Ауторски текст Медији

Програмски савет РТС – партијска синекура СНС

Програмски саветници РТС-а постали су одлазећи службеници из кабинета Томислава Николића без потребних квалификација, а један од њих је менаџер безбедности. Владајућа већина бестидно злоупотребљава јавни сервис РТС и о томе смо добили још једну потврду приликом избора нових петнаест чланова Програмског савета ове медијске куће. Чланове Савета бира Управни одбор РТС, а чланове УО бира Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) које је одавно урушено и изгубило сваки кредибилитет и легитимитет непрестаним именовањем политички подобних кандидата блиских власти. То је партијско контролисани ланац кроз који су прошли кандидати за Програмски савет РТС-а.

Управни одбор РТС-а учинио је корак даље ка обесмишљавању јавног сервиса избором двоје саветника председника Републике Србије запослених у служби за медије у Програмски савет. Наиме, према Закону о јавним медијским сервисима, чланови Програмског савета бирају се из реда стручњака у области медија и медијских посленика, научника, стваралаца у области културе и предстаника удружења чији је циљ заштита људских права и демократије. Закон такође истиче да чланови не могу бити носиоци јавних и политичких функција. Тешко да чланови кабинета председника Републике задовољавају наведене законске критеријуме.

За чланове Програмског савета РТС-а изабрани су Мирјана Максимовић, Тијана Каспер, Желимир Гвардиол, Маја Радовић, Борка Поповић, Балша Ђого, Миливоје Павловић, Предраг Обрадовић, Владан Терзић, Иван Карл, Снежана Цветковић, Вук Жугић и Јованка Тодоровић Савовић, као и Ивона Катић и Александар Загорац који су тренутно запослени у Председништву Републике Србије у служби за медије.

Закон о јавним медијским сервисима налаже именовање стручњака у области медија, а на основу биографије Ивоне Катић, видимо да се пре запослења у председништву (које јој је друго радно место) никад није бавила медијима. Њен колега из председништва, Александар Загорац, дипломирао је на Факултету безбедности и завршио је Дипломатску академију при Министарству спољних послова, а у биографији му није наведено никакво искуство у медијима. Којим се критеријумима водио Управни одбор РТС приликом одабира ових кандидата јесте питање на које се одговор с лакоћом намеће – у питању је очигледно партијско запошљавање које има за циљ несметану злоупотребу јавног сервиса која ће бити још бесрамнија током предстојеће председничке кампање.

Већина кандидата је током разговора са посланицима на Одбору за културу Скупштине Србије одбила да пружи конкретне одговоре на јасна питања попут тога да оцене рад јавног сервиса или се изјасне око недозвољеног политичког утицаја. Тако да смо могли да чујемо општа места попут тога да ”програм увек може бити бољи, иако сада није лош”, да ”постоје уредници и да је тешко да политичари утичу на програм”, све до онога који представља суштину непознавања медија – ”ко отвара фабрике и треба да се нађе у програму.”

Уз изузетак малобројних кандидата чије образовање, биографије и професионално искуство нису спорни, именовањем већине кандидата наставља се даље обесмишљавање постојања и функионисања јавног сервиса који одавно не испуњава своју функцију. Уместо да објективно, истинито и правоверно информише грађане, РТС је наставио свој неславни манир из деведесетих година прошлог века који се успешно примењивао и након двехиљадитих, и представља послушно гласило партија на власти. Уместо да се бави едукацијом и медијским описмењавањем грађана, креирањем културе дебате и политичког дијалога, неговањем критике и размене аргумената у политичкој борби, РТС пристаје да тавори и буде најобичнија партијска синекура владајуће већине.

Људи који се никад медијима нису бавили, не познају медијске законе, нити етику медија, не могу зарад партијског запошљавања бити у Програмском савету. Да би јавни сервис коначно почео да испуњава своју функцију, потребан је огроман заокрет уређивачке политике, постављање стручних, непоткупљивих и људи од кредибилитета на позиције уредника, запошљавање школованих продуцената који ће осмислити и реализовати што квалитетније медијске садржаје, а пре свега, потребни су новинари који ће се увек руководити етичким кодексима професије, а не партијским налогом. Већина одабраних чланова Програмског савета ту потребу не може, или неће разумети.

др Ана Стевановић
народна посланица
чланица покрета “Доста је било”, Нови Београд

Прилози
Биографије кандидата за чланове Програмског савета РТС-а

Биографија – Александар Загорац

Биографија – Балша Ђого

Биографија – Борка Поповић

Биографија – Иван Карл

Биографија – Ивона Катић

Биографија – Јованка Тодоровић Савовић

Биографија – Маја Радовић

Биографија – Миливоје Павловић

Биографија – Мирјана Максимовић

Биографија – Предраг Обрадовић

Биографија – Снежана Цветковић

Биографија – Тијана Каспер

Биографија – Владан Терзић

Биографија – Вук Жугић

Биографија – Желимир Гвардиол

Др Ана Стевановић

Др Ана Стевановић

Матурирала у Петој београдској гимназији. Дипломирала 2008. године менaџмент и продукцију у позоришту, рaдију и култури нa Фaкултету дрaмских уметности, у Беогрaду. Докторирaлa нa теми психологије менaџментa и лидерствa, оргaнизaционих иновaцијa устaновa културе и психологије креaтивности на истом факултету.

Од 2004. године aктивно учествује у оргaнизaцији истaкнутих културних догaђaјa, а понaјвише се бaвилa комуникaционим стрaтегијaмa и односимa с јaвношћу сaрaђујући сa нaјвећим филмским фестивaлимa у земљи. Као један од најбољих студената билa је стипендистa Министaрствa просвете и нaуке РС, Скупшине Грaдa Беогрaдa, Републичког зaводa зa рaзвој нaучног и уметничког подмлaткa, Еуробaнке ЕФГ и Влaде Републике Грчке нa Аристотеловом Универзитету у Солуну.

Објaвилa око петнaест нaучних рaдовa у домaћим и међунaродним нaучним чaсописимa у којимa је истрaживaлa теме попут медијске цензуре и етике медијa, психологије лидерствa и комуникaционих стрaтегијa. Преко 13 годинa у облaсти културе и уметности нa позицији менaџер зa комуникaције.

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Naravno da je ovo odličan primer kako se vlast zloupotrebljava na besraman, štetočinski način.
    Ali Ana, budimo realni, mnogo je više od ova dva problematična kandidata na listi. Po stručnim kvalifikacijama bi se samo šest imena kvalifikovalo za nju – g. Đogo, g. Karl, prof. dr.Pavlović, gospođa Cvetković, g. Žugić i g. Gvardiol. Šta ostali nude?
    – Znanje o malokalibarskom i lakom naoružanju;
    – LGBT aktivizam kao jedino zanimanje u životu;
    – ukupno radno iskustvo od 4 godine (u prosveti);
    – znanje o ulozi autobuskog saobraćaja na savremenom turističkom tržištu;
    – džez dens trening.
    Naravno, ima tu još podataka, ali neki CV su toliko neubedljivi da sam iskreno šokiran. Znam da neću biti nimalo politički korektan – kandidatkinja čije je sveukupno radno iskustvo stečeno na NVO seminarima, a obuhvata i obuku “kolega” po BiH i u Prištini – to mi nije baš najsjajnija preporuka. Opet, razumem da Vi morate da vodite računa i o političkoj korektnosti, a da su pomenute NVO zaštićene kao beli medvedi. Ko je predložio ove ostale ljude? Ko ih je na kraju izabrao? Ko je kako glasao?
    Znate, da bi ovaj Vaš tekst imao punu težinu, trebalo je da sine ira et studio pomenete svaki sporan izbor, jer ukupni apsurd ovog odabira ljudi seže mnogo dalje od pukog političkog protežiranja dva kandidata.
    Ne zamerite na kritici.

    Sve najbolje,

    J.

  • Ovu našu Srbiju sve teže i teže biće očistiti. No ne treba gubiti nadu, kada se steknu uslovi i zavlada zakon. Odmah zakon o porijeklu imovine, koji će vrijediti i za potomke. Ako neko ima pravo da naslijedi nešto poslije smrti, ima obavezu i da to vrati, ako je taj stekao nezakonito za života. U kontinentalnom pravu postoji Lex specialis, a sa kojim se može sve procesuirati. Treba ih zakonom sve poslati da rade džabe u privredi, a u korist države kod poslodavaca. Na spavanje u zatvor, a osam sati na posao. Da doprinose budžetu, jer biće manjak radne snage, otjeraše fukare u Njemačku baš zbog ovakvih stvari iz taksta. Time će se puniti fondovi penzioni i zdravstveni i dr., a poslodavci će imati manje namete. Ne da ih hranimo po zatvorima, već u njivu, fabriku i zavisi šta poslodavac ponudi. Poslodavac da plati sve obaveze državi, a plata da bude na nivou kao prije vojnik za sapun, žilet, pasta i četka za zube i ogledalo. Naravno sve iznose da reguliše država. Eto nam AV u polju u privredi, a poslije podne krevet u zatvoru. “Ustaj – Diži se” i tako svaki dan. Tako možemo dići društvo i državu i generacijama pokazati da se pošteno isplati, a nepošteno kažnjava. Sud, tužilaštvo i slične institucije, danas služe za sitne lopove i za otvaranje poglavlja. Inače bi ih AV ukinuo, da mu nisu potrebne za poglavlja i sitne lopove radi treniranja strogoće i strah nad građanima Srbije. Moraju osjetiti lopovi snažan udar države. Jedva čekam da se stvori “kritična masa” i da se izvrši oduzimanje otetoga, čast bi mi bilo učestvovati makar odmah poslije umro. Dosta je bilo……….Idemooooooooooooooooooooooooooooooooooooooo

  • Ovo je odličan tekst.Hvala vam što nas obavestite o nekim ovako sakrivenim temama. Ljudi lako predju preko ovakvih angažovanja, a sami plaćamo javni servis preko svojih računa za struju.Plaćamo Lopuže.