Pokret “Dosta je bilo” nije nastao samo zbog Saše Radulovića, niti je Radulović više od ostalih osnivača zaslužan za rezultate na izborima i poverenje građana Srbije. Doduše, činjenica je da se Radulovićev pristup političkom liderstvu značajno razlikuje od pristupa ostalih lidera i da bi Srbija bila daleko srećnija zemlja da takav pristup nije izuzetak već pravilo, ali to je manje važno. Imali smo mi previše političkih vođa koji su od božanstava postajali zlikovci i obratno.
Ono što nikada nismo imali je sistem, nezavistan od vođe. Kao što nikada nismo imali vođe koji zavise od sistema. Svima nama je oduvek nedostajao okvir koji ne prilagođava vrednosti liderima, već lidere bira po njihovoj mogućnosti da implementiraju vrednosti. I to je osnovni razlog nastanka pokreta “Dosta je bilo” i Radulovića na poziciji predsednika.
Ideja da vrednosti i principi predstavljaju preduslov izgradnje sistema, a da sistem predstavlja preduslov države u kojoj se lepo i rado živi je stvorila pokret “Dosta je bilo”. A ljudi su se oko te ideje okupili, željni da učestvuju u odbrani interesa društva od interesa pojedinaca ili stranaka. Verovali smo i još uvek verujemo da je to moguće. Iako često plaćamo cenu zbog neodustajanja od principa, to svesno radimo. Ubeđeni smo da ne postoji izbor između principa i potencijalnog gubitka svakog funkcionera. Svako odmeravanje trenutnog interesa i principijelnosti, dovodi do urušavanja sistema. A kada tako nešto postane pravilo, sistem ne postoji. Upravo je u podređivanju institucija interesima pojedinaca i došlo do urušavanja države. Da se to u prošlosti nije dešavalo, ne bi nam se desio ni Vučić.
Mi kampanje nikada nismo vodili sa državne funkcije, niti ćemo tako nešto činiti. Ni državnim, kao ni stranačkim funkcijama ne trgujemo. Niko nas nikad ne može uceniti preletanjem niti od nas dobiti nešto što mu neko drugi nudi. Mi nikome ništa ne nudimo, samo zahtevamo i to, priznajem, nije lako. Ali je to jedini način da se propadanje države i društva zaustavi i da se krene napred. Bez toga i sami bismo postali deo partokratije koja se za vlast bori ne zbog dobrobiti građana već zbog resursa koji mogu da je izdržavaju. I tada ne bi više bilo razloga da “Dosta je bilo” uopšte postoji. Jer to više ne bi bismo bili mi.
I zato, svaki funkcioner pokreta “Dosta je bilo”, koji i počne da razmišlja o ponudi druge političke opcije, više ne ispunjava uslove da bude deo nas. Ako partijsku podelu plena ili neku funkciju u državi krene da merka postaje nedostojan da se zajedno sa nama bori za uzvišeni ideal pristojne Srbije kojom vladaju institucije. Zato svim političkim protivnicima i konkurentima poručujemo da im želimo sreću sa našim funkcionerima. Jer, ako su zaista dobronamerni kao i mi, onda će im trebati mnogo sreće sa njima. Svaki mandat, ma koliko koštao u političkoj trgovini ne vredi ništa u odnosu na štetu koja se njegovom trgovinom nanese ideji. A to je jedina šteta koju nismo spremni da pretrpimo.
Vojin Biljić
odbornik pokreta “Dosta je bilo”
opština Vračar
Već “dugo vremena” smjena vlasti u Srbiji je bila bez krvoprolića. To je zaista dobro i to se može nazvati nečim u čemu je “srpski čovjek” civilizacijski, politički i kako god nazovemo, tu je jedino napredovao. Sada građani Srbije trpe već duži niz godina i bilo bi zaista žalosno da “trguje sudbinom”. Na kraju mračnog tunela, a koji vjerujem da je blizu. Kada bi sada trgovao rekao bi sam sebi kada dođe svjetlost: “Što nisam još malo trpio, jer sam sve ono dugo vrijeme ispade trpio baš džabe i trgovinom prodao i dušu i tijelo, kao Geteov Faust…. Dosta je bilo trgovine, osim trgovine robom, a čovjek ne smije biti roba. Zato i podržavam ovaj pokret DJB, jer čovjeka ne gleda kao robu nego kao smisao i promisao… Pozdrav dobrim ljudima….
Nekako mi se čini da je ovaj tekst upućen Kljajiću… Sve u ovom otvorenom pismu stoji, osim delova koji bodu oči u poslednjem pasusu.
“Zato svim političkim protivnicima i konkurentima poručujemo da im želimo sreću sa našim funkcionerima”.
Ako ne grešim – da je ovo tekst koji ne pominje ali itekako kao metu ima Kljajića – odakle vam ideja da će čovek da preleti, gde god? Ono što pokretu – za koji sam glasao i na čijoj sam strani u ovom galimatijasu oko jednog, dva ili tri kandidata – nedostaje je – malo primereniji rečnik u obraćanju neistomišljenicima, makar isti bili i u vašim redovima. Opleli ste čoveka da “rovari”, “spletkari”, “da mu je srce na drugoj strani”. A šta ako je samo imao drugačiji stav? Da li drugačiji stav sam po sebi znači “rovarenje”, “spletkarenje” etc? Njemu zameram što je objavio sporni mejl na svom fejsbuk nalogu – ako su nesuglasice postale učestale – trebalo je da vam se zahvali na saradnji i izađe sam iz pokreta, a ne da kao još uvek ne samo kao član, već funkcioner, sabotira odluke sa vrha. Koliko kapiram, čovek je umetnik, muzičar, takvi nisu za partijsku disciplinu, više su slobodni strelci. Mislim da je vatreno ušao u sve ovo i da nije baš iz svih uglova sagledao šta sve znači biti član partije.
A samom pokretu zameram – zapravo rukovodstvu – pa, nisam siguran kako da to nazovem, elitizam koji krasi njegov vrh. Em ste se neprimerenim rečnikom obratili svom funkcioneru (“rovarenje”, “spletkarenje”…), em nemate – takav se utisak stiče – prometnu komunikaciju na liniji cenrtala – odbori.
Nedostaje vam, naročito Raduloviću, GOVORNIČKE VEŠTINE. Svaki put kada izađete sa revolucionarnom idejom, kao što je ova sa jednim kandidatom, čuje se, vidi i oseća da vam nedostaje mera, takt, i diplomatski ton. Hoćete da se Janković i Jeremić dogovore, a onda opletete po korpusu koji bi trebalo da bude deo tima – “ne zanima nas oživljavanje petooktobarskih stranaka”. Pa i ja demokratama želim da nestanu zbog “istorijskog” pomirenja sa socijalistima, ali moja malenkost je tek mali zoon politicon, a vi ste na mestu koje nikako ne dopušta takav rečnik i ton. Radulović ume da funkcioniše jedino u emisiji koja traje 45 minuta, kada ima blagonaklonog voditelja koji ga pusti da se razmaše. Jedino takva forma mu odgovara. Na kratkim konferencijama za štampu, ili u emisijama gde ga čeka naoštren voditelj (Ljubica Gojgić na RTV ili Minja Miletić na N1) pokazuje manjak blagoglagoljivosti i neprijatan arogantan gard ako oseti da ne ume da se izbori sa nasrtljivim voditeljkama. Sa dotične dve maestralno su se nosili Dušan Pavlović (Gojgić) i Aleksandar Stevanović (Miletić).
Nesporno je da je Radulović lider, ali, dajte prostora drugima, neće da škodi.
I, da ne bude zabune, podržavam ideju o jednom kandidatu.
Sve najbolje, radite na veštinama koje vam nedostaju i shvatite ove sugestije dobronamernim.
Pozdrav Johnny. Tekst se ne bavi Kljajićem.
Johnny, drago mi je da ste i Vi primetili da rečnik kojim se DJB služi nije uvek najidealniji. Meni lično ne prijaju podsmešljive fraze koje se mogu naći u tekstovima na ovoj stranici (elektrodistribucija i “pečenjara” su jedan od najočiglednijih primera). Takav rečnik nas (ceo pokret i njegove simpatizere) ne odvaja on naših neistomišljenika. Ukoliko se protivnicima obraćamo sa poštovanjem, pokazaćemo ŠTA nudimo kao alternativu primitivizmu koji je trenutno toliko prisutan na svim nivoima vlasti. Sugestija je dobronamerna. Mali trud po tom pitanju ne košta ništa, a rezultati mogu biti samo pozitivni.
Mislim da je ovaj tekst dosao u pravom trenutku da se jednostavno ne bi zaboravilo zasto je Djb uopste formiran. Bolje je zadrzati ecenciju, vrednosti nego doci na vlast po svaku cenu.
Sto se tice troje poslanika koje su istupile iz Djb, to je izuzetno nekorektno prema svima onima koji su glasali za Djb, to je nepostovanje njihovog glasa. Pritom razlog istupanja nije prakticno uopste obrazlozen. U svakoj partiji mogu da postoje razlicita misljenja ali se zbog njih tek tako ne omalovazava volja gradjana iskazana na izborima. Voleo bih da vidim u koju ce politicku opciju da predju pomenuti poslanici odnosno koja ce opcija da prihvati poslanike koje nije dobila na izborima.
Ja sam glasao za DJB, ali ne osećam se prevarenim. Oni su potpisali izjavu da će poštovati principe Pokreta, da će se boriti za transparentnost i protiv partijskog zapošljavanja.
Samo neka nastave to što su do sada radili, Čabraja da brani kulturu i da se bori za stanje u medijima, Sonja protiv nakaradnih urbanističkih i arhitektnoskih rešenja i svega ostalog što SNS predstavlja i ja ih još uvek smatram svojim predstavnicima, čak i ako nisu deo DJB.
Prevarenim bih se osećao da su uradili isto što i ona nesrećna Danijela Kostić što je preletela kod Palme. Ja gledam principe, a ne partijsku disciplinu.
Sistem mora da se stvara.
Naprimer mi sa Starog grada koji smo glasali za DJB
a pokret nije ušao u vlast svojom voljom nemamo ništa od virtualnog sistema.
Građani moraju da učestvuju u gradnji preko svojih izabranih predstavnika.
Svaka čast za ubeđenje koje imate i za tekst kojim ste ga iskazali!
Svaka čast.
Nadam se da će te istrajati u svojim namerama. Svima nam je dosta mediokriteta, spasitelja i vodja. Nažalost cilj nije možda tako blizu. Ovo je maraton, ali možda se ipak nešto promeni na izborima u aprilu. Nadamo se da će vlast početi da se kruni i osipa. Kada to krene, to će biti nezaustavljivo.
Principi su bitni. Institucije su bitne. Podjedinac kao građanin je bitan. Nije sve za trgovinu. Neko mora pokazati i dokazati da je dosta.
Dosta je bilo.
Svaka čast za tekst! Eh kada bi većina partija i njihovi funkcioneri imali ovakve vrednosti…
Ovaj tekst je upućen svima nama da se podsetimo šta je misija i vizija pokreta pa će sve što nam se dešava biti kristalno jasno. Sve ovo je već viđeno u nekim prošlim izbornim ciklusima. Osporavanje i podmetanje od onih kojima smo godinama davali šanse da nešto urade za sve nas a oni su gledali samo sebe kao i danas što gledaju. Ćutanje u medijima o suštini naše strategije mnogo govori o pozicijama kako pojedinaca tako i stranaka na vlasti a još više izvan nje. Ovo je još jedan pun pogodak usred mete!
O Aleksandri Čabraji i Sonji Pavlović mislim samo najbolje. Njihov motiv istupanja nije bio nečasan, preletanje, a vi ste ih napali kao da su u najmanju ruku prešli u SNS. U najgorem slučaju, to je bio nedostatak strpljenja i partijske discipline.
Zaboravljate da najmanje 40% članstva i simpatizera podržava Sašu Jankovića, tako da one koji učestvuju u njegovoj kampanji nikako ne treba smatrati neprijateljima. Ipak, dobro je da je strategija sad jasna i da ih treba podstaći da se dogovore.
Vasilije, nečasno je istupiti iz stranke (pokreta) zato što stranka ne radi ono što ti misliš da treba. Stranka je organizacija u kojoj se demokratski odlučuje i svi su dužni da poštuju demokratski donetu odluku bez obzira da li se sa njom slažu ili ne. Ja nisam svoj glas dala ni A. Čabraji ni S. Pavlović već DJB- u i ne želim da sad ljudi koji zahvaljujući mom glasu sede u Parlamentu postanu deo neke druge političke opcije za koju nisam niti bih ikad glasala. Jedino bi moralno bilo da vrate mandat DJB-u.
Neka prvo vrate mandate koje su dobili od gradjana zahvaljijuci tome sto su predstavljali ideje i vrednosti pokreta DJB, a onda slobodno mogu da odu kud god zele i da se pridruze ili ne pridruze kome god. Ja nisam glasala ni za koga od njih licno, nego za pokret i smatram da je u najmanju ruku nemoralno sto nisu vratili mandate. Po mom shvatanju morala, to bi ucinili da su zaista pristojni i casni ljudima o kojima “milsite samo najbolje”, kako Vi to kazete. Oni imaju apsolutno pravo da se ne sloze sa procenom pokreta, ali da su zaista tako moralni, morali bi da vrate mandate, ne zato sto ih Zakon na to obavezuje, vec moral i savest jer znaju vrlo dobro kome su gradjani dali mandat. I zbog toga niko ne moze da me ubedi da su to uradili za dobrobit gradjana, a ne svoju licnu korist.
Ako se i za jednu stranku u Srbiji može reći da na listi ima misleće ljude sa integritetom i ugledom, a ne anonimne fikuse i glasačku mašineriju od koje se poneki Vazduplohov istakne po gluposti, onda je to DJB.
Mora da je dobar deo glasova došao i na njihov lični i profesionalni ugled, a ne samo na Radulov. Ni meni se kao glasaču nije svidelo to što se pokret nije dugo izjašnjavao šta da se čini za predsedničke izbore. Sada razumem i podržavam strategiju, ali do pre neku nedelju sam i ja besneo zato što ne podržavaju Jankovića.
Možemo sa velikom sigurnošću da kažemo da su njih troje predstavnici svih onih glasača koji još uvek misle da je trebalo skočiti pred rudu i podržati Jankovića.
Među principima koje su potpisali su borba protiv partijskog zapošljavanja i uveđenje potpuno transparentnosti. Za te principe sam glasao i dok se ne ogreše o njih, ja nisam nezadovoljan.
Slazem se sa Vama da je DJB politicka organizacija sa najvecim brojem mislecih clanova a ne poslusnika i to je ono sto je zaista dobro. S druge strane, kao i Vi, i ja sam bila nestrpljiva da sto pre cujem strategiju koju predlaze DJB, i priznajem, pomalo zbunjena zbog odsustva podrske SJ. Ipak, buduci da su se do sada pokazali kao neko sa velikim kredibilitetom i cije su se procene i akcije pokazale kao vrlo racionalne, argumentovane i utemeljene, bila sam spremna da sacekam da predstave svoju strategiju. I kad je strategija predstavjena sve je postalo kristalno jasno. A, poslanici o kojima je rec su sigurno znali vise od nas simpatizera! I to sto je ovo troje poslanika istupilo iz pokreta dan pred konferenciju za medije pod izgovorom da im je ponestalo strpljenja i da su licno bili za neku drugu strategiju, za mene je duboko nemoralan i nelojalan cin. Naravno da je u bilo kojoj organizaciji nemoguce da svi misle jao jedan, ali uvek treba sagledati siri kontekst, mogucnosti i posledice svih postupaka. Nije rec o parijskoj disciplini vec o zrelisti, i to be samo politickoj. I naravno moralu. Uz to, vrlo je tesko poverovati da je upravo ovo troje poslanika koji su istupili iz pokreta donelo veliki broj glasova na prethodnim izborima jer su se gradjani koji su glasali za DJB pre svega rukovodili vrednostima i idejom “sistem iznad pojedinaca”, a ne licnostima jer osim Sase, Dusana, Jasmine, vrlo malo poslanika je bilo poznato siroj javnosti. A ako oni sami stvarno veruju da su upravo oni zasluzni za ulazak pokreta u Parlament, sta drugo reci nego da imaju previse visoko misljenje o sebi i svom znacaju u pokretu i na politickoj sceni uopste.