Stevanović: Dogovor 2017

Uvaženi gospodin Zirojević, u silnoj želji da dokaže da Dosta je bilo (DJB) čini nepočinstvo kojim “isključivo brani svoj pojedinačni partijski interes na uštrb opšteg opozicionog interesa”, napisao je jedan tekst koji pretenduje da bude analitičan, ali koji je suštinski običan pamflet uvređenog bivšeg člana DJB.

Sam tekst polazi od pogrešnog pitanja: „Zašto DJB ne podrži Sašu Jankovića“? DJB ne namerava da podrži bilo koga zbog toga što je Saša Janković ili bilo ko drugi, nego da podrži kandidata koji se uklapa u crvene linije DJB (koje su linije elementarnog razuma, sa čim će se i gospodin Zirojević sigurno saglasiti), koji bi bio jedini kandidat opozicije (a tu smo jasno rekli koga smatramo opozicijom) i koji ima najveće šanse da pobedi kandidata pozicije (naša pretpostavka da će to biti Aleksandar Vučić je potvrđena).

Mi smo mnogo puta rekli da ćemo podržati bilo koga od dva kandidata koji se svojom politikom uklapa u crvene linije DJB, ako bi bilo ko od njih bio jedini kandidat opozicije. Ono što možemo sa sigurnošću tvrditi je da je javna podrška Demokratske stranke koja se vrlo jasno ogleda u govorima ljudi na konvencijama i prisustvu u izbornom štabu jednog od kandidata, a koji su odgovorni za stvaranje lošeg sistema koji i danas postoji u Srbiji, značajno smanjila šanse tog kandidata. Da li je Demokratska stranka odigrala pametno je njena stvar, oni imaju velik problem sa rejtingom koji je oko 3%, a nas zanima kakve posledice to ima na šanse opozicije da pobedi Aleksandra Vučića. Njima je ostalo jako malo ljudi koji im imaju bilo šta oprostiti, a šanse za taj oprost su verovatno već potrošene. Ideja da se može bilo čija baza vratiti kroz mimikriju je suštinski promašena, ali opet, da li će se DS opet domoći 5% ili neće je njen problem, nas interesuje da li će šanse opozicije za pobedu ovakvom podrškom rasti ili opadati. Takođe, mi mislimo da su predsednički izbori na kojima se bira između godina mraka i normalnog života pogrešno mesto da neko počinje svoje stranačke planove, da se spašavaju stranke koje su upropastile mnoge šanse Srbije, a još manje mesto gde bi DJB trebalo da zaradi još neki procenat glasova. DJB zaista ima svrsishodnije načine da dokazuje superiornost nad strankama koje nestaju ili se grčevito bore da opstanu, mi znamo svoj identitet i vrednosti, baš kao što znamo da je njihova izgradnja kroz suprotstavljanje bilo čijem identitetu i vrednostima promašen put.

Mi smatramo da podrška kandidatu mora biti deo strateškog plana čiji je rezultat poraz kandidata pozicije, a ne jalovo podržavanje nekog zato što se zove Saša Janković ili Vuk Jeremić. Ćutanje do objave Vučićeve kandidature je takođe plod strateškog planiranja koje je, očigledno, gospodinu Zirojeviću dalek koncept. Kampanje u slučajevima kada imate slabog ili jakog kandidata vlasti, kada imate jednog ili dva kandidata vlasti i kada imate/nemate istovremene predsedničke i parlamentarne, potpuno su različite. Bila bi užasna greška da im, u uslovima kada SNS ima sve poluge moći i kada se utrka vodi u potpuno neravnopravnim uslovima, pomognemo da oni dalje razvijaju svoje pogrešne strategije, kao što je rana kandidatura. Inače, Frenk Andervud, koga gospodin Zirojević pominje, je, kao što svi znamo, fiktivan lik, lišen ikakvog morala, ali nesporni majstor strateškog planiranja i taktičkog prilagođavanja. Bolje je imati i osrednju strategiju nego lutati, a autor svojim pežorativnim osvrtima na strateško promišljanje pokazuje da je to slabo savladao.

Pitanje da li DJB ima vremena za podršku Saši Jankoviću je promašeno, jedino pitanje je da li je on zajednički kandidat opozicije sa najvećim šansama da pobedi Vučića. Potpuno ista logika važi i kod eventualne podrške Vuku Jeremiću. Ono što gospodin Zirojević previđa, a što mi znamo jer smo uradili istraživanje na stratifikovanom uzroku od preko 2000 građana Srbije, jeste da manjina glasača DJB preferira Sašu Jankovića i da je to oko 35%, isto koliko i kod Vuka Jeremića. Ako treba možemo još jednom ponoviti, nas interesuje put do pobede i samo put do pobede. Takođe, mnogo puta smo rekli da mi pozdravljamo formiranje nove političke scene, a partije Saše Jankovića i Vuka Jeremića bi bile idealne da dobijemo partnere sa kojima ćemo vršiti vlast, budući da odbacujemo da ikada napravimo političkog mastodonta koji bi uključivao sve moguće i nemoguće ideologije. Takođe, izmišljati ankete koji su drugi radili ili izmišljati ankete koje smo mi uradili, je siguran put u propast kada je reč o planiranju rasta i razvoja bilo koje organizacije, a još sigurniji put za loš izborni rezultat. Potpuno je druga stvar da li se nekom ti rezultati dopadaju. Mi smo otvoreni da vidimo do kojih su nalaza došli drugi predsednički kandidati i posebno da čujemo da li imaju bolje strategije od naše. Mnogo puta smo rekli da bismo bili izuzetno srećni da neko dokaže da grešimo i da taj neko uradi sve što je potrebno da Srbija bude srećna i bogata zemlja u kojoj se lepo živi. Kako to gospodin Zirojević sigurno zna, svi u vrhu DJB su imali vrlo ispunjene i uspešne živote pre politike i vrlo rado bismo radili mnogo prijatnije stvari od, na primer, odgovaranja na štetne pamflete.

Iz pogrešnih premisa nužno dolaze pogrešne konkluzije, pa makar bile zapakovane u jednu od lepih matrica teorije igara. Partijski interes DJB je uvođenja reda u Srbiji i stvaranje zemlje u kojoj se lepo i rado živi, a put za to je, između ostalog, pobeda opozicije na ovim izborima. Ako se pobeda zbog loše strategije ispusti, onda gubimo, iako bi mogli dobiti neki procenat glasova drugačijim pozicioniranjem koje smo bez problema mogli izvesti.

Gospodin Zirojević nam takođe objašnjava i da su dva kandidata opozicije „opšti opozicioni interes“, a da tri kandidata predstavljaju „partijski interes DJB“. To je naravno legitimna premisa, iako iz nje teško da mogu izaći ozbiljni zaključci. To je vidljivo kroz poređenje jedine stvari koje cenim kod SRS, a to je da su uvek izlazili samostalno na izbore i odbacivali „cenzus“ ili „mastodont“ koalicije kusog i repatog. Postavka da stranka uvek izlazi samostalno na izbore, osim ako postoji neki izuzetno velik interes (na primer, „Godina prekretnice“) osnov je da vas vaši birači ocene. To je osnov zdravlja jedne političke scene, odnosno put da na njoj postoje stranke sa jasnom politikom i jasnim biračkim telom. Jedan od elemenata te politike je kandidatura za predsednika. Samo zbog pretnje godina mraka ako pobedi kandidat pozicije, DJB je odlučio da uloži sve resurse da imamo zajedničkog kandidata opozicije i ovo su sigurno poslednji predsednički izbori na kojima će to ikada raditi. Na svim narednim će imati partijske izbore i posle njih će kandidovati svog predsedničkog kandidata.

Na svu sreću gospodin Zirojević je nešto i pogodio, treći kandidat jeste način da se izvrši pritisak, posebno što su se drugi metodi do sada pokazali slabim. Mi i mislimo da su tri kandidata put do jednog zajedničkog kandidata opozicije jer on stvara sinergiju i povećava motivaciju birača. Da li će se neko povući iz kampanje zavisi od rezultata koji je na vidiku, to bi bio razlog za ozbiljne ljude. Daleko je bolje odustati od gubitničke kampanje, a posebno je bitno razotkriti da li neko vodi kampanju bez želje da pobedi i nadamo se da je to samo crv sumnje koji će bliska budućnost odbaciti. Nas kategorije hrabrog suprotstavljanja režimu, apeli 100 ljudi, uvodne konvencije i tako dalje, malo interesuju jer su to samo kockice u mozaiku koji ima samo jednu sliku – pobedu opoziocionog kandidata. Posebno, jer smo i mi održali desetine konvencija, suprotstavljali se režimu tri godine kada je to malo ko smeo ili hteo i dobili podršku 10.000 izvrsnih ljudi pre samo dve sedmice.

Došli smo i do toga ko treba da se povuče. Jednostavno je, svi kandidati koji nemaju šanse da pobede Vučića. Kako znamo ko su ti kandidati? Tako što svi uradimo analizu javnog mnenja. Šta je cilj? Pobeda opozicije na izborima. Vrlo je jednostavno, nema potrebe kriviti tvitove ili se baviti patetičnim favorizovanjem ičijeg lika i dela, budući da patetika odmaže u dolasku do dobre strategije, a vrlo malo motiviše birače da glasaju.

DJB zastupa tezu da su dva kandidata jalov put do pobede. U najmanju ruku čudno je što Nikolić (ili Dačić) i Vučić nisu iskoristili ovaj čudan i ničim dokazan optimalan broj. Istina je da su dva optimalna kandidata posle skoro mesec dana ohrabrila premalo ljudi da glasaju i da je gotovo nemoguće da se to pretvori u bilo šta osim pobede Vučića, nebitno da li u prvom ili u drugom krugu. Naše vrlo sveže analize pokazuju da njih dva zajedno nemaju više od 60% glasova Aleksandra Vučića i da je apstinencija visoka. Oni ispuštaju ključ izbora, glasanje protiv režima i izvesnost da je ta akcija plodotvorna. Dva kandidata su harmoničan put u debakl i zato je i potrebno uneti nemir u tu divnu harmoniju izvesnog gubitništva i stvoriti uslove da se pređe na pobednički kolosek. Mi imamo naše argumente, našu strategiju i naše brojeve, a žarko bi želeli da vidimo strategiju kojom dva kandidata dolaze do pobede. Bili bi srećni da grešimo, ali bez da je dokazivanje kroz mnogo emocija, želja i neodređenih mesta, nego tako što će nam neko prezentovati superioran i činjenicama potkovan put do pobede. Isto tako, bićemo vrlo nemilosrdni prema harmoniji glasanja za kandidata koji izvesno gubi i vuče sve druge u poraz.

Drago mi je i istovremeno zastrašujuće što gospodin Zirojević sagledava mogućnost da Vučić pobedi u prvom krugu. Međutim, Vučićeva pobeda prevashodno zavisi od sposobnosti opozicije da osmisli i realizuje pobedničku strategiju. Baš tako, pobedničku strategiju, bez kukanja na loše uslove i čekanje da neki neodređeni period, baš u maniru mudre Andrićeve rečenice koju je gospodin Zirojević upotrebio na drugom mestu.

Da finaliziram, mi gledamo svoj interes. On je vrlo jasno definisan u ovom tekstu i ponovili smo to mnogo puta. Vrlo smo srećni što se stvaraju nove alternative režimu. Zabrinuti smo što su im strategije za sada gubitničke. Uopšte nas ne interesuje kako će se pozicionirati jer imamo našu politiku koja je dobro poznata i koju za sada uspešno objašnjavamo našim sugrađanima kojima podnosimo račun na parlamentarnim izborima. Nemamo ništa protiv širokih građanskih/demokratskih saveza, naravno, bez nas. Vrlo bi bili srećni da imamo visok moral u politici kod svih aktera političkog života. Vrlo bi tužni bili da kažemo da smo bili u pravu da strategija dva kandidata može doneti samo novo siromaštvo i iseljavanje iz Srbije.

Izbor je jasan, barem za ljude koji imaju ambiciju da budu zapamćeni kao pobednici, a ne kao gubitnici koji su rekli mnogo stvari zbog kojih su bili u pravu.

Aleksandar Stevanović
narodni poslanik
potpredsednik pokreta “Dosta je bilo”