Десетак увелико пунолетних силеџијица с Коњарника проводи живот седећи на зидићу испред Супермаркета (1977). Језиво им иде на нерве тип који четири пута дневно пролази поред њих, тим путем иде и враћа се са тренинга. Он њих не види, он њима боде мозак. Тренира карате, а што је најгоре, прича се да следеће недеље полаже за црни појас. Неће мајци! Онда му праве замку: купе литарску „кока-колу“ у стакленој флаши и вребају дете коме ће да зацакле окице на тај мрачни предмет жеља. Први дечак који се појави добија шансу да освоји ту флашу – једини услов је да се залети на каратисту и да га шутне у међуножје. Пошто дечак обави задатак, а каратиста му у инстинктивној одбрани опали чвргу, јунаци вадећи чаке, извлачећи каишеве из панталона, с боксерима на песницама, наскачу на њега: „Срам те било, бијеш дете!“.
Морамо признати да је 40 година касније све потпуно другачије. Методе које су „силеџијице“ пласирале са зидића, данас се спроводе са седишта парламента. Литарска „кока-кола“ је из стаклене флаше пресута у пластичну, на провокаторске задатке се уместо деце шаљу жене, а понашања која смо једноставно звали „сељачка посла“, данас зову „модус операнди“ већине.
Посао се обавља, претпостављам, овако. Ако, на пример, имамо циљ да у најкраћем року излудимо малобројне посланике опозиције, најважније је да не погрешимо у избору председника Скупштине. Идеално би било да то буде личност која је током своје блиставе каријере била у више странака него што их има у парламенту, не би ли је сви осећали као своју. Изврсно би било да се никада не саплиће о тај занимљиви податак из своје биографије, да буде неспутано арогантна и супериорна над свима који је макар у броју чланских карата никада не могу стићи. Кад већ замишљамо савршенство, било би изванредно и да је та особа обдарена дивном особином уживања у показивању силе над слабијима. А још кад би била и слабијег пола, где би нам крај био?!
Крхка женица на месту председнице парламента! Па, то је генијално решење! Нема краћег пута да избезумимо ове опозиционарчиће, запамтиће дан кад им је пало на памет да имају икаква права! Нема потребе да јој дајемо упутства, довољно је рећи: „Ради им све што ти падне на памет“! Она ће знати кад је прави час да им одузима реч, искључи микрофон, умеће да манипулише гледаоцима понављајући упорно „гледаоци све ово виде“, тако да ће гледаоци иако не виде ништа осим ње поверовати да су заиста видели нешто незапамћено. Делиће опомене, подизати тон, ругати се, све док не уочи прве назнаке пене на уснама неког распамећеног посланика. Тада ће рећи: „Зар се тако разговара са једном женом?“ То ће бити знак да у њену одбрану устану „ортаци са зидића“ с почетка приче.
Четири деценије касније, не морају да користе хладно оружје, довољне су им тешке речи. Причаће о томе како се догодило нешто незабележено у историји парламентаризма, да је крхкој жени неко „брутално псовао мајку“ (пошто ваљда постоји и елегантно псовање мајке), да опозиција хоће да „изазове крвопролиће“ (има ли, заиста, логичнијег објашњења зашто опозиција користи излаз из сале који води поред клупа већине, него да изазове крвопролиће!).
Много су јаки да би се неко усудио да пита где смо видели то псовање и пљување, превише осиљени да би се ико запитао: Ако је стварно истина да се у парламенту дешава хаос који изазива опозиција, а „пристојна и цивилизована“ председница није у стању да то спречи – зашто је онда не смене? Да ли је то “модус операнди” за расписивање још једних ванредних парламентарних избора или сам ја безосећајна сељанчура? Много су јаки да би се неко усудио да пита где смо видели то псовање и пљување.
Оља Бећковић
Извор: Блиц, 23. новембар 2016. г.
Bravo Olja !!!
Sa uživanjem očekujem kad će se kolumnistkinja vratiti na male ekrane, samo ovaj put na Studiju B, nakon što DJB osvoji beogradske izbore.
Pa ni ona se nije proslavila po kulturi ophođenja sa gledaocima koji su se javljali da prokomentarišu nešto. Svi se sećamo kako ih je prekidala u pola reči.
Kad su je otpustili sa B92 ja sam, inicijalno, bio na njenoj strani i negodovao zbog toga. A onda sam se setio da je B92 privatna firma i da privatni vlasnik ima pravo da otpušta i zapošljava radnike po svom ophođenju. Ako privatni vlasnik privatne televizije ne želi političku emisiju, onda molim lepo. Za tu neprikosnovenost privatnog zalagala se ista Olja Bećković, tj. ista partija koju je ona podržavala, a što je praksa koju je SNS samo nastavio.
Emisija Olje Beckovic je bila kultna u politickom zivotu Srbije, opstajala je godinama na medijskom trzistu. Nacin na koji je vodjena moze da bude predmet rasprave, ali jedno je sigurno, bila je gledana, a danas bi bila jos gledanija s obzirom na stanje u medijima, u to sam siguran. Mogu samo da zamislim koliko nas bi se nacrtalo ispred televizora da cuje sta ima da kaze onaj deo srpske politicke i intelektualne elite, koji danas ne moze ni da pridje medijima pod kontrolom AV. Stoga ne mogu da poverujem u to da ne postoji interes kod vlasnika privatnih televizija da emituju ovu emisiju. Naprotiv, u ovom trenutku bi svaki ozbiljan poslovni covek na celu ozbiljne televizije pozeleo da emituje takav program. Tako da je potpuno jasno zbog cega je ukinuta.
po svom nahođenju*
@Jovan Nije problem što je privatni vlasnik uradio što je hteo, nego je tu problem kako mu se *to naplatilo*. Dakle, uloga države je ovde sporna. Mislim da svi znaju da je za naknadu skidanja Olje, AV šefu dotične televizije morao to debelo da plati. I to je momenat gde se pojavljujemo ti i ja. Jer je ta trgovina urađena sa našim novcem/od naših poreza/progurana zakonom poslanika koji kao nas predstavljaju.
Sa druge strane, emisija je bila kultna. To svi znaju. Da postoji tržište, odmah bi se našao kanal koji bi je iz prve zaposlio (ogromna potražnja). Videli smo šta se desilo. Dakle, u zaoštrenom obliku klasična srpska priča: veza države/politike i monopolnog tržišta.
A posmatrano iz šire društvene perspektive, uticaj te emisije je nemerljiv za ovo društvo. Zato se mediji nazivaju *četvrtom granom vlasti*. Vidiš kako ovaj tip danas vlada. Upravo kroz medijski mrak/tu 4. granu vlasti.
Da je Olje i i njenog kritičkog preispitivanja (o stilu se može diskutovati), stvari kao Savamala, Helikopter, korupcija na Koridorima, državni udari i ekonomski sunovrat, bi učinili da je ova sadašnja vlast, već bivša….
Podvlačim, korist onakve emisije za loše sređeno društvo (kao naše) je golem, neprocenjljiv. Zato se i radujem kad se ponovo vrati na male ekrane. NAdam se u maju (posle bg izbora).
– Nije problem što je privatni vlasnik uradio što je hteo, nego je tu problem kako mu se *to naplatilo*. Dakle, uloga države je ovde sporna…
Gde je dokaz transakcije?
– A posmatrano iz šire društvene perspektive, uticaj te emisije je nemerljiv za ovo društvo… bi učinili da je ova sadašnja vlast, već bivša….
Precenjujete tu emisiju. Uticaj industrije je nemerljiv za društvo, pa je njena stranka privatizovala skoro sve što je mogla. I da li je Utisak nedelje to zaustavio? Nije. Sada kada se njoj desilo isto ono što se desilo desetinama hiljada radnika koji su otpušteni, odjednom su vaskrsle krilatice o širem društvenom značaju, potrebi da određene stvari ipak budu javne, odjednom tržište više nije krajnji cilj a privatni vlasnik ipak mora da uzme u obzir i društveni, a ne samo lični interes… Privatni vlasnik je procenio šta mu je isplativije: da drži političku emisiju ili da je ukine i zameni sadržajem zabavnog karaktera. Odlučio se za ovo drugo. Ako je pri tome prekršio neki ugovor sa Oljom Bećković, neka ga dotična tuži sudu i sačeka presudu, koja će stići sigurno za manje od jedne decenije. Nije to ništa drugačiji tretman od onog koji su dobile desetine hiljada otpuštenih radnika iz budzašto prodatih i ugašenih fabrika. Hoću ja da saosećam sa Oljom Bećković,ali, da li je ona saosećala sa radnicima koji su prošli kroz isto to?
Neverovatno, a istinito. Bravo za Olju!
Ranije sam mislio da je Čomićka najbezobraznija predsednica skupštine. Međutim, Maja Gojković ju je nadmašila za tri koplja. Ono što ona radi je bljutavo…
Potpisujem. Samo dodajem da je Čomićka danas *ugledna poslanica i opozicionarka*.
Zato mislim da DS danas nikakve ozbiljne više šanse nema. Sva sreća da imamo DJB! (koliko god ovo patetično zvučalo)
Definitivno seljačka posla, naravno da ne mislim u smislu vrednih seljana koji žive na seoskom i ruralnom području Srbije, već prostačko – primitivna, poprostačena, divljačka, radikalska mržnja prema svemu što misli drugačije, prema pristojnosti, kulturi, primerenosti, toleranciji, civilizacijskim vrednostima.
Jovane pravi ste Nikola.
Uvek se naježim kada pročitam komentare kao “to je privatna TV,vlasnik ima pravo da otpušta i zapošljava…” Prvo, ni u običnim privatnim firmama vlasnik nema pravo da otpušta i zapošljava kako hoće, to je pojednostavljeno shvatanje privatne imovine. Kada je u pitanju TV, tu taj privatnik dobija mogućnost da emituje program po određenim pravilima i zakonima, kojih mora da se pridržava. Po gore izrečenoj logici, vlasnik televizije bi mogao da zaposli gomilu sociopata koji biju i ubijaju, sve to snimaju i emituju, a mi im ne možemo ništa zato što je to njihovo privatno vlasništvo. Tužno shvatanje privatne imovine. Inače, gospođa Bećković je imala važeći ugovor sa tom televizijiom, koji su oni ignorisali, što je protivzakonito. Na kraju krajeva, kakve sve to veze ima sa njenim tekstom, koji je, na žalost, potpuno tačan…
Slažem se, ali bih ja to malo jednostavnije rekao. Nacionalna frekvencija je vrsta nacionalnog blaga. Onaj ko je dobije mora sa njom raspolagati u skladu sa nacionalnim interesima. Nema većeg nacionalnog interesa od kulture i obrazovanja. Ko preko nacionalne frekvencije širi nekulturu i primitivizam, treba da ostane bez nje. Krajnje jednostavno, ali bojim se kod nas nemoguće.
Vlasnici, kao i svi zaposleni mora da poštuju zakone i ne smeju da vrše mobing, to je to što se tiče poštovanja ljudskih prava i zakona. Što se tiče prava zapošljavanja i otpuštanja, od toga koga zaposli ili koga otpusti, zavisiće kako će mu raditi firma (mislim na normalne uslove poslovanje, ne ove koji vladaju kod nas), tako da može da otpušta i prima kako želi (normalno, mora da ispoštuje klauzule iz ugovora u slučaju prekida radnog odnosa…).
Evo da objasnim na jednostavan način.
1. Privatni vlasnik privatne televizije određuje program koji će da emituje.
2. Privatni vlasnik privatne B92 odlučio je da iz programa ukloni Utisak nedelje. Zar je zabranjeno ukidanje emisija? Je li propisano da svaka televizijska kuća mora da emituje političke emisije?
3. Ako je pri tome prekršio ugovor sa Oljom Bećković, neka dotična podnese tužbu sudu i sačeka presudu, kao i svi ostali građani ove zemlje.
4. Njoj se nije desilo ništa što se već nije desilo desetinama hiljada radnika posle 2001. godine. Desilo joj se upravo ono za šta se njena stranka, DS, zalagala: tržište. Nadam se da to shvata.
Jovane, ti stvarno veruješ da je Olja izbačena sa B92 i da su joj zatvorena vrata na svim medijima zbog tržišta? Radila je loše pa su je izbacili? Utisak Nedelje nije bio gledan? I slučajno su svi voditelji koji su dovodili opozicione goste izbačeni jer nisu bili interesantni i nisu donosili profit? Zanimljivo je to tržište koje se samoreguliše tako da se na medijima čuju samo hvalospevi o vlasti. Još čudnije da su profitabilnije emisije gde neko iz vlasti drži monologe nasuprot emisijama gde gostuju razni gosti i sučeljavaju mišljenja što je osnova demokratije. Bilo bi lepo kad bi nas zaobišao sa tim teorijama za malu decu. Jesi zaboravio da su DJB pristalice pametni i učeni ljudi kojima se ne mogu servirati ovakve besmislice.
Gospodjica maja Gojkovic jos spava. Nazalost, nije shvatila koje su promene doneli poslednji izbori. To se vidi po njenim ocekivanjima od poslanika da joj omoguce mirne sednice parlamenta. Da ona odredi ko ce koliko ikad i sta govoriti i tako lepo polako kulturno. Ako nije u stanju da vodi parlament treba posteno da se povuce i preda posao sledecem koji je za to sposoban a ne da ide po televizijama i satima da place kako su deca u skupstini nevaljala i ne slusaju je. Ocigledno nema pojma kako zive gradjani u ovoj zemlji, naravno daleko od snova, vec u stvarnosti.
Olja, trebao je naslov biti “Ja nisam za Tebe TI” 🙂
Opalim ja jednom decku, slabijem od mene, samar.
Pita me on: “zasto si me udario?”.
Na to cu ja: “Kome ti psujes majku?”.
I onda sam mu pokazao kako Musa dere jarca!
Jednom davno, davno, davno sam rekao “Sta Staljin, tri Staljina je malo da se zavede red u Srbiji.” Ovakve likove iz SNS jedino bi on mogao da obuzda.
Jovane ,ili kako se vec zoves,u Informer pa polemisi sa svojim radikalnim-SNS-ovcima bolje ti je medju svojima ,njima mozes da pricas svoje gluposti a mozda dobijes i koji sandvic.