Покрет “Доста је било” није настао само због Саше Радуловића, нити је Радуловић више од осталих оснивача заслужан за резултате на изборима и поверење грађана Србије. Додуше, чињеница је да се Радуловићев приступ политичком лидерству значајно разликује од приступа осталих лидера и да би Србија била далеко срећнија земља да такав приступ није изузетак већ правило, али то је мање важно. Имали смо ми превише политичких вођа који су од божанстава постајали зликовци и обратно.
Оно што никада нисмо имали је систем, независтан од вође. Као што никада нисмо имали вође који зависе од система. Свима нама је одувек недостајао оквир који не прилагођава вредности лидерима, већ лидере бира по њиховој могућности да имплементирају вредности. И то је основни разлог настанка покрета “Доста је било” и Радуловића на позицији председника.
Идеја да вредности и принципи представљају предуслов изградње система, а да систем представља предуслов државе у којој се лепо и радо живи је створила покрет “Доста је било”. А људи су се око те идеје окупили, жељни да учествују у одбрани интереса друштва од интереса појединаца или странака. Веровали смо и још увек верујемо да је то могуће. Иако често плаћамо цену због неодустајања од принципа, то свесно радимо. Убеђени смо да не постоји избор између принципа и потенцијалног губитка сваког функционера. Свако одмеравање тренутног интереса и принципијелности, доводи до урушавања система. А када тако нешто постане правило, систем не постоји. Управо је у подређивању институција интересима појединаца и дошло до урушавања државе. Да се то у прошлости није дешавало, не би нам се десио ни Вучић.
Ми кампање никада нисмо водили са државне функције, нити ћемо тако нешто чинити. Ни државним, као ни страначким функцијама не тргујемо. Нико нас никад не може уценити прелетањем нити од нас добити нешто што му неко други нуди. Ми никоме ништа не нудимо, само захтевамо и то, признајем, није лако. Али је то једини начин да се пропадање државе и друштва заустави и да се крене напред. Без тога и сами бисмо постали део партократије која се за власт бори не због добробити грађана већ због ресурса који могу да је издржавају. И тада не би више било разлога да “Доста је било” уопште постоји. Јер то више не би бисмо били ми.
И зато, сваки функционер покрета “Доста је било”, који и почне да размишља о понуди друге политичке опције, више не испуњава услове да буде део нас. Ако партијску поделу плена или неку функцију у држави крене да мерка постаје недостојан да се заједно са нама бори за узвишени идеал пристојне Србије којом владају институције. Зато свим политичким противницима и конкурентима поручујемо да им желимо срећу са нашим функционерима. Јер, ако су заиста добронамерни као и ми, онда ће им требати много среће са њима. Сваки мандат, ма колико коштао у политичкој трговини не вреди ништа у односу на штету која се његовом трговином нанесе идеји. А то је једина штета коју нисмо спремни да претрпимо.
Војин Биљић
одборник покрета “Доста је било”
општина Врачар
Već “dugo vremena” smjena vlasti u Srbiji je bila bez krvoprolića. To je zaista dobro i to se može nazvati nečim u čemu je “srpski čovjek” civilizacijski, politički i kako god nazovemo, tu je jedino napredovao. Sada građani Srbije trpe već duži niz godina i bilo bi zaista žalosno da “trguje sudbinom”. Na kraju mračnog tunela, a koji vjerujem da je blizu. Kada bi sada trgovao rekao bi sam sebi kada dođe svjetlost: “Što nisam još malo trpio, jer sam sve ono dugo vrijeme ispade trpio baš džabe i trgovinom prodao i dušu i tijelo, kao Geteov Faust…. Dosta je bilo trgovine, osim trgovine robom, a čovjek ne smije biti roba. Zato i podržavam ovaj pokret DJB, jer čovjeka ne gleda kao robu nego kao smisao i promisao… Pozdrav dobrim ljudima….
Некако ми се чини да је овај текст упућен Кљајићу… Све у овом отвореном писму стоји, осим делова који боду очи у последњем пасусу.
“Зато свим политичким противницима и конкурентима поручујемо да им желимо срећу са нашим функционерима”.
Ако не грешим – да је ово текст који не помиње али итекако као мету има Кљајића – одакле вам идеја да ће човек да прелети, где год? Оно што покрету – за који сам гласао и на чијој сам страни у овом галиматијасу око једног, два или три кандидата – недостаје је – мало примеренији речник у обраћању неистомишљеницима, макар исти били и у вашим редовима. Оплели сте човека да “ровари”, “сплеткари”, “да му је срце на другој страни”. А шта ако је само имао другачији став? Да ли другачији став сам по себи значи “роварење”, “сплеткарење” etc? Њему замерам што је објавио спорни мејл на свом фејсбук налогу – ако су несугласице постале учестале – требало је да вам се захвали на сарадњи и изађе сам из покрета, а не да као још увек не само као члан, већ функционер, саботира одлуке са врха. Колико капирам, човек је уметник, музичар, такви нису за партијску дисциплину, више су слободни стрелци. Мислим да је ватрено ушао у све ово и да није баш из свих углова сагледао шта све значи бити члан партије.
А самом покрету замерам – заправо руководству – па, нисам сигуран како да то назовем, елитизам који краси његов врх. Ем сте се непримереним речником обратили свом функционеру (“роварење”, “сплеткарење”…), ем немате – такав се утисак стиче – прометну комуникацију на линији ценртала – одбори.
Недостаје вам, нарочито Радуловићу, ГОВОРНИЧКЕ ВЕШТИНЕ. Сваки пут када изађете са револуционарном идејом, као што је ова са једним кандидатом, чује се, види и осећа да вам недостаје мера, такт, и дипломатски тон. Хоћете да се Јанковић и Јеремић договоре, а онда оплетете по корпусу који би требало да буде део тима – “не занима нас оживљавање петооктобарских странака”. Па и ја демократама желим да нестану због “историјског” помирења са социјалистима, али моја маленкост је тек мали zoon politicon, а ви сте на месту које никако не допушта такав речник и тон. Радуловић уме да функционише једино у емисији која траје 45 минута, када има благонаклоног водитеља који га пусти да се размаше. Једино таква форма му одговара. На кратким конференцијама за штампу, или у емисијама где га чека наоштрен водитељ (Љубица Гојгић на РТВ или Миња Милетић на Н1) показује мањак благоглагољивости и непријатан арогантан гард ако осети да не уме да се избори са насртљивим водитељкама. Са дотичне две маестрално су се носили Душан Павловић (Гојгић) и Александар Стевановић (Милетић).
Неспорно је да је Радуловић лидер, али, дајте простора другима, неће да шкоди.
И, да не буде забуне, подржавам идеју о једном кандидату.
Све најбоље, радите на вештинама које вам недостају и схватите ове сугестије добронамерним.
Pozdrav Johnny. Tekst se ne bavi Kljajićem.
Johnny, drago mi je da ste i Vi primetili da rečnik kojim se DJB služi nije uvek najidealniji. Meni lično ne prijaju podsmešljive fraze koje se mogu naći u tekstovima na ovoj stranici (elektrodistribucija i “pečenjara” su jedan od najočiglednijih primera). Takav rečnik nas (ceo pokret i njegove simpatizere) ne odvaja on naših neistomišljenika. Ukoliko se protivnicima obraćamo sa poštovanjem, pokazaćemo ŠTA nudimo kao alternativu primitivizmu koji je trenutno toliko prisutan na svim nivoima vlasti. Sugestija je dobronamerna. Mali trud po tom pitanju ne košta ništa, a rezultati mogu biti samo pozitivni.
Mislim da je ovaj tekst dosao u pravom trenutku da se jednostavno ne bi zaboravilo zasto je Djb uopste formiran. Bolje je zadrzati ecenciju, vrednosti nego doci na vlast po svaku cenu.
Sto se tice troje poslanika koje su istupile iz Djb, to je izuzetno nekorektno prema svima onima koji su glasali za Djb, to je nepostovanje njihovog glasa. Pritom razlog istupanja nije prakticno uopste obrazlozen. U svakoj partiji mogu da postoje razlicita misljenja ali se zbog njih tek tako ne omalovazava volja gradjana iskazana na izborima. Voleo bih da vidim u koju ce politicku opciju da predju pomenuti poslanici odnosno koja ce opcija da prihvati poslanike koje nije dobila na izborima.
Ja sam glasao za DJB, ali ne osećam se prevarenim. Oni su potpisali izjavu da će poštovati principe Pokreta, da će se boriti za transparentnost i protiv partijskog zapošljavanja.
Samo neka nastave to što su do sada radili, Čabraja da brani kulturu i da se bori za stanje u medijima, Sonja protiv nakaradnih urbanističkih i arhitektnoskih rešenja i svega ostalog što SNS predstavlja i ja ih još uvek smatram svojim predstavnicima, čak i ako nisu deo DJB.
Prevarenim bih se osećao da su uradili isto što i ona nesrećna Danijela Kostić što je preletela kod Palme. Ja gledam principe, a ne partijsku disciplinu.
Систем мора да се ствара.
Например ми са Старог града који смо гласали за ДЈБ
а покрет није ушао у власт својом вољом немамо ништа од виртуалног система.
Грађани морају да учествују у градњи преко својих изабраних представника.
Свака част за убеђење које имате и за текст којим сте га исказали!
Svaka čast.
Nadam se da će te istrajati u svojim namerama. Svima nam je dosta mediokriteta, spasitelja i vodja. Nažalost cilj nije možda tako blizu. Ovo je maraton, ali možda se ipak nešto promeni na izborima u aprilu. Nadamo se da će vlast početi da se kruni i osipa. Kada to krene, to će biti nezaustavljivo.
Principi su bitni. Institucije su bitne. Podjedinac kao građanin je bitan. Nije sve za trgovinu. Neko mora pokazati i dokazati da je dosta.
Dosta je bilo.
Svaka čast za tekst! Eh kada bi većina partija i njihovi funkcioneri imali ovakve vrednosti…
Овај текст је упућен свима нама да се подсетимо шта је мисија и визија покрета па ће све што нам се дешава бити кристално јасно. Све ово је већ виђено у неким прошлим изборним циклусима. Оспоравање и подметање од оних којима смо годинама давали шансе да нешто ураде за све нас а они су гледали само себе као и данас што гледају. Ћутање у медијима о суштини наше стратегије много говори о позицијама како појединаца тако и странака на власти а још више изван ње. Ово је још један пун погодак усред мете!
O Aleksandri Čabraji i Sonji Pavlović mislim samo najbolje. Njihov motiv istupanja nije bio nečasan, preletanje, a vi ste ih napali kao da su u najmanju ruku prešli u SNS. U najgorem slučaju, to je bio nedostatak strpljenja i partijske discipline.
Zaboravljate da najmanje 40% članstva i simpatizera podržava Sašu Jankovića, tako da one koji učestvuju u njegovoj kampanji nikako ne treba smatrati neprijateljima. Ipak, dobro je da je strategija sad jasna i da ih treba podstaći da se dogovore.
Vasilije, nečasno je istupiti iz stranke (pokreta) zato što stranka ne radi ono što ti misliš da treba. Stranka je organizacija u kojoj se demokratski odlučuje i svi su dužni da poštuju demokratski donetu odluku bez obzira da li se sa njom slažu ili ne. Ja nisam svoj glas dala ni A. Čabraji ni S. Pavlović već DJB- u i ne želim da sad ljudi koji zahvaljujući mom glasu sede u Parlamentu postanu deo neke druge političke opcije za koju nisam niti bih ikad glasala. Jedino bi moralno bilo da vrate mandat DJB-u.
Neka prvo vrate mandate koje su dobili od gradjana zahvaljijuci tome sto su predstavljali ideje i vrednosti pokreta DJB, a onda slobodno mogu da odu kud god zele i da se pridruze ili ne pridruze kome god. Ja nisam glasala ni za koga od njih licno, nego za pokret i smatram da je u najmanju ruku nemoralno sto nisu vratili mandate. Po mom shvatanju morala, to bi ucinili da su zaista pristojni i casni ljudima o kojima “milsite samo najbolje”, kako Vi to kazete. Oni imaju apsolutno pravo da se ne sloze sa procenom pokreta, ali da su zaista tako moralni, morali bi da vrate mandate, ne zato sto ih Zakon na to obavezuje, vec moral i savest jer znaju vrlo dobro kome su gradjani dali mandat. I zbog toga niko ne moze da me ubedi da su to uradili za dobrobit gradjana, a ne svoju licnu korist.
Ako se i za jednu stranku u Srbiji može reći da na listi ima misleće ljude sa integritetom i ugledom, a ne anonimne fikuse i glasačku mašineriju od koje se poneki Vazduplohov istakne po gluposti, onda je to DJB.
Mora da je dobar deo glasova došao i na njihov lični i profesionalni ugled, a ne samo na Radulov. Ni meni se kao glasaču nije svidelo to što se pokret nije dugo izjašnjavao šta da se čini za predsedničke izbore. Sada razumem i podržavam strategiju, ali do pre neku nedelju sam i ja besneo zato što ne podržavaju Jankovića.
Možemo sa velikom sigurnošću da kažemo da su njih troje predstavnici svih onih glasača koji još uvek misle da je trebalo skočiti pred rudu i podržati Jankovića.
Među principima koje su potpisali su borba protiv partijskog zapošljavanja i uveđenje potpuno transparentnosti. Za te principe sam glasao i dok se ne ogreše o njih, ja nisam nezadovoljan.
Slazem se sa Vama da je DJB politicka organizacija sa najvecim brojem mislecih clanova a ne poslusnika i to je ono sto je zaista dobro. S druge strane, kao i Vi, i ja sam bila nestrpljiva da sto pre cujem strategiju koju predlaze DJB, i priznajem, pomalo zbunjena zbog odsustva podrske SJ. Ipak, buduci da su se do sada pokazali kao neko sa velikim kredibilitetom i cije su se procene i akcije pokazale kao vrlo racionalne, argumentovane i utemeljene, bila sam spremna da sacekam da predstave svoju strategiju. I kad je strategija predstavjena sve je postalo kristalno jasno. A, poslanici o kojima je rec su sigurno znali vise od nas simpatizera! I to sto je ovo troje poslanika istupilo iz pokreta dan pred konferenciju za medije pod izgovorom da im je ponestalo strpljenja i da su licno bili za neku drugu strategiju, za mene je duboko nemoralan i nelojalan cin. Naravno da je u bilo kojoj organizaciji nemoguce da svi misle jao jedan, ali uvek treba sagledati siri kontekst, mogucnosti i posledice svih postupaka. Nije rec o parijskoj disciplini vec o zrelisti, i to be samo politickoj. I naravno moralu. Uz to, vrlo je tesko poverovati da je upravo ovo troje poslanika koji su istupili iz pokreta donelo veliki broj glasova na prethodnim izborima jer su se gradjani koji su glasali za DJB pre svega rukovodili vrednostima i idejom “sistem iznad pojedinaca”, a ne licnostima jer osim Sase, Dusana, Jasmine, vrlo malo poslanika je bilo poznato siroj javnosti. A ako oni sami stvarno veruju da su upravo oni zasluzni za ulazak pokreta u Parlament, sta drugo reci nego da imaju previse visoko misljenje o sebi i svom znacaju u pokretu i na politickoj sceni uopste.