Прокуратор и његова огледала

“У римском праву, прокуратор је био заступник или пуномоћник којег поставља нека особа с овлашћењем да води све или неке одређене послове на одређеном делу територије. Прокуратор је обично био ослобођени роб господара.”
извор: Википедија

Пети oктобар 2000. године је значајан датум у скоријој историји Србије. Међутим, постоји и пети oктобар 2008. године који је по значају и утицају на живот сваколиког српства изгледа превазишао онај претходни.

По казивању медија и сопственом признању актера догађаја, после дуготрајног убеђивања за ту прилику пажљиво селектованих пријатеља и добро одабране родбине, те прохладне октобарске ноћи у стану на Новом Београду се десило историјско ослобађање из канџи ропства једне напаћене душе која је 15 година била заточена у тамном вилајету Српске радикалне странке.

После дуге апстиненције из политичког живота Србије која је трајала невероватних 20 дана у којој је, помажући брату у фирми за коју се касније испоставило да не постоји, имао све време овога света да размисли и донесе одлуку, пукоше ланци, попустише стеге, одбацивши окове грозне СРС прошлости, родио се посве нови, про европски/амерички/немачки/блеровски СНС Александар Вучић.

Муње и светлост непознатог порекла у тој прохладној и ведрој ноћи обзнанише преображај и предсказање мудраца са истока који су најавили долазак прокуратора, човека који ће у годинама које долазе урадити све у корист штете народа коме припада.

Шестог октобра 2008. године Александар Вучић је објавио у око камере РТС-а да је одлучио да се прикључи СНС-у.

Биће забележено да је у околностима огромног народног незадовољства изневереним очекивањима оног претходног 5. октобра, добио подршку незабележену у историји Србије да учини промену толико жељно очекивану. Промену која ће Србију коначно да уреди као земљу на понос народа и нације.

Биће забележено да су у првом тренутку, када је са сузама у очима објавио на председничким изборима другог политичког оца, заборавивши брзином гепарда у трку џакове са листићима тобож “покрадене народне воље” многи од нас помислили да је метаморфоза ларве у дивног лептира могућа.

Избор чланова прве владе је најавио да је промена у позитивном смеру могућа. Међутим, тада је схватио да је то цена коју не жели да плати и да му је власт важнија од народа и државе. Није се џабе 20 година мучио по разним скупштинама и владама да би на крају отишао са власти брже него што је дошао.

Биће забележено да је једном у историји Србије на власти био прокуратор који је себе својом вољом ставио у положај заступника свеколиких интереса Европске уније, ММФ-а, арапских инвеститора, тајкуна, америчких председничких породица, Ангеле Меркел, страних инвеститора, пропалих предузећа, партократије, навијачких група, бивших муфтија, свих и свакога осим интереса сопственог народа.

Биће забележено да ни једно једино предизборно обећање није испунио и да је спас тражио и нашао у незабележеном вређању и блаћењу својих политичких противника тако што је своје послушнике претворио у огледала чији је одраз искључиво рефлектовао њега и његове слабости које је претварао у гадости.

Биће забележено да је је владао као директор маркетиншке агенције која је увек у предизборној кампањи.

Биће забележено да је у сред председничке изборне кампање у УСА платио да стане на страну кандидата који је изгубио и да је тада рекао да је донео такву одлуку “зато што је паметан”.

Биће забележено да је уместо храбрим потезима достојним државника, шаховске фигуре увек рушио кад год би схватио да се партија шаха не развија у његову корист.

Биће забележено да никада није био доследан својим ставовима и да је инфантилним наступима на КЗН увек најављивао да је његов следећи корак управо онај за који је претходно тврдио да никада неће да направи.

Биће забележено да је дошао на власт тако што је најавио борбу против организованог криминала, хапшење Динкића, укидање Бус Плус – а, појефтињење струје, да неће да смањи пензије, укидање субвенција државним фирмама, закон о пореклу имовине, укидање ТВ претплате, станове за 300€ по квадрату…

Биће запамћен и да је најавио да ће да се повуче из политике ако изгуби изборе за градоначелника Београда.

Биће запамћен и по томе што је народ и политичке противнике називао олошем, да се ругао акценту политичких противника, да је укинуо Утисак, Разгибавање, да никада није изашао на ТВ дуел било ком политичком противнику, да је од таблоида направио блатоиде а од телевизија са националном фреквенцијом симболе Содоме и Гоморе.

Биће запамћен један дан када је отишао у Емирате на ауто трке код својих арапских пријатеља, како се комплетна држава на тренутак унормалила, како је дневник изгледао као информативана емисија јавног сервиса а комплетна држава Србија као место које није тако лоше за живот.

Биће запамћен како је “својим арапским пријатељима” без тендера, директном погодбом дао центар Београда да у њему издају “Скадар на Бојани” кад хоће, колико хоће уз гаранцију да иза свега стоји држава Србија ако пројекат, не дај Боже, пропадне. Биће запамћен као премијер који је лоцирао “комплетног идиота из врха градске власти” као кривца за рушење објеката у Савамали и да ништа потом није учинио да се кривци који су суспендовали законе и Устав државе Србије приведу правди.

Биће запамћен као прокуратор који је рекао да “држава нема снаге да се обрачуна са навијачима” и да не сме да руши нелегално изграђене објекте.

Биће запамћен као уплашен човек који је стално говорио како се ничега не плаши.

У тренутку када се Србији поново смеше избори редовни и ванредни, искрено се надам да ће Србија да се уједини, да има снаге да овог несрећног прокуратора који није успео да се отргне ланаца своје прошлости и коме је власт једина опсесија, пошаље у историју у одељак

“Велике преваре XX и XXI века”.

проф. Иван Кљајић
члан врачарског одбора покрета “Доста је било”