Преносимо вам гостовање адвоката Владимира Гајића у прошлогодишњем Пресингу Југослава Ћосића поводом пројекта “Београд на води”.
Гости Прессинга адвокат Владимир Гајић и професор Правног факултета Универзитета Унион Момчило Грубач сагласни су да је међудржавни уговор који је Влада Србије потписала са Уједињеним Арапским Емиратима неуставан и да је њиме потпуно суспендован правни поредак Србије.
Адвокат Владимир Гајић каже да је међудржавни уговор кровни документ, да је он суштински неуставан, али и да је правни поредак Србије потпуно суспендован на основу једне тачке споразума.
“Ова одредба је у супротности са једним чланом Устава, не постоји никакав споразум који Србија може да потпише, а да је супротан Уставу, ово није међународни споразум, већ уговор за бизнис”, сматра он.
Гајић каже да се ради о споразумима у којима је једна страна увек слабија, а, како истиче, “то је углавном Србија”.
“То су уговори који имају политичку позадину, интереси Србије стављени су у други план. Нема говора о јавном интересу”.
Он сматра да оваква инвестиција, односно јавно-приватно партнерство, није могло да се закључи без тендера.
“Не само то, и могућност давања земљишта без накнаде је била могућа само када је предмет уговора производна делатност, али то овде није случај. Овде се краде по закону. Политичка елита доноси закон, тек касније видите која је поента закона. Тек после видите да је неколико закона суспендовано и онда се страном партнеру да закуп на 99 година, да се изврши конверзија”, рекао је Грајић у Прессингу.
Он каже да аргумент да ће Србија добити 32 одсто власништваније у складу са истином, већ само пропаганда.
“Држава постаје власник ваздуха”.
“На основу уговора, арапски партнер који је и већински власник има право да сваки изграђени објекат, када прибави употербну дозволу да укњижи и тражи конверзију без накнаде. Само на основу уговора инвеститор има право да унутар једне парцеле, опсега око сваког објекта, нема никаквог ограничења колико ће припасти тој згради, има право да користи бенефиције и да продаје тај закуп, уступајући делове парцеле закупцима”, наводи Гајић.
Професор Правног факултета Универзитета Унион Момчило Грубач каже да из међудржавног уговора између Владе Србије и УАЕ проистичу многи уговори. Како каже, Влада се на тај начин обезбедила да ће завршити посао који је наумила, без обзира да ли је то у складу са уставом и законима Србије.
“Влада се послужила неком врстом доскочице, није имала правни основ за заскључење тог уговора, јер је тако суспендован законски поредак Србије, суспендоване су уставне одредбе које говоре о слободном тржишту, конкуренцији, расписивању тендера. Тај међудржавни уговор је суспендовао многе важеће законе”, истакао је професор Грубач.
Он каже да иако у Уставу постоји одредба која каже да су међудржавни уговори одмах иза Устава, а испред закона, не може се тако неодговорно поступати.
“Онај који их закључује мора да буде свестан одговорности и да поштује важеће законе. Овако је пун незаконитости и противуставности”, каже он.
Грубач наводи да је правни лек у обраћању Уставном суду, али да треба дочекати његову одлуку.
Гајић је навео и да ће српске фирме и радници добити посао само ако то буде жеља партнера, јер нема никакве обавезе арапске стране.
Што се тиче гаранта уговора, како наводи, стоји име фирме, а истовремено и име шеика, “тако да делује као да он лично гарантује за извршење обавезе”.
“Овде он гарантује својим именом, зна се шта је банкарска гаранција код оваквих уговора. Приватни интереси су нормални, ради се о уговору с компанијом која хоће да извуче што више”.
Гајић наводи да оваквим уговором Србија купује наду да ће нешто да добије и да су арапски партнери за себе склопили изванредан посао, али и додаје да су им већ пропали пројекти у Индији, Пакистану, Казахстану.
Што се тиче самог пројекта, адвокат очекује да ће бити направљена једна од две куле,шопинг мол и паркинг.
“Србија не може да испитује докле је инвеститор стигао са обавезама. Може, али тек за 20 година. Они не морају рупу да ископају, Србија им не може ништа”.
Он тврди да би одговорна власт расписала тендер и покушала да дође до озбиљног инвеститора и новца.
“Овде није дошло до тога, кршио се Устав, прилагођавали су се закони”, каже он.
Како је истакао није видео ниједног урбанисту, архитекту или правника да је похвалио овај пројекат.
“Тренутно Србија има само трошкове, потребан је огорман новац да се уради инфраструктура, а то је обавеза Србије да комунално опреми ову локацију која нема ништа”.
Каже да је арапски инвеститор добио екстериторијалност у сред Београда.
“Суспендован је правни поредак Србије на 20 година на том делу земљишта, они 20 година могу ништа да не изграде”.Објаснио је да јавни тужилац може да оспори уговор после истраге, и да може да се расправља о ништавости. Поред тога и Уставни суд може да каже да је уговор неуставан.
“Арапски инвеститор је заштићен, они могу на арбитражи да оборе одлуку”, рекао је Гајић.
Gajicu opet nisi procitao ugovor. Ne moze da se kritikuje ako ne procitias ugovor.
Gradjevinska operativa srecna, bice puno posla. Trebace nam vise zatvora, uskoro.
Zasto niko ne pominje najvecu dzamiju na balkanu koja treba da bude centralni objekat?
Pericu, ne bi bilo lose da obrazlozis svoj komentar. Takav kakav je, tvoj kometar nije nista bolji od botovskog minusa.
Ja nisam procitao ugovor vezan za projekat Beograd na vodi. Ali kao dipl. gradjeviski inzenjer sa blizu 30 godina staza (poslednjih 24 u Nemackoj), mogu veoma dobro da razumem argumente koje je g. Gajic izneo u vezi problematicnih/protivzakonitih delova ugovora, od kojih je poneke i citirao.
Primedbe g. Grubaca u vezi lex specialis-a su takodje jasne. Ako uz sve to imam u vidu proteste velikog broja gradjana i brojne primedbe koje na projekat stizu od struke – urbanista i arhitekata – ne preostaje mi nista drugo nego da pomislim kako je jedan uzak krug ljudi blizu vrha vlasti namerio da se utali u raspolaganju ekskluzivnim nektretninama koje po projektu treba da se izgrade. Lex specialis je jasan pokazatelj da o sirem ili opstem drustvenom znacaju ovog projekta ne moze biti govora.
Naravno da sam svestan da ce, bilo sta da se u okviru projekta Beograd na vodi izgradi, to izgledati lepse nego ono sto u tom delu grada sada postoji. Medjutim, to jos ne znaci da se u Srbiji, sa sve urusenim zdravstvom, zapustenim obazovnim sistemom, nacisto propalom zeljeznicom, ocajnim putevima, beznadezno oronulom vodoprivredom, osiromasenom poljoprivredom i dotrajalom infrastrukturom u vecini gradova, bas mora poceti od Beograda na vodi, pa jos uz bahato krsenje ustavnih i zakonskih odredbi.
Bravo G-.dine Gajiću. Vi ste stručan i vrlo hrabar čovek. Eksplicitan, eklatantan, do srži ogoljen i pre svega bolan dokaz urušavanja pravnog poretka zemlje. Nije samo u pitanju brutalno potčinjavanje sudske vlasti izvršnoj, već njeno beskrupulozno i bezobzirno urušavanje u cilju uspostavljanja autokratske vladavine jednog čoveka.
To isto se radi i u Skupštini Republike Srbije. Vrhovni zakonodavni organ, koji po Ustavu jedini i ima ovlašćenja kontrole Izvršne vlasti, brutalno se potčinjava kontroli te iste Izvršne vlasti. I sama Izvršna vlast, sa svim svojim institucijama: Vladom RS, Ministarstvima i Agencijama, praktično ceo državni aparat, se pretvara u scenografiju vladavine jednog čoveka, a funkcioneri u njima sve više liče na obične fikuse, a pojedini, naročito povlašćeni, na buldoge čuvare takvog poretka.
Kada u jednoj zemlji dođe do takvog stanja, nema svetije dužnosti za sve građane, nego da ustanu i bore se svim mogućim sredstvima protiv toga. To je za mene okupacija iznutra.
Koja je to drskost i bahatost da se jedan cisto komercijalni projekat grada Beograda proglasi kao nacionalni i da se onda na osnovu toga sklapa medjudrzavni ugovor u kojem je s jedne strane garant drzava a s druge strane seikova privatna firma . Ako je nesto medjudrzavno to znaci da potpisnici moraju biti vlade dve ili vise drzava sto u ovom ugovoru nije slucaj. Zasto bi svi gradjani Srbije finansirali jedan projekat od lokalnog znacaja od koga mogu imati samo stetu . Idejni tvorac i glavni Vucicev savetnik u ovom projektu je isti onaj koji je dok je bio ministar finansija i privrede od drzavnih para izgradio hotel i skijaliste na Staroj planini u vrednosti vecoj od 30 miliona evra pa sad zvrji poluprazan i samo stvara gubitke dok se clanovi njegove propale partije i rukovodstvo Skijalista Srbije baskare po hotelima uz enormne plate a sve na grbaci radnika i penzionera koje ubedjuju da moraju da im dalje skidaju od plate i penzija jer u budzetu nema para.