Грађани су све гладнији, сиромашнији, огорченији. Има ли излаза? Да, на изборима. Свест народа је почела да се мења и оно што нису променили у априлу на биралиштима људи су почели да осуђују организовањем на улицама, трговима, испред зграде Владе и министарстава. Ево коме је свега било доста у 2016. години.
Протест Новинари не клече
Прве дане 2016. године зачинила је неукусна, мизогинична изјава тадашњег министра Братислава Гашића уперена ка свим новинаркама, коју овде нећемо цитирати. Иако варбално осуђен од стране премијера, Гашић није претпрео ни приближно онакве санкције какве је јавност захтевала. Био је то још један сигнал да власт игнорише јавност, а у том тону се и наставило.
Војвођански апотекари
10. јуна 2016. године апотекари државних апотека из Панчева окупили су се испред Министарства здравља Републике Србије и Владе Републике Србије. Панчевачке апотеке су већ биле у блокади због нагомиланих дугова, лекова није било, а плате су зато и касниле… Неколико дана касније у протестну шетњу у Новом Саду у преподневним сатима су кренули радници “Апотека Нови Сад”, а њима су се придружили и апотекари из других градова. Побунио се неки фини свет чији су посао упропастили партијски директори странака које су апотеке третирали као изборни плен. Није било битно да ли знају да воде посао, било је битно да су политички подобни. Подобни својој странци и недорасли пословним изазовима. И оде дођавола све! Две недеље након првог потеста у Новом Саду уследио је други, а затим је заказан и трећи који је отказан јер је саосећајни новосадски градоначелник одлучио да их угости и саслуша њихове проблеме. Састанак је трајао неколико сати, градоначелник је обећао помоћ, улио новосадским апотекарима наду, добио на времену, али је суштински све и даље исто…
Пензионери
Прво су се побунили војни пензионери 15. марта због неисплаћеног дуга од 2008. године насталог приликом усклађивања војних и цивилних пензија и нерешавања питања војних бескућника чија је имовина остала у републикама бивше Југославије. Мало након тога, 6. априла су протествовали пензионери и позвали остале пензионере да не гласају за ПУПС на изборима 24. априла. Првог дана новембра пензионери су још једном на улицама Београда показали незадовољство јер су многи након противуставног смањења пензија доведени на ивицу сиромаштва, а неки су и прешли ту ивицу.
Опет апотекари, али овога пута са лекарима
Три дана након протеста пензионера, лекари и фармацеути из Србије су се окупили испред зграде Владе. Упозоравали су министра здравља и премијера да напољу гори пожар и молили их да изађу да пробају да га угасе. “Ватрогасци” и њихови помоћници нису изашли на терен. Нису осетили дим, али зато неки други јесу… Пожар се ускоро распламсао, захватио је војску, полицију, укупно здравство. Почели су да горе носећи стубови државе. Протестовало је здравство у Новом Саду на Међународни дан људских права, 10. децембра минут до 12 са поруком “Они бирају сада, а ми у априлу”.
Војсци се придружила и полиција
Сутрадан у Београду окупили су се војска и полиција исто минут до 12, а пре тога 27. новембра, пет минута до 12. Последњи протест војске и полиције је био тачно у подне 24. децембра 2016. године уз најаве да се неће смирити.
Протестне шетње због Савамале
У Београду се, због рушења под фантомкама и градње “Београда на води” супротно градском урбанистичком плану, законима и мишљењу стручњака из области архитектуре протестовало месецима. Ово није био само протест због рушења и грађења, већ због рушења правног система државе који је пао пред интересима профитера. Грађевинско земљиште вредно милијарду евра поклоњено је приватном капуталу, уложене су стотине милиона у расељавање и припрему земљишта зарад интереса уског круга људи блиских премијеру.
Отпор изборној крађи
Априлски избори протекли су у нерегуларним условима. Контролисане медије злоупотребљавали су представници Владе, бирачки спискови су прекрајани према интересима владајућих странака, на стотине фантомских станара и умрлих је добило позиве за гласање, на мноштву изборних места преправљани су и фалсификовани записници бирачких одбора, број гласачких листића у џаковима није одговарао онима у записницима који су често шкрабани, исправљани незаконито и непотписани… Партијска Републичка изборна комисија у којој власт има већину тражила је понављање избора само на местима где јој је био потребан бољи резултат, а не на свим местима на којима је бирачки процес био компромитован. Опозиција је протестовала због изборне крађе и покушаја премијера да из парламента незаконито избаци две изборне листе.
Синдикални протести
Најснажнији су били протести радника ФАП-а из Прибоја које је премијер преварио обећањима о висини отпремнине и доласку иностраног “спасиоца”. Забележени су многи протести радника – губитника транзиције, локалних јавних комуналних предузећа, незадовољних радника пропалих предузећа у Нишу и другим градовима због неисплаћених зарада, неповезаног радног стажа, дуговања за доприносе за пензије, превара у приватизацији.
Протест новинара – Подржи РТВ
Читаво лето нам је прошло у протестним шетњама новосадским улицама са новинарима РТВ-а. Прво што је СНС-у пало на памет по доласку на власт у Војводини било је да смени уреднике и цензурише програм војвођанске телевизије. Укинуте су емисије у којима се професионално и критички говорило о темама које су од интереса за све грађане, попут Радара, и отерани новинари и уредници који су у њима радили.
Протест студената “Знање није роба”
Један од мањих, али изузетно значајних протеста, организовали су студенти Универзитета у Новом Саду бунећи се против наплате додатних трошкова студирања.
“Био једном један лав…
Какав лав?
Страшан лав,
нарогушен и љут сав!
Страшно, страшно!”
Па и овог страшног лава је на крају неко гумицом избрисао……”
Ја немам гумицу којом бих га могла избрисати, али воља народа је има. Истина је да ће остати контуре страшног лава, али више неће моћи да нас плаши. Биће то: “Смешно, смешно!” Покрет “Доста је било” подржавао је многе од протеста, залагао се на све начине који су нам доступни у скупштинама и покретао правне и уставне иницијативе да би спречио штетне потезе власти. После избора у априлу, на којима ћемо победити, укинућемо све одлуке због којих се протестовало. Свесни ситуације, руководимо се оном народном:”Свако може како хоће, али не и докле хоће.
Љиљана Видечник
Војвођански тим за здравство и социјална питања покрета “Доста је било”, Нови Сад
Коментариши