadje u kavezu, ona će pokušati na svaki način da Vas uvuče u taj kavez. Informer i ovi poltroni od političara su sitne marijonete kojima naredjuju šta treba da rade oni koji su ih uhvatili u kandze. istrajte još malo. Taj Vučićević je kao što reče Jovo Kapidzić, koga uopšte ne poštujem i ne volim ni da čujem za njega ali, koji je izrekao jedan tačan naziv za poltronske novinare-“trubaduri”.