Рачун за грејање – реалан или не?

Велики број грађана, тарифних купаца који грејање плаћају по утрошку, жалио нам се на нетачно очитавање, односно велике рачуне. У жељи да грађанима помогнемо да сами процене колико је реалан рачун који добијају од топлане, а и у настојању да омогућио свима да начин обрачуна трошкова грејања од стране топлана процене и сами утврде да ли су рачуни онакви какви треба да буду, или је по среди сваљивање неефикасности топлана на новчанике грађана, објављујемо јасне илустрације које ће осветлети ову тему која покреће велике сумње. Овај текст доприноси циљу транспарентног обрачуна и саме топлане би требало да их објављују. Уместо тога, у великом броју насеља колају сумње, а грађани плаћају, јер немају другу опцију. Ово је први текст о топланама, а у наредном ће бити разрађена и њогова цена.

Потребна годишња енергија за грејање за просечно хладну зиму може се прилично тачно израчунати на основу климатских услова од којих су најважнији: спољна пројектна температура, просечна годишња температура за грејни период (просек за дуги низ година) и енергетских својстава зграде. Правилником о енергетској ефикасности зграда на основу критеријума енергетске ефикасности, стамбене зграде су класификоване у 8 категорија од А до Г. Класификација зграда се врши на основу Елабората енергетске ефикасности или Енергетског пасоша. Иако највећи број зграда старијих од 2014. нема енергетски пасош на основу истраживања изведени су одређени закључци:

Зграде изграђене пре 3 или 4 деценије и старије, када се о изолацији није водило много рачуна углавном заслужују оцене Ф и Г. Мало енергетски ефикасније су зграде изграђене деведесетих и почетком новог миленијума са просечном оценом Е. Тек након 2014. законом је прописана минимална оцена Ц коју нови објекти морају да задовоље.

У даљем тексти дати су примери типичних зграда које се греју на топлану различите старости и енергетских својстава.

Зграда 1 – слике се увећавају, ако кликнете на њих.

Зграда 2 – Слике се увећавају, ако кликнете на њих.

Зграда 3 – слике се увећавају, ако кликнете на њих.

Qh,nd је годишња потебна енергија за грејање специфицирана по m² површине.
Дакле за стан од 50m² у првој згради са оценом Г годишње је потребно 50*182=9100kWh енергије за грејање. За исту величину стана у другој згради потребно је 50*159=7950kWh енергије за грејање, док је за такав стан у трећој згради потребно годишње 50*127=6350kWh.

Сличне зграде највероватније имају слична енергетска својства тј. потребна је приближно иста количина топлоте за грејање. На основу специфичне потребне годишње топлоте за грејање неке зграде Qn,nd може се приближно израчунати потребна годишња количина топлоте за грејање за сваку величину стана у тој згради као у горе наведеном примеру. Овако израчуната годишња количина топлоте за гејање варира у релативно уском опсегу у узависности од просечне зимске температуре у грејном периоду за ту годину.

Покрет Доста је било се залаже за транспарентност у раду јавних службеника, за одговорност и мерење резултата рада менаџмента јавних предузећа. Из тог разлога је и стављање ове анализе грађанима на увид, у ствари начин да се постигне управо то. Након што процените колико је то реално трошење енергије на загревање вашег стана, знаћете коме и са којом аргументацијом можете да се обратите уколико сматрате да имате права на жалбу, а нарочито након што на нашој страници у наредним данима прочитате и текст који говори о финансијском аспекту, тј. конкретно о обрачуну цене и износима.

Александар Коровљев дипл.маш.инж.