A šta drugo, nego zapitati se baš to pitanje iz naslova, nakon što smo videli da vlast medijski promoviše Budžet APV za 2017. kao „viši od Ustavom zagarantovanih 7% republičkog“, pa još kažu „da se taj budžet sastoji od prihoda koje će Vojvodina imati i onih prihoda koje će Republika usmeravati u Vojvodinu“. Ustav Republike Srbije je jasan, u članu 184 koji pripisuje finansijsku autonomiju autonomnih pokrajina se eksplicitno kaže „Budžet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se 3/7 od budžeta APV koristi za finansiranje kapitalnih rashoda”.
Niti je budžet 7% republičkog, a još manje sadrži 3/7 novca namenjenog za kapitalne rashode. Kako to?
Pokrajinski budžet za 2017. Iznosi 63,6 milijardi dinara , što je oko 5,9% Republičkog budžeta, koji iznosi 1.069 milijardi dinara. Čak 60% Budžeta APV čine transferna sredstva (novac za obaveze iz republičke naležnosti ,koji se samo prebacuje na račun Vojvodine, da bi ga ona koristila da uslužno plaća republičke obaveze na svojoj teritoriji – tzv. „protočni bojler sredstva“, ili sredstva koja u stvari u opšte nisu pokrajinska i u njih ne bi trebala ni da se uračunavaju), a koja iznose 38 milijardi dinara. Kada „protočni bojler sredstava“ odbijemo od ukupnog iznosa budžeta, ostaje svega 25,5 milijardi dinara za finansiranje stvarnih nadležnosti APV, shodno njenom Statutu. Time nije ispunjen ustavni uslov od minimalnih 7%. Pokrajinski budžet je, u najboljem slučaju, na nivou 5,9% republičkog ako poredimo sav novac koji godišnje leže na račun pokrajine sa celokupnim republičkim budžetom. Ukoliko pogledamo istini u oči i uporedimo ono što je stvarno pokrajinsko, sa ukupnim republičkim budžetom dobijamo još skromniji procenat od 2,3%!
Pokrajinska sekretarka za finansije u prezentaciji nacrta Budžeta za 2017.godinu, takođe svesna da su tih 2,3% jedini pravi pokrajinski budžet, koristila tu sumu stvarnih pokrajinskih 25,5 milijardi, kako bi dokazala da upravo u njoj kapitalni izdaci od 14,3 milijarde, predstavljaju ustavnih 3/7 ukupnog APV budžeta.
Tako da, ili je Ustav prekršen time što je Budžet APV samo 2,3% republičkog (ako je Sekretarkina matematika o ustavnim kapitalnim rashodima tačna), ili je on prekršen jer iznosi takođe nedovoljnih 5,9% republičkog, ali sa svega 1,5/7 za Ustavom predviđene kapitalne rashode. U oba slučaja Vojvodina nije dobila Ustavom zacrtan novac, a vlast ne poštuje akt najviše pravne snage u državi.
Zašto su ovi procenti i razlomci uopšte građanima bitni? Zar nije svejedno kako novac stiže?
Nije svejedno. Kako obezbediti da nešto danas olako obećano, sutra zaista bude sprovedeno. Kako pratiti zamršene novčane tokove među apartčicima iste stranke na sva tri nivoa, ako nema budžetske kontrole. Izuzetno je važno da novac NE BUDE apsolutno centralizovan, jer gde je novac tu je i moć. Ovako ekstremno centralizovan novac pomaže političarima iz centralne republičke vlasti da se ponašaju kao dobročinitelji, koji će građanima u lokalnim sredinama (zato što su „dobričine“) dati koji dinar, da nešto i u njihovom komšiluku bude doterano ili izgrađeno. Sve to će oni iskoristiti za svoju političku kampanju, predstavljajući se kao dobrotvori. Biće izbori, pa će mediji da snimaju presecanja vrpca, građani su svesni da im centralne vlasti zavisi čak i put i pozorište, pa glasaju za „dobročinitelje“ koji izgledaju nekome tako samo zato što upravljaju novcem istih tih građana, ali sa pozicije vrhovnih moćnika i krojača sudbine. Dajemo novac u budžet kroz poreze i doprinose da bi se posle neko tim našim novcem u kampanji promovisao kao naš dobrotvor, a redovne aktivnosti koje svaka normalna država vrši i finansira, predstavljao kao sopstvene i to ogromne uspehe. Presecanjem crvenih vrpci pred desetinama kamera i diktafona kreira se lažni sjaj.
Kako god bilo, Ustav je na primeru budžeta Vojvodine ponovo prekršen, ali je medijski mrkli mrak omogućio pokrajinskoj administraciji da ogoljenom propagandom plasira u javnost neistine. Da li će se na teritoriji Vojvodine Republika još finansijski „otvoriti“? Možda i hoće, ali ne shodno Ustavu i zakonima, već u cilju političkog marketinga pred predstojeće izbore, time što će svoje redovne nadležnosti, koje i inače mora da sprovede na celini teritorije Republike, prikazati kao posebnu brigu za dobrobit glasačkog naroda.
Zapravo, nema bitne razlike što se tiče prihoda Vojvodine u odnosu na prethodne godine. Ovo nije čudno, kada se zna da Zakon o finansiranju Vojvodine nije donet, uprkos najavama iz ekspozea Predsednika Vlade APV, a da li će upšte? Sumnjamo, s pravom. Budžeta ne bi bilo ni ovakvog, da nije preostalo neutrošenih sredstva iz 2016. godine. Ovo su sredstva koja je neko čekao, ali mu nisu isplaćena i neisplaćivanjem predviđenih suma zakinuti smo u zdravstvu, socijalnoj zaštiti, prosveti, održavanju kanalske mreže… sami nastavite dugi niz. Istina, u obrazloženju budžeta se najavljuju tabelarno nekih 14 dodatnih aktivnosti, za koje će pare biti usmerene iz republičkog budžeta tobože ka Vojvodini, a u ukupnom iznosu od 11,5 milijardi. Radi se o sredstvima za nešto što u opšte nisu pokrajinske nadležnosti i što država radi u svom redovnom državnom opisu posla (pruga ka Mađarskoj, putevi republičkog značaja, zatvori, granični prelazi – sve republička posla). Zato i smatramo da su to predizborne pripreme i da će baš te stavke biti ona dobročinstva koja će se slikati i snimati, iako su redovne aktivnosti koje se vrše u svim krajevima zemlje i svakako dolaze na red, jer šta bi država u opšte finansirala na terenu, ako ne takve poslove?
Da li je ovo samo političko licemerje, ili kršenje Ustava koje povlači u uređenim društvima odgovornost u vidu opoziva političara sa funkcije? Sigurni smo da aktuelna vlast o ostavkama zbog povrede Ustava ni ne razmišlja, ali razmislite vi kada vam se pruži prilika da se izjasnite o stvarnim efektima rada vlasti možda već uskoro. Vlast koja krši Ustav je vlast koja gazi državu, jer Ustav je vrhovni pravni akt u njoj.
Pokret Dosta je bilo se zalaže za suštinsku decentralizaciju vlasti i javnog novca. Insistiramo da se javni novac troši što bliže mestima na kojima se porezi i doprinosi ubiraju, a to su okruzi i lokalne samouprave. Svaka centralizacija novca i moći je loša, ne samo zbog mogućnosti da iz nje izraste diktatura, već i zato što onemogućava da lokalno stanovništvo novcem pokriva svoje stvarne lokalne potrebe. Neko ko sedi na državnoj kasi u Beogradu ne može da zna koje su potrebe ljudi u npr. Kanjiži. Logično je da bi to bolje znao neki nivo vlasti Kanjiži mnogo bliži. Pored novca i nadležnosti takođe treba spustiti na niže nivoe vlasti, one nivoe bliže građanima, pa neka građani sami u svojim okruzima i lokalnim sredinama odlučuju o svojim putevima, kanalskoj mreži, elektro mreži i svemu što je celishodno spustiti na građanima bliži nivo odlučivanja. Ono što nije celishodno da se spusti do okruga i lokalnih samouprava, može da postane pokrajinska nadležnost. Za sada imamo centralnu vlast i stidljivu decentraliizaciju u vidu Vojvodine, na severu zemlje. Vojvodina tobože ima neke nadležnosti i prava na neka sredstva. Nadležnosti su joj više nego simbolične, a sredstva još simboličnija. Konstatujemo da i ta vojvođanska, doduše slabašna decentralizacija ne ide kako treba. Na njoj se pokazuje da, čak ni u toj maloj meri, ne postoji politička volja da se stisak centra koji uništava već polu napuštenu i infrastrukturno urušenu provinciju malo olabavi. Tako je i širom Srbije. Putevi i pruge se grade samo po sredini države, a po obodima su napuštena sela i sve napuštenije varoši. Finansijska diktatura, zato što im se može, usmerava pare tamo gde za to može da se stekne više glasova – u centralne gusto naseljene sredine. Mediji snimaju sporadična „dobročinstva“ učinjena tu i tamo, ali našim parama i u njihovoj redovnoj obavezi, zbog koje svakako dolaze na posao.
Autor teksta:
Aleksandar Zelenski,
Poslanik u Skupštini AP Vojvodine
Poslaničke grupe „Dosta je bilo – Saša Radulović“
Vojvodina je nedemokrarska tvorevina titovih partizana i treba je ukiniti. Nije ona stvorena da bi se novac pravednije raspodelio, nego da se oslabi uticaj Srbije u SFRJ.