Рума: Одборник Борис Шикић о свом раду у 2016.години

Као координатора Покрета “Доста је било” за Руму прва и најважнија ствар која ме је дочекала на почетку 2016. године било је формирање листе и припрема за локалне, покрајинске и републичке изборе. Иако никад нисам ни мислио нити желео да се бавим политиком, схватио сам да више не могу да стојим са стране и будем неми посматрач, и да само кроз политичко ангажовање можемо да променимо систем. Сматрао сам да још увек има довољно пристојних и поштених људи да изнесу терет промена, који размишљају на сличан начин. Окупити тим људи спремних да уђу у политику, која се на жалост у Србији схвата као нешто прљаво и страно људима којима је морал изнад личних интереса, није био лак посао.

Док се тај процес одвијао, направили смо акцију којом смо покушали да једну ставку из републичког програма покрета, приближимо Румљанима на конкретном примеру. Пример се односи на субвенције страним инвеститорима. Наиме, према истраживању Истиномера субвенције компанији Хачинсон која је отворила фабрику у Руми износе 11401 евро по радном месту и по овом критеријуму налазе се на седмом месту у Србији. Према нашем мишљењу узимати новац пореским обвезницима Републике Србије и давати га и иначе богатим странцима који на овај начин могу бити привилегована конкуренција домаћим привредницима, је погрешан принцип. Новац је потребно “утрошити” тако што ће се смањити порез на рад домаћој привреди и то је најбољи и неселективни подстицај који добијају сви. Странци су добродошли уколико инвестирају сопствени новац, а један од начина на који их се може привући је смањење бирократије и значајно поправљање правне сигурности. Још једна ствар на коју смо указали је да је Хачинсон по уговору који је потписан дужан да раднике задржи до краја 2022. године, а после тога нема законске обавезе да настави пословање у нашој општини. У разговору са грађанима видели смо да разумеју наш став и итекако схватају да политика субвенција странцима коју је увео још Млађан Динкић није нешто са чиме треба наставити.

Након расписивања избора и мукотрпног посла прикупљања потписа, који је прилагођен великим странкама, приступили смо представљању наше листе грађанима. Како нисмо желели да будемо од оних који се скривају иза вође, јасно смо представили све кандидате на листи, именом и презименом и биографијама. Кампања је била кратка и материјално скромна. На локалним изборима 24. априла освојили смо 1539 гласова и ушли у скупштину општине са 2 одборника.

Политичку борбу смо наставили у скупштини на исти начин као и ван ње – пристојно, достојанствено и по принципу да политички противници нису непријатељи, већ неко коме треба изложити наш програм и вредности на културан начин и без вређања. На жалост, нека озбиљнија размена мишљења је изостала, јер је скупштина као “проточни бојлер” где владајућа већина усваја одлуке општинског већа без критичке расправе. Међутим, то ме као опозиционог одборника није обесхрабрило да за говорницом дискутујем о различитим темама. Коментарисао сам Одлуку о отуђењу и давању у закуп грађевинског земљишта, тачније део где се наводи да инвеститори који купују веће површине од 20 хектара и плаћају једнократно, имају право на попуст од 30 посто. По мом мишљењу у одлуци морају јасно бити наведени конкретни услови када неко може добити попуст, а када не. Такође, законска обавеза је да уколико се грађевинско земљиште отуђује по цени мањој од тржишне, мора постојати претходна сагласност Владе Србије. Ово је морало јасно да стоји у предлогу одлуке, јер правна регулатива мора бити прецизна и недвосмислена.

Примедбу сам имао и на новчане суме које је ЈП „Водовод“ одредило за набавку програма за праћење јавних набавки, од 490 хиљада динара, и за опремање бунара на Фишеровом салашу од 3 и по милиона динара. Мишљења сам да су ове цифре превисоке и да у случају да критеријуми тендера не буду објективни, може доћи до закључења штетних уговора. Код тачке дневног реда где се гласало за именовање директора ЈП „Водовод“ за наредне четири године, изразио сам негодовање, јер одборницима није била достављена радна биографија кандидата за ту функцију, такође ни његово писмо о намерама и предложени четворогодишњи план пословања. Такође, комисија која је спроводила конкурс за избор директора није у свом саставу имала ниједног стручњака из области водоснабдевања становништва, што није добра пракса. Сматрам да процес није био довољно транспарентан, како у овом случају, тако и у многим другим случајевима именовања функционера, не само у нашој општини, што доводи до неповерења грађана у државне институције и става да се посао може добити само преко странке. Не сме бити критеријум кога знаш, већ је битно шта знаш.

Током дискусије о предлогу буџета општине Рума за 2017. годину изнео сам запажања и примедбе на неколико расходних ставки буџета. Изразио сам забринутост због суме од само милион динара за изградњу пречистача отпадних вода у радној зони Румска петља. Ова сума је довољна само за пројекат. Уколико дође до отварања фабрика у овој зони током текуће године, како је најављено, остаје нејасно како ће бити третиране отпадне воде. Такође, не постоји одређен рок за изградњу пречистача за фирму Хачинсон, коју финансира република са 926 хиљада евра. Прокоментарисао сам и висину намењених субвенција и њихов тренд пораста у односу на претходну годину. Субвенције приватним предузећима су нарасле са 34 милиона динара у 2016. години на предвиђених 78,5 милиона динара за 2017. годину, од чега 53,5 милиона динара иде за субвенције приватним предузећима за јавни превоз. Такође, дошло је до пораста дотација невладиним организацијама за 10 милиона динара, тако да опредељена сума за ову годину износи 105 милиона динара. Од тога иде 10 милиона за верске заједнице, што је 2 и по пута више него прошле године, и око 25 милиона за спортске клубове. По мом мишљењу ове суме су превисоке, посебно ако узмемо да се у исто време смањује издвајање за програм примарне здравствене заштите са 14,8 милиона на 9,3 милиона, што је смањење од 37 процената. С обзиром да у румском Дому здравља није више могуће обавити ни основне анализе крви и урина, сматрам да је сврсисходније било донирати новац у ову намену. Тужну чињеницу да је румско породилиште затворено 2014. године због недостатка стручног кадра, не треба заборавити. Као контраст овим чињеницама, похвалио сам издвајања за вантелесну оплодњу. За крај сам критиковао висину износа новчаних казни и пенала по решењу судова од 12,27 милиона динара, што је бачен новац који је могао бити употребљен за друге сврхе. У јавну управу треба увести принцип одговорности, по угледу на приватна предузећа. То што неко ради за државу не би требало да га аболира од грешака и одговорности.

Поднео сам и два амандмана на предлоге одлука. Један је на предлог Одлуке о јавном превозу путника на територији општине Рума, којим сам предвидео мењање члана који контролорима у јавном превозу даје овлашћење да легитимишу путнике и располажу њиховим личним подацима. Како контролори по закону немају ово право, предложио сам да легитимисање може да врши искључиво службено лице које је овлашћено за те послове, што су у нашој општини припадници полиције. Тако би скупштина избегла да донесе одлуку која није у складу са законом и увела би процедуру прикупљања личних података у правни оквир. Такође, не би довела запослена лица превозника у ситуацију да раде посао за који по Закону о заштити података о личности немају овлашћење, што може довести до тужби како према превознику, тако и према самој општини која је противзакониту одлуку донела.

Други амандман се односи на Одлуку о социјалној заштити у општини Рума. Предложио сам да се избаци обавеза корисника социјалне помоћи за друштвено-корисним радом ради остварења једнократне материјалне помоћи. Сматрам да наметање друштвено-корисног рада не помаже примаоцу социјалне помоћи да превазиђе своју неповољну ситуацију. Корисније би било да то време и напор утроши у потрази за послом, образује се, преквалификује и доквалификује. Такође је у целој републици и корисницима новчане социјалне помоћи наметнут друштвено-корисни рад, путем уредбе Владе Србије, за коју сматрам да је неуставна. На жалост, оба моја амандмана су одбијена.

Како одборници скупштине општине имају право по пословнику да постављају питања органима општине, искористио сам то право и поставио два питања. Прво се односило на број новозапослених у општинској управи од избора до данас, а друго о томе шта се чини на сузбијању амброзије у нашој општини. На жалост, на друго питање нисам још увек добио одговор, иако је рок који је прописан пословником од 60 дана одавно истекао. Алергија на полен амброзије је све већи проблем, поготово међу младима. Рачуна се да сваки пети становник Србије има алергијску реакцију на полен ове биљке и да се годишње по неким проценама потроши око милион евра на лекове за сузбијање ове алергијске реакције. Све док не уништимо овај коров, посредно тим новцем субвенционишемо фармацеутску индустрију. Желео бих да у наредном периоду поднесем скупштини предлог како би ефикасније могли да се боримо против овог проблема.

У 2017. години наставићу да се залажем за вредности, принципе и програм због којег су ме грађани изабрали за одборника. Као најважније бих навео увођење принципа потпуне транспарентности и реда у јавној управи. Сматрам да је било веома битно да поднесем детаљан извештај о свом раду, како грађанима који су ме изабрали, тако и свим пореским обвезницима у нашој општини који финансирају рад скупштине. Извештај о мом раду у 2017. години, поднећу почетком следеће године.

Борис Шикић, одборник Скупштине општине Рума
члан покрета Доста је било