Autorski tekst Vojvodina Ekonomija

Šta je najhitnije rešiti u Srbiji?

Kada pogledamo demografsku mapu Srbije jasno je da se sve negativan prirodni priraštaj broja stanovnika u našoj zemlji preti svim krajevima države. Manja mesta su naročito pogođena. Ovo je priča o Kikindi, ali važi i za vaš kraj, gde god da u Srbiji živite.

Za vreme devedestih godina prošlog veka veliki broj mladih ljudi napustio je Kikindu. Tačna evidencija ne postoji, jer mnogi i danas imaju u njoj prebivalište, a faktičko boravište u većim gradovima (Beograd ili Novi Sad) ili u inostranstvu. Postoje primeri da od nekadašnjih završnih školskih odeljenja od tridesetak učenika, u Kikindi danas žive svega dve tri osobe. Gde su nestale čitave genaracije mladih, sposobnih i obrazovanih ljudi? Da li postoji način da se oni vrate i pomognu svojoj lokalnoj zajednici da izbegne stanje napuštenosti?

Nakon završenih srednjih škola ili fakulteta mladi se sve ređe odlučuju da ostanu u Kikindi. Većina, već nakon nekoliko meseci čekanja na listi Nacionalne službe za zapošljavanje shvati da je zaposlenje u struci tu nemoguća misija i odlučuju se da odu. Posla jednostavno nema, jer je većina proizvodnih pogona ugašena. Oni postojeći, tzv „giganti“ koji naizgled privređuju, ili su pred stečajem ili su neposredno izašli iz njega, ili su plate u njima dovoljne tek da ili jedete, ili platite račune. Za oba troška ne može da se zaradi. Zato i zaposleni, kad prime mizerne minimalne zarade, shvataju da bolje budućnosti za njih ovde nema, napuštaju sve, i odlaze „trbuhom za kruhom“.

Krajem prošlog veka veliki broj Kikinđana otišao je u SAD, Kanadu i u germanske zemlje. U poslednje vreme više je prisutan trend odlaska u bivše socijalističke zemlje Slovačku, Češku i Rusiju, mada i dalje postoji iseljavanje prema zapadu. Mađarsko državljanstvo koje otvara sva vrata u EU, nije uzeo samo onaj koji zaista nije imao zakonsko pravo da ga stekne. Beži ko gde stigne, a za obim iseljavanja se sve češće može reći da poprima osobine masovne seobe. Cifre kažu da je u 2015.godini Srbiju napustilo 50-ak hiljada ljudi. To je više nego jedna Kikinda!

Danas su prosto retke porodice iz kojih bar neko od rodbine nije negde „napolju“,a česti su slučajevi da su roditeljima sva deca u inostranstvu.

Negativni prirodni priraštaj je već dugo vremena prisutan. Sve se manje dece rađa, u klupama je sve manje prvaka, a broj smrtnosti je povećan. Poslednjih godina su se u Kikindi gasila čitava odeljenja prvih razreda, a učitelji ostali bez upisanih đaka. Starije stanovništvo od preko 50 godina čini gotovo polovinu ukupnog stanovništva.

Izvor: Civilon

Kada se uporede podaci sa poslednjeg popisa, oni su svakako zabrinjavajući.Faktički za deset godina broj stanovnika se smanjio za oko 7.500,00 ljudi!!! Srbija godišnje gubi jednu Kikidnu, a Kikinda je za 9 godina izgubila više stanovnika od broja koji živi u njenom najvećem selu – Mokrinu.

Prema izveštaju matičarske službe u periodu od 10.01.2017 do 13.01.2017 u našem gradu rođeno je samo troje dece, a broj umrlih od 08.01.2017 do 13.01.2017 je čak 47 građana!!! Pored iseljavanja i stopa negativnog prirasta stanovništva (bele kuge) je ogromna.

Dakle sve nas je manje, a odgovorni ništa ne preduzimaju da poboljšaju i stimulišu rađanje. Nisu za slab natalitet kriva ni loša porodilišta, niti su krive porodice koje se odriču rađanja dece. Krivica je u potpunosti zasnovana na beznađu, neizvesnosti golog opstanka, ali one koji nam kroje uslove života nije briga za to.

Osnovni krivac za ovako katastrofalno demografsko stanje je država. Političke partije proteklih decenija, pa i danas, se prosto utrkuju da građanima što jače zveckaju oružijem i neke čak i ponovo pričaju da će da mlade ljude šalju na front. Dok su nas tako „branili“ ranijih decenija, teritorija nam se smanjivala, a ljudi ginuli. Hvala, nemojte nas više braniti. Niko na vlasti ne nudi konkretno rešenje za gorući problem što građani ne mogu da predvide i kolko tolko planiraju budućnost, pa ne proširuju ni porodice. Ko sme da rodi dete kad ne zna da li će moći da ga hrani, oblači i školuje?!

Država nista ne preduzima da uspostavi ravnomeran regionalni razvoj, jer već godinama najveći deo novčanih tokova usmerava prema Beogradu i Novom Sadu. Tamo je više glasača, pa im se treba umiliti pred izbore. To koliko glasova može da im donese Beograd ili Novi Sad, Kikinda nikada neće moći, pa hitaju tamo da „naprave rezultat“, snime ga i emituju na svim kanalima dok građanima ne otupi bes. Ali, i to tamo je malo, samo pred izbore i nestabilno. Umesto da novac usmeravaju putem podele partijskog plena u džepove svojih poslušnika koje zapošljavaju i unapređuju im položaje, trebalo bi da ga pravilno usmeravaju na bolje uslove privređivanja i života kako bi se građanima vratila vera da je ovo zemlja u kojoj se lepo i rado živi i odmah obustavio ovaj poguban trend odumiranja i raseljavanja nacije.

U manjim sredinama neophodno je stvoriti novi ambijent da bi porodice tu ostajale i imale svu potrebnu zaštitu, kao i zaposlenje sa redovnom zaradom dostojnom čovekovog rada.

Samo ekonomski jaka država koja je socijalno odgovorna može rešiti ovaj problem. Pokret Dosta je bilo se zalaže za stvaranje boljih uslova za domaće preduzetništvo i poljoprivredu, za uvođenje reda u javni sektor kako bi se što pre osetilo da su uslovi za poslovanje manje komplikovani i administrativne barijere uklonjene, za socijalne usluge dostupne svima tj. odgovornu socijalnu zaštitu, za ukidanje stranačkog zapošljavanja po nakaradnim kriterijumima i otvaranje konkursa za radna mesta pod istim uslovima za sve, za prekid prakse beskrajnog subvencionisanja radnih mesta kod stranih/velikih investitora, dok domaće porodice preduzetnici i poljoprivrednici ne mogu ni da sanjaju da od države dobiju povlasticu bilo koje vrste u tom obimu. Protiv smo diskriminacije domaćih u korist stranih firmi. Protiv smo rasprodaje i davanja u dugoročni zakup državnog polj.zemljišta strancima i tajkunima, jer ta zemlja treba našim sugrađanima da bi ostali da žive ovde. Zalažemo se za decentralizaciju javnog novca i moći, kako bi se omogućilo da i mala mesta imaju svoje finasije i mogućnost da se razvijaju u skladu sa svojim prioritetima i odlukama koje sama donose. Ono što je alarmantno je da ćete retko čuti da političari starih političkih opcija o temi nestajanja nacije u opšte govore na ovakav način, a baš to je najhitnije rešiti.

Kikindski tim pokreta Dosta je bilo