Спољну политику формирамо тако што следимо интересе грађана Србије. Наш интерес је да нам слобода буде осигурана од било ког напада споља, да можемо слободно да тргујемо са земљама које су нам кључни трговински партнери, да имамо што шири приступ финансирању, да можемо да користимо све предности слободе кретања људи, робе, капитала, информација и знања. Другим речима, спољна политика треба да нам омогући да живимо у слободи, да искористимо на најбољи начин све расположиве ресурсе нашег друштва, односно да стекнемо нове ресурсе. Ако то остваримо, живот у уређеној Србији ће бити срећан и берићетан.
Много људи није разумело или није хтело да разуме став Доста је било о проблематичности постојећег процеса приступања Србије Европској унији. Зато је потребно дати појашњења.
Покрет Доста је било описује жељено стање Србије, као земље која институционално, а онда и последично у погледу благостања личи на земље попут Данске, Шведске, Немачке, Холандије или Канаде и Аустралије, ако гледамо изван Европске уније. Наш циљ је да наша земља преузме све најбоље праксе таквих земаља. Ми немамо дилему да је 90% наше трговине са земљама Европске уније, да из ње долази већина инвестиција, да су наши грађани који су побегли од бесмисла у великој мери нашли нови или привремени дом у Европској унији.
Ми такође не желимо да наше институције личе на руске, кинеске или турске. Не зато што не поштујемо те земље, него зато што оне немају слободу, демократију, стандард и сигурност за своје грађане у мери која би у била суштински боља од оне у Србији. Чак и ако негде има импресивног економског напретка, као у Кини, на пример, готово је никаква шанса да би наши људи желели да живе у земљи са кинеским правилима, све под претпоставком да као мала земља можемо копирати искуства 200 пута веће земље.
Ми немамо икакве дилеме где културолошки припадамо. Српски идентитет је део европског, заснован је на вредностима које вековима делимо са другим европским народима. Такође, свесни смо данашње европске мапе, где се Србија граничи са Европском унијом и са неколико земаља које су кандидати или ће то постати.
У чему је наша критика приступања? Као што је 1990-их патритозам у Србији био заклон за битанге, у Србији су се иза европског пута сакриле партије које су чиниле све да у Србији буде имплементирано врло мало од европских вредности. Постојао је крупан несклад заклињања у европске вредности и неспособности да се изгради владавина права, тржишна привреда, социјална држава и независне институције. Ни наш посебни балкански европски пакет није био мање циничан, каскали смо у помирењу са суседима и решавању ружног наслеђа прошлости. Европски пут је упорно приказиван као неко рвање где се ми храбро боримо, уместо као пут ка уређењу Србије. Од 2000. године, више од једне деценије Европска унија је била врло конзистентна у критици и похвалама и инсистирању на вредностима. Проблем је био искључиво у српским дволичним владама. Са почетком друге деценије 21. века почеле су се дешавати промене.
Та промена се најбоље може описати као прихватање реал политике. Да би Србија решила проблем Косова, Европска унија је одлучила да жмури. Прво је то било жмиркање да би сада то постало жмурење. Србија је показала кооперативност у вези са Косовом, као и у некој врсти регионалног помирења, што су начелно ствари за похвалу, али не и када се посматра са становишта наших интереса које је требало да штитимо. С друге стране у Србији су погажени демократски избори који све више подсећају на изборе у азијским сатрапијама, медијски мрак је прилично густ, на делу је разарање независних институција и правне државе, проблематичне игре са тајним уговорима и седење на крајње климавим спољнополитичким столицама. Другим речима, Европска унија је жмурила на слом сопствених вредности у Србији. Што јесте реал политика, али је чудно да се такве ствари толеришу у земљи која претендује да буде део клуба где такве ствари не би требало да се дешавају. И ту није реч само о реал политици него и активном подстицању и подршци таквом виђењу европских пракси и вредности широм Западног Балкана. Стога, није ни чудно што је изоловани случај Мађарске сада постао епидемија која се дешава у Пољској, Бугарској, замало је избегнута у неким од најстаријих земаља ЕУ, а далеко од тога да је скинута са дневног реда. Када критикујемо процес придруживања не критикујемо врло очигледне предности приступа тржишту Европске уније и правних стечевина ЕУ, али не можемо остати неми на то да је данас тешко говорити о заједници вредности, него само о заједници интереса. Када критикујемо придруживање критикујемо то што се због позивног броја на Косово* стопирају интеграције у области образовања и науке, што нема икаквог смисла и што води паду подршке Европској унији у Србији. Када критикујемо интеграције говоримо о томе да ће сама чињеница да смо отворили поглавља 23. и 24. јако мало значити јер је и врапцима на грани јасно да их никада не можемо затворити ако се садашње тенденције разарања институција и владавине права у Србији не зауставе. А тога нема на видику од стране владе која јавно ужива прилично неподељену подршку Европске уније.
Ми мислимо да у Србији вододелница политике није Европска унија. Вододелница која ће одлучити да ли ће Србија бити дуго година неуспешно, да не кажем пропало друштво, питање је јавног вршења јавне власти, владавине права, независних институција, медијских и сваких других слобода, функционалне тржишне привреде, социјалне државе… Ако немамо или имамо трагове овога, не можемо бити део Европске уније, а ако неком невероватном мимикријом и циничношћу постанемо њен део, нећемо моћи искористити ништа од шанси које велико тржиште нуди. Зато сматрамо да је консензус свих који ове проблеме виде као кључне суштина, а не наставак коришћења европског пута као кринке за неспособност да се направи друштво које елементарно подсећа на најбоље европске земље. Ако решимо поменута питања на вододелници приступање ће бити изузетно једноставан процес, наравно ако наши грађани на референдуму то већински подрже. Наше је становиште да за пут у ЕУ морамо имати већинску подршку грађана, као што верујемо да ће грађани Србије умети изабрати шта су им најбољи интереси, ако будемо имали слободне медије где се отворено могу сучелити аргументи за и против чланства у Европској унији. Одлука до које би дошли на такав начин не би значила нове поделе. Ако се процес буде водио као до сада упитан је њен квалитет ако буде изјашњавања народа, а још је упитнија дугорочна одрживост, било изјашњавања народа или само парламента. Такође, воља народа је светиња, ако се народ Србије изјасни против, онда нам остаје политика неутралности и аранжман попут онога које имају земље ЕФТА и који ће вероватно имати Уједињено Краљевство.
Наш план подразумева једногодишњу суспензију нових интеграција јер у српском друштву нема консензуса око истих, наставак рада на ономе што је отпочето, као и једнаку неутралност ка било којој другој интеграцији око које нема консензуса. У години дана прекретнице дошло би се до истински слободних медија и услова да се кроз обухватне јавне расправе, дође до истински слободног изјашњавања грађана Србије. У години суспендованих интеграција, вероватно ћемо учинити више на стварању европске и самопоуздане Србије, него што је учињено у претходних 16 година.
Аутор овог текста би свим срцем био на страни оних који се залажу за ЕУ интеграције, али би једнако тако прихватио решење које изгласају грађани Србије.
Александар Стевановић
народни посланик
потпредседник покрета “Доста је било”
Tekst odiše postliberalizmom to i dalje ima smisla čak i u neliberalnim državama, jer još uvek ima najbolje odgovore na aktuelna politička pitanja.Kao što su, sloboda, individualnost, tolerancija, emancipacija,demokratija, pravo, vlasništvo.
Jürgen Habermas je istakao koji su problemi načela “univerzalistiˇcvakog liberalizma.Svako političko društvo ima svoju (nacionalnu) politikcku kulturu i s time ima i svoju “monohromnu” interpretaciju prava, koja ne uzimaju u obzir kulturne razlike. Međutim,ako društvo svim građanima garantira istu slobodu, onda to može postati problem u multikulturalnim društvima.Habermas dakle smatra da u doba postliberalizma moramo biti liberalni i prema onome što smatramo neliberalnim. No, naravno, da svaka sloboda ima svoje granice,te da religiozne grupe smeju biti slobodne i imati svoj moral sve dok ne prekrše važne slobode drugih pojedinaca u liberalnim državama.
Ovakav stav je odličan okvir za ideju Balkanskg saveza neutralnih država, Srbije, BIH, Crne Gore I Makedonije.
Tako misli Vilogorski
Пуна подршка оваквом Стевановићевом ставу и ДЈБ!
Još samo da se doda da je *rešavanje* Kosova rađeno po Uslovima EU, jer bi Srbija odavno to pitanje *rešila* da nije tih uslova. Dakle, u suštini, nije reč ni o kakvom *rešavanju, nego prosto faktu da su naši interesi bili sukobljeni sa njihovim i da su oni pobedili. Ako se zalažemo da građani ove zemlje nauče da jedino interesi vladaju u politici, treba ostaviti te dvoznačne termine, jer bi rešenje bilo i zamrznuti konflikt npr.
Ono što mi u tekstu fali jeste refleksija spoljne politike u odnosu na stvari koje, verujem, većina građana ove zemlje misli da su od *nacionalnog interesa*. Dakle, pitanje Severnog Kosova iliti, srpsko nacionalno pitanje na albanskom Kosovu, i stav povodom Republike Srpske i interne dinamike unutar BiH. Srbija je potpisnik/garant Dejtona. Ta odluka Srbiji sleduje po obavezama iz sporazuma.
Tu DJB treba da dođe na čistac. I kad je bio referendum u RS stvari su poprilično mutno definisane (ne treba ovako ali nije trebalo ovako); Dakle RS i Severno Kosovo? Šta je spoljna politika?
@Ivan92 resenje Kosova i jeste po EU-uslovima. Da je tako kriva je politika BG koja je *resavala* pitanje Kosova silom i izgnantvom Albanaca zbog cega su i pale bombe na ovom delu Balkana. To je cinjenica, ko je ne prihvati, taj ne zeli da vadi glavu iz peska i laze sam sebe. Kako mislite da bi Srbija to pitanje *resila* sama? Onako kako je zapocela krajem 90ih? Mislite li da bi to bilo resenje? I da bi u tome i uspela? Ja ne mislim. Ja mislim da bi tim *resenjem* i danas bilo krvi do koljena na Kosovu.
A da nije krajem 90ih BG zapoceo takvo *razresavanje* sa tenkovima, vojskom, paravojskom i masovnim grobnicama za albanske civile, Kosovo bi i danas bila Pokrajina Srbije i niti jedna drzava nebi prihvatila otcepljenje ili dala glas za nezavisnost.
@all Inace mi je takodje interesantno to potenciranje pitanja na DJB po pitanju stava o Kosovu i RS. Meni je ono sta sam do sada procitao o tim stavovima potpuno dovoljno. Sta trazite od DJB? Da i oni uvuku glavu i pesak i bore se hrabro protiv citavog sveta, jer eto samo tako se brani Srbija i Srpstvo?
Sta mislite sta ce vam Nemac odgovoriti ako ga upitate sta misli o tome, da je izgubio nakon izgubljenog rata delove Nemacke na Poljsku i Francusku? Da je to tamo u Poljskoj sveta nemacka zemlja i srce Nemacke koju oni *ne daju*? Pa nece, jer se Nemci ne bave populizmom i prihvataju odluke koje su jednom davnom potpisali. I priznaju da ono sta je radjeno u II. ww od nacisticke Nemacke, demokratska Nemacka vise nikada nece uraditi. I izvinuli su se svetu zbog toga i preko svog kanclera Willy Branda u decembru 1970 na grobu neznanog junaka u Varsavi, koji je na kolenima zamolio svet za oprostaj.
Znaci politika Nemacke je od 1945. shvatila sta je od Hitlera radjeno u ime njenig gradjana. Mozda je i vreme da danasnja Srbija shvati, sta je 90ih politika BG radila u ime gradjana Srbije po ostalim republikama i pokrajinama bivse SFRJ. Rezultat tog *rada* je i danasnja stvarnost na Kosovu. Kao i danas daleko manji broj Srba u Krajini. Traziti od DJB da tu stvarnost ne vidi ili precuti, ili da uvuce glavu u pesak, nije nesto sto ce dugorocno uciniti Srbiju pristojnom drzavom koja ce biti postovana od svojih gradnana ali van svojih granica.
Inace ja se sa ovim tekstom Aleksanda Stevanovica 100% slazem. Izvanredna analiza i odlican stav Pokreta DJB.
Sa opaskom, da EU zmuri jer nema druge. Srbija je njoj nebitna i ostavila bi je po strani kad vidi, da ni sami gradjani ne znaju sta zele. Medjutim Srbija je na medji Istoka i Zapada. Ne zele je izgubiti na Rusiju. A bivsi (a i sadasnji) nacionalisti (koji su samo obukli drugo odelo) su jednini po njihovom misljenju koji mogu dovesti Srbiju do EU. Znaju i oni da to Vucicu nije zelja, sa druge strane kada bi ga imali u Opoziciji, onda o ulasku Srbije u EU nebi moglo biti ni pomisli. Ovako ga bar kontrolisu.
Velika politika je cesto i prljava. Ona ide ipak sa onim sta je moguce. Kada bi imali u Srbiji jednu vrlo jaku Opozicionu stranku koja se zalaze za vrednosti EU, onda bi pustili Vucica da padne i dali podrska toj Opoziciji. Ja se nadam da ce DJB to postati.
Hvala, Averell, na komentaru. Drago mi je da imam istomišljenike kad je Kosovo u pitanju. Znam da mnogi tako misle ali se plaše da to kažu.
@Avrell Kakva nacistička Nemačka kakv Hitler? Stvarno neću da se upušta u stvarne ili manje stvarne istorijske paralele. A ovu koju vi navodite je nestvarna. Ovde govorimo o *realpolitici* Dakle, razlika između Istočne Pruske danas i Republike Srpske danas je ta što tamo fizički živi milion i 200 hiljada Srba.
Kad govorim o Kosovu. Bio sam precizan. Govorio sam o SEVERNOM KOSOVU. Dakle, kompaktnoj teritoriji od oko 150 hiljada ljudi u kojima Srbi čine većinu i fizički žive tamo i kojima albanska vlada u Prištini sve vreme ugrožava elementarna kolektivna prava kao nacije. Dakle Srbi su građani 2og reda na Kosovu.
Kad sam govorio o rešenju kosovskog problema, referisao sam se na politiku od 2000-e do ovamo. To je Kiparski scenario. Zapad nije morao da prizna Kosovo i stvar bi se završila na zamrznutom konfliktu kao na Kipru. Oni to nisu hteli, i ušli smo u sukob sa njima. Od 2000-e to je čisto politički sukob. Nikakve krvi tu nije bilo.
Dakle kad sam postavio pitanje spoljne politike po tim pitanjima, tačno sam je odredio i postavio u okvire političkih subjekata/teritorija na kojima Srbi danas FIZIČKI ŽIVE. A ne neke moralističke poruke o nacistima i srpstvu, katarzi *gledanja u istinu* i sve ovo što ste naveli. Dakle, demografska i geografska činjenica je 150 hiljade politički obespravljenjih Srba na Severu Kosova, za koje se ova država obavezala da će voditi računa. Ta odluka sleduje nekome ko dođe na mesto premijera.
Republika Srpska je mesto na kojem FIZIČKI ŽIVE milion i 200 hiljada Srba (a ne nekakvo apstraktno *srpstvo*). Srbija je u Dejtnu svoju političku volju pretočila u sporazum i obavezala se na njega. To su *prava i obaveze* Neko ko dođe na mesto premijera će morati da donosi odluke po tom pitanju. Odnosi sa Sarajevom, Banjalukom? Šta misle o antidejtonskom procesu unitarizacije zemlje i nametanja odluka?
To su veoma konkretne odluke koje veoma konkretno pogađaju živote konkretnih ljudi. Ja želim da znam kako će se politička organizacija za koju sam glasao ponašati u takvim situacijama kad bude imala odgovornost? Veoma konkretno.
Pozdrav za najbolje
sjajno objasnjeno …
medjutim analize asije su pogresne
obasjicemo
kada je kina ulazila u ekonomske reforme ona je dosla u singapore i pitala sta je to 1980ih?
oni su rekli imate 22 000 zakona sredjenih i gotovo to usvojite i to je ekonomija …i toga se drzaite !!!
i tako je kina i uradila , price o demokratijama su pogresne jer imate li super voz ili auto ,
vozili se shanghaiem ili po new yori ili u canada sve je isto
srbija je uzasno pravno nejasna zemlja –
umesto da ima 10 aerodroma i pet autoputeva i 20 miliona stanovnika,
jer je prebogata ….vi imate jedan milion birokratija i dugova koliko milijardi??? nejasno ….
asija ima sve i da je srbija sa jednih gradom asije samo jedan ona bi imala sve …
ako necete asiju imate onda holandiju ili gde vec ciljate canada, norway e to je to …..
srecna nova godina i sve najlepse ….happy new year with best wishes and merry christmas 2017!
Turista, niko ne spori da Kina ekonomski napreduje. Meni kao građaninu je bitan način kako ekonomski napreduje, a to je između ostalog i što radnici rade mesečno za par dolara i spavaju u kontejnerima pored radnog mesta. Tamo prosečni građani veoma loše žive, velika je represija režima i dosta stvari je zabranjeno (kao na primer Fejsbuk). Sad će neko da kaže kako je to dobro, Fejsbuk je bezveze, ali nije u tome stvar. Poenta je da ti ovde imaš koliku toliku slobodu i ja to ne bi menjao za nekakav ubrzan ekonomski rast. Bolje da imamo demokratsko i slobodno društvo i lagani ekonomski rast nego onakvu represiju i brzi rast.
Veoma sam zadovoljna da ste o ovoj temi progovorili otvoreno. Svaka vam čast. Jer sam mišljenja da narod ove zemlje nije više zaslepljen sa EU kao pre. Razlozi za to su valjda jasni. Malo više znamo o tome nego ranije. Više vidimo. Evropske zemlje, Evropa i EU-Brisel su dve različite stvari. I mi volimo Evropu, njihov životni standard, njihovu uređenost, ali ono što sprovodi Brisel-EU, pa, bojim se da nam se ne dopada. Eto, meni se ne dopada. I ne vidim zašto bi se po svaku cenu jurilo na Titanik koji tone, a tone, i odakle pametni bi da beže a i pobegli su. I onda da verujem da neko ko je pobegao sa Titanika meni soli pamet da ja treba da idem na njega, jer to je pametno, dobro po mene, mudro. Pa još i da je dobronameran. Ajde!?
Posto ste konacno obznanili da ste pristalica EU integracija, imam nekoliko pitanja ili komentara gospodine Stevanovicu: kazete da je 90% trgovine Srbije sa zemljama evropske unije. Da vas podsetim, Srbija u ovom momentu NIJE clanica evropske unije pa to stranim kompanijama ne smeta da imaju trgovinske odnose sa Srbijom, jel’ tako? Drugo, da li vam je jasno da u pristupnom paketu obaveza PRE uclanjenja Srbija treba da prizna Kosovo kao nezavisnu drzavu? Da li vam je jasno da Srbija mora da prihvati PRE uclanjenja proizvodnju, upotrebu I transport GMO hrane? Jel ce Pokret u toj godini “suspendovanih integracija” da ponisti sve izdajnicke ugovore koje je potpisao AV I vratiti “slucaj” pod okrilje ujedinjenih nacija (rezolucija 1244)? Ko Srbiju sprecava da postane uredjena zemlja I bez uclanjenja? Da li ce Pokret da predoci ili objasni srpskom narodu u toj godini pre referenduma I stvari koje sam ja gore naveo? Duboko razocarenje Pokretom. Ispada da je Pokret DJB ustvari jos jedan Trojanski konj. Konacno ste skinuli maske I pokazali pravo lice.Moj glas necete vise dobiti na izborima.
DJB je za to da se zemlja uredi a da li ćemo ići putem EU ili ne, tu će se poštovati volja naroda. Stvari koje si naveo treba rešavati a ne gurati pod tepih. Evrointegracije imaju svojih pozitivnih i negativnih strana i sve to treba razmotriti.
Ovo što je gospodin Stevanović sada detaljno obrazložio je već davno rečeno u raznoraznim tekstovima što na ovom sajtu što na drugim mestima gde su predstavnici DJB odgvarali na pitanja baš u vezi sa ovom temom. Tajna mi je kako je vama to promaklo pa ste sada začuđeni. Jedini novi podatak u ovom tekstu su referendum i jednogodišnja suspenzija integracija. Sve ostalo smo znali, pa i to da je gospodin Stevanović pristalica EU integracija. Da kojim slučajem nije, ja nikada, ali nikada u životu ne bih glasala za Pokret. Ali ne samo ja, nego i svi, bukvalno svi ljudi koje znam (a ima ih mnogo jer se krećem u takvom krugu). Što se tiče Kosova, ono jeste nezavisno, hteli mi to ili ne, a bolje bi nam bilo da što pre shvatimo da nam je bolje da bude nezavisno jer mi nemamo ideju šta bismo s Kosovom kad bi sada ponovo bilo u sastavu Srbije. Propustili smo razne vozove i sad je kasno da se bilo šta tu suštinski promeni. Što se tiče GMO hrane, trebalo bi da znate da je ovde više zemljišta zasađeno tom hranom nego u Nemačkoj, na primer, gde je proizvodnja GMO hrane dozvoljena. Da ne pričam da GMO hranu mi imamo u ogromnim količinama na našem tržištu, jer ona tobože ovde ne sme da se proizvodi ali se zato uvozi na tone. Vi očigledno ne shvatate kakvo licemerje vlada u ovoj državi. Ako ste zbilja u Torontu (izvinjavam se ako je moj zaključak pogrešan) ni ne čudi me da ne shvatate. I još nešto da dodam: lako je preko tuđih leđa isterivati svoje “principe”.
Podržavam Vaše stavove o licemerju. Ako smo ozbiljni po pitanju GMO treba uvesti drakonske kazne i one koji distribuiraju i/ili seju GMO seme progoniti kao uzgajivače indijske konoplje. Mnogo je izdajnika i prodanih duša u vrhu vlasti.
Sta si ti Toronto citao, ja stvarno ne znam, ali ovaj tekst nisi.
Niti si ikada glasao za Djb.
Odlican tekst.Potpuno se slazem sa svime navedenim u ovom tekstu.
Podrska gosn.Stevanovicu i DJB-u
Kako je lepo kad napišete svoju fikciju tuđeg mišljenja i onda date osudu na fikciju. Ako građani ne budu želeli da uđu u EU, lepo će da kažu to na referendumu. Što se tiče Kosova, promašili ste temu – Lepo se vratite iz Toronta pa na front i borite se za Kosovo koje smo itekako mogli da sačuvamo da nismo imali tako ograničena i ratnohuškačka shvatanja kao što su Vaša. Kada se jedan takav razočara u pokret, minimum na desetine novih ljudi se oduševi pokretom i postane pristalica ili član pokreta. Hvala Vam!
Ima na Pescanik dobar članak Vesna Pesic o ekstremistickoj političkoj orijentaciji većine Srbalja koji žive u zapadnim zemljama. Oni glasaju za Šešelja i lokalne Šešelje u svojim zemljama gde žive, a uživaju zaštitu prava, institucija i druge tekovine otvorenih demokratskih društava, zbog kojih su i njihove ekonomije bogate. Umesto da se lepo odsele u Rusiju, Iran, Venecuelu i Kina gde se veličinu autoritarizam i bezakonje.
Pre 15-ak godina i ja bih glasao za ulazak Srbije i EU. Vreme se malo promenilo. Uvažavam mišljenje gospodina Stevanovića, ali ja bih kao član pokreta DJB glasao protiv ulaska Srbije u EU. Za to postoji više razloga: 1) najznačajnije zemlje EU su poslednjih decenija dosledno bile protiv interesa srpskog naroda (da se ne lažemo jedino je Rusija zbog naših nacionalnog interesa stavila veto u savetu bezbednosti); 2) prema trenutnom stanju naša ekonomija nema nikakve šanse sa ekonomijama zemalja EU; 3) Srbija ima jak ekonomski interes i ekonomske veze i na istoku (Rusija. Kazahstan, Kina…) gde imamo povlašćene uslove u trgovini 4) tzv. zapadna demokratija je više puta pokazala dvoličnost i licemerje (dvostruki standardi) 5) u našoj javnosti nikada nismo poveli debatu o prednostima i nedostacima ulaska u EU. Od DJB-a očekujem trezvenost za uvođenje reda u državi i podsticanje ekonomske nezavisnosti naše nacionalne ekonomije i građana, a da pitanje ulaska Srbije u EU bude demokratsko pitanje za referendum posle višegodišnje poštene javne debate bez pristrasnosti šta narod treba da odluči. Isto tako, očekujem otklanjanje posledica štetnosti preuranjenog otvaranja granica kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je potpisan, ako se ne varam, 2008. gdine.
Nisam za suspenziju integracija niti sam za referendum, s obzirom na to da smo imali prilike da vidimo šta se desilo ove godine u Velikoj Britaniji. Verujem da kada bi se referendum sada tamo ponovio narod ne bi glasao za izlazak iz EU. Tako da referendum, čak i u zemlji u kojoj postoje slobode medija, može biti trenutna posledica nekih strujanja, uzavrelih strasti, inata, potrebe da se neko kazni, sposobnosti nekih političara da populističkim metodama pridobiju određeni segment biračkog tela iskorišćavanjem njegovog trenutnog nezadovoljstva i sl. U svakom slučaju, istina je da su integracije ovde već čitavu deceniju samo štit iza kog se kriju nesposobni a pre svega kukavički političari kojima zapravo odgovara ovaj status quo jer je to jedini ambijent u kom oni mogu da opstanu na vlasti i rade to što rade. Suspenzija integracija, na način na koji je objašnjeno u tekstu, bila bi u redu ukoliko mi u tom slučaju ne bismo ostali bez novčane i ostale pomoći EU, bez koje nisam sigurna da bismo opstali.
Sramota je da iko projektuje svoju budućnost računajući na pomoć i podršku (posebno novčanu).
Sa druge strane, suguran sam da se ovde toliko razvlači, krade, utaja porez… da bi vrlo lepo živeli i bez podrške iz EU kada bi se bar deo ovog rasula sredio.
Sa svim se slažem sa vama osim u poslednjem. Mi nikako direktno novčano ne zavisimo od EU. Mi sa njima trgujemo/članciama EU, kao i oni sa nama i na tome se postiže ekonomska baza. Niko ovde ne dovodi u pitanje trgovinu sa EU i ekonomske aktivnosti. i Srbija van EU bi isto radila.
Jednogodišnje zamrzavanje EU integracija u koaliciji sa Dverima i DS bi pristao. To je vreme kad treba rešiti tranzicionu jednačinu i otvoriti zemlji put ekonomskog oporavka. Dakle slomiti partokratiju, amortizovati udar koji će taj slom proizvesti, nastalim slobodnim prostorom smanjiti poreze i pustiti privredu da udahne dubokim plućima, nakon koga ide jak ekonomski rast. Uz to odčupati pravosuđu, kulturi i obrazovanju političko tutorsto i pustiti ih same da se reformišu/prodišu. Poslebno pravosuđe, koje je kičma društva.
Kad se ovo završi za godinu dana, otvoriti krajnje racionalnu i egoističnu debatu o EU integracijama. Šta dobijamo, šta gubimo.
Meni kao građaninu ove zemlje EU integracije po sebi ne znače ništa, jer vidim da se suštinski u društvu ništa ne menja, čak štaviše ide se na gore. Integracije imaju samo smisla ako suštinski menjaju nešto opipljivo u durštvu, a ne kao karikira, odnosno ovo što ste sami naveli. Šstaviše suportno, iz ovakvog odnosa sa EU izvire jedna vrsta infantilizma koja ne dostoji demokratskom društvu uspravnih građana.
One davne 2000 vec krajem oktobra je biilo jasno da promena nece mnogo toga izmeniti-bar sto se tice samih gradjana, zaista bas tako, sada, 16 godina kasnije smo sa spoljnim dugom preko 30 milijarde dolara, samo u mesecu novembru je uzeto 130 miliona dolara za penzije i plate u javnom sektoru, poneku subvenciju i krpljenje rupa, bankrot je izvestan, u to zaista nema dileme jer nam samo dug privrede prelazi cifru od 60 milijarde dolara, koliko znam nema nigde u svetu besplatnog rucka, ne treba se zavaravati, dobar je text, nova energija nova snaga koja dolazi sutra, iskreno se nadam da ce znati i uspeti da resi problem koji imamo.
Podržavam suspenziju razgovora o pridruživanju na godinu dana, jednostavno mora se otvoriti debata o povoljnostima ulaska u EU, a takođe i o manama. Ako ćemo ući da nas neko “bije po ušima” da glasamo za ovo ili ono, onda ne bi trebali da ulazimo. Stanovnici Srbije, duboko verujem, hoće vladu koja će se isključivo voditi interesima iste, što do sada nije bio slučaj. Takođe, mora se podvući crta i napraviti analiza privatizacije i investicija od 2002. do danas, a odgovorni da se kazne. Pravda za više desetina hiljada radnika, koji su kroz proces privatizacije poniženi i prevareni. Treba razmontirati uvezane interese određenih grupa koji se protežu kroz sve “institucije” sistema.
Mnogo stvari treba dovesti u red, prevashodno korumpirano sudstvo i tu ne mislim na radnike sude, već na sudije i tužioce koji se ponašaju ka posebna kasta u ovoj zemlji, a rade ma mig moćnika i vlasti.
Jednostavno treba “otčepiti” disajne puteve, od korupcije, konformizma, poltronstva, bahaćenja, kriminala, da bi prodisali.
Ja podrzavam Ivana92, cisto da to kazem. A sto se tice ovih sto kritikuju nekadasnju i sadasnju vlast za desavanja i ishod tokom 90-tih i pritom jos tvrde da smo zasluzili bombardovanje i otcepljenje KiM moraju da shvate da je to veoma pogresno, neodgovorno i veoma glupo razmisljanje.
Ne zaboravite samo zbog cega smo morali da saljemo vojsku na Kosovo, zar nisu ono bese pripadnici OVK-a pucali iza zasede na nase policajce i civile? OVK je bio podrzan od strane K.Albanaca otvoreno i taj isti OVK je cinio genocid na Kosovskim Srbima i nelojalnim Albancima. Recite mi molim vas zasto pored svega toga je CIA zvanicno skinula tu krajnje objektivno gledano teroristicku organizaciju sa liste teroristikih grupa, je li to imalo normalno? Posto vidim da imate problem da razumete neke proste stvari, ja cu vam lepo reci da to nije nimalo normalno. Danas isto mozemo da vidimo kako SAD i zapadne evropske drzave podrzavaju raznorazne tzv. “umerene” pobunjenicke(citaj teroristicke) grupe koje se bore protiv donekle legitimne Sirijske vlade.
Ono sto hocu reci da mi nismo sigurno bili andjeli tokom balkanskih ratova 90-tih ali bogami nisi bili ni Hrvatska, K.Albanci, Bih ni Slovenija, medjutim na kraju je Srbija pa i do dana danasnjeg proglasena na sve moguce nacine formalno, neformalno, zvanicno i nezvanicno jedinim krivcem za sva desavanja na prostoru Balkana u tom periodu. I to je samo postignuto zahvljajuci tome sto su ih strane sile podrzavale u njihovim interesima kako bi ispunili neke svoje. Lekcija koju svaki normalan covek moze da nauci iz ove SRPSKE istorije nije kako smo mi trebali biti bolji prema drugim zemljama(okolnim i inostranim) koje nas ocigledno nisu tolerisale iz nacionalnih razloga vec kako smo trebali sebe ekonomski, tehnoloski, kulturoloski i duhovno da sredimo kako bismo mogli da se prepucavamo sa njim a da nam se nijedna strana zemlja ili organizija ne mesa u nase stvari bez problema jer je opet to na kraju hteli mi to ili ne neizbezno.
U prevodu, rata i konflikata ce uvek biti. Nerealno je ocekivati od susednih zemalja da mozemo da se dogovorimo oko nekih razmirica koje ce ocigledno dovesti do narednog konflika kad tad.
Nemojte previse pametovati oko mog pozivanja na rat, ne zaboravite samo koja kroasan drzava je u poslednje vreme nabavljala lansere i balisticke rakete od SAD dometa 300+km sto je nateralo Srbiju da u ovako losoj ekonomskoj situaciji navodno prima ruski “pomocni” vojni paket vrednosti 60 miliona dolara za 30 mil. dolara. Jos samo cisto da imate svi na umu da na Kosovu medju K. Albanskim zivljem ima jos mnogo vatrenog oruzja razlicitih kalibara koje nije pronadjeno, oduzeto i unisteno zbog neinteresovanja zapadnih zemalja koje se vec dugo vremena pozivaju na stabilnost u regionu.
Ukoliko velike sile požele Srbiju u EU mi ćemo se tamo i naći. U ovom trenutku nas ne žele, jer imaju prečih problema i otuda mi ovde vodimo diskusije ovog tipa. Ako se jednog dana situacija preokrene i požele nas, eto nas tamo. Suviše smo mi mali da bi se za bilo šta pitali, pa i za svoju sudbinu. Surovo zvuči, ali je tako. Zato ljudi opustite se i uživajte u životu van EU ili u EU.
Tvoje razmišljanje treba obrnuto pročitati. Iz vlastite pozicije. Ako su već takve konstalacije onda treba da izvučemo najbolje iz toga za sebe. Sve je pitanje inetersa i cene.
Mene EU kao politička tema gotovo uopšte ne interesuje. Samo ako nešto konkretno donosi mom životu. Ja zbog zastave ne glasam.
Izuzetan tekst. Većinom, već od ranije poznati stavovi, istinito, konzistentno, konkretno. Uostalom, stavovi po kojima ste poznati. A na kraju -nešto sasvim novo- suspenzija u najavi! Ideja – bomba.. Inače, svestan duboko činjenica o našoj stvarnosti, bio bih vrlo nesklon ovoj suspenziji ali, nakon što sam dobro promislio -slažem se. Iz više razloga. Glavni je onaj koji će doneti bogatu žetvu već u aprilu, sledeći onaj koji će pribaviti inicijativu i…. mogao bih dugo navoditi razloge za. Jaki su i razlozi protiv: suspendovati jednostrano pregovore možda će značiti da ih Eu-strana više nikada ni ne pokrene ponovo a i svaki dr alternativni aranžman će zavisiti od njihove dobre volje i biće uslovljen novim pregovorima i na ‘dugačkom štapu’… Dalje, možda to suspendovano pridruživanje u našoj stvarnosti bude proizvelo posledicu da će se u stvarnosti još jače odvijati neka druga pridruživanja (možda nekakva euro-azijska). Možda bih jedino predložio da nakon završenih izbora, formalno i u kontaktima radije koristite neki drugi termin, npr. ‘Spatium deliberandi’ (vreme za razmišljanje) itd.
EU put može da bude cilj ali nikakako ne sme da bude prioritet.. Srbiju ovakvu kakva je niko i ne želi jer prestavlja teret pa i sam taj ulazak i način ulaska je uslovljen nizom neostvarivih i po nas štetnih stvari… SRBIJA ni trebala da se okrene šebi i počne da stvara kvalitetne usluge svojim građanima ako već spominjete Dansku .. Od kvaliteta vlade isključivo zavisi kako će narod da živi a ne od toga hoćemo li u EU ili ne.. Svet se menja i danas je npr mnogo važnije biti prisutan na Azijskom tržištu nego u EU.. Koncentracija treba da bude na onom što se ima i to da se gradi a ljudi će sami naći načina da prošire poslove ako postoje uslovi za to..
DRUGACIJI POGLED procitajte obavezno.
Stevanovic se vec sad namece za buduceg ministra spoljnjih poslova.U diplomatskom maniru tekst je dugacak ali vrte se samo par recenica kao da se zeli nesto sakriti , reci a ne reci .Ocigledno je po prirodi teksta a i mnogim trvenjima i raspravama u drustvu da je put u EU kontraverzan iz nekog razloga.
U svakoj drzavi pa i kod nas drustvo se moze podeliti u dve velike grupacije na prvu “nedovoljno kultivisanih ljudi “i drugu ” prekultivisanih ljudi”.I jedna i druga grupacija imaju i prednosti i mane i najcesce su medjusobno suprostavljene.
Prednosti prve grupacije su sto su porodicni ,vredni ,istrajni ,spremni da uzmu pusku i zivotom brane drzavu,slobodu,teritoriju i sl. imaju jak instikt za odrzanje vrste pa obavezno imaju mnostvo dece i mrze homoseksualizam , takoodje imaju jaku emocionalnu intelegenciju i izrazen osecaj u socijalnoj sveri.
Prednosti druge grupacije intelegencija [malo skripi emocionalna], prefinjenost, racionalnost ,veliki fond reci [na vise jezika] higijenicnost i td.Mada su za ovu grupaciju vaznije mane koje ih u stvari diskvalifikuju u uspehu kada bilo sta rade u drustvenom zivotu i drze u stalnom sukobu sa prvom grupacijom.Mane su slab voljno moralni sadrzaj, nisu narocito porodicni [ lako napustaju brakove], nerado se bore sa puskom lako zrtvuju kolektivno zarad licnog , prepotentni su [bez pokrica] jako gestikuliraju glavom i rukama kad govore i ceste su musterije psihijatara a deca su im najcesce slabunjava depresivna bez energije ili podlacki agresivna i cesto sklona narkomaniji i na kraju naklonost pa cak i sklonost homoseksualizmu i drugim perverzijama.
Naravno i “nedovoljno kultivisani “nisu bez mana , sirovi , nehigijenicni [dovoljno] koliko duboko vole toliko [ako ne i u vecoj meri] strasno mrze [pripadnike druge etnicke, kulturne ili bilo koje druge zajednice]skloni prezderavanju i alkoholizmu , krvolocni skloni oponasanju religioznosti [mada bi se lako racionalno dokazalo po njihovom ponasanju da nisu religiozni] i td.Treba reci da je uticaj “prekultivisanih” na njih poguban jer i oni sad teze da zive isto a sto je najgore usvojili su njihov nacin odgoja dece pa sad u svojim zajednicama imaju iste negativne pojave kao kod ovih drugih [prekultivisali su svoju decu].
Put u EU je kontraverzan zato sto ove dve grupacije razlicito gledaju na taj put [ i pojedine vrednosti u EU] a politicari necasno balansiraju izmedju ove dve grupe trudeci se da ne izazovu nijednu od njih.Otuda i ovakvi tekstovi kao sto je Stevanovicev.
Nije kljucno pitanje EU neoliberalizam kapitalizam komunizam i ostale “dimne zavese”vec podela zaradjenog u jednom drustvu i mehanizmi da se obezbedi pravicnost [odrziva] pri toj podeli.
Progresivna i produktivna drustva imaju uredjene drustvene sisteme u kojima se prilicno pravedno deli ono sto jedna zajednica zaradi u toku godine . Kada drustvo krene da se kvari uzrok je sto vladajuca oligarhija pocinje da isisava vise novca od radnika i seljaka nego sto je to realno i ako bi se nastavilo u tom pravcu taj proces bi se zavrsio sa robovlasnickim sistemom [gde ovi drugi ne dobijaju nista ]
Lose drzave imaju losu podelu zaradjenog [poznato odnekud?] sto ima za posledicu porast korupcije , kriminala , prostitucije , narkomanije , nemorala i ukupnog osecaja nesigurnosti i dalje pada zelje za preduzetnistvom i radom i zalaganjem pa se ekonomija polako urusava[ spirala propasti].Na ove negativne tendencije drzava odgovara represiom pa sve lako ode u revolucije i krvoprolica.
U ovoj sveri, svesni ovakvih odnosa snaga u nasem drustvu, Srbija treba da projektuje svoju buducnost i uspeh je zagarantovan.
Bolji komentar odavno nisam procitao.
Takodje bih naglasio da u ovoj “borbi” vise osudjujem “kulturnu” Srbiju. Njihova odgovornost je u tome sto imaju obrazovanje(ili kako oni shvataju pojam obrazovanja – inteligenciju) dovoljno da shvate potrebe “nekulturne” Srbije, a i dalje ne uvazavaju ili ne pokusavaju da svhate te potrebe. Otuda i nepostovanje, odnosno prezir, “obicnog” coveka prema “eliti”. Da li Vi postujete negoga ko nema ni malo razumevanja za Vas i Vase potrebe?
Svaka čast za analizu.
@goran
Мени изгледа, без увреде, да готово сва тврђења у Вашем коментару су претерана. Направљена је извештачена и нереална подела на “недовољно култивисане” и “прекултивисане” људе у Србији и на њихове, последично усвојеним (и управо напоменутим) премисама, њихове потомке. Живот показује другачије стање. Истина је негде на средини и ни мало са таквим крајностима осим у изузетним случајевима.
Зато ни мало не могу да се сложим са Вашим коментаром.
Зато ми је Стевановићев став реалнији иако се не слажем са њим по питању принципијелности у политици која нагиње идеолошком приступу у решавању свих (конректних) проблема.
Мислим да увек треба “извагати” решење за сваки конкретан проблем и при том инсистирати на прагматичности, поштењу и одговорности. (ово последње односи се на Стевановићеве ставове, а мање на Ваш коментар)
Срдачан поздрав.
@milan
Svako od nas bi trebalo kad tad u zivotu da sam sebi postavi pitanje odakle potice sistem misli stavova i zaklucaka koji ispunjavaju nasu glavu i jesu li i koliko objektivni.Razmisljajuci o tome verovatno cete doci do razumevanja da nasa misao zavisi od informacija koje kroz zivot udju u nasu glavu od njihovog kvaliteta i nase sposobnosti da ih kvalitetno obradimo [po toj sposobnosti se ljudi razlikuju i otuda sijaset pogleda na isti pojam ili dogadjaj] i jos jedna pojedinost kako smo u porodici usmereni u pravcu sebicne zastite licnih interesa [pa na sve gledamo kroz prizmu licne koristi ili izbegavanja blamiranja [najcesci slucaj u praksi]] ili teznja ka redu i licnom dobru kroz dobro zajednice ili jednostavnije receno pristrasno ili objektivno gledamo na svet oko sebe[mudrost kaze religiji je sveto istina a nauci je istina sveta].Zakljucicemo da je put ka nekom zakljucku veoma kompleksan i ima istorijsku uslovljenost . Svako od nas se mora truditi da razvija kriticku misao i objektivan odnos prema pojavama iz naseg zivota [mada nisam optimista da je to moguce u znatnoj meri promeniti kroz zivot ]
Kada je drustvo u pitanju ni tu stvari nisu jednostavne . Najkrupniji dogadjaj po bitnosti za razvoj drustva je svakako industrijska revolucija koja je potpuno promenila sva ljudska drustva iz korena .Sredstva za rad su toliko unapredjena da je povecana produktivnost a samim tim i zarada svih ucesnika u proizvodnji sto je kroz vreme omogucilo promenu nacina zivota i na kraju lancanom reakcijom do psiho fizicke promene i samog coveka . Tako da se prvi put u istoriji desilo da se otac i sin razlikuju po shvatanjima ali i po telesnim sposobnostima koje su u konstantnom padu[sto je vremenska udaljenost [ kroz generacije] od pocetka promene veca to su razlike uocljivije] .Ali je to dovelo do nekih unapredjenja iz generacije u generaciju ljudi su oslobodjeni od strahova od bolesti , gladi , smrti postajali sve meksi ali i bolji materijal za oblikovanje kroz proces obrazovanja [vecina od nas ima jako slican porodicni put : pradeda nije isao u skolu ,deda jedva opismenjen , otac zavrsio zanat ,a mi vise skole i fakultete sto nas pradeda najcesce nikad ne bi uspeo . Drugi primer je broj dece u porodicama ,opet onaj pradeda koji je imao sestoro brace i sestara[na primer] do nas koji imamo jedva jedno ili dvoje. ima i drugih primera ali ne bih da budem naporan].Siptari su dobar primer jer oni za nama kasne u procesu kultivacije pa mozemo, uz naravno i znatne razlike , da gledamo nas pre sto godina, kroz njihov put.
To je proces kultivacije o kome sam pisao Milane .
Dakle postoje ljudi koji nisu dovoljno kultivisani za prosecni nivo drustvenog razvoja [ali su oni sa stanovista drustvene koristi izuzetno korisni a i daju se kultivisati kroz generacije] ali postoje i oni koji su prekultivisani pa postaju kocnica za razvoj drustva[to je posebna tema ali ukratko toliko su oslabljeni kroz te procese da moraju da se oslone a ne da budu oslonac i usled opsteg slabljenja i objektivnost je potpuno iscilila iz njih]Najbolji paralelni primer koji govori o tome je top koga punimo i ispaljujemo granatu a onda podignemo za nekoliko stepeni pa dobacimo dalje a onda podignemo jos i jos dalje dobacimo a onda kada dostignemo maksimum dizanjem cevi dalje granata pada blize pa jos blize itd.Krecuci se istim pravcem prema recimo Subotici mi se priblizavamo cilju a onda u jednom momentu ne menjajuci smer pocinjemo da se odaljavamo od cilja naseg putovanja , udjemo u negativnu zonu naseg puta.
To je jedan segment preseka stanja koji mora biti poznat onome ko ima ambiciju da se stavi na mesto vodjstva jedne zajednice ka objektivno srecnijoj buducnosti ili ce se taj put pretvoriti u tumaranje u magli koji je nama prilicno poznat i dosadan.
Sve te politicke nedoumice ne mozemo resavati kao narod dok smo slabi. Mi smo jedno potpuno zaostalo, unisteno, siromasno i obespravljeno drustvo. U nasem drustvu vlada neznanje, nemoral, negativna selekcija i polupismen svet. Kako sa takvim drustvom resavati pitanja naseg naroda? Nemoguce je, imamo prelsabe karte u rukama, ma i ne igramo. Jedna Hrvatska ima veci BDP od nas? DJB je potpuno svestan ovoga, ajde da mi ojacamo pa cemo onda stati na crtu u odbrani nasih interesa koje sada nikako ne mozemo odbraniti. Mi sada najbolje sto mozemo je da kupujemo vreme i odrzavamo status kvo. Ako bude srece da nas neka velika nevolja iz vana ne potrefi imacemo dovoljno vremena da zapocnemo uredjenje drustva po svim osnovama i na svim nivoima. Ukoliko uvedemo red, uspostavimo vladavinu prava, uvedemo pozitivnu selekciju, organizujemo postena pravila trzisne igre vraticemo pobednicki duh u narod a to ce pratiti i materijalni rezultati. Narod ce da jaca ne samo u Srbiji vec sav nas narod u okruzenju, jer ce pozitivne promene sa vrha uticati na sve. Onda ce poceti da se okrecu i ostali ka nama. Svi vole pobednike. Ali, mi treba da vodimo racuna o sebi, nikakva udruzivanja nam nisu potrebna. Mi dugo vec, decenijama i vekovima nismo posveceni samo sebi. Dakle, podrzavam g. Stevanovica u tome da se i suspendira pridruzivanje na 1 godinu, jer nisu nam potrebne konfekcijske vec stvarne i sustinske promene institucija, vrednosti, nacina organizovanja. Narod mora da razume da nam niko nikada nista nece ni dati ni pokloniti, da je dogorelo do noktiju i da samo od nas zavisi hocemo li napraviti iskorak u moderno i uspesno drustvo 21og veka ili cemo ostati da tavorimo u ovom partokratskom sivilu. DJB radi pravu stvar, pravilno uspostavlja prioritete i nema nameru da ide glavom kroz zid. Sacuvati glavu donece nam mnogo vise nego isterivati pravdu bez snage za to a zatim upropastiti i sanse koje si imao da si bio zilav, strpljiv i pametan.
Smatram da je ovo najbolja varijanta i jedini nacin da DJB i DVERI naprave postizbornu koaliciju,pa neka narod o EU odluci na referenfumu. Ako neko hoce u EU po cenu da nema hleba na stolu a definitivno idemo prema tome onda neka izvoli.Nije EU onakva kakvom je mnogi smatraju jer da je njima stalo do nas nikada ne bi dozvolili da bude ovakvo stanje medija i ovakva diktatura. Drugo zazmureli su na ocigledne izborne kradje kod nas i u Crnoj Gori sto znaci da njima nije bitno ko vlada i kako je nama sve dok taj neko ispunjava sve njihove prohteve. Sto se tice izvoza u EU ubedljivo najveci deo tog izvoza pokrivaju strane firme koje su kupile nase uspesne firme i samo nastavile proizvodnju i izvoz a te iste firme niti placaju porez kod nas a radnike placaju dvesta evra i teraju ih da rade od jutra do sutra. EU nece dozvoliti da mi prigrabimo njihovo trziste primer vam je hrvatski Agrokor,mislite da su im dali da otvaraju prodavnice Ideje po Evropi…NE nego su ih poslali kod nas da okupiraju nase trziste,mi njima trebamo samo kao trziste a ne da im pravimo konkurenciju.
Nije uopšte opcija da DJB i Dveri naprave postizbornu koaliciju. Ne znam odakle vam to, to niko iz DJB-a nije nikada pomenuo. Postoje stavke u njihovom programu koje su DIJAMETRALNO suprotne.
Prvo, suspenzija nije laka opcija za organe EU i države članice. To je pravni proces, suspenzija znači prekid, a prekid vraća proces na početak, znači ponovno ispitivanje političkih pretpostavki za pristupanje. Nema ubedljivih razloga za prekid procesa pristupanja , to ne ometa već pomaže izgradnju pravne države i institucija u Srbiji. Drugo je pitanje kako i koliko partije na vlasti iskreno podržavaju i vrednosti i proces pridruživanja.
Nisam znala da suspenzija vraća proces na početak, ali ako je tako, onda sam još više protiv suspenzije.
Meni se čini da ovo što Srbija radi već godinama unazad u vezi evro-integracija veoma liči na “suspenziju” pa verujem da neće biti previše teško da se ista postigne. Neosporno je da u tim stvarima imamo ogromno iskustvo.
Ovo počiva na pretpostavci da u svakom od nas leži neki skriveni Atinjanin koji, evo, svakog trena čeka da iskoči na trg i raspravlja o policy predlozima ali, eto, ne da mu Vučić. Nije tako. Tako nije bilo ni pre, kada smo koliko toliko išli ka demokratskoj konsolidaciji. Bilo kakva suspenzija je ujdeno i KRAJ EU integracije Srbije, jer će ih ruska propaganda povezati sa NATO i toeto. Kraj. Obrnuli igricu. Shvatite da nema tolike podrške za zapadne vrednosti u Srbiji. Misliti da ima je neistorijsko rezonovanje.
Ovakva integracija je najviše što ova i ovakva Srbija trenutno može.
Ne podržavam predlog suspenzije kao taktički potez u nameri da se, zapravo, spasi demokratija u Srbiji ili podrška za demokratske reforme, koja se kao osipa zbog načina na koji se EU odnosi prema SNS. Osipa se zbog SNS i tačka. EU radi sve što može da nam reši problem Kosova, a da nam se društva ne raspadnu u nacionalizmu, samoizolaciji i uništenju.
Ako hoćete da Dverima uzmete glasače to donekle mogu i da razumem i podržavam, jer su Dveri neozbiljna stranka, ali samo uz neki mig da kada im ukradete glasače nećete ovu suspenziju i sprovoditi.
Nemam reči koliko je ‘plan jednogodišnje suspenzije EU integracija jer u srpskom društvu nema konsenzusa oko istih’ neozbiljan i pogrešan. Kao i preporučen paket koji treba da odloži politiku iz života. Pogotovo kada je ovo preporučeno kao najadekvatniji tretman bolesti društva. Pobogu, upravo to što nemamo konsenzusa po pitanju našeg civilizacijskog mesta, smisla i orijentacije je uzrok našeg kulturno-političkog i ekonomskog maligniteta. Partokratija, korupcija, nekultura, nasilje su simptomi. A vi preporučujete wait-and-watch pristup dok tumor raste! To je neodgovoran odnos prema sopstvenom i društvenom životu. Odredite se sasvim jasno po svakom pitanju oko kog “nema konsenzusa” i bar tako olakšajte biopsiju.