Organizovana naučna grupa

Slava pripada hrabrima. Onima koji su zarad svojih ideala spremni da, suprotno zdravom razumu, učine nešto neočekivano i promene svet. Ima li boljeg primera za to od ministra policije koji je svestan činjenice da ne poseduje nikakvo znanje ili iskustvo iz oblasti bezbednosti bez ustezanja prihvatio ogromnu odgovornost koju ta funkcija nosi. I dokazao da je doneo pravu odluku. Sa druge strane, i u nekim drugim bitnim institucijama, poput onih naučnih, nalaze se hrabri ljudi, spremi da pomere dosadašnje granice učmale autonomije univerziteta i akademske krutosti, te da se veoma inventivno uključe u određene bezbednosne projekte, po prvi put u novijoj istoriji.

Kad se tako hrabri ljudi poput ministra i dekana FON-a sretnu, logično je da nastane Sporazum o saradnji između ministarstva i fakulteta. Slučajno ili ne, tek ovaj sporazum je potpisan u vreme dok je Komisija FON-a rešavala o sumnji za plagijat kolege dr Stefanovića, dr Malog. Ova dva doktora su inače učestvovala u više zajedničkih projekata, gde je dr Stefanović uglavnom obezbeđivao nečinjenje, a dr Mali imao pokretačku ulogu. Najpoznatiji takav projekat je iskušavanje institucija u izbornoj noći, u narodu poznatiji kao Savamala, kom prilikom su dr Mali i dr Stefanović pokazali takvu originalnost i inovativnost da je citiranje njihovog zajedničkog poduhvata oborilo sve rekorde. Mnogima kojima nije bilo jasno na šta se odnosi disertacija dr Stefanovića o menadžmentu na primeru grada Beograda, projekat Savamala je zapušio usta. Ali da se vratimo na Sporazum.

Sporazum nije ništa drugo do nastavak uspešnog projekta Savamala s tim da je u isti uključena i akademska zajednica. Dr Stefanović je čvrsto odlučio da reorganizuje policiju, a za to je neophodno angažovanje saradnika baš sa FON-a. Logično, dr Stefanović je ipak menadžer, pa zašto onda ne reorganizovati policiju u tom pravcu. Zato je pala odluka da se stručni deo reorganizacije poveri ljudima sa ovog fakulteta, a ne onima sa pravnih, saobraćajnih ili fakulteta bezbednosti. Ni ministar nije pravnik niti stručnjak za bezbednost, ali je provereno da rad u MUP-u doprinosi, kako je to ministar lepo primetio, razvoju domaće pameti. Možda je dekan FON-a trebalo da podseti ministra da se studenti ne mogu učiti na tako ozbiljnim poduhvatima kao što je reorganizacija policije, ali šta sad. Priliku koja se ukazala nezavisnim radom Komisije na oceni rada dr Malog treba iskoristi. Šta ako se ministar predomisli i reorganizaciju poveri dr Mići?

Što se tiče naučne vrednosti sporazuma, ona je nemerljiva. Sporazumom se proveravaju neke norme Zakona o policiji koje nisu bile predmet testiranja u projektu Savamala. U pitanju su nadležnost Ministarstva da obezbedi operativnu nezavisnost policije, mogućnost prenošenja ovlašćenja ministarstva na subjekte van policije, testiranje službene tajne, javnog interesa u oblasti bezbednosti i svega onoga za šta se do sada smatralo da mora biti podređeno bezbednosnom aspektu i kao takvo strogo kontrolisano. Ministarstvom ipak rukovodi nesporni naučni inovator koji vidi mnogo dalje od običnih smrtnika. To najbolje ilustruje najnovije hapšenje u aferi službena tajna, nastaloj povodom redovnog spasavanja redova Vučića od sigurne smrti prilikom povratka u budućnost.

To je ovaj slučaj gde je država Srbija priznala da je pripadnike MUP-a bez najave i tajno slala u treće države. Na sreću, samo kompletni idiot iz bezbednosne službe te države bi mogao pomisliti da su zaposleni u odeljenju za praćenje MUP-a u stvari agenti zato što su sopstvenim prevozom prešli granicu. Svako normalan bi mislio da je ovo neka diplomatska igra šahovskog majstora. Međutim, ovim gonjenjem i priznanjem činjenica država Srbija je dokazala da kompletni idioti nisu baš to, već da je prelazak granice pripadnika MUP-a zaista bio službena naredba. Suprotna Zakonu i pravilu službe, ali ipak naredba. U redu, mi smo uhapsili dvojicu jer su odali službenu tajnu, a šta ćemo ako ta država uhapsi ostalu tridesetoricu zbog, na primer, špijunaže i za svedoka pozove premijera? Ne verujem da je nekom sem nas prihvatljiv genijalni argument premijera da veću glupost u životu nije čuo, iako bih lično u ovom slučaju tu njegovu umotvorinu smatrao primerenom. Ali treba verovati ministru. On zna šta posle čega ide.

Srbija je srećna zemlja. Neopterećena formalnostima poput protokola, analiza, zakona, interesa bezbednosti i drugih stega. Slava pripada hrabrima, a nama – slava nam. Da citiram Kovačevića, biće katastrofa, ako samo još neki doktor preuzme ministarstvo sile da na njemu razvija pamet. Ili možda neće. Ako tako odluči nezavisna komisija FON-a.

Vojin Biljić
advokat
odbornik u Skupštini GO Vračar
član pokreta “Dosta je bilo”, Vračar