Ауторски текст Правосуђе Привреда

Допринос Србије развоју капитализма

Опште је прихваћено мишљење да је капитализам најефикасније друштвено уређење које је успостављено до данас. Такође постоји консензус да данас егзистирају различити облици капитализма и да не постоји јединствена дефиниција тог друштвеног уређења. Оно што се може сматрати темељем сваког облика капитализма је: приватна својина над средствима за производњу, слободно тржиште и владавина права.

savamala

Када је Србија кренула у промену друштвеног система наметнуто је мишљење да ће успостављање приватне својине над средствима за производњу увести српско друштво у благостање. При томе, свесно или несвесно, није се много марило за успостављање слободног тржишта и владавине права. Међутим, у последње време и постулат привате својине се релативизује, префињено или брутално.

Префињено релативизовање приватне својине се врши кроз привилегован положај страних инвеститора и домаћих тајкуна, са једне стране и препознавање приватне својине малих предузетника и грађана само и искључиво кроз њихове пореске обавезе. Дакле мали предузетници и грађани су ту да плаћају порез, а не да постављају “незгодна питања”.

Најновији пример бруталног релативизовања привате својине су догађаји у Савамали. Парадоксално, на раздаљини од 100 метара имате пример у коме су ангажовани сви државни ресурси, они матријални, кадровски и маркентишки у поступку подстицаја приватне својине стране компаније зване “Београд на води” и најблаже речено, потпуне деструкције у заштити привате својине локалног предузетника у Савамали до потпуног уништења његове својине.

У примени постулата слободног тржишта примењују се префињени механизми заштите монопола, а ако то није довољно онда се прелази на бруталну заштиту. По дефиницији, сваки монопол за резултат има високе цене и слаб квалитет робе и услуга. Трговачки монопол који је успостављен кроз трговачке ланце у Србији осим високих цена и слабог квалитета услуга има још једну опаснију димензију, а то је привилегован положај произвођача који су у власништву трговачких ланаца и дискриминација осталих произвођача. Ако се има у виду да су трговачки ланци претежно у страном власништву, онда се овај проблем увећава.

Када нису довољни префињени механизми сузбијања слободног тржишта прелази се на бруталне. Например, пре неколико година забрањен је извоз шећерне репе по већој цени у односу на цену на домаћем тржишту, чиме су оштећени произвођачи шећерне репе, а привилеговани прерађивачи. Практично због веће цене у извозу у односу на домаћу цену, а забрану извоза произвођачи шећерне репе су присилно субвенционисали домаће прерађиваче шећерне репе. Скорашњи пример злоупотребе монопола је намера да се омогући дугогодишњи закуп државног пољопривредног земљишта директном погодбом чиме се брутално елиминише сваки облик конкуренције.

Дакле допринос српских реформатора развоју капитализма је следећи: слободно тржиште и правни систем нису толико важни, а и приватна својина је релативна ствар. Што би Тито рекао, што се држите тих капиталистичких постулата ко пијан плота.

Бранислав Јоргић
члан покрета „Доста је било“, Нови Београд