Građani su sve gladniji, siromašniji, ogorčeniji. Ima li izlaza? Da, na izborima. Svest naroda je počela da se menja i ono što nisu promenili u aprilu na biralištima ljudi su počeli da osuđuju organizovanjem na ulicama, trgovima, ispred zgrade Vlade i ministarstava. Evo kome je svega bilo dosta u 2016. godini.
Protest Novinari ne kleče
Prve dane 2016. godine začinila je neukusna, mizoginična izjava tadašnjeg ministra Bratislava Gašića uperena ka svim novinarkama, koju ovde nećemo citirati. Iako varbalno osuđen od strane premijera, Gašić nije pretpreo ni približno onakve sankcije kakve je javnost zahtevala. Bio je to još jedan signal da vlast ignoriše javnost, a u tom tonu se i nastavilo.
Vojvođanski apotekari
10. juna 2016. godine apotekari državnih apoteka iz Pančeva okupili su se ispred Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Vlade Republike Srbije. Pančevačke apoteke su već bile u blokadi zbog nagomilanih dugova, lekova nije bilo, a plate su zato i kasnile… Nekoliko dana kasnije u protestnu šetnju u Novom Sadu u prepodnevnim satima su krenuli radnici “Apoteka Novi Sad”, a njima su se pridružili i apotekari iz drugih gradova. Pobunio se neki fini svet čiji su posao upropastili partijski direktori stranaka koje su apoteke tretirali kao izborni plen. Nije bilo bitno da li znaju da vode posao, bilo je bitno da su politički podobni. Podobni svojoj stranci i nedorasli poslovnim izazovima. I ode dođavola sve! Dve nedelje nakon prvog potesta u Novom Sadu usledio je drugi, a zatim je zakazan i treći koji je otkazan jer je saosećajni novosadski gradonačelnik odlučio da ih ugosti i sasluša njihove probleme. Sastanak je trajao nekoliko sati, gradonačelnik je obećao pomoć, ulio novosadskim apotekarima nadu, dobio na vremenu, ali je suštinski sve i dalje isto…
Penzioneri
Prvo su se pobunili vojni penzioneri 15. marta zbog neisplaćenog duga od 2008. godine nastalog prilikom usklađivanja vojnih i civilnih penzija i nerešavanja pitanja vojnih beskućnika čija je imovina ostala u republikama bivše Jugoslavije. Malo nakon toga, 6. aprila su protestvovali penzioneri i pozvali ostale penzionere da ne glasaju za PUPS na izborima 24. aprila. Prvog dana novembra penzioneri su još jednom na ulicama Beograda pokazali nezadovoljstvo jer su mnogi nakon protivustavnog smanjenja penzija dovedeni na ivicu siromaštva, a neki su i prešli tu ivicu.
Opet apotekari, ali ovoga puta sa lekarima
Tri dana nakon protesta penzionera, lekari i farmaceuti iz Srbije su se okupili ispred zgrade Vlade. Upozoravali su ministra zdravlja i premijera da napolju gori požar i molili ih da izađu da probaju da ga ugase. “Vatrogasci” i njihovi pomoćnici nisu izašli na teren. Nisu osetili dim, ali zato neki drugi jesu… Požar se uskoro rasplamsao, zahvatio je vojsku, policiju, ukupno zdravstvo. Počeli su da gore noseći stubovi države. Protestovalo je zdravstvo u Novom Sadu na Međunarodni dan ljudskih prava, 10. decembra minut do 12 sa porukom “Oni biraju sada, a mi u aprilu”.
Vojsci se pridružila i policija
Sutradan u Beogradu okupili su se vojska i policija isto minut do 12, a pre toga 27. novembra, pet minuta do 12. Poslednji protest vojske i policije je bio tačno u podne 24. decembra 2016. godine uz najave da se neće smiriti.
Protestne šetnje zbog Savamale
U Beogradu se, zbog rušenja pod fantomkama i gradnje “Beograda na vodi” suprotno gradskom urbanističkom planu, zakonima i mišljenju stručnjaka iz oblasti arhitekture protestovalo mesecima. Ovo nije bio samo protest zbog rušenja i građenja, već zbog rušenja pravnog sistema države koji je pao pred interesima profitera. Građevinsko zemljište vredno milijardu evra poklonjeno je privatnom kaputalu, uložene su stotine miliona u raseljavanje i pripremu zemljišta zarad interesa uskog kruga ljudi bliskih premijeru.
Otpor izbornoj krađi
Aprilski izbori protekli su u neregularnim uslovima. Kontrolisane medije zloupotrebljavali su predstavnici Vlade, birački spiskovi su prekrajani prema interesima vladajućih stranaka, na stotine fantomskih stanara i umrlih je dobilo pozive za glasanje, na mnoštvu izbornih mesta prepravljani su i falsifikovani zapisnici biračkih odbora, broj glasačkih listića u džakovima nije odgovarao onima u zapisnicima koji su često škrabani, ispravljani nezakonito i nepotpisani… Partijska Republička izborna komisija u kojoj vlast ima većinu tražila je ponavljanje izbora samo na mestima gde joj je bio potreban bolji rezultat, a ne na svim mestima na kojima je birački proces bio kompromitovan. Opozicija je protestovala zbog izborne krađe i pokušaja premijera da iz parlamenta nezakonito izbaci dve izborne liste.
Sindikalni protesti
Najsnažniji su bili protesti radnika FAP-a iz Priboja koje je premijer prevario obećanjima o visini otpremnine i dolasku inostranog “spasioca”. Zabeleženi su mnogi protesti radnika – gubitnika tranzicije, lokalnih javnih komunalnih preduzeća, nezadovoljnih radnika propalih preduzeća u Nišu i drugim gradovima zbog neisplaćenih zarada, nepovezanog radnog staža, dugovanja za doprinose za penzije, prevara u privatizaciji.
Protest novinara – Podrži RTV
Čitavo leto nam je prošlo u protestnim šetnjama novosadskim ulicama sa novinarima RTV-a. Prvo što je SNS-u palo na pamet po dolasku na vlast u Vojvodini bilo je da smeni urednike i cenzuriše program vojvođanske televizije. Ukinute su emisije u kojima se profesionalno i kritički govorilo o temama koje su od interesa za sve građane, poput Radara, i oterani novinari i urednici koji su u njima radili.
Protest studenata “Znanje nije roba”
Jedan od manjih, ali izuzetno značajnih protesta, organizovali su studenti Univerziteta u Novom Sadu buneći se protiv naplate dodatnih troškova studiranja.
“Bio jednom jedan lav…
Kakav lav?
Strašan lav,
narogušen i ljut sav!
Strašno, strašno!”
Pa i ovog strašnog lava je na kraju neko gumicom izbrisao……”
Ja nemam gumicu kojom bih ga mogla izbrisati, ali volja naroda je ima. Istina je da će ostati konture strašnog lava, ali više neće moći da nas plaši. Biće to: “Smešno, smešno!” Pokret “Dosta je bilo” podržavao je mnoge od protesta, zalagao se na sve načine koji su nam dostupni u skupštinama i pokretao pravne i ustavne inicijative da bi sprečio štetne poteze vlasti. Posle izbora u aprilu, na kojima ćemo pobediti, ukinućemo sve odluke zbog kojih se protestovalo. Svesni situacije, rukovodimo se onom narodnom:”Svako može kako hoće, ali ne i dokle hoće.
Ljiljana Videčnik
Vojvođanski tim za zdravstvo i socijalna pitanja pokreta “Dosta je bilo”, Novi Sad
Komentariši