Prenosimo vam intervju akademika Dušana Teodorovića za Novi magazin.
Akademik Dušan Teodorović već godinu dana aktivno animira javnost, pre svega da reaguje na poplavu lažnih diploma i doktorata, ali i na aktivnu borbu protiv vlasti Aleksandra Vučića.
Drugi angažman će učvrstiti ulogom predsednika Senata pokreta “Dosta je bilo”. U razgovoru sa Jelkom Jovanović profesor Teodorović skenira Srbiju danas.
Akademik Dušan Tedorović postaće u januaru predsednik Senata pokreta Dosta je bilo, koji će, kako se čini, biti 115. stranka po redu u Srbiji. Profesor Teodorović ne krije osnovni cilj svog društvenog angažmana – smenjivanje Aleksandra Vučića sa vlasti, koju karakteriše kao apsolutističku. Taj cilj je, kaže, legitiman u svakom društvu koje želi da bude demokratsko, pa je prvo pitanje za profesora Teodorovića zbog čega se odlučio na novu vrstu angažmana, nestranačkog, ali vezanog uz jednu političku grupaciju?
“Poslednjih 25 godina ja sam politički angažovan kao građanin i učesnik svih protesta protiv vlasti, možda sam poslednjih godinu dana poznatiji u javnosti, ali kao pojedinac pripadam širem frontu građanskih, demokratskih snaga, čemu svakako pripadaju Pokret Dosta je bilo, Demokratska stranka, Nova stranka… Živimo u takvom trenutku da svaki pojedinac koji želi da se smeni ova vlast mora da bude angažovan. Senat pokreta DJB je nestranačka forma, tu će biti širi krug ljudi, pojavljuje se književnik Vidosav Stevanović, veliki karikaturista Koraks i takođe veliki karikaturista Dušan Petričić, ekonomista Šuković. Mislim da mogu da doprinesem borbi protiv režima Aleksandra Vučića, koji vodi zemlju u pogrešnom smeru”, kaže akademik Dušan Teodorović za Novi magazin, naglašavajući da je vlast u rukama jednog čoveka.
Pre te, kako kažete, apsolutne vlasti, problemi su taloženi godinama. Da li su samo Aleksandar Vučić i njegove dve vlade odgovorni ili je u pitanju kulminacija?
Mislim da je kulminacija, mi poslednjih 25 godina idemo u tragediju. Znate, kad je 1989. srušen Berlinski zid ja sam bio gostujući profesor na jednom američkom univerzitetu i gledao sam na televiziji rušenje zida. Moj prijatelj Belgijanac mi je tada rekao: “Dušane, možda nisi svestan, prisustvujemo istoriji, šta ćete da uradite, kako ćete da reformišete vaše postojeće društvo?” Mislim da smo tada odabrali najgori mogući smer i ovo danas je kulminacija.
Ne smemo zaboraviti da su ljudi koji danas vode ovu državu – Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić i Maja Gojković – dali izuzetno veliki doprinos urušavanju Srbije. Prema mom dubokom uverenju, trebalo je da ti ljudi budu lustrirani 2000, oni su dali svoj veliki doprinos pogibijama mladih ljudi kao ratni huškači, ekonomskom propadanju zemlje, odlasku mladih ljudi u svet, ranjenima, izbeglima. O tome treba uvek da se vodi računa i nikada nije kasno za lustraciju.
Čini se da će prvi posao koji vas čeka kao predsednika Senata DJB biti savet vezan za predsedničke izbore. Šta ćete reći ljudima iz Pokreta?
Postoji ideja koja je meni veoma bliska; ako se pogledaju najvažnije funkcije u ovoj državi, to su šef države, predsednik Vlade, koji u ovom trenutku ima apsolutnu moć, i gradonačelnik Beograda. Uz uvažavanje drugih gradova, Beograd je trećina Srbije. Ljudi okupljeni oko pokreta Dosta je bilo smatraju da građanima Srbije treba istovremeno da se ponudi paket predloga za sve tri funkcije. Za predsednika Srbije treba da se kandiduje čovek za koga se proceni da najuspešnije može da se suprotstavi Aleksandru Vučiću. Ako je to Saša Janković, neka bude Janković ili Vuk Jeremić, ili neka treća ličnost iz Pokreta, Demokratske stranke, Nove stranke, zašto da ne, ali mora da se kaže – ovo su ljudi koji će pokušati da promene Srbiju kao predsednik Vlade, šef države i gradonačelnik Beograda. To je ono u šta ja verujem, moramo da se učimo iz iskustva, opozicija se tako ponašala 2000, sa mnogo kompromisa kandidat je bio Vojislav Koštunica, koji je uspeo da pobedi Slobodana Miloševića.
Može li takvo razmišljanje da se shvati kao razmišljanje čitavog prodemokratskog bloka i može li da probudi spavače, ljude koji godinama ne izlaze na izbore?
Mislim da ta neka treća Srbija, ljudi koji ćute ili ne izlaze na izbore, ne izjašnjavaju se, drži budućnost Srbije u svojim rukama. S jedne strane, imate vlast koja vlada i kreira stanje kakvo trenutno jeste u 2016, sa druge strane imate opoziciju i pojedince kao što sam ja, koji kritikuju, i imate veliku grupu ljudi koja se ne izjašnjava, ćuti. Ako njih uspemo da probudimo, kažemo im: “Hej, ljudi, pogledajte kako živimo na kraju 2016. godine”, mislim da je to ključ za uspeh.
Hoće li biti vanrednih parlamentarnih izbora? Iz nastupa premijera u Skupštini čini se mogućim?
Biće ih ako Aleksandar Vučić proceni da mu to odgovara. On će učiniti sve da ostane na vlasti, pa ne isključujem ni to, pitam se samo kako će sići sa vlasti pošto sumnjam da će prihvatiti izborne rezultate koji mu ne odgovaraju.
Mislite li da je Pokret Dosta je bilo pravi izbor za ideje koje želite da ostvarite?
Mislim. Kad sam prihvatio funkciju predsednika Senata vođi tog Pokreta Saši Raduloviću sam rekao: “Ne smeš ništa da uradiš da se ponovo razočaram. Tokom poslednjih 25 godina imao sam nekoliko razočaranja i bilo bi užasno bolno da se ponovo razočaram”.
Očekujete li da ćete sada više biti u žiži javnosti, možda neke posledice otvorenijeg opozicionog angažmana?
Poslednjih godinu dana jesam u žiži, blatili su me na jednom sajtu, zbog bezazlenog saobraćajnog prekršaja letos je poslata policijska patrola da me privodi, ali to je rešeno. Peticija koju sam pokrenuo povodom lažnih diploma bila je blokirana na sedam sati, a kada sam sa mobilnog telefona uveče zvao redakciju Danasa da se požalim, posle minut je odblokirana. Iz toga mogu da se izvuku svakakvi zaključci, indikativno je, mada nema dokaza. Ali, da vam kažem, ja imam 65 godina i meni više ništa ne može ružno da se desi, ne bojim se bilo kakvih neprijatnosti.
Najviše energije ste potrošili da animirate ljude da se bore protiv lažnih diploma i doktorata. To vam je kao profesoru univerziteta i predsedniku Odbora SANU za visoko školstvo i posao, ali recite nam šta su dugoročne posledice i kako se boriti protiv?
Mislim da su najvažniji stubovi svakog društva obrazovanje i pravosuđe, pa dozvolite mi prvo nekoliko reči o pravosuđu: država je ubijena slučajem Savamala. Premijer ne može da shvati da se ne radi o rušenju tri barake, kako ponavlja, nego o rušenju države, pravnog poretka. Ne može da shvati da izjavama kako ne može da zauzda horde navijača i da neće da ruši divlju gradnju u Novom Pazaru takođe dalje ubija pravni poredak, ubija državu. Neshvatljiv je pritisak na sud u slučaju tužbe ministra Stefanovića protiv NIN-a.
Što se tiče obrazovanja, mi kao društvo nismo bili spremni, ni profesionalno, ni politički, ni moralno, na privatno obrazovanje. Privatno obrazovanje se u Srbiji često shvata kao nešto samo moje, sa čim može da se radi šta god ti padne na pamet, a tako ne može biti. Protiv sam toga da čovek koji od opšteg obrazovanja ima samo osnovnu školu, a sve ostalo je versko obrazovanje, vodi skupštinski odbor za obrazovanje, protivim se ideji da je novi ministar vlasnik privatne gimnazije, pogotovo što je, kako sam pročitao, premijerov sin pohađao tu školu. Ljudi koji vode obrazovanje, nauku i visoko školstvo moraju da razumeju problem naučnika i univerziteta, a čovek koji nije prošao sve stepenice na univerzitetu, i pored najbolje volje, to ne može i ne sme da bude na čelu obrazovanja. To je kao kad bi neko sa višom upravnom školom bio sudija.
Pojedini vlasnici privatnih visokoškolskih institucija koncipirali su svoju aktivnost kao lukrativni biznis u siromašnoj zemlji s nedopustivo velikim brojem nepismenih i funkcionalno nepismenih, sa samo sedam odsto ljudi sa visokim kvalifikacijama. Ta aktivnost je često delatnost ravna prodaji šećerne vodice. Vlasnici nekih institucija su se enormno obogatili, a istovremeno ima mnogo slučajeva da deca koja su završila takve škole prodaju robu po buticima, što je gubitak za državu, za roditelje, za to dete. To vam je kao kad imate tešku bolest, pa idete kod nadrilekara ili vam slepo crevo vadi neko ko nije završio hirurgiju. Mislim da je zadatak svih budućih vlada Srbije da se ozbiljno pozabave problemima prosvete, posebno visokog obrazovanja i nauke, da dovedu međunarodno priznate ljude da to vode. Ne znam kada će se to desiti, ali jednom mora.
A kakva se poruka šalje time što ljudi sa sumnjivo stečenim diplomama i doktoratima obavljaju visoke funkcije?
Strašna, poražavajuća! Časni, pošteni naučnici na državnim univerzitetima i u naučnim institutima branioci su istine i znanja, ali to što se dešava sa fabrikovanim diplomama je primamljivo za mlade ljude; ako mogu šef države, gradonačelnik, ministri i direktori javnih preduzeća bez muke i truda da steknu diplome, zašto ne bi i oni? Tako se promoviše lažna kultura koja je u istoj ravni s tabloidima i rijaliti programima, koji su rak-rana srpskog društva danas. I nije samo reč o plagijatima, neki nisu plagijati, ali kad uzmete te radove da čitate shvatite koliko je to trivijalno i daleko od istinske nauke.
Zbog čega ti ljudi, koji svakako nisu lišeni sposobnosti, idu prečicom do diploma i šta će im doktorati ako neće da se bave naukom već politikom i državnim poslom?
Jedan deo stiče te diplome vođen pragmatičnim idejama da bi mogli da budu direktori javnih preduzeća, što je direktna korist, a ovo drugo vidim kao opsenjivanje prostote. Valjda sami sebi lepše izgledaju kad imaju titulu. To je najbolje pre osam decenija opisao Nušić u komediji DR, treba čitati njegovog Životu Cvijovića, pa shvatiti šta to ovi ljudi rade i zašto veruju da će ih pravi profesori, naučnici, prihvatiti kao kolege?
Kako to korespondira s porukom koju često šalje premijer da se mi ne trudimo dovoljno, ne radimo, a mora da se radi 24 sata dnevno, kao što on to čini.
Mnogo toga što kaže premijer je licemerno. Premijer Vučić nikada nije stvarno radio u životu. Ja imam moralno pravo da to kažem kao inženjer koji je radio na inženjerskim poslovima, profesor na univerzitetu, mentor, kao čovek koji je napisao i piše knjige koje se koriste u čitavom svetu. Sadašnji premijer se sa dvadesetak godina uhvatio politike i četvrt veka pokušava da “usreći” građane Srbije. Prvo ratnohuškačkim pričama, pričama o Karlobagu i Virovitici i skidanjem table sa imenom Zorana Đinđića, a danas idolopokloničkim evropejstvom i akcijom za podizanje spomenika Đinđiću. Dakle, sve što premijer kaže a priori ne shvatam ozbiljno i, ponavljam, da je 2000. bilo lustracije danas o Vučiću ne bismo razgovarali.
Možemo li da se dotaknemo vaše struke, saobraćaja? Najavljuju se opsežni radovi od Slavije do Vračara i Kalemegdana. Hoće li to poboljšati saobraćaj u Beogradu?
Nemam ništa protiv fontane, ali to je šlag, jagodica na torti. Pre fontane treba napraviti nekoliko ozbiljnih saobraćajnih studija, uz angažovanje vodećih međunarodnih eksperata. Beograd ima velike saobraćajne probleme, ali oni ne mogu da se rešavaju izolovano: ako na jednom mestu u saobraćajnoj mreži nešto pogrešno uradite posledice se javljaju deset kilometara dalje. Reč je o složenim fenomenima raspodele saobraćajnih tokova po mreži ili čuvenom Brasovom paradoksu, kada uprkos izgradnji nove saobraćajne infrastrukture povećate prosečno vreme putovanja po jednom vozilu. Ne mogu nedovoljno kompetentni ljudi da donose krucijalne investicione odluke. Recimo, napravili smo dva mosta. Zašto? Da bismo poboljšali odvijanje saobraćaja. U redu. Znamo li rezultate? Koliko je bilo prosečno vreme putovanja na mreži pre izgradnje mostova, a koliko je sada? Svi su diskutovali o tome koliko košta pilon na Mostu na Adi, a niko nije pričao o tome da li je to najbolja lokacija…
Da li je?
Ne mogu da vam odgovorim, nemam na raspolaganju nijedan podatak niti urađene studije i analize, a ne želim da dajem paušalnu ocenu. Ključno pitanje je jesmo li se ulaganjem u saobraćajnu infrastrukturu približili globalnom cilju da ukupno vreme putovanja svih učesnika u saobraćaju bude minimalno. Na ovako ozbiljnim problemima u svetu rade najbolji međunarodni stručnjaci, Beograd i Srbija to ne mogu sami.
Metro?
Svakako, mnogo bi doprineo smanjivanju nivoa saobraćajnih zagušenja. Moramo da razmišljamo o delimičnom rešavanju problema saobraćajnih zagušenja koristeći i pozitivna iskustva Londona, Stokholma, Singapura i drugih gradova. Ne znam da li znate, ali tamo ljudi koji privatnim automobilom hoće u centar plaćaju određenu taksu i iz tog se novca razvija javni gradski prevoz.
Izvor:Novi magazin
Autor: J. Jovanović
Nece nas Sasa razocarati, bori se jako protiv neravnopavnog neprijatelja, koji ima svu vlast, i sve dugre resurse, armiju beskicmenjaka koji ce hiljadu puta iznositi lazi i klevete protiv Sase, Skoro svi mediji su podredjeni SNS-u O botovima koji su placeni da velicaju AV, da ga prikazuju ,,uspesnim i voljenim,, da ne pricamo. Budite uvereni da im DOLAZI KRAJ, mrze jedni druge, a na kraju ce clanstvo bezati masovno u druge stranke, trazeci NOVO UHLEBLJENJE.
Samo da ih mi ne primimo. Ne bih voleo da se ponove sramote poput Nade ili Danijele Kostić.
Ko se seca koliko je je bilo clanova DSS kada je Kostunica postao predsednik vlade? A na sta je spao DSS nakon njegovog odlaska sa politicke scene? Tek danas?E, sve to ceka SNS! Ko nije spreman da podrzi neku organizaciju ili partiju iz ubedjenja,nema sta da trazi u istoj.
@Misko:Svima koji se plaše da će ih Saša razočarati bih posavetovala da se uvek prisete onog ćupa zlata u
ministarstvu privrede koji je ostavio jer nije hteo da uprlja ruke.
Po tome se on razlikuje od ostalih na političkoj sceni Srbije,
koji ili nisu bili u mogućnosti da iz ćupa zahvate, ili su iz njega već debelo zahvatili i i dalje to rade
Vučić tvrdi kako je on Mesija koji je spasio Srbiju bankrota, kako ga narod voli i kako je srećan da pomaže “svoju” (tj njegovu) Srbiju odričići se plata i penzija. Tvrdi (i probi nam uši) kako beležimo rast od 3% a vizionarski vidi rast u 2017 od >4%. Tvrdi i da nemamo deficit.
Sa druge strane Radulović pokazuje slikom a i dokazuje argumentima da lutkar ili Pinokio laže.
Dakle neko od njih dvojice ne govori istinu. Ko? Evo vesti:
“Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obavestilo je Univerzitet u Novom Sadu (UNS) da u budžetu trenutno nema dovoljno sredstava kao bi se zaposlenima na fakultetima isplatile zarade za novembar.” i dalje “”Univerzitet u Novom Sadu obaveštava fakultete u svom sastavu da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ne raspolaže u ovom trenutku u svom budžetu sa dovoljno raspoloživih sredstava na poziciji zarada zaposlenih za mesec novembar 2016. godine, usled čega fakulteti Univerziteta u Novom Sadu NEĆE DOBITI SREDSTVA za ovu namenu dinamikom koja je uobičajena”, navodi se u dokumentu.”
Dakle Biće da Pinokio laže. Ako sa tim njegovim imaginarnim suficitom i rastom i svim pohvalama MMF i EU država Srbija ima problem da plati profesore jednog Univerziteta (a mislim da i ostali imaju problem) onda to nije dobar znak i ne možemo govoriti o bilo kakvoj stabilizaciji i konsolidaciji budžeta.
Radulović je u pravu i ja verujem da je i gore nego što i Radulović misli.
Ponavljam NAPREDNJAČKA DRŽAVA SRBIJA ima problem da isplati plate koje su inače obuhvaćene budžetom za 2016 (ne 2017).
Zahtevajte od Vucica da zatrazi pomoc od SAD, Nemacke, Svedske, Norveske itd. za isplacivanje troskova oko dobijanja visoko obrazovnog kadra Srbije, jer, ionako, ti ljudi, posle zavrsenih studija idu u te zemlje da se nastane, zive i rade, i usavrsavaju svoje naucne talente.
Ako nemamo mogucnosti da ih skolujemo, neka oni idu tamo, odmah nakon zavrsenih srednjih studija, bar nas nece dodatno opterecivati njihovo visokostrucno obrazovanje, koje nama nije ni potrebno.
Nije logicno da Zapadu serviramo besplatne visokoobrazovane i strucne kadrove, – bar im to nismo ni duzni.To “curenje mozgova” je bio predmet diskusija i u francuskoj Skupstini, posto je ustanovljeno, da, zbog preteranih birokratskih procedura, mladi i strucni preduzetnici idu u London, gde registruju svoje preduzece za jedan sat, dok u Francuskoj, za to je bilo potrebno oko tri meseci.Odmah nakon te diskusije, procedura je pojednostavljena, ali i dalje ostaje komplikovana.U toj drzavi se godisnje otvori milion novih firmi, dok se isto toliko i ugasi.
Vuk Jeremic za kandidata za predsednika Srbije svih opozicionih stranaka!Mozda mnogima nije po ukusu(Zoran Zivkovic npr.)ali jaci kandidat ne postoji!On jedini moze da dobije glasove druge strane!Sasa Jankovic bi bio idealan ministar policije npr kada padne ova vlast!Jovo Bakic ministar vojni….gospodja Milenovic pravosudja…akademik Teodorovic ministar prosvete…profesor Miodrag Zec ministar privrede…premijer Sasa Radulovic!Gradonacelnik Bgd moze da bude onda ko hoce…i da vidim kakva bi bila Srbija kroz 4 godine!Gde bi se promenio izborni zakon…gde bi se glasalo za imena a jednim delom za stranke…gde bi se Srbija decentralizovala da Bgd ne bude SVE!Gde bi se SNS,SPS,Radikali poslali u istoriju…a mesta u politickom zivotu Srbije zauzeli novi i mladji ljudi,kojima sigurno prvo ne bi bila opcija mrznje i svadje sa Hrvatskom,Kosovom,Bosnom!Trebaju se jasno odrediti granice ove zemlje a da ne budemo ucveljeni i da ne zivimo u iluziji da imamo ono sto odavno nemamo!Srba ima sirom sveta…bogu hvala u dijaspori mnogo,u Bosni i Crnoj Gori najvise a i na Kosovu!Tako da je Srbija nama Velika onoliko koliko je svi volimo!Ziveli!
Jovo Bakić je levičar.
To su ti oni zanesenjaci koji hoće nekoga abnormalno visokim porezima da kazne zato što je bogat, a da socijalu učine udobnijom od zaposlenosti.
Akademik, Dusko Kovacevic je nedavno rekao ovo:
“Trebamo da raspisemo konkurs, da nadjemo jednog uljudnog okupatora, da nas dovede u red”.
Ja se sa njime slazem, to bi bila prava opcija.
I za ovaj narod, kako se, obicno i cesto kaze, treba dobra motka.Znaci, demokratija je za one, druge, kulturne i pametne ljude.
I treba glasati za pametan, realisticki program, a ne za neko ime, koji je samo dobar po provokacijama i neprestanim kritikama vlasti.A vec je isti bio u Vladi, pa izbacen ili izasao, zbog nekih, – nama nepoznatih, razloga.
Drzava je u posebno izuzetnim uslovima za opstanak, znaci, krajnje je vreme da se sve partije udruze, sa narodom, i da se naprave planovi za obnovu zemlje, ucrtaju pravci i reforme, (kao Nemacka odmah posle II sv.Rata), pa kada se osnazimo, onda da pricamo o demokratiji, o modama u drugim zemljama, banalnim stvarima.
Ljudi nam rovare po kontejnerima, nemaju minimun za zivot, odrzavanje zdravlja ili lecenje, dok nam inteligencija odlazi u svet.
Mi trenutno zivimo na pretposlednjim lestvicama u svetu (osmo mesto po siromastvu) dok lopovske organizacije i dalje nastavljaju svoja delovanja.
Na pitanje, “sta je ostalo od Titove Jugoslavije” , procitao sam jedan odgovor:
“…to je ono, sto vec 30 godina trosimo, upropascujemo, prodajemo i krademo…!”
Vrlo mi je drago da se uvazeni profesor i castan covek koga se secam jos iz Antinog doba na saobracajnom faxu ukljucio i reorganizaciju drustva, zelim mu puno uspeha u buducem angazmanu jer nam predstoji mracna, neizvesna i nepredvidljiva buducnost koja je i kroz istoriju, na ovim prostorima cinila tragedije, bombardovanja i druga stradanja zbog bipolarnog sveta.
Dobar je Dusan Teodorovic treba biti ministar prosvete.
Citiram: Uz uvažavanje drugih gradova, Beograd je trećina Srbije.
To je upravo gorući i rastući problem Srbije. Mi u drugim gradovima jednostavno se gasimo i stanovništvo se seli u Beograd. Sa jedne strane to će da dovede do depopulacije ostatka zemlje, a sa druge do prenaseljenosti u Beogradu. Ukoliko se hitno ne uradi nešto po tom pitanju, za 10-20 godina država će demografski da implodira: u Beogradu će živeti polovina stanovnika, a njegova površina će biti nekoliko desetina puta manja od površine cele zemlje. To niti će funkcionisati za Beograd, koji je i sada prenaseljen, niti za ostatak države.
Teodorović je morao da kaže šta misli o tome kako da se omogući ravnomeran razvoj cele zemlje i kako misli da bi ovaj problem trebalo rešiti. Sklon sam da glasam za DJB, ali moram da vidim konkretan plan koji brine o nebeogradskim mestima i pridaje im važnost da bih mirne savesti mogao da vam dam glas. Tako razmišlja dosta nas u unutrašnjosti.
Problem obrazovanja u Srbiji nisu samo privatni fakulteti, već i državni, na kojima postoje čitavi klanovi profesora koji su katedre pretvorili u privatnu svojinu. Udžbenici se ne pišu, mnogi programi su zastareli, a neretko su udžbenici puni gramatičkih grešaka tako da se jedva čitaju. A arogancija takozvanih profesora nikad veća. Dušan Teodorović treba da se pozabav time, a ne da stiče jeftine političke poene napadajući Zukorlića. Čik neka se dotakne svojih kolega.
Pozvati Sandu Raskovic Ivic da se pridruzi , svedoci smo kako je DSS unistena zbog dosledne politike na Kosovu i otporu A.V.
Koncept stranke sa Senatom u koji dolaze ljudi sa integritetom, životno i profesionalno ostvareni, obećava nastavak dosadašnjeg kursa. Preporod društva i “reanimacija” demokratije sa građaninom u središtu ima šansu ako meta ostane sistem a metod zadovoljavanje interesa većine običnih ljudi . Pokret je pokazao kako se to uspešno radi ali do kritične podrške ima da se trči i krči zarasla staza prepuna bodljikavog i žilavog rastinja negovanog decenijama unazad.
Jovan je dobro primetio klanovi profesora su glavni problem po meni u visokom obrazovanju. Oni suu gospodari zivota i smrti.
Taj problem se mora pod hitno resiti.
Vreme je da Srbija dobijeTim eksperata,koji će stati iza određenih Programa i dosledno ih sprovoditi sve do ozdravljenja društva.Politika i stranke trebaju poštovati stručnost,voditi računa o stvaranju povoljnog ambijenta i rokova ostvarenja postavljenih ciljeva.
Akademik dobro zna da probleme u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju nisu napravili privatni fakulteti jer su mnogi državni fakulteti i instituti privatizovani od dekana, direktora i njihove familije. Državni su, ali u suštini privatni. Ako nemaju familiju, imaju četu asistenata i profesora koji bi rado odstranili svakog drugačijeg od njih, pogotovo onog koji je doktorirao na nekom privatnom fakultetu. Za opštu javnost je preporuka da makar malo čita doktorske disertacije pa da vidi na kakvim se glupostima doktorira ovde u poslednjih 30 godina. To je najveći problem, Pišu se neki rdovi koji ne rešavaju probleme oko kojih se vrte. Te teme se odobravaju na uglednim katedrama (dok jedni drugima podmeću nogu na svakom koraku) i oni namerno prave “sterilne” naučnike koji ne mogu svoje znanje da oplode, jer su im teme od malog značaja. Posebno ovi bolonjski doktorati. Tako akademska gospoda brine o podmlatku. Tu nema govora o društvenoj odgovornosti i nekom interesu. U taj krug se ne ulazi samo poštenim i predanim radom, kako akademik ovde predstavlja, i sa tim brojem godina koliko ima pravo bi čudo bilo da on za to tek sada sazna. Akademik je zapravo jedan od radikalnijih predstavnika koji glumi gospodina koji radi za “dobrobit naše dece”. Ni njemu ni Raduloviću ne verujem 2%.
@ Tanja: – Ne budimo naivni, u politici se nauci kako da se jednom rukom daje, i da se drugom rukom uzima.
To, sa “cupom” ne beznacajno, da bi se sudilo o ljudskom integriteu, u celosti, njegovoj cestitosti,itd. I americki sef mafije, Al Kapone je pljackao americku drzavu, dok je, u svojoj rodnoj Italiji, placao izgradnju puteva, elektrifikaciju i ko zna cega jos.Ti ljudi, u Italiji su ga voleli, i on je za njih bio dobrocinitelj, humanista….
I nas Premijer je skoro uzimao penzionerima, a sada, doduse mnogo manje, im vracao.Ostali deo ce im vratiti pred izbornu kampanju, da bi osigurao glasove.Inace, jedan deo ce se upotrebiti za troskove kampanje, sto, – ako se ispostavi da je tacno, – nije legalno, ni u jednoj drzavi u svetu.
Mi nemamo postene niti realno obrazovane politicare, do sada su se svi izredjali, da bismo konstantovali da je “DS” pokrao i izneo iz zemlje nekih 50 Milijardi eura, za deset godina vladavine.Ti politicari znaju samo da “preletavaju” iz jedne partije u drugu, sto dodatno potvrdjuje da ne slede svoje partijske programe i ideje, vec svoje licne politicke ambicije i ciljeve.To se zove lopovsko udruzenje, ono posluje po mafijaskim sistemima i svakom godinom ucvrscuje svoje pozicije.
Ja sam glasao Vucica, jer je pre pet godina obecavao da ce se boriti protiv lopovluka, korupcije i svega sto je lose po drzavu.Video sam, dovoljno, pa vise moj glas nece dobiti.To su videli jos i mnogi sugradjani, koji su cak i u partiji SNS, ali razocarani….
Da li Vi uopšte znate koliko je 50 milijardi evra? Da li je moguće da nasedate na bezočne laži AV i njegovih satrapa iako ste se kao opametili? Demokratska stranka je bila na vlasti 2001-2003 i 2008-2012, dakle šest godina. Celokupni prihodi države ove godine iznose oko 8 milijardi evra, a početkom veka su bili nekoliko puta manji. Pa, kako, majku mu, pokradoše duplo više novca nego što što je ukupni prihod države? A, usput, ako je tačno da su krali, zašto nisu osuđeni? AV gura već petu godinu apsolutne vlasti, ili su demokrate nevine ili AV besramno laže.
Samo da nam eksperti ne budu kao gospodin Dinkic koji se usavrsio u plhjackanju Srbije da o tome bez problema moze napisati doktorat ali pravi. I na njegovim radovima se sada usavrsavaju ovi slabiji strucnjaci. Jedva cekam da nam svane ali ovde je uporno mrak, tacak svetlosti sa Djindjicem i opet mrkli mrak…..
Država Srbija, kao pravna država, postoji jedino kad to odgovara Vučiću, da je na njemu svojstven način “upotrebi” za obračun sa neistomišljenicima. Opet, kad mu odgovara, država će progledati kroz prste na očigledne kriminalne radnje pojedinaca i same države i njenih činovnika. A zašto ? Zato što mu se može, i što mu niko ništa ne može, bar za sada. Pokret DJB ima sve veću podršku u javnosti, i jedina je nada da može nešto promeniti na sledećim izborima.
Oni koji su već bili na vlasti pa tu poziciju nisu iskoristili da naprave neki boljitak za naciju, ne mogu da se nadaju većini na predstojećim izborima. Srbiji su potrebni novi ljudi, koji nisu iskompromitovani.Svi su poznati već proigrali poverenje naroda.