Недавно усвојеним буџетом Србије Суботица може да рачуна да ће од Републике добити више од 420 милиона динара за реализацију капиталних пројеката у граду, а обезбеђена су средства за наставак радова на обилазници око Суботице, изградњи Народног позоришта и развоју туризма на Палићу. Ради се о новцу који очигледно Суботица није могла да обезбеди, а да у републичкој каси из које тај новац сад пристиже, ето има пара и за то. Значи, у Суботици мањак новца у буџету, а у републичком се прелива. Парадокс је већи тиме што ми грађани новац уплаћујемо у ту републичку касу кроз порезе и доприносе. Питање је зашто онда треба да чекамо да се Вучић сети да нам из те касе некад нешто да назад? Зашто град не располаже новцем својих грађана у мало већој мери? Зашто неко из Београда треба да буде доброчинитељ који ће нама дати малко наших пара, да нам се нађе и то само онда кад је владар расположен?
Шта је суштина ове информације?
Све три инвестиције годинама уназад странке користе као средство којима се привлаче гласови бирача пред изборе, као добар повод за обрачуне са страначким опонентима, или као одличан параван да се не говори о другим не мање важним темама од којих зависи живот становника Суботице и околине. Следе нам избори опет на пролеће и ето опет ових тема, а новац ће да се нађе. Мало се накупило код господара, па ће нам још нешто мање вратити и то нам је таман то.
Централизација новца је централизација моћи, а у Србији је то итекако изражено. Избори ће бити на пролеће, а кад вам неко добром вољом даје да нешто изградите у својој средини, ваља му дати и глас, зар не? Осим, ако мало боље промислимо и схватимо да се газда хвали нашим рођеним парама. Резиме је да смо ми и сви грађани Србије напунили тамо неку републичку касу, па ћемо сад да добијемо неки кусур. Али, тај кусур ћемо опет дебело да платимо, јер ће благајник те касе да се слика, пресеца врпце, представља као доброчинитељ и покупи гласове народних маса које неће тако прецизно разимислити и прозрети откуд њему у опште те паре да их нама Суботичанима великодушно даје док се смешка тв камерама у сред предизборног хаоса.
Не оспоравајући чињеницу да су овом граду потребни и путеви и позориште и развијени туризам, питамо :
Зашто градоначелник Суботице Богдан Лабан ни 5 месеци након ступања на ову функцију није објавио програм рада и да ли је то зато што је чекао да из Београда добије информацију за шта ће му се обезбедити финансијска подршка из оне касе наших пара, па да му то онда напрасно постане програм? Да ли ни програм рада градске управе не можемо да имамо без указане пажње и климања главом премијера?
Треба да добијемо и обилазницу и туризам и позориште, али не зато што је премијер добар, већ зато што смо ми доприносећи пуњењу јавних каса све то сами заслужили и то још одавно.
Покрет Доста је било се залаже за децентрализацију јавних финансија. Новац треба да се троши у што већој мери тамо где се приходи и убирају, а то су локални и окружни нивои. На тим нивоима треба и да се доносе одлуке о трошењима средстава и приоритетним потребама грађана које треба решавати. Против смо сваке претеране централизације, а ово што сада имамо њен екстреман облик. Делећи наше паре и китећи се резултатима употребе истих тих наших пара, један политичар за своју странку купује себи огрмну популарност и велики број гласова. А, ми плаћамо порезе за то. А, он доброчинитељ. Е, доста је било!
Градски одбор покрета Доста је било у Суботици
Коментариши