Организована научна група

Слава припада храбрима. Онима који су зарад својих идеала спремни да, супротно здравом разуму, учине нешто неочекивано и промене свет. Има ли бољег примера за то од министра полиције који је свестан чињенице да не поседује никакво знање или искуство из области безбедности без устезања прихватио огромну одговорност коју та функција носи. И доказао да је донео праву одлуку. Са друге стране, и у неким другим битним институцијама, попут оних научних, налазе се храбри људи, спреми да помере досадашње границе учмале аутономије универзитета и академске крутости, те да се веома инвентивно укључе у одређене безбедносне пројекте, по први пут у новијој историји.

Кад се тако храбри људи попут министра и декана ФОН-а сретну, логично је да настане Споразум о сарадњи између министарства и факултета. Случајно или не, тек овај споразум је потписан у време док је Комисија ФОН-а решавала о сумњи за плагијат колеге др Стефановића, др Малог. Ова два доктора су иначе учествовала у више заједничких пројеката, где је др Стефановић углавном обезбеђивао нечињење, а др Мали имао покретачку улогу. Најпознатији такав пројекат је искушавање институција у изборној ноћи, у народу познатији као Савамала, ком приликом су др Мали и др Стефановић показали такву оригиналност и иновативност да је цитирање њиховог заједничког подухвата оборило све рекорде. Многима којима није било јасно на шта се односи дисертација др Стефановића о менаџменту на примеру града Београда, пројекат Савамала је запушио уста. Али да се вратимо на Споразум.

Споразум није ништа друго до наставак успешног пројекта Савамала с тим да је у исти укључена и академска заједница. Др Стефановић је чврсто одлучио да реорганизује полицију, а за то је неопходно ангажовање сарадника баш са ФОН-а. Логично, др Стефановић је ипак менаџер, па зашто онда не реорганизовати полицију у том правцу. Зато је пала одлука да се стручни део реорганизације повери људима са овог факултета, а не онима са правних, саобраћајних или факултета безбедности. Ни министар није правник нити стручњак за безбедност, али је проверено да рад у МУП-у доприноси, како је то министар лепо приметио, развоју домаће памети. Можда је декан ФОН-а требало да подсети министра да се студенти не могу учити на тако озбиљним подухватима као што је реорганизација полиције, али шта сад. Прилику која се указала независним радом Комисије на оцени рада др Малог треба искористи. Шта ако се министар предомисли и реорганизацију повери др Мићи?

Што се тиче научне вредности споразума, она је немерљива. Споразумом се проверавају неке норме Закона о полицији које нису биле предмет тестирања у пројекту Савамала. У питању су надлежност Министарства да обезбеди оперативну независност полиције, могућност преношења овлашћења министарства на субјекте ван полиције, тестирање службене тајне, јавног интереса у области безбедности и свега онога за шта се до сада сматрало да мора бити подређено безбедносном аспекту и као такво строго контролисано. Министарством ипак руководи неспорни научни иноватор који види много даље од обичних смртника. То најбоље илуструје најновије хапшење у афери службена тајна, насталој поводом редовног спасавања редова Вучића од сигурне смрти приликом повратка у будућност.

То је овај случај где је држава Србија признала да је припаднике МУП-а без најаве и тајно слала у треће државе. На срећу, само комплетни идиот из безбедносне службе те државе би могао помислити да су запослени у одељењу за праћење МУП-а у ствари агенти зато што су сопственим превозом прешли границу. Свако нормалан би мислио да је ово нека дипломатска игра шаховског мајстора. Међутим, овим гоњењем и признањем чињеница држава Србија је доказала да комплетни идиоти нису баш то, већ да је прелазак границе припадника МУП-а заиста био службена наредба. Супротна Закону и правилу службе, али ипак наредба. У реду, ми смо ухапсили двојицу јер су одали службену тајну, а шта ћемо ако та држава ухапси осталу тридесеторицу због, на пример, шпијунаже и за сведока позове премијера? Не верујем да је неком сем нас прихватљив генијални аргумент премијера да већу глупост у животу није чуо, иако бих лично у овом случају ту његову умотворину сматрао примереном. Али треба веровати министру. Он зна шта после чега иде.

Србија је срећна земља. Неоптерећена формалностима попут протокола, анализа, закона, интереса безбедности и других стега. Слава припада храбрима, а нама – слава нам. Да цитирам Ковачевића, биће катастрофа, ако само још неки доктор преузме министарство силе да на њему развија памет. Или можда неће. Ако тако одлучи независна комисија ФОН-а.

Војин Биљић
адвокат
одборник у Скупштини ГО Врачар
члан покрета “Доста је било”, Врачар