Интервју објављен у аустријском Wiener Zeitung (WZ) 22. новембра 2016. године.
WZ: Г. Јовановићу, ви сте члан парламента из опозиционог покрета “Доста је било”. Како бисте описали покрет у три реченице?
Ј. Јовановић: Покрет је организација центра која привлачи људе заинтересоване да се уведе ред у држави, као и да се спроведу значајне антикорупционе мере засноване на потпуној транспарентности. Ми хоћемо модерно друштво, које је део широке европске породице.
WZ: Ваша партија (односно покрет) “Доста је било” знатно је порасла у два изборна процеса, али СНС премијера Вучића је најснажнија. Изгледа да људима није “доста”.
Ј. Јовановић: СНС је изгубио већину у парламенту на последњим изборима. Излазност гласача је била само неких 55%. Значи, око четврине оних са правом гласа ја гласало за СНС. Људи су незадовољни и фрустрирани због политичких процеса и одбијају да се укључе. Наш задатак је да пробудимо ове људе и вратимо их у политички процес. На изборима у априлу смо били четврта снага, позиционирали смо се као највећа опозициона партија, зато што СРС не видимо као праву опозицију – јер су веома близу премијеру Вучићу.
WZ: Како ћете да убедите људе, да окрену леђа Вучићу?
Ј. Јовановић: До сада многи нису хтели да гласају за нас зато што су мислили да то значи бачен глас. Сада смо ушли у парламент. Подршка нам стално расте. У истраживањима јавног мњења имамо око 10% подршке у републици, а у Београду око 20%. Вероватно ћемо имати изборе следеће године, председничке и београдске истовремено.
WZ: Да ли ћете имати сопственог кандидата за председничке изборе?
Ј. Јовановић: Нећемо имати сопственог, али ћемо подржати, заједно са другим партијама, једног кандидата. Шеф наше партије Саша Радуловић кандидоваће се у мају за градоначелника Београда (уколико не буде ванредних парламентарних и у зависности од договора са другим странкама, прим. аут).
WZ: Како ћете то постићи?
Ј. Јовановић: Разликујемо се од других партија. Држимо се наших принципа и показујемо људима да може и другачије. Људи су веома незадовољни политичком елитом. Очекивања после промена 2000. године су била веома висока и нису испуњена, тако да су се на власт вратили политичари из деведесетих. То доводи до тога да људи губе поверење у политику и не гласају.
WZ: Ваш покрет често користи друштвене мреже.
Ј. Јовановић: Немамо приступ другим медијима у земљи. На државну телевизију нас не позивају.
WZ: Традиционални медији у Србији скоро потпуно су под контролом Владе – директно или индиректно.
Ј. Јовановић: Опозиционе партије не добијају време на телевизији, док премијер држи монологе свакодневно. Ми нисмо имали политичку дебату на телевизији неколико година. Немамо избора, морамо се концентрисати на друштвене мреже, али овим путем не дотичемо многе људе. Пре свега у унутрашњости многи немају приступ интернету. Поред тога, још смо покрет, а не партија. Радимо на изградњи организације и полажемо наде у следећу годину.
WZ: Ви хоћете да мењате структуре, нпр. у вези са корупцијом у медијима, али имате сличну политику као владајућа СНС…
Ј. Јовановић: Не, ми имамо потпуно другачију политику. На пример, када је у питању економија, ми смо против субвенционисања страних инвеститора. Уместо тога, тај новац хоћемо да искористимо да створимо услове за умањење пореза, што би дало подстицај свим привредницима. Наравно, инострани инвеститори су добродошли, али они не могу бити основ наше економије.
WZ: Ваш програм је проевропски, као програм Вучића.
Ј. Јовановић: Да, ми смо проевропски, али не концентришемо се на формалне процесе. Процес придуживања ЕУ у великој мери је технократски. Ја то знам, био сам саветник у влади за међународне односе. То је веома спор процес, у многим сферама без реалног напретка.
WZ: То се може прочитати и у актуелном извештају ЕУ о Србији.
Ј. Јовановић: Ако га неко чита пажљиво, онда види да је извештај доста критичан. У неколико области има “извесног напретка”, у медијима никаквог. Те формулације много говоре. Но, обични људи то не виде. Они виде стране државнике како тапшу по раменима српске политичаре и неумерено хвале владу. Влада то наравно користи. Ми као опозиција не очекујемо овакав вид подршке. Нама је потребно да се ЕУ држи својих принципа и вредности. Ово се пре свега тиче поглавља 23 и 24 о владавини права и слободи медија. Ми захтевамо да се ове европске вредности поштују, и хоћемо да изградимо Србију по узору на европске државе.
WZ: Да ли је ЕУ која је у кризи, још атрактивна за вашу земљу ?
Ј. Јовановић: Европа је прошла кроз низ криза, од финансијске кризе до избеглица и Брегзита. Нико озбиљно не верује да ће скоро доћи до новог проширења. Премијер Вучић показује оптимизам у вези са овим процесом, али, истовремено, медији под контролом државе често приказују Владимира Путина на првој страни. Они приказују Путина и Русију у веома позитивном светлу. Вучић увек говори о балансу, о добрим односима са обе стране. Путин је веома популаран у народу. Али овај проруски став је делимично исконструисан захваљујући премијеру и медијима. На пример, готово никада се у јавности не чује ништа о заједничким војним вежбама са НАТО. Истовремено, ако се организују вежбе са Русима, сви о томе пишу и говоре. То доводи до потпуно погрешне перцепције. ЕУ је, пре свега, заинтересована за очување стабилности у региону, док је у другом плану поштовање демократских вредности. И реално ова влада је остварила успехе у вези са регионалном стабилношћу и играла конструктивну улогу у избегличкој кризи. Али такав приступ ЕУ сматрамо за кратковид, јер ће дугорочно довести до нестабилности. То би био неуспех, не само за Србију, него и за цели Западни Балкан. Због тога би ЕУ требало да стави нагласак на јачање демократије.
WZ: Значи ЕУ би требало да буде строжа?
Ј. Јовановић: Да, она би требало да се држи својих вредности. Али питање је, како би то требало да функционише. У Србији имамо систем неформалних мрежа, влада клијентилизам. Због тога смо критиковали што случај Савамале не фигурира у извештају ЕУ.
WZ: Савамала је планирана за рушење у корист грађевинског пројекта. У априлу су маскирани људи срушили зграде и тукли становнике. Полиција није реаговала. Хиљаде људи су због тога протестовале на улици. Зашто овај случај, који је изазвао толику пажњу, није укључен у извештај ЕУ?
Ј. Јовановић: Званично објашњење је да такви извештаји не укључују појединачне случајеве. Али други појединачни случајеви су ипак претходно били укључени. Маскирани људи, који до сада нису идентификовани, срушили су зграде, и малретирали људе. И до данас се ништа није десило. Упадљиво је и то што је недуго после извештаја ЕУ, нови договор са Косовом био постигнут – да Косово добије сопствени позивни телефонски број. Да ли је постојао договор? Ја то не могу да кажем, jer не знам детаље. Али изгледа тако.
WZ: Део захтева ЕУ је бављење прошлошћу. Мој утисак је да Србија није урадила много у том правцу?
Ј. Јовановић: Ми смо много говорили о томе. Знатан део грађана и даље не признаје одлуке међународних судова о геноциду у Сребреници. Бивши председник Тадић слао је јасније сигнале кад је у питању однос према скоријој прошлости (а и српски парламент је 2010. усвојио Декларацију о осуди злочина у Сребреници 2010, прим. аут). Проблем је што је, пре свега, млада генерација више националистички оријентисана. Кад сам ја био у том узрасту, скоро сви моји вршњаци су били проевропски орјентисани. Данас је то другачије. Велики број младих бирача гласао је, на пример, за СРС. Међутим, овде постоји и нека врста Трамп-ефекта, јер добар део тих бирача тражи забаву. Млади људи кажу да је лидер ове партије интересантан и да ће им, макар, пружити забаву.
Vecita povika na penzionere “koji su doveli Vucica na vlast”! Bezbroj puta sam ponovila da je premnogo mladih, kojma je “Vucic interesantan, pa ce im , m a k a r pruziti zabavu”! A njihova buducnost je sa AV je ugrozenija nego moja (penzionerska).Predamnom nema mnogo godina, pred njima je buducnost. A za ovo zlo glasaju uglavnom oni, koji i nemaju zelju da odu napolje, a nemaju sta ni da ponude…
Zasto ova u EU daje zeleno svetlo ovoj vladi pre nekih podrski- ne slanjem Seselja u Hag, otvaranje pogljavlja i slicno? Ako se ova vlast MNOGO razlikuje od EU principa u pravosudju, medijima, obrazovanju, transparentnosti, podeli vlasti, autokratiji, partokratiji, zastiti podataka o licnosti i slicno?
MIslim da bi DJB trebalo oko zajeddnickog kandidata da postavi niz uslova vaznih protiv partijskog zaposljavanja, za slobodu medija, univerzalnu zdravstvenu zastitu….
U slucaju da to ne uspe trebalo bi imati svoga kandidata medju svojim kvalitetnim ljudima kao sto su Dusan Teodorovic ili Miroslava Millenovic!
EU se “pridrzava svojih vrednosti”, ali u svojim drzavama.
Vlada SNS i AV potura EU akcione planove i strategije za sve i svasta, i oni se prave da veruju da se to i sprovodi u Srbiji.
Vlast je ubedila obican svet /pre svih svoje birace/ da su MMF i Svetska banka skoro pa u sluzbi AV, a ne u sluzbi poverilaca i da ih interesuje uredno vracanje dugova.
Bas ih je briga odakle pare.Da li je novac vlast SNS uzela od penzionera, lekara, prosvetnih radnika, vojske ili policije svejedno im je.
Tek kada sasvim “presuse” pare gradjana, pitace sta je sa reformama, sta je sa osiromasenim paorima, malim preduzecima, smanjivanjem administracije…
Setimo se Kori Udovicki.
Nekoliko godina je “smanjivala” administraciju da bi na kraju rekla da nema viska cinovnika.
Zato bi nase pitanje trebalo da bude: Sta je AV obecao gradjanima od kada je na vlasti a sta je uradio.
Za zakone koje na “zvonce” usvaja parlamentarna vecina, pitanje bi uvek trebalo da buide: Gde takvi zakoni postoje u Evropi.
Narod bi trebalo da zna i sta je opozicija predlagala /zakone i izmene zakona/, a vecina bila protiv bez obzira sto su predlozi bili u interesu gradjana.
Mislim da nije ni malo politički mudro da se DJB otvoreno deklariše kao prevropski pokret. Od potpisivanja SSP-a i jednostrane primene Sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU mi smo pretrpeli nemerljivu štetu. U ovom trenutku bi, uz primenu ekonomskog i socijalnog programa DJB-a, najbolje bilo da se stavi moratorjum na pregovore sa EU, bar na jedno 10 godina, da to vreme iskoristimo za jačanje domaće privrede sa akcentom na domaće investicije, a i da malo vidimo kako će EU da reši svoje probleme. Što se tiče Srebrenice, to je bolna rana bratoubilačkog rata Srba i Bošnjaka. To je bio strašan zloĉin i velika sramota za srpski narod. Međunarodni sud pravde je presudio da je u pitanju genocid.Dugo sam i ja bio u to ubeđen, ali suočen i sa činjenicama koje to osporavaju više nisam u to ubeđen. Ceo događaj je jednostrano ocenjen i geopooitički, politički i propagandno zloupotrebljen, čini mi se sa ciljem da se Srbi i Bošnjaci nikad ne pomire. Pravno gledano stradanje srpskih sela oko Srebrenice ima više elemenata da se okvalifikuje kao genocid. Zato mi nikad neće biti jasno zašto je Boris Tadić povukao tužbu protiv BiH za genocid. Ako bi i srpske žrtve dobile odgovarajuće poštovanje bez žigosanja samo jedne strane (koju ja nikako ne opravdavam) bila bi prilika za pomirenje.
Ne, moras konstantno da se posipas pepelom i da se svima izvinjavas sto si Srbin i da se zalazes da se Srbija bombarduje jos jednom. Takodje treba da iskreno verujes da je EU najbolja i najprivlacnija stvar od izmisljanja tocka i da je Dzordz Soros jedan dobri dekica.
Mnogo ste agresivni vi koji ste antievropski nastrojeni, za razliku od nas drugih koji smo proevropski nastrojeni, a to je, po mom mišljenju, većina glasača DJB-a. Barem svi ljudi koje ja znam a koji su glasali za DJB, a znam ih mnogo. Uostalom, u vrednostima Pokreta koji se mogu pročitati na ovom sajtu piše “Govorim ono što mislim”, što je izuzetno važno u ovom našem sistemu koji već decenijama počiva na licemerju političara. Tako da to vaše “nije politički mudro…” bacite u vodu. Politika ne mora biti prljav posao, to DJB hoće da nam kaže i to je nešto sa čime se u potpunosti slažem. Odnos prema EU je takođe detljano opisan u okviru programa koji se takođe može pročitati na ovom sajtu. Mislim da je suvišno bilo šta drugo reći.
@Ana:
Prvo, niko nije “anti-Evropski” nastrojen, vec anti-EU. Ta vecita ekvivalencija izmedju Evrope i Briselske birokratije koju EU-nacionalisti propagiraju ne prolazi. Nisam Evrofob niti se bojim niti mrzim Evropljane, niti sam agresivan prema nekome kada mi kaze da sklon velikim socijalistickim eksperimentima.
Ljudi koji najvise “sikcu” kada im neko takne njihova tanusna uverenja su levicari, sve sto nije levicarsko komunjarstvo je “govor mrznje” (sloboda govora je super, ali sve dok se to meni svidja bla bla bla bla bla) .Nemacka je divan primer, napise covek nesto protiv naglog skoka silovanja dece na javnim bazenima na Fejsu, i odma ga bivsi Stazi oficiri bace u zatvor.
Ne znam za tu evrofilnu “vecinu” glasaca DJB, sve ljude koje znam da glasaju za DJB nisu neki EU-fanatici (a vecina njih su bas pravi EU-skeptici). Najvise nekog EU entuzijazma sam zapazio da ima medju clanovima LDP-a i SNS-a. Moje licno iskustvo svakako nije nikakvo opste merilo, ali za mene jeste. U svakom slucaju iskreno verujem da iako ne “vecinu”, DJB moze da rasturi svoju partiju/pokret ako se okrenu EU-fanatizmu (sto do sada nisu). Gore pomenuti gospodin Jovanovic u tekstu govori da se se mladi okrecu nacionalizmu jer im je to zabavno, a ne zato sto im je ta EU-fanaticna generacija ljudi od 40-55 godina izasla na nos. Ne moze partija da prodje dobro ako gornji esalon dobrom delu svojih glasaca kaze da su zadrti nacionalisticki glupaci (pa sve i da jesmo zadrti glupaci).
Ne znam nikog da je zamrzeo EU zato sto je ponet “talasom Trumpove pobede u Americi”. Ja sam pravi hipster povodom toga, nisam voleo EU i pre nego sto je to postalo popularno, i nije mi ni malo zabavno to sto je svet sve dublje podeljen.