Lažni događaji i izvitoperena stvarnost kojima nas poslednjih dana posebno agresivno obasipaju mediji ima samo jednu funkciju – bacanje prašine u oči da bi se prikrila istina loše ekonomije, svađa u redovima vladajuće koalicije, konfuzija i strah od smene vlasti koja je neminovna.
Besmislene i opasne trivijalnosti, počev od provokativnog „fresko“ voza i “spremnosti” predsednika Republike da životima tuđe dece brani Kosovo, preko lažne brige premijera za visoke račune za struju, pa sve do “beskućnika” bivšeg ministra Vuksanovića i otkaza osuđivanom nasilniku Miši Vaciću da se ne bi istražilo kako je uopšte bilo moguće njegovo angažovanje u Vladi, sve je to već poznati metod predizbornog ošamućivanja biračkog tela.
Brojni kvazi-događaji su nejasni, nelogični i haotični. Slušamo besmislice i postajemo ravnodušni za pitanje ko je odgovoran za njih. Pojavljuje se u ljudima ponovo neki strah, sličan onom iz devedesetih. Kažu ljudi da su slušali iste priče. Na isti način je vlast devedesetih čuvala svoje pozicije dok je s druge strane rastakala društvo i institucije.
Danas u Srbiji ne može da se živi od prosečne penzije. Danas u Srbiji ljudi ne mogu naći posao u struci ukoliko nisu članovi vladajuće stranke. Danas se hleb u prodavnicama prodaje na kriške po ceni od 5 dinara komad. Degradiraju se funkcije, radna mesta i zvanja time što se na njih postavljaju ljudi koji ne ispunjavaju gotovo nijedan uslov propisan regularnim konkursom. Za takvo stanje odličan opis dao je i Duško Radović rečenicom „Nekad je bio niko i ništa, sad je niko i nešto“. E to je to.
Nedavno u razgovoru sa jednim vatrenim obožavaocem aktuelnog premijera i njegove vlasti, shvatih da glasači, osim onih koji imaju direktnu ličnu korist, nemaju ni jedan jedini logičan argument. Čak i na konstataciju da nam se plasiraju neistine svaki dan, da je reč o medijskoj manipulaciji, odgovaraju kao da je to sasvim normalno, nešto šta je svaka vlast radila i radi. Argumenti se uglavnom svode na opravdanje postupaka i to baš onako kako je medijski objašnjeno i plasirano.
Haosu i besmislenim, opasnim kvazi-događajima možemo da se suprotsavljamo samo argumentima, objašnjavanjima njihovog značaja, stalnim podsećanjem da ovo što nam se plasira preko medija služi samo za prikrivanje prave prirode vlasti i sve lošijeg života građana. Razmisliti o onome što nam se plasira i onome što nas okružuje. Potrebno nam je sagledavanje činjenice, koliko toga što predstavnici vlasti svakodnevno govore na televizijama utiče na naš život i koliko ga ono što zaista rade uništava.
Odgovornost je na nama koji razmišljamo i shvatamo besmisao plasiranja bezvrednih informacija da svakom čoveku približimo istinu, da oborimo njihove trivijalne argumente i da direktnim kontaktom i smislenim objašnjenjima svakodnevno učinimo bar jedan korak ka skidanju zavese sa ove lutkarske predstave.
Ana Radojević
članica pokreta Dosta je bilo, Lazarevac
Ok.ja radim na tome,ali generalno ne znam nikoga kome je potrebno objasnjenje.osim starih koji su zadrti,naivni i izmanipulisani a na prvom mestu indirektno ucenjeni sa onim da penzije moze i da ne bude.veruju da su svi isti i ne veruju u promene.mentalno ubijeni,uspesno nabedjeni da oni zapravo i ne treba da zive.
Pobuna Svesti se ne vrši putem propagande partijskih lidera, nego kvalitetnim i sveobuhvatnim programima izlaska iz krize.
Dakle, nemoguće je totalitarizam srušiti odozgo,kako to misle politički prevaranti i mešetari, odozgo nametnutim lažnim političkim reformama, nego njegovo jedino rušenje dolazi isključivo odozdo, čovekovom istinskom i ontološkom pobunom kritične mase građana. Koji jasno kažu šta neće.
Pobuna nije, kako to misle napaljene kukavice, koji sumanuto klikću na svom kućnom računaru, trujući društvene mreže, pozivajući na nasilje, oružje, prolivanje krvi i revoluciju, udobno sedeći u svojoj mišgari i navijajući za žrtvovane i izmanipulisane.
Ta pobuna, istorija bar nas o tome dobro uči, uvek završava novim oblikom totalitarizma i novim demagogijama prevarama i lažima. Uz, naravno, još veće siromaštvo, velike ljudske žrtve i neizbežna razočarenja. Svež primer je peti oktobar jer tada svest mase nije doživela prirodno slobođenje od zablida spasilaca.a narod nije umeo da postavi univerzalna načela življenja kako pojedinca tako i zajednice.
U ovakovoj konstelacije odnosa samo bi nova oligarhija zamenila sadašnju. Zato sa gnušanjem odbacujemo sve te podle pozive na krvoproliće i pozivamo sve misleće i dobronamerne ljude na evoluciju svesti i obacivanje zabluda usrećitelja, sad i odmah.
Pobuna svesti je pobeda duha nad glupošću.
Tako govori Vilogorski.