Ауторски текст Правосуђе

Давитељи правосуђа

Ако је веровати медијима, тренутно је у току око 40.000 судских спорова у којима незапослени тужили Националну службу за запошљавање (НСЗ) због мање исплаћених накнада, а како сам директор НСЗ Зоран Мартиновић тврди, трошкови поступака су и по десет пута већи од потраживања запослених. Пошто су судови на становишту да су потраживања незапослених основана, НСЗ се узда у Врховни суд. Сасвим уобичајена ситуација у нашем друштву.

Међутим, ова наизглед обична прича, у себи носи одговор на два веома важна питања која се тичу и функционисања правосуђа и тога како неспособни партијски кадрови расипају наш новац.

Сви знамо да је српско правосуђе блокирано предметима годинама уназад, али се никада нисмо запитали шта је узрок томе. Примера ради, како је могуће да један апелациони суд који покрива територију државе Њујорк и још три америчке савезне државе има само седам судија и није затрпан предметима док апелациони судови у Србији имају око 200 судија и нерешив проблем огромног броја предмета? Процесна правила ове две земље су веома слична, па је зато поређење могуће. Судске таксе су у Америци занемарљивији трошак него у Србији, а грађани имају већу платежну моћ. Како то да су њихови судови мање оптерећени од наших?

Одговор на ово питање је дао управо директор НСЗ Мартиновић. У Америци је незамисливо да одговоран државни функционер допусти да се поводом било каквог неспоразума покрене 40.000 поступака. Било који директор било ког приватног предузећа би добио отказ због тога што на време није идентификовао ризик поступака и на време проблем решио ван спора. Али не и државни функционер у Србији. Он чак не види ништа спорно у томе што је својом неспособношћу довео државу у ситуацију да исплаћује десет пута веће трошкове него што је потраживање. И не само то, већ и оптерећује Врховни суд да се бави багателним потраживањима од 5.000 динара, у предметима у којима иначе није надлежан да поступа. Осим уколико не одлучи да јадну државу заштити од “сурових” напада незапослених, па подлегне Мартиновићевом притиску. Који, онако узгред, сматра да судови нису у праву.

Али није Мартиновић једини. Шта је са поступцима поводом ратних дневница, поступцима поводом неосноване наплате за вртиће, поступака поводом војних пензија и бројних других поступака у којима неспособни државни функционери затрпавају сопствене судове стотинама хиљада предмета иако су свесни да ће их на крају изгубити и поводом тога платити огромне и камате и трошкове. И што је најгоре, такво стање сматрају потпуно легитимним.

У овом случају остаје нејасно да ли ће неко бити одговоран због чињенице да је држава спорно потраживање од 5.000 динара платила 50.000 динара? Закон је ту изричит и штета која би овако грубом непажњом у раду била проузрокована држави, морала би бити наплаћена од државног службеника. Питање је само да ли се то односи и на оне који су партијском расподелом добили места за која нису квалификовани. У нашој пракси, није позната примена закона кад је држава оштећена услед неспособности руководилаца. Једном ипак морамо престати да субвенционишемо расипање, па све и кад је оно последица незнања. Превише је било.

Војин Биљић
одборник “Доста је било” у Скупштини општине Врачар, Београд

ДЈБ Млади

ДЈБ Млади

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Ova država je pre svega nepravna, a građani su željni prava i pravde. Zato u DJB treba da bude više pravnika, a na ovom mestu više tekstova koji se bave pravom i pravdom.

    • Svetozare, nije tu problem do prava i pravde već do političke volje a to je upravo ono što DJB želi da promeni. Ustav i zakon postoje i sada i potpuno su u duhu evropskih vrednosti vladavine prava, slobode medija i poštovanja građanskih prava i sloboda. Privreda je tržišna, pravilo je neka vlada slobodna konkurencija i pozitivna selekcija. Dakle, na papiru je sve tu ali sve dok su političari jači od zakona, sve dok struku vode polupismene neznalice (tipa elektropečenjaru), sve dok burazerska ekonomija drma privredom a korumpirani vlastodržci rasipaju budžet na kriminalne subvencije i raznorazne nepostojeće agencije, sve dok su mediji okupirani i sve dok ministar Stefanović dobije sudski spor u rekordnom roku dok toliko predmeta kasni decenijama…mi imamo jedno totalitarno i lopovsko društvo na čelu sa partokratijom. To ne menja pravo i pravda to menja jedino svest građana da država pripada nama i da mi treba da kontrolišemo funkcionalnost državnih organa i institucija koje počivaju na zakonu a ne da budemo roblje njihove samovolje i pohlepe. Upravo je to srž DJB programa, transparetnost, stručnost, odgovornost, poštovanje zakona, sloboda medija…sve te vrednosti koje mi sami moramo da čuvamo ukoliko hoćemo zemlju u kojoj se lepo i rado živi.

  • To govno od direktora NSZ i njegova služba direktno diskriminišu nezaposlene. Ako želite dokaze, kao i dokaz o tome kako ga nezakonito štiti Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, kontaktirajte me mailom. Diskriminacija je dokazana i potvrđena, nažalost niko ne snosi odgovornost, svi se prave blesavi.

    • Pitanje je da li revizor uopste daje svoje misljenje o prituzbama gradjana, a ako i daje, nece sigurno preporuciti da NZS ode na sud i plati 10X vise nego sto su potrazivanja. Revizor je tu da ustanovi da li sistem funkcionise i da li funkcionise u zakonskim okvirima. A posto mera vansudskogporavnanja postoji, mislim da revizor ne moze da ima nesto protiv. Uvek je neko drugi kriv. Strasno.

  • Проблем је добро детектован. Заиста, масовне тужбе гуше судове у Србији. Међутим, решење проблема није. Кад наиђемо на проблем у државној адмиснитрацији, помислимо да су службеници проблем, јер њих видимо. Отпуштање директора НСЗ не би решило проблем, ни овај, а ни за убудуће не би повећало одговорност функционера у мери да се слични пропусти недешавају. Проблем је целокупан систем, а не функционер или службеник. Систем се може уредити ДЕРЕГУЛАЦИЈОМ. Дакле, смањењем правила по којима поступају службе. У мору правила увек ће се десити да направе грешку. Да су правила о одређивању новчане накнаде код НСЗ једноставнија (Закон), не би ни дошло до ове ситуације. Исти је случај и са осталим масовним тужбама против државе и њених органа.

  • Ако сам добро израчунао 40 000 тужби на 1 000 судија је 40 тужби по судији. Не могу бити лакши спорови. Одузеће време судији нека буде и сат по једној тужби. Занемарљиво, зар не. У друге се аспекте (колико нас коштају ови спорови) не бих мешао.

    Нисте у праву да су судови затрпани и преоптерећени. Уђите у најближи Основни суд. Видећете да је полупразан. Ште је то четрдестак прелаких спорова по судији. Ништа.

  • Zbog takvog stanja u pravosudju ja kao predsednik krivicnog odeljenja i drugostepenog veca imam u radu veci broj parnicnih predmeta iz cele zemlje, od materije kojom sam primarno zaduzena. Pravosudje ce uskoro doziveti totalni kolaps jer svi odlaze, ostace samo oni koji moraju jer nemaju kud ili nista drugo ne znaju. I uopste mi nije zao.

  • Поштована Судија, питао бих Вас нешто. Шта сте Ви лично учинили да правосуђе буде боље? Осим што сте ревносно судили?
    Можда овде питања нису дозвољена па молим обришите ово ако сам прекршио правила.