Veliki broj građana, tarifnih kupaca koji grejanje plaćaju po utrošku, žalio nam se na netačno očitavanje, odnosno velike račune. U želji da građanima pomognemo da sami procene koliko je realan račun koji dobijaju od toplane, a i u nastojanju da omogućio svima da način obračuna troškova grejanja od strane toplana procene i sami utvrde da li su računi onakvi kakvi treba da budu, ili je po sredi svaljivanje neefikasnosti toplana na novčanike građana, objavljujemo jasne ilustracije koje će osvetleti ovu temu koja pokreće velike sumnje. Ovaj tekst doprinosi cilju transparentnog obračuna i same toplane bi trebalo da ih objavljuju. Umesto toga, u velikom broju naselja kolaju sumnje, a građani plaćaju, jer nemaju drugu opciju. Ovo je prvi tekst o toplanama, a u narednom će biti razrađena i njogova cena.
Potrebna godišnja energija za grejanje za prosečno hladnu zimu može se prilično tačno izračunati na osnovu klimatskih uslova od kojih su najvažniji: spoljna projektna temperatura, prosečna godišnja temperatura za grejni period (prosek za dugi niz godina) i energetskih svojstava zgrade. Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada na osnovu kriterijuma energetske efikasnosti, stambene zgrade su klasifikovane u 8 kategorija od A do G. Klasifikacija zgrada se vrši na osnovu Elaborata energetske efikasnosti ili Energetskog pasoša. Iako najveći broj zgrada starijih od 2014. nema energetski pasoš na osnovu istraživanja izvedeni su određeni zaključci:
Zgrade izgrađene pre 3 ili 4 decenije i starije, kada se o izolaciji nije vodilo mnogo računa uglavnom zaslužuju ocene F i G. Malo energetski efikasnije su zgrade izgrađene devedesetih i početkom novog milenijuma sa prosečnom ocenom E. Tek nakon 2014. zakonom je propisana minimalna ocena C koju novi objekti moraju da zadovolje.
U daljem teksti dati su primeri tipičnih zgrada koje se greju na toplanu različite starosti i energetskih svojstava.
Zgrada 1 – slike se uvećavaju, ako kliknete na njih.
Zgrada 2 – Slike se uvećavaju, ako kliknete na njih.
Zgrada 3 – slike se uvećavaju, ako kliknete na njih.
Qh,nd je godišnja potebna energija za grejanje specificirana po m² površine.
Dakle za stan od 50m² u prvoj zgradi sa ocenom G godišnje je potrebno 50*182=9100kWh energije za grejanje. Za istu veličinu stana u drugoj zgradi potrebno je 50*159=7950kWh energije za grejanje, dok je za takav stan u trećoj zgradi potrebno godišnje 50*127=6350kWh.
Slične zgrade najverovatnije imaju slična energetska svojstva tj. potrebna je približno ista količina toplote za grejanje. Na osnovu specifične potrebne godišnje toplote za grejanje neke zgrade Qn,nd može se približno izračunati potrebna godišnja količina toplote za grejanje za svaku veličinu stana u toj zgradi kao u gore navedenom primeru. Ovako izračunata godišnja količina toplote za gejanje varira u relativno uskom opsegu u uzavisnosti od prosečne zimske temperature u grejnom periodu za tu godinu.
Pokret Dosta je bilo se zalaže za transparentnost u radu javnih službenika, za odgovornost i merenje rezultata rada menadžmenta javnih preduzeća. Iz tog razloga je i stavljanje ove analize građanima na uvid, u stvari način da se postigne upravo to. Nakon što procenite koliko je to realno trošenje energije na zagrevanje vašeg stana, znaćete kome i sa kojom argumentacijom možete da se obratite ukoliko smatrate da imate prava na žalbu, a naročito nakon što na našoj stranici u narednim danima pročitate i tekst koji govori o finansijskom aspektu, tj. konkretno o obračunu cene i iznosima.
Aleksandar Korovljev dipl.maš.inž.
Moja zgrada ima 114 stanova i toplani godisnje platimo oko 50.000 Eur centralno grejanje. Kad to preracunam na drva izidje da svaki stan potrosi 8.77 m3 drva godisnje ako je m3 drva 50 eur. Moj Infostan je kostao 7500 dinara mesecno za stan od 41m2 i iskljucio sam centralno grejanje. Iskreno prodisao sam jer mi vise ne dolaze astronomski racuni za Infostan (sad mi je racun 1600 dinara) – jeste struja veca ali samo 4 meseca. Kad bi ziveli u demokratskom drustvu centralno grejanje bi bilo najjeftinije grejanje a ne najskuplje i sve mi se cini da je Srbija dozivela bankrot jos pred kraj mandata Borisa Tadica ali o tome se ne prica.
Daljinsko grejanje je pljačkanje građana Srbije. Tim javnim preduzećima, ova imbecilna država pokriva gubitke od NAŠIH para, a visokim računima, preko CELE godine, MI, ponovo, finansiramo njihove ničim zaslužene visoke plate….
skandal.
Zamolio bih autora da obradi sledece teme:
-Na koji nacin se nadoknadjuju gubici u toplovodnoj mrezi (mrezi od toplane do podstanica)
– Da li stanari zgrade imaju pravo da se kolektivno organizuju, iskljuce sa sistema centralnog grejanja i samostalno realizuju grejanje (da li ppstoje zakonska ogranicenja da se uradi ovako nesto)
– Da li autor moze da dodje do podataka koliko kosta MWh toplotni iz toplane u Sremskoj Mitrovic (biomasa) i poredjenje cena sa MWh toplotnim iz konvencionalnih toplana (politika drzave trositi ruski gas a ne nasu biomasu…)
Idemo redom:
-Sve gubitke toplane od proizvodnje pa sve do radijatora plaćaju krajnji korisnici kroz cenu grejanja.
-Stanari mogu da se oraganizuju i isključe. Za to ne postoji nikakvo zakonsko ograničenje. Ali pre toga moraju imati rezervu variajntu. Električna struja obično nije rešenje jer instalacija zgrade nije projektovana za toliku potrošnju. Nama na kraju nije cilj da se svi sa toplane iskluče već da nam toplane budu efikasnije, a grejanje jeftinije. Sada ih niko nažalost na efikasnost ne primorava, a sami na to nisu zainteresovani iz dva razloga: monopola i zbog toga što cenu neefikasnosti u potpunosti snose građani.
-Možda je deo odgovora usledećem tekstu gde je tačno objašnjeno kolika je cena kwh u Zrenjaninu sa svim ulaznim cenama transparentno. Za drugi deo dali ste mi ideju.
Pozdrav
Sramota je da diplomirani mašinac ne zna razliku između potrebne i dostavljene energije za grijanje, jer one nisu isti pojam. Dostavljena je uvek veća od potrebne, jer uračunava i gubitke u sistemu grejanja, koliko je daleko zgrada od toplane, kakav je sistem grejanja, udaljenost podstanice itd… Potrebna energija je ona energija koja nam realno treba da bi temperaturu tokom grejne sezone održavali na 20 stepeni celzijusa, ne uračunavajući ove gubitke. Slažem se da toplane pljačkaju, ali ne slažem se sa nestručnošću pisca ovog članka…