Prenosimo vam gostovanje advokata Vladimira Gajića u prošlogodišnjem Presingu Jugoslava Ćosića povodom projekta “Beograd na vodi”.
Gosti Pressinga advokat Vladimir Gajić i profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union Momčilo Grubač saglasni su da je međudržavni ugovor koji je Vlada Srbije potpisala sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima neustavan i da je njime potpuno suspendovan pravni poredak Srbije.
Advokat Vladimir Gajić kaže da je međudržavni ugovor krovni dokument, da je on suštinski neustavan, ali i da je pravni poredak Srbije potpuno suspendovan na osnovu jedne tačke sporazuma.
“Ova odredba je u suprotnosti sa jednim članom Ustava, ne postoji nikakav sporazum koji Srbija može da potpiše, a da je suprotan Ustavu, ovo nije međunarodni sporazum, već ugovor za biznis”, smatra on.
Gajić kaže da se radi o sporazumima u kojima je jedna strana uvek slabija, a, kako ističe, “to je uglavnom Srbija”.
“To su ugovori koji imaju političku pozadinu, interesi Srbije stavljeni su u drugi plan. Nema govora o javnom interesu”.
On smatra da ovakva investicija, odnosno javno-privatno partnerstvo, nije moglo da se zaključi bez tendera.
“Ne samo to, i mogućnost davanja zemljišta bez naknade je bila moguća samo kada je predmet ugovora proizvodna delatnost, ali to ovde nije slučaj. Ovde se krade po zakonu. Politička elita donosi zakon, tek kasnije vidite koja je poenta zakona. Tek posle vidite da je nekoliko zakona suspendovano i onda se stranom partneru da zakup na 99 godina, da se izvrši konverzija”, rekao je Grajić u Pressingu.
On kaže da argument da će Srbija dobiti 32 odsto vlasništvanije u skladu sa istinom, već samo propaganda.
“Država postaje vlasnik vazduha”.
“Na osnovu ugovora, arapski partner koji je i većinski vlasnik ima pravo da svaki izgrađeni objekat, kada pribavi upoterbnu dozvolu da uknjiži i traži konverziju bez naknade. Samo na osnovu ugovora investitor ima pravo da unutar jedne parcele, opsega oko svakog objekta, nema nikakvog ograničenja koliko će pripasti toj zgradi, ima pravo da koristi beneficije i da prodaje taj zakup, ustupajući delove parcele zakupcima”, navodi Gajić.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union Momčilo Grubač kaže da iz međudržavnog ugovora između Vlade Srbije i UAE proističu mnogi ugovori. Kako kaže, Vlada se na taj način obezbedila da će završiti posao koji je naumila, bez obzira da li je to u skladu sa ustavom i zakonima Srbije.
“Vlada se poslužila nekom vrstom doskočice, nije imala pravni osnov za zasključenje tog ugovora, jer je tako suspendovan zakonski poredak Srbije, suspendovane su ustavne odredbe koje govore o slobodnom tržištu, konkurenciji, raspisivanju tendera. Taj međudržavni ugovor je suspendovao mnoge važeće zakone”, istakao je profesor Grubač.
On kaže da iako u Ustavu postoji odredba koja kaže da su međudržavni ugovori odmah iza Ustava, a ispred zakona, ne može se tako neodgovorno postupati.
“Onaj koji ih zaključuje mora da bude svestan odgovornosti i da poštuje važeće zakone. Ovako je pun nezakonitosti i protivustavnosti”, kaže on.
Grubač navodi da je pravni lek u obraćanju Ustavnom sudu, ali da treba dočekati njegovu odluku.
Gajić je naveo i da će srpske firme i radnici dobiti posao samo ako to bude želja partnera, jer nema nikakve obaveze arapske strane.
Što se tiče garanta ugovora, kako navodi, stoji ime firme, a istovremeno i ime šeika, “tako da deluje kao da on lično garantuje za izvršenje obaveze”.
“Ovde on garantuje svojim imenom, zna se šta je bankarska garancija kod ovakvih ugovora. Privatni interesi su normalni, radi se o ugovoru s kompanijom koja hoće da izvuče što više”.
Gajić navodi da ovakvim ugovorom Srbija kupuje nadu da će nešto da dobije i da su arapski partneri za sebe sklopili izvanredan posao, ali i dodaje da su im već propali projekti u Indiji, Pakistanu, Kazahstanu.
Što se tiče samog projekta, advokat očekuje da će biti napravljena jedna od dve kule,šoping mol i parking.
“Srbija ne može da ispituje dokle je investitor stigao sa obavezama. Može, ali tek za 20 godina. Oni ne moraju rupu da iskopaju, Srbija im ne može ništa”.
On tvrdi da bi odgovorna vlast raspisala tender i pokušala da dođe do ozbiljnog investitora i novca.
“Ovde nije došlo do toga, kršio se Ustav, prilagođavali su se zakoni”, kaže on.
Kako je istakao nije video nijednog urbanistu, arhitektu ili pravnika da je pohvalio ovaj projekat.
“Trenutno Srbija ima samo troškove, potreban je ogorman novac da se uradi infrastruktura, a to je obaveza Srbije da komunalno opremi ovu lokaciju koja nema ništa”.
Kaže da je arapski investitor dobio eksteritorijalnost u sred Beograda.
“Suspendovan je pravni poredak Srbije na 20 godina na tom delu zemljišta, oni 20 godina mogu ništa da ne izgrade”.Objasnio je da javni tužilac može da ospori ugovor posle istrage, i da može da se raspravlja o ništavosti. Pored toga i Ustavni sud može da kaže da je ugovor neustavan.
“Arapski investitor je zaštićen, oni mogu na arbitraži da obore odluku”, rekao je Gajić.
Gajicu opet nisi procitao ugovor. Ne moze da se kritikuje ako ne procitias ugovor.
Gradjevinska operativa srecna, bice puno posla. Trebace nam vise zatvora, uskoro.
Zasto niko ne pominje najvecu dzamiju na balkanu koja treba da bude centralni objekat?
Pericu, ne bi bilo lose da obrazlozis svoj komentar. Takav kakav je, tvoj kometar nije nista bolji od botovskog minusa.
Ja nisam procitao ugovor vezan za projekat Beograd na vodi. Ali kao dipl. gradjeviski inzenjer sa blizu 30 godina staza (poslednjih 24 u Nemackoj), mogu veoma dobro da razumem argumente koje je g. Gajic izneo u vezi problematicnih/protivzakonitih delova ugovora, od kojih je poneke i citirao.
Primedbe g. Grubaca u vezi lex specialis-a su takodje jasne. Ako uz sve to imam u vidu proteste velikog broja gradjana i brojne primedbe koje na projekat stizu od struke – urbanista i arhitekata – ne preostaje mi nista drugo nego da pomislim kako je jedan uzak krug ljudi blizu vrha vlasti namerio da se utali u raspolaganju ekskluzivnim nektretninama koje po projektu treba da se izgrade. Lex specialis je jasan pokazatelj da o sirem ili opstem drustvenom znacaju ovog projekta ne moze biti govora.
Naravno da sam svestan da ce, bilo sta da se u okviru projekta Beograd na vodi izgradi, to izgledati lepse nego ono sto u tom delu grada sada postoji. Medjutim, to jos ne znaci da se u Srbiji, sa sve urusenim zdravstvom, zapustenim obazovnim sistemom, nacisto propalom zeljeznicom, ocajnim putevima, beznadezno oronulom vodoprivredom, osiromasenom poljoprivredom i dotrajalom infrastrukturom u vecini gradova, bas mora poceti od Beograda na vodi, pa jos uz bahato krsenje ustavnih i zakonskih odredbi.
Bravo G-.dine Gajiću. Vi ste stručan i vrlo hrabar čovek. Eksplicitan, eklatantan, do srži ogoljen i pre svega bolan dokaz urušavanja pravnog poretka zemlje. Nije samo u pitanju brutalno potčinjavanje sudske vlasti izvršnoj, već njeno beskrupulozno i bezobzirno urušavanje u cilju uspostavljanja autokratske vladavine jednog čoveka.
To isto se radi i u Skupštini Republike Srbije. Vrhovni zakonodavni organ, koji po Ustavu jedini i ima ovlašćenja kontrole Izvršne vlasti, brutalno se potčinjava kontroli te iste Izvršne vlasti. I sama Izvršna vlast, sa svim svojim institucijama: Vladom RS, Ministarstvima i Agencijama, praktično ceo državni aparat, se pretvara u scenografiju vladavine jednog čoveka, a funkcioneri u njima sve više liče na obične fikuse, a pojedini, naročito povlašćeni, na buldoge čuvare takvog poretka.
Kada u jednoj zemlji dođe do takvog stanja, nema svetije dužnosti za sve građane, nego da ustanu i bore se svim mogućim sredstvima protiv toga. To je za mene okupacija iznutra.
Koja je to drskost i bahatost da se jedan cisto komercijalni projekat grada Beograda proglasi kao nacionalni i da se onda na osnovu toga sklapa medjudrzavni ugovor u kojem je s jedne strane garant drzava a s druge strane seikova privatna firma . Ako je nesto medjudrzavno to znaci da potpisnici moraju biti vlade dve ili vise drzava sto u ovom ugovoru nije slucaj. Zasto bi svi gradjani Srbije finansirali jedan projekat od lokalnog znacaja od koga mogu imati samo stetu . Idejni tvorac i glavni Vucicev savetnik u ovom projektu je isti onaj koji je dok je bio ministar finansija i privrede od drzavnih para izgradio hotel i skijaliste na Staroj planini u vrednosti vecoj od 30 miliona evra pa sad zvrji poluprazan i samo stvara gubitke dok se clanovi njegove propale partije i rukovodstvo Skijalista Srbije baskare po hotelima uz enormne plate a sve na grbaci radnika i penzionera koje ubedjuju da moraju da im dalje skidaju od plate i penzija jer u budzetu nema para.