Saša Radulović: Deficit smanjen jer je Vlada uzela novac iz džepova građana

Transkript govora Saše Radulovića na Odboru za finansije (04.12.2017.g)

Prvo moram da ukažem na povredu poslovnika. Po članu 172 pretres predloga budžeta na sednici Narodne skupštine može da počne najranije 15 dana od dana prijema predloga budžeta u Narodnu skupštinu. Ako se nešto predlaže po hitnom postupku, mora da postoji neki razlog za to. Ovde tog razloga nema. Vlada kasni sa predlogom budžeta mesec dana, prekršila je Zakon o budžetskom sistemu, pošto je do 1. novembra morala da uputi zakon Skupštini. Ovo je praksa koja se nastavila od prethodnih vlada. Ne bismo smeli to da tolerišemo, jer ako ne poštujemo pravila i ako Vlada ne poštuje pravila, kako očekivati od građana da ih poštuju?

Član 72, stav 2 Poslovnika kaže da se saziv sednica dostavlja u pisanom obliku članovima odbora 3 dana pre održavanja sednice. Mi to obaveštenje nismo dobili. Dobio sam SMS juče u 16.04 za ovu sednicu odbora. Da podsetim da je budžet stigao u Skupštinu naveče, u petak, da se sednica odbora zakazuje u subotu i da danas (nedelja) imao sednicu u 10 sati, a sednicu skupštine u 15 sati.

Zakon o budžetu je najvažniji zakon u toku godine i najvažnija stvar o kojoj bi trebalo da diskutujemo jer utiče na sve sfere društva, na sve segmente države i sve građane. Krajnje je neozbiljno da na ovakav način ulazimo u važnu raspravu o važnom dokumentu, da se radi celu noć ne bi li smo pripremili amandmane. Sednica je zakazana za danas u 15 sati sa samo jednim ciljem da se spreči da opozicija može da dostavi kvalitetne amandmane, jer za to jednostavno nema vremena.Kad broj stranica podelite sa brojem minuta nema vremena da se svaka stranica ljudski pročita, a kamoli da se uradi analiza i podnesu kvalitetni amandmani.

U samom zakonu o budžetu ne slažu se brojevi. Insistirali smo da dobijemo tabelu u Exelu da bismo mogli to da proverimo, jer se brojvi u članu 1 i u članu 8 ne slažu. Kad saberete po ekonomskim klasifikacijama u članu 8, dobijete drugačije brojeve od onih u članu 1. U pitanju je krajnji javašluk koji ne bismo smeli da tolerišemo. Zakon bismo morali da vratimo Vladi na ponovno sabiranje da bismo mogli na odboru da diskutujemo o tome. I, naravno, u zakonskom roku od 15 dana koji je predviđen.

Ovo je neprihvatljivo i zbog ovakvih stvari vladajuća većina će izgubiti na izborima. Mi ovakve stvari nikada nećemo raditi, a pobedićemo na izborima.

“Korisno” kašnjenje budžeta!

Ukoliko postoje tajni podaci u predlogu budžeta bi trebalo da stoji po kojim tačkama Vlada nije mogla da objavi strukturu, i da se tačno navede razlika, a ne da nam se dogodi da kad sabiramo brojeve po pojedinačnim tačkama u članu 8 imamo neslaganja sa članom 1. Jer ako navedete da je razlika za stavku 411 2,5 milijardi dinara, ako je razlika za ekonomsku klasifikaciju 412 oko 600 miliona, ako je razlika za 1,2 rashodi za korišćenje roba i usluga oko 900 miliona, trebalo bi to da stoji u budžetu i da kažete ne možemo da damo strukturu ovoga jer nas taj i taj zakon sprečava. Ovo je primedba samo na kvalitet dokumenta.

Struktura troškova po ministarstvima bi trebalo da bude deo budžeta. Što se tiče probijanja rokova ne slažem se sa ministrom koji kaže da nam je “to korisno”. Zamislite kad bi građani Srbije rekli da je korisno za njih da kasne sa otplatom rate ili da kasne sa plaćanjem kredita ili računa za struju. ta argumentacija im ne bi uspela jer bi im izvršitelji kucali na vrata i plenili imovinu ili skidali sa njihovih računa. Imamo zakon i on mora da se poštuje. Ako treba promeniti zakon i ako postoje razlozi da ovaj tvrdi rok 1. novembar nije dobar, onda treba promeniti Zakon o budžetskom sistemu i navesti neki drugi rok ili razloge koji mogu biti izuzetak od ovoga.

Odakle sad dolazi smanjenje deficita?

Prvi način je neustavno smanjenje penzija. Gde u budžetu možemo da vidimo stavku pozitivnog efekta od smanjenja penzija. Taj broj se ne vidi eksplicitno ni u samom tekstu predloženog budžeta ni u budžetu Fonda PIO. Koliko znamo iz izveštaja Fiskalnog saveta radi se o 20 milijardi dinara.

Drugi način je u prihodima naznačene 22 milijarde od privremenog smanjenja zarada u javnom sektoru.

Ova dva iznosu daju ukupno 42 milijarde što će reći da je Vlada posegnula u džepove građana, u džepove penzionera i zaposlenih u javnom sektoru, u prosveti i zdravstvu.

Treći način su jasno izražene akcize na struju koje iznose 14,9 milijardi.

Četvrti način su izvučene dobiti iz javnih preduzeća od 15,5 milijardi. Do sada smo videli da se ta javna preduzeća zadužuju kod komercijalnih banaka da bi budžetu isplatili dividende koje praktično postoje samo na papiru.

Kad sve ove brojeve saberem (smanjenje penzija, smanjenje plata u javnom sektoru, uvođenje akciza na struju i uzimanje dobiti javnih preduzeća koje u stvari nema) dolazimo do iznosa od preko 70 milijardi dinara. Da ovo nije urađeno, da nije posegnuto u džepove građana i sa prebacivanjem deficita sa bilansa države na bilans javnih preduzeća, deficit bi bio veći za 70 milijardi dinara. To je tako bilo i 2015. godine.

Pored toga, sve poreske stope su, otkako je došlo do promene vlasti 2012.g, povećane. Počev od PDV-a, sve akcize su povećane, porez na dobit, svi paušalni porezi, porez na imovinu i pomenuta akciza za struju, koja je nova. Nigde nije obračunato koliki je taj iznos, koliko je država posegnula u džepove građana i privrede po osnovu povećanja poreskih stopa. Ovo bi dodalo još par desetina milijardi. Dolazimo do toga da je Vlada Republike Srbije smanjila deficit tako što je uzela novac od građana i privrede, a sama ništa nije uradila na tome da dođe do restrukturiranja, da više nemamo ovolike gubitke i trošenje u javnom sektoru.

Da pogledamo primer smanjenja zarada u prosveti i zdravstvu. Recimo, da u nekom delu javnog sektora imate 100 zaposlenih koji su u stanju da rade posao za državu u tom segmentu. A onda stranke na vlasti, a to imamo godinama, uguraju svoje partijske kadrove na administrativna radna mesta gde ništa ne rade, dakle ne profesore ili lekare, nego partijske kadrove sa izmišljenim diplomama. I recimo da dodaju 10 takvih radnika na ovih 100. I mi sad, umesto da odstranimo te partijske kadrove sa kupljenim diplomama, Vlada bi da zaštiti svoju partokratsku poziciju i svoje nesposobne kadrove i svima smanji plate za 10 odsto. To nije uvođenje reda. To je uzimanje novca iz džepa radnika koji zaista rade svoj posao, koji su većina i zaista nam pružaju usluge, i zdravstvene i prosvetne i administraciju i sve ostalo što nam treba. Ovo se ne zove reforma. Naravno, nije posao ministra finansija da se time bavi. On na sve ovo gleda amkroekonomski i vidi da dolazi do određenih smanjenja, a kad gledamo suštinski, vidimo da privreda i građani umiru pod teretom ovakve fiskalne matematike.

Uvođenje reda

Srbiji je potrebno suštinsko ulaženje u brojeve i suštinska promena, suštinsko uvođenje reda koje se u ovom budžetu ne vidi. Deficit je smanjen na konto građana i privrede.

Vlada nema nijedno opravdanje da budžet dostavi u petak predveče i da zakaže sednicu skupštine za nedelju u 15 sati, a sednicu ovog odbora za 10 sati, kao ni za to da su sve tačke dnevnog reda spojene u jednu objedinjenu raspravu. Tako da ne možemo posebno da razgovaramo o finansijskom planu Fonda PIO ili Nacionalne službe za zapošljavanje ili izmenama zakona o budžetskom sistemu koji je sam po sebi zaslužio detaljnu raspravu.

Siguran sam da se ministar trudio da brojevi budu kako treba, ali morate da shvatite da je ovo Narodna skupština u kojoj poslanici svojim glasom treba da podrže ovaj budžet. Kolikogod ste se vi trudili mi moramo da proverimo jer smo od građana dobili odgovornost da to radimo.

Mi, recimo, u budžetu imamo neke stavke koje su 1.000 ili 2.000 dinara. Recimo, 2000 dinara pomoć za univerzitet umetnosti ili 1000 dinara za nešto drugo u prosveti. Zaista smešno izgleda da nam u budžetu stoje takve stavke.

Garancije se daju javnim preduzećima, a kasnije se prespu u budžet i predstavljaju veliku stavku koja uništava javne finansije, zbog čega kasnije i dolazi do toga da moramo da se zadužujemo i da se otima novac od penzionera i zaposlenih. Recimo, imamo predviđenu otplatu kamate po garancijama 5,6 milijardi dinara, pa za otplatu glavnice po garancijama izdatim Srbijagasu, privrednim društvima u oblasti železničkog saobraćaja, Galenici, Er Srbiji, Putevima Srbije ukupno 41,9 milijardi. Praktično sva preduzeća dobijaju neke dotacije. Zatim imamo 11 milijardi raznoraznih subvencija. Kad pogledamo spisak rashoda, kad sve saberemo: otplata kamata po garancijama 5,6 milijardi, subvencije javnim nefinansijskim preduzećima 69 milijardi, a penzionerima je uzeto 20 milijardi, subvencije privatnim preduzećima 15 milijardi i to bez ikakve transparentnosti, samo piše da će se ova aproprijacija rasporediti po aktu Vlade. Priznaćete da to nije dovoljno.

Takođe, za usluge po ugovoru, stavka 423, 23 milijarde, specijalizovane usluge 424, 29 milijardi. Ovo je sve iznad onog što je oteto penzionerima, a nema nikakve analize. Ovo bi svako ministarstvo trebalo da uradi. Mi smo od Ministarstva finansija tražili da nam dostavi pojedinačne planove svakog od ministarstva da bismo mogli suštinski da analiziramo da li su svi ti rashodi potrebni ili ne.

Imamo i ove kazne koje država plaća. To je stvarno neverovatno da je 12 milijardi dinara predviđeno za to. To je rasipanje para. Niko ovde nije protiv fiskalne konsolidacije i smanjenja deficita, ali do njega mora da se dođe tako što će država prvo uvesti red kod sebe, a onda posegnuti u džepove građana i privrede.

Glavno pitanje je šta smo drugo mogli da uradimo. Ako imamo gotovo 42 milijarde dinara koje idu na otplatu glavnice po garancijama i još 5, gotovo 6 milijardi otplate kamata po garancijama koje je država dala, to je kad se sabere više nego ono što je država uzela na plate i penzije. Kad je reč o platama, umesto da ih svima smanjimo za 10 odsto, treba partijske kadrove na administrativnim poslovima izbaciti kako bi oni koji zaista tu rade, a to su i lekari i oni koji rade na terenu u javnim preduzećima, mogli da imaju svoju platu. Ne da se povećavaju plate dok makroekonomska slika i fiskalna politika to ne dozvole. Takođe, 12 milijardi za kazne, pa 84 milijarde za razne subvencije. Država, uključujući i proširenu državu, javna preduzeća, nije uradila svoj posao, nisu se promenili i zbog toga imamo deficit. Način na koji je smanjen deficit je duboko pogrešan. Umesto da se država restrukturirala, ona je uzela više novca od građana i privrede. To nije pitanje socijalne priče i demagogije, nego pitanje šta je država mogla da uradi drugačije. Kad pogledam sve ove budžetske stavke, jasno je da ima mnogo prostora gde je država to mogla da uradi po javnim preduzećima, po agencijama, po ministarstvima, a nije uradila. Mi nemamo sistematizacije radnih mesta, nego partijsko zapošljavanje koje razara celo društvo i subvencije koje su selektivne, gde se deli novac onima koji su bliski vrhovima vlasti.