Ako je verovati medijima, trenutno je u toku oko 40.000 sudskih sporova u kojima nezaposleni tužili Nacionalnu službu za zapošljavanje (NSZ) zbog manje isplaćenih naknada, a kako sam direktor NSZ Zoran Martinović tvrdi, troškovi postupaka su i po deset puta veći od potraživanja zaposlenih. Pošto su sudovi na stanovištu da su potraživanja nezaposlenih osnovana, NSZ se uzda u Vrhovni sud. Sasvim uobičajena situacija u našem društvu.
Međutim, ova naizgled obična priča, u sebi nosi odgovor na dva veoma važna pitanja koja se tiču i funkcionisanja pravosuđa i toga kako nesposobni partijski kadrovi rasipaju naš novac.
Svi znamo da je srpsko pravosuđe blokirano predmetima godinama unazad, ali se nikada nismo zapitali šta je uzrok tome. Primera radi, kako je moguće da jedan apelacioni sud koji pokriva teritoriju države Njujork i još tri američke savezne države ima samo sedam sudija i nije zatrpan predmetima dok apelacioni sudovi u Srbiji imaju oko 200 sudija i nerešiv problem ogromnog broja predmeta? Procesna pravila ove dve zemlje su veoma slična, pa je zato poređenje moguće. Sudske takse su u Americi zanemarljiviji trošak nego u Srbiji, a građani imaju veću platežnu moć. Kako to da su njihovi sudovi manje opterećeni od naših?
Odgovor na ovo pitanje je dao upravo direktor NSZ Martinović. U Americi je nezamislivo da odgovoran državni funkcioner dopusti da se povodom bilo kakvog nesporazuma pokrene 40.000 postupaka. Bilo koji direktor bilo kog privatnog preduzeća bi dobio otkaz zbog toga što na vreme nije identifikovao rizik postupaka i na vreme problem rešio van spora. Ali ne i državni funkcioner u Srbiji. On čak ne vidi ništa sporno u tome što je svojom nesposobnošću doveo državu u situaciju da isplaćuje deset puta veće troškove nego što je potraživanje. I ne samo to, već i opterećuje Vrhovni sud da se bavi bagatelnim potraživanjima od 5.000 dinara, u predmetima u kojima inače nije nadležan da postupa. Osim ukoliko ne odluči da jadnu državu zaštiti od “surovih” napada nezaposlenih, pa podlegne Martinovićevom pritisku. Koji, onako uzgred, smatra da sudovi nisu u pravu.
Ali nije Martinović jedini. Šta je sa postupcima povodom ratnih dnevnica, postupcima povodom neosnovane naplate za vrtiće, postupaka povodom vojnih penzija i brojnih drugih postupaka u kojima nesposobni državni funkcioneri zatrpavaju sopstvene sudove stotinama hiljada predmeta iako su svesni da će ih na kraju izgubiti i povodom toga platiti ogromne i kamate i troškove. I što je najgore, takvo stanje smatraju potpuno legitimnim.
U ovom slučaju ostaje nejasno da li će neko biti odgovoran zbog činjenice da je država sporno potraživanje od 5.000 dinara platila 50.000 dinara? Zakon je tu izričit i šteta koja bi ovako grubom nepažnjom u radu bila prouzrokovana državi, morala bi biti naplaćena od državnog službenika. Pitanje je samo da li se to odnosi i na one koji su partijskom raspodelom dobili mesta za koja nisu kvalifikovani. U našoj praksi, nije poznata primena zakona kad je država oštećena usled nesposobnosti rukovodilaca. Jednom ipak moramo prestati da subvencionišemo rasipanje, pa sve i kad je ono posledica neznanja. Previše je bilo.
Vojin Biljić
odbornik “Dosta je bilo” u Skupštini opštine Vračar, Beograd
Ova država je pre svega nepravna, a građani su željni prava i pravde. Zato u DJB treba da bude više pravnika, a na ovom mestu više tekstova koji se bave pravom i pravdom.
Svetozare, nije tu problem do prava i pravde već do političke volje a to je upravo ono što DJB želi da promeni. Ustav i zakon postoje i sada i potpuno su u duhu evropskih vrednosti vladavine prava, slobode medija i poštovanja građanskih prava i sloboda. Privreda je tržišna, pravilo je neka vlada slobodna konkurencija i pozitivna selekcija. Dakle, na papiru je sve tu ali sve dok su političari jači od zakona, sve dok struku vode polupismene neznalice (tipa elektropečenjaru), sve dok burazerska ekonomija drma privredom a korumpirani vlastodržci rasipaju budžet na kriminalne subvencije i raznorazne nepostojeće agencije, sve dok su mediji okupirani i sve dok ministar Stefanović dobije sudski spor u rekordnom roku dok toliko predmeta kasni decenijama…mi imamo jedno totalitarno i lopovsko društvo na čelu sa partokratijom. To ne menja pravo i pravda to menja jedino svest građana da država pripada nama i da mi treba da kontrolišemo funkcionalnost državnih organa i institucija koje počivaju na zakonu a ne da budemo roblje njihove samovolje i pohlepe. Upravo je to srž DJB programa, transparetnost, stručnost, odgovornost, poštovanje zakona, sloboda medija…sve te vrednosti koje mi sami moramo da čuvamo ukoliko hoćemo zemlju u kojoj se lepo i rado živi.
To govno od direktora NSZ i njegova služba direktno diskriminišu nezaposlene. Ako želite dokaze, kao i dokaz o tome kako ga nezakonito štiti Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, kontaktirajte me mailom. Diskriminacija je dokazana i potvrđena, nažalost niko ne snosi odgovornost, svi se prave blesavi.
Države nema. Sjajan tekst. Ovo je toliko veliko stanje ludila da ja ne razumem uopšte kako mi postojimo!!!???? Koje ludilo….
NSZ postupa kako mu je revizor rekao. Tako su mi u NSZ rekli. Da li to znaci da revizor treba da plati gresku a direktoru nista da se ne dogodi?
Pitanje je da li revizor uopste daje svoje misljenje o prituzbama gradjana, a ako i daje, nece sigurno preporuciti da NZS ode na sud i plati 10X vise nego sto su potrazivanja. Revizor je tu da ustanovi da li sistem funkcionise i da li funkcionise u zakonskim okvirima. A posto mera vansudskogporavnanja postoji, mislim da revizor ne moze da ima nesto protiv. Uvek je neko drugi kriv. Strasno.
Problem je dobro detektovan. Zaista, masovne tužbe guše sudove u Srbiji. Međutim, rešenje problema nije. Kad naiđemo na problem u državnoj admisnitraciji, pomislimo da su službenici problem, jer njih vidimo. Otpuštanje direktora NSZ ne bi rešilo problem, ni ovaj, a ni za ubuduće ne bi povećalo odgovornost funkcionera u meri da se slični propusti nedešavaju. Problem je celokupan sistem, a ne funkcioner ili službenik. Sistem se može urediti DEREGULACIJOM. Dakle, smanjenjem pravila po kojima postupaju službe. U moru pravila uvek će se desiti da naprave grešku. Da su pravila o određivanju novčane naknade kod NSZ jednostavnija (Zakon), ne bi ni došlo do ove situacije. Isti je slučaj i sa ostalim masovnim tužbama protiv države i njenih organa.
Tako je. Pozdrav od jednog pravnika iz nepravne države.
Ako sam dobro izračunao 40 000 tužbi na 1 000 sudija je 40 tužbi po sudiji. Ne mogu biti lakši sporovi. Oduzeće vreme sudiji neka bude i sat po jednoj tužbi. Zanemarljivo, zar ne. U druge se aspekte (koliko nas koštaju ovi sporovi) ne bih mešao.
Niste u pravu da su sudovi zatrpani i preopterećeni. Uđite u najbliži Osnovni sud. Videćete da je poluprazan. Šte je to četrdestak prelakih sporova po sudiji. Ništa.
Zbog takvog stanja u pravosudju ja kao predsednik krivicnog odeljenja i drugostepenog veca imam u radu veci broj parnicnih predmeta iz cele zemlje, od materije kojom sam primarno zaduzena. Pravosudje ce uskoro doziveti totalni kolaps jer svi odlaze, ostace samo oni koji moraju jer nemaju kud ili nista drugo ne znaju. I uopste mi nije zao.
Poštovana Sudija, pitao bih Vas nešto. Šta ste Vi lično učinili da pravosuđe bude bolje? Osim što ste revnosno sudili?
Možda ovde pitanja nisu dozvoljena pa molim obrišite ovo ako sam prekršio pravila.