Србија је земља апсурда у којој је све могуће, па док у нормалним земљама свака власт има своју опозицију, код нас свака власт има још и пратећи оркестар лажне опозиције која је ту да диже галаму, или како би старије госпође рекле „дреку“, скрећући пажњу јавности са суштинских животних проблема на неке друге теме како би власти омогућила да ради шта хоће непримећено. Пратећи оркестар лажне опозиције ће радо нападати праву опозицију, јер ријалити програми се у Србији добро гледају, па по тој логици што они не би правили мало сукоба мимо владајуће партије кад се тиме посебно добро постиже да, тамо негде у сенци, владајућа већина ради опет шта хоће и то значајно мање приметно.
Зашто све ово пишем? Па, пишем зато што постоји силна процедура око организације избора, шума људи и прописа. Постоји низ контролних механизама од момента предаје изборних листа, до уласка странака у парламент. У свим тим механизмима су постојали и представници српских Радикала, али тада нису повукли ни један њима итекако правно доступан потез против наше листе и наших кандидата на њој. Сад прете тужбама члановима Покрајинске изборне комисије, блате нас по медијима… Крајње некоректно.
ПРЕДИЗБОРНИ ПРОЦЕС: Рад Радикала у Покрајинској изборној комисији
Наиме, у Покрајинској изборној комисији, која надгледа и води цео процес, а коју сада желе да туже јер је тобоже „смувала“ нешто да нас пропусти у скупштину Војводине, седео је радикалски представник, заједно са представницима свих осталих странака. Седео и ћутао. Сад желе да туже Н.Н. лице из Покрајинске изборне комисије због тобоже неке злоупотребе којом смо ми добили нешто што нам не припада. Па, шта је радио њихов представник тамо, ако му је то лице Н.Н? Ако је већ ћутао док су се документи испред њега слагали и процеси одвијали, бар да је гледао и слушао знао би име и презиме тог Н.Н.-а када би тај постојао. И тај тада не би било Н.Н. лице већ би се знало тачно ко је.
ПОСТИЗБОРНИ ПРОЦЕС: Потези Радикала на конститутивној седници Скупштине Војводине
Затим, кад смо прешли цензус и ушли у Скупштину Војводине, додуше пред укљученим камерама, мало су нас облатили за говорницом, тек јер су камере то снимале па да искористе прилику како воле и знају. Мајстори су перформанса, стварно им се дивим на драматургији, иако сматрам да у политици не би требало да је буде. У тој врсти и тој мери сигурно не. Затим је дошло гласање за потврду свих мандата посланика и гле чуда, кад се нисмо преврнули са столица од шока – радикали су гласали ЗА! Тако су, након њиховог представника у Покрајинској изборној комисији, а који није пробао да спречи проглашење наше листе на дан кад је у истој тој комисији проглашена пред његовим очима, и радикалски посланици у Скупштини Војводине оверили и наше мандате заједно са мандатима свих осталих посланика пред нашим очима и све је то ушло у записник који можете наћи на овом линку. Бар да су били уздржани, чисто да се види да им нешто није по вољи. Међутим, након мало кошкања за говорницом, они су беспоговорно гласали ЗА. Сад се боре за неки измишљени принцип којег се држе само током представе, а мимо представе повлаче сасвим друге потезе. Представе воле, а са принципима баш нису начисто, наши српски Радикали. Једно вичу, друго гласају. Говорницу доживљавају као бину, политику као забаву за јавност и глуме улоге које се њиховом гласачком телу јако свиђају. То су улоге у којима прозивају све и сваког за издају, обожавају да неког облате као страног плаћеника или недовољно Србина, домаћег издајника, знају да постоји део српске јавности који верује у параноје страних завера, шпијуна и свирају ту музику за уши тачно те популације, али само док стоје камере и микрофони испред њих. А то што нас сврставају у евро фанатике, то је тек посебан виц! Наш програм је свима доступан на сајту покрета и где нађоше у њему елемент за евро фанатизам, појма немам.
Сад би српски Радикали хтели да се наши освојени мандати одузму и поделе странкама у складу са бројем мандата које су те друге странке освојиле на изборима. Ово значи да би СНС-у желели да припадне пола наших мандата. Узми опозицији и дај СНС-у, то је главни смисао овог спектакла и финално откриће које треба свим грађанима да разјасни једну ствар:
Што би се рекло „Поука ове приче је…“
СНС и СРС се никада нису раздвајале. У политици пливају у истом стилу иако једни причају о проевропској, а други о проруској „спасоносној“ будућности Србије. Представа којим желе да путем прављења афера помогну СНС-у да што неприметније урушава институције и стандард грађана у Србији се често обнавља кроз нападе Радикала на опозицију. Е, нека су се открили на примеру покрета Доста је било! Посебно ми је задовољство да баш ми будемо доказ за то. Ова веома важна чињеница о постојању политичког пратећег оркестра нека буде аларм гласачима на следећим изборима. Неко је са СНС-ом, а неко против свега што СНС ради држави и друштву, а неко једно прича, а друго ради. Доста је било!
Имала бих још штошта да кажем о овој теми, али ћу оставити за неки други текст. Обећали смо грађанима и медијима да ћемо износити у јавност све што се иза кулиса у политици дешава, а принцип је принцип, па га ваља поштовати.
Светлана Козић
председница посланичке групе
покрета Доста је било у
Скупштини Војводине
Коментариши