Претходних четврт века заиста су биле „године које су појели скакавци“! Међутим, сада их једу зрикавци. Који, иако потичу из истог рода, битно се разликују од својих претходника по томе што имају изражено дуже пипке (лакше и обимније обухватају плен) и имају чудновату зрику којом показују своју успешност.
Замислите црвом начету јабуку која са стабла падне на земљу. Наравно, одмах је нападну мрави. И једу је, једу, све до оног дела који је труо. Онда је напуштају, јабука се суши, копни и на крају свене толико да се претвори у комад љуштуре са једва препознатљивим обрисима. Е, на ту јабуку данас личи наша Србија. Скоро да и нема шта више са ње да се једе.
Систематска и системска пљачка, почета још осамдесетих, није заправо ни престајала до дана данашњег. Власти су се смењивале, владе одлазиле и долазиле, а систем је одувек био наклоњен малом броју изабраних чије право на „наше“ нико никада није могао да оспори. Узимало се шта се хтело и могло. Крали су се станови, куће, виле, фабрике, неограничене количине злата и новца, крали су се људски животи, судбине, деца из породилишта, па и гробна места! Ми смо их звали лопови! Некада мали, лоповчићи, они што само „крадуцкају“, а некада и велики, лопуже, за које никада није (иако је доказано) признато да то и јесу. Е, то су били скакавци!
А онда су дошли зрикавци! Па, у чему је разлика, питамо се? Разлика је у томе што су скакавци скоро нечујни, неприметни, задовољни сами собом. Склони да се после доброг оброка повуку и мирују. А зрикавци? Зрикавци су алави, бестидно гласни, безобразни и надмени – бахати! Своју прождрљивост и најављују и одјављују громогласном зриком, звуком који пара уши, звуком чија неподношљива фреквенција нагони сузе на очи. Њихова бахатост се огледа у томе да јавно говоре да чине управо оно што никада неће учинити. Када краду и пљачкају позивају се на народ! Када бесправно руше туђу имовину, позивају се на „право“. Када стичу одроман нелегалан капитал, позивају се управо на легалност. Зрикавци нападају плен у скупинама, великим дружинама, њихова најезда је праћена виком, галамом, претњама и уценама. Поучени искуством скакаваца, зрикавци једу све пред собом, пре свега културу, информисање, независно судство, полицију, војску… све чега се дохвате својим дугим пипцима.
Како се ефикасно борити против такве пошасти. Само стварањем система у коме такве једнике не могу да опстану. Система у коме влада право, а не правило јачег. Система у коме није важно ко сам, већ шта сам и шта знам. И система у коме ће част постати већи циљ него власт.
Владан Ћосић
координатор покрета “Доста је било” за мачвански округ
Коментариши