Душан Павловић, потпредседник покрета “Доста је било”, у ауторском тексту ексклузивно за портал Недељник образлаже коначну одлуку покрета да на следеће изборе ипак изађе са својим кандидатом.
Наш циљ је да се на овим изборима победи Александар Вучић. Свеједно нам је који ће кандидат то урадити. Пети октобар нас учи да највише шансе има један јединствени кандидат опозиције, кога ће подржати сви. Такав кандидат мотивише апатично бирачко тело, шаљући поруку да је победа могућа. Пошто њега нема, “Доста је било” ће истаћи свог кандидата како би мотивисао своје бирачко тело да изађе на изборе.
Са Сашом Јанковићем и Вуком Јеремићем почели смо јесенас разговоре о заједничком кандидату опозиције на предстојећим председничким изборима. Обојица су одбили такав договор и самостално започели своје кампање у децембру, односно јануару. Сачекали смо неко време да видимо како ће кампање ићи и уочили да ни једна, ни друга нису генерисале неко посебно узбуђење у широј опозиционој јавности. Кад ово кажем, мислим првенствено на део бирачког тела који је од 5. октобра постепно постајао све пасивнији, и на крају се потпуно пасивизирао. На председничким изборима у септембру 2000. године гласало је 72,5% гласача, док данас гласа 53-56%. (Погледати графикон испод.)
Већина тих људи су ДОС-ови гласачи који су после 5. октобра – посебно у периоду 2008-2012, када је постојала још једна шанса да се поправе грешке које су почеле да се праве после 5. октобра – постали апстиненти. Ти људи више нису заинтересовани да излазе на биралишта, јер не верују да је победа могућа. Да би се видео колики је потенцијал таквих бирача, довољно је погледати један микро пример – локалне изборе у Младеновцу, где је у априлу 2016. год. један кандидат чија се кампања суштински заснивала на исмевању нереалних изборних обећања успела да привуче чак 20% локалног опозиционог бирачког тела. Да би се Вучић победио, потребно је наћи стратегију која ће такве гласаче мотивисати да поново гласају за опозиционог кандидата.
Вучић је такву стратегију пронашао. Гласачи странака које тренутно подржавају Александра Вучића су веома мотивисани за излазак на биралишта. Ако саберете освојене гласове свих странака које данас подржавају Владу Србије, добијате збир од 2,34 милиона гласова, одн. 62,44%. (Резултати избора 2016. су овде).
То је потенцијал Александра Вучића за први круг председничких избора. Да би му опозиција парирала, она мора да подигне излазност на ниво који је постојао 2000. године и тиме смањи удео његових бирача у активном бирачком телу. Да ли сте негде приметили такав ентузијазам међу апатичним опозиционим бирачима? Ја нисам.
Одговор на питање због чега нема овог ентузијазма добијамо када погледамо због чега се популарност Александра Вучића још увек налази високо. Она је, између осталог, последица неиспуњених обећања странка које су дошле на власт после 5. октобра. Вучић неуморно експлоатише чињеницу да се припадници политичке класе који су учествовали у власти у периоду 2001-2012. године и данас налазе на политичкој позорници, плашећи своје бираче да ће наставити да сиромаше ако се они врате на власт. Зашто ово делује? Зато што су те странке и ти људи заиста још увек ту. Нема јачег афродизијака Вучићеве власти од чињенице да дискредитовани чланови влада Војислава Коштунице и Мирка Цветковића и даље тумарају политичком сценом (било у власти, било у опозицији), упорно понављајући фразе о евро-интеграцијама под чијим плаштом је извршена пљачкашка приватизација, реформа правосуђа у кафани, задужена јавна предузећа и спроведено страначко запошљавање. Политичка класа која је дошла на власт после 2000. године злоупотребљавала је јавне фондове, гурајући тиме јавне услуге – социјални и пензиони систем, образовање, здравство, безбедност, правосуђе, уметност, науку – на све нижи ниво, стварајући код грађана све дубљу беспомоћност и безнађе. Уз чврсту контролу медија, ова чињеница снажно мобилише напредњачко бирачко тело које гласовима за Вучића жели да спречи повратак те политичке класе на власт.
Предстојећи избори су прилика да се ова чињеница промени. Појавили су се Саша Јанковић и Вук Јеремић као два кандидата који нису били учесници пљачкашких приватизација, злоупотребе јавних функција, намештених тендера, реформе правосуђа у кафани или страначког запошљавања у јавном сектору. Овим људима Вучић не би могао да плаши своје бираче.
Верујући да је договор око победе Вучића могућ, Саши Јанковићу и Вуку Јеремићу смо предложили договор око заједничког председничког кандидата (оног који има највише шансе да победи), заједнички изборни штаб и заједничку контролу избора. Ако дође до таквог договора, у сваком тренутку смо спремни да повучемо сопственог кандидата. Не тражимо ништа заузврат.
Ако Вук Јеремић и Саша Јанковић не желе овакав договор, то је потпуно у реду. Ако обојица знају да не могу да победе Александра Вучића и користе председничке кампање да би у наредном периоду правили своје политичке странке, то поздрављамо. Не желимо да оптужујемо политичаре зато што желе да се баве политиком. (Да подсетимо, желимо нову опозицију.) Али наш циљ и даље остаје победа над Александром Вучићем на овим изборима.
Истраживања су нам показала да постоји значајан део ДЈБ бирача који нису задовољни ни једним од ова два кандидата, поготово чињеницом да се поред њих налазе неки од припадника поменуте политичке класе. Да би смо те бираче мотивисали да изађу на биралишта, и тиме допринели подизању излазности, истаћи ћемо кандидата Доста је било. Један заједнички кандидат који је производ договора има највећи потенцијал за подизање излазности. Али ако Саша Јанковић и Вук Јеремић не желе такав договор, верујемо да, као друга најбоља опција, више кандидата такође може да допринесе већој излазности. (Погледати графикон испод.)
ДЈБ и даље стоји на истим вредностима и политичким принципима које заговара од настанка 2014. године: демократски поредак, владавина права, независно правосуђе, слободни медији, тржишна привреда, пореска реформа и дерегулација, јака контролна тела, позитивна селекција и потпуна транспарентност јавне администрације и комплетног јавног сектора. Жао ми је ако смо разочарали све који су очекивали да ће ДЈБ бланко подржати неког кандидата. Али циљ није да се било коме даје предност над неким другим, већ да се победи Александар Вучић. Пошто нема договора око заједничког кандидата, желимо да подстакнемо наше бирачко тело које верује у нашу политику да изађе на ове изборе и спречи Александра Вучића да победи у првом кругу.
Душан Павловић,
народни посланик
потпредседник покрета “Доста је било”
Kratko, jasno i bez patetike.
Svaka čast.
Kome nije jasno kako se pobedjuje autokrata pod ovakvim ne/uslovima, onda je običan demagog.
Idemooooooooooooo.
Bojkot izbora. Drugi krug na Uskrs ce smanjiti izlaznost opozicionog kandidata, a partijska Vuciceva vojska ce po komandi morati da glasa. Zato ne treba davati legitimitet ovskvim izborima.
Koga zanima legitimitet? Kome se žaliti? Zapadu? Mi njih ne zanimamo, Vučić je obećao da neće praviti probleme oko Kosova i to je jedino što njih zanima. Srbija je samo naš problem.
Vuciceva vojska hoce, ali oni koji glasaju za njega jer se pojavljuje na Tv-u, koji su opasno “zagrizeni” za njega, nece. Od sramote nece moci iz kuce da izadju ako Vucic ne triunfuje u prvom krugu. Cilj je da bude sto veca izlaznost i DJB upravo radi na tome ukljucivanjem trecem kandidata. Mada nazalost to je i jedino moguce resenje.
Слажем се у потпуности. Молим Вас да размислите о жени као кандидату. Мислим да чак ни АВ неће моћи максимално прљаво ићи против жене, не зато што је стварно пристојан, већ би то било контрапродуктивно чак и за њега, а и повећала би се излазност одређене за сада пасивне женске популације. Да закључим: Жена, образована, елоквентна, без претходног ”прљавог веша”.
У сваком случају много среће и памети Вам желим.
Na ovim prostorima proći će još mogo decenija pre nego što žena bude predsednik Srbije. Da li Vi zaiusta mislite da bilo koja ženska osoba, ma koliko kvaliteta imala, može na OVIM izborima da pobedi Vučića???!!!
Kao da AV ima nekih skrupula. Ne mora da postoji prljav veš, izmisliće ga
Лепо и пристојно. Упркос чињеници да Саша Вучић Јанковић отима посланике. Треба деловати опозиционо и не нападати га, иако он сам игра прљаво. И иначе нема никакве шансе, након подршке ДС. Не заборавимо да је Шутановац одрадио користан посао за Алека, сменивши Пајтића, баш као и Милош Јовановић у ДСС. Потез троје посланика је из кухиње СНС, и после таквог прелетања само луди и будала може веровати да је Јанковић опозиција. Уосталом, његова кампања је према Вучићу прилично млака и бледолика. У други круг може отићи само Јеремић, њему пристоји место председника. Макар би нас у свету представљао с нешто богатијим речником од авионског глумца Фек(етић)алије.
“Са Сашом Јанковићем и Вуком Јеремићем почели смо јесенас разговоре о заједничком кандидату опозиције на предстојећим председничким изборима. Обојица су одбили такав договор и самостално започели своје кампање у децембру, односно јануару.” Ово су кључне реченице. Мислим да је све након тога погрешан редослед потеза. Прво, ако су вас одбили још тада, зашто нам то нисте рекли? Зашто тек сада говорите?
Zato što je dosta važno da se dogovor napravi jer će u protivnom Vučić ostati na vlasti još 5 godina. Zato smo odlučili da čekamo i damo šansu dogovoru. Na skupštini 4. marta izlazimo sa našim kandidatom ali otvorenost za dogovor i dalje ostaje. Da ponovimo: ovi izbori su veoma specifični zato što u prvom krugu pobeđuje onaj koji ima 50% + 1 glas. S obzirom da je slaba izlaznost, a da Vučić mobiliše sve svoje glasače, veoma je velika verovatnoća da će pobediti u prvom krugu. Zato je povećanje izlaznosti mnogo važniji korak nego prosto podržavanje nekog kandidata.
Kristalno jasno i logično.
“Истраживања су нам показала да постоји значајан део ДЈБ бирача који нису задовољни ни једним од ова два кандидата” – kaže Pavlović. Kakva istraživanja? Koliki je uzorak? Koliko je reprezentativan? Koja su bila pitanja? Kako ste izdvojili birače DJB?
DJB traži da sve bude transparentno. Neko je za istraživanja rekao da nije korektno navoditi agencije koje su ih radile jer mogu da trpe sankcije. I to stoji. Ali na ova pitanja može da se odgovori bez posledica, zar ne? Odgovori bi objasnili ovaj grafik koji prikazuje izlaznost u zavisnosti od broja kandidata, a tekst bi dobio na ozbiljnosti. Autor je ozbiljan čovek i čovek od nauke pa se to očekuje.
I nije lepo da nas više držite u neznanju. Ko je taj (ili ta) naš kandidat? Po medijima se piše da se već zna ko je u pitanju i navodi se ime. Zar da čujemo od drugih?
Pozdrav Jelena, rekli smo da ćemo na skupštini 4. marta objaviti ko je kandidat DJB za predsedničke izbore. To što piše u medijima su samo nagađanja tako da to ne treba uzimati u obzir. Što se tiče istraživanja u vezi naših simpatizera, sva istraživanja su naša interna.
Kada nije bio moguć jedan kandidat (to bi bilo idealno) pojava većeg broja kandidata povećava ponudu na političkom ,,tržištu,, što će povući veću izlaznost. Biračko telo će zaista imati za koga da glasa. Svako će se opredeliti za nekog kandidata prema svom ,,ukusu,, i shvatanju kakav treba da bude budući Predsednik. Logično je da veliki broj kandidata kao raznovrsna politička ponuda podstiče na glasanje veći broj birača. Time se umanjuje šansa da bilo ko od kandidata pobedi u prvom krugu. Vaš kandidat treba da bude POZNAT i PREPOZNATLJIV biračkom telu Srbije. Ne zaboravite da se na ovim izborima glasa za LIČNOST.
Logično je da to bude osoba koja se najviše pojavljivala do sada u javosti i najviše eksponirala. Ako vaš kandidat na ovim izborima ne bude SAŠA RADULOVIĆ ne očekujte dobre rezultate. Apsolutno je neralno da sa bilo kojim drugim kandidatom budete drugi u prvom izbornom krugu. Smatram da je to savim dobronameran i ispravan savet. Glasao sam za DJB dva puta do sada. Glasaću i treći put pod uslobom da kandidat bude Radulović.
Ako to ne bude tako, smatram da zaista nemam izbora na ovim izborima. Zapravo moj izbor će, ne mojom voljom, biti neizlazak na izbore. Nemojte da mislite da je ovakvo razmišljanje usamljeno. Ima nas prilično koji ne žele više da biraju od ponuđenih opcija najmanje lošu. DOSTA JE BILO!
Znam da DJB ima kvalitetne ljude u stranci, šta više uopšte ne sumljam u to. Ali MORATE shvatiti da niko nije poznat biračkom telu kao Saša Radulović. To je važan razlog da najpoznatile lice stranke bude kandidat.
Nemojte da se bojite neuspeha na ovim izborima. Izbori su nedemokratski, neravnopravni i svaki rezultat koji postigne (nada se) Saša Radulović biće veoma vredan za stranku i doprineće širenju njenih ideja. Da bi se rat dobio mora se izgubiti neka bitka, mada postoji mogućnost, istina ne velika, da se pobedi na ovim izborima.
Poštovani g-dine Pavlović, ideja koju predlažete, da DJB ima svog kandidata na predstojećim predsedničkim izborima je mač sa dve oštrice, a pre bih rekao da za DJB to može da bude i »igra sa vatrom«. A da bih to obrazložio pomoći će mi Zakon o izboru predsednika Republike, Zakon o izboru narodnih poslanika i »Matematička statistika za ekonometrijom i zakonima verovatnoće«. Pa pođimo prvo od verovatnoće i predpostavimo da predsednica Narodne skupštine 2. marta raspiše predsedniče izbore za 2. april i da se odluka o tome istog dana objavi u Službenom glasniku Republike Srbije, jer Zakon o izboru predsednika Republike u članu 4. određuje «Da od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 dana«. Dalje u Zakonu o izboru predsednika Republike, a u stavu 1. člana 11. piše, citiram »Predlog kandidata podnosi se Republičkoj izbornoj komisiji najkasnije 20 dana pre dana izbora«. To znači da bi u tom slučaju svi kandidati na predsedničkim izborima imali maksimum samo 10 dana za prikupljanje 10.000 potpisa podrške. Pogledajmo sada Zakon o izboru narodnih poslanika koji u članu 26. kaže »Od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45 dana«, dok je u članu 44. tog Zakona zapisano »Izborna lista dostavlja se Republičkoj izbornoj komisiji najdocnije 15 dana pre dana određenog za održavanje izbora«. To znači da je izbornim listama za prikupljanje 10.000 potpisa podrške na izborima za narodne poslanike na raspolaganju minimum 30 dana. Dalje u Zakonu o izboru narodnih poslanika, a u stavu 2. člana 47. piše »Redosled izbornih lista, sa imenima svih kandidata, na zbirnoj izbornoj listi utvrđuje se prema redosledu njihovog proglašavanja«. Posle verovatnoće i citiranja zakona malo i statistike. Na izborima za narodne poslanike 2016. Pokret DJB je na zbirnoj izbornoj listi http://www.rik.parlament.gov.rs/izbori-za-narodne-poslanike-2016-izborne-liste.php bio na 17. mestu. Nije teško i sa velikom verovatnoćom zaključiti, da je DJB izborna lista proglašena među zadnjima jer se »odužilo« prikupljanje 10.000 potpisa podrške. Sada se postavlja pitanje ako se predsednički izbori raspišu kako je napred navedeno, da li će DJB za kandidata iz svojih redova uspeti da za 10 dana prikupi 10.000 potpisa podrške imajući u vidu trajanje prikupljana 10.000 potpisa podrške za parlamentarne izbore 2106., a pogotovo trajanje prikupljanja 10.000 potpisa podrške za registraciju stranke. A za DJB bi bilo najslabije da zvanično objavi da iz svojih redova ima kandidata na predstojećim predsedničim izborima pa da ne uspe u zakonskom roku da za njega prikupi zahtevanih 10.000 potpisa podrške. O tome, da li u ovom trenutku opozicija treba na predstojećim predsedničkim izborima da ima jednog ili više kandidata je kasno govoriti. A i kada se bude o tome govorilo treba se malo više osloniti na »Matematičku statistiku sa ekonometrijom i zakonima verovatnoće«.
Kandidat DJB daje rezultat! Mediji u ovih nekoliko dana zovu i Sasu Radulovica i Miroslavu Milenovic. Time se glasnije cuje glas opozicije, u suprotnom, i Sasa Jankovic i Vuk Jeremic bi imali samo nekoliko gostovanja na Tv. Sasa Radulovic moze da razdrma apstinente, ponavlja da je ovo REFERENDUM i da bi smo uopste bili u prilici da nesto promenimo moramo prvo da skinemo Aleksandra Vucica.
Konačno na pravi način predstavljena strategija djb.
Slažem se da će treba dati prednost ženi kao kandidatu djb.
Nažalost, kod velikog broja birača postoji stav da ne glasaju za slabog kandidata, to je prosto mentalitetski stav. Neće da rizikuju ako su male šanse njihov kandidat pobedi. Zato je Koštunica uspeo. Mnogima je čudno da na istim izborima glasaju za dva različita čoveka u dva kruga. I još nešto ljudi iz tzv. Šumadije se u srpskoj politici neprekidno osećaju skrajnuto i hoće Šumadinca za predsednika.
Potpuno podrzavam strategiju DJB za ove izbore. Samo, sigurna sam da glasaci DJB ne bi bili apstinenti i kada DJB ne bi dao svog kandidata. Verujem da ste se odlucili za svog kandidata kako ne bi gubili deo svojih biraca, jer i SJ i VJ izvesno nameravaju da ostanu u politici kao lideri nekih stranaka i posle izbora, bez obzora na ishod. Drugo, sa svojim kandidatom, u situaciji kada opozicija nema zajednickog, DJB je aktivan, nezavisan i prepoznatljiv na oviom izborima. To je vazno za jacanje pokreta u politickoj borbi za dolazak na vlast. Ovi argumenti su legitimni i razumni. Ne vidim razloge da se to ne kaze otvoreno i da DJB svoje politicke ambicije “maskira” argumentom o navodnoj apstinenciji biraca ukoliko ne da svog kandidata. Samo napred DJB!
Biba, pogrešno ste razumeli DJB strategiju. Mi smo za dogovor opozicije da nastupi sa zajedničkim kandidatom, isto kako nastupa i vladajuća koalicija sa Vučićem. Ako ne bude bilo volje za time nego svi hoće solo na izbore, onda i DJB na izbore učestvuje sa svojim kandidatom. Imamo ista prava da imamo svog kandidata kao i svi ostali. To opoziciji nikako ne škodi, čak naprotiv, tako se povećava izlaznost za nešto malo.
Nekoliko žena u vrhu DJB je pokazalo hrabrost, znanje i principijelnost, ali nisam siguran koliko bi ženski kandidat bio dobra opcija. Još pod ovakvim medijskim uslovima i pod naletom Vučićeve monolog demagogije! Siguran sam da bi mu Jasmina imala šta reći u nekom TV duelu, ali on je ipak racionalan i lukav pa u takav duel ne bi došao.
Prof. Pavlović se profesionalno/teorijski bavi odlučivanjem, pokazao je i u praksi da mu to dobro ide. Verujem ljudima oko njega i mislim da je ovo dobra procena. Zašto se Dušan ne bi kandidovao? Jedino iz nekakvih ličnih razloga (šta će mu to u životu, da ga tabloidi počnu razvlačiti). Sve drugo mu ide u prilog, dominira u odnosu na sve druge kandidate. Nije stvar znanja i titule, to predsedniku nije toliko potrebno. Stvar je u harizmi i integritetu, već je dovoljno prepoznatljiv i ubedljiv. Ja bih lično voleo u budućnosti da ga vidim na nekim ozbiljnijim (državnim) funkcijama, gde se donose strateške odluke, ali i ovo je važna odluka.
Postaje zanimljivo… ne znam da li je neko razmišljao i na sledeći način:
Kada DJB istakne svog kandidata može se desiti da tako odvuče nešto glasova Jeremiću i Jankoviću… kad tome dodamo i druge opozicione kandidate, koji, iako svi zajedno povećavaju izlasnost i aktiviraju apstinente, takođe mogu i odvlačiti glasove drugim opozicionim kandidatima, moguće je da ni jedan opozicioni kandidat ne osvoji dovoljno za drugi krug. Hipotetički… može se desiti da onaj sa najviše procenata bude malo ispod Šešelja… pri tom Šešelj ne mora imati neki magični, izmišljeni broj glasova, možda mu bude dovoljno i 6, 7… ili 8 %. – ne treba zaboraviti da se među probuđenim apstinentima mogu naći i lenji Vučićevi simpatizeri, oguglali na njegove pobede, feniks Šešeljevci, pa čak i mrzirtelji svega alternativnog kao i razni koji bi za inat glasali za nekog ko nije “isfoliran” kao Jeremić ili “miran” kao Janković… (ne bih da koristim jače kvalifikacije svojstvne ruralnom srpskom vokabularu ali uključite maštu).
Ako DJB razmatra ovakav razvoj situacije kao moguć, možda će se ipak odlučiti za isticanje najačeg kandidata, Radulovića, i za nastavak bespoštedne borbe za drugi krug, što da ne, i prolazak Radulovića u drugi krug i konačnu, pravu, pravcatu pobedu. U bilo kojim okolnostima isticanje bilo kojeg drugog kandidata svelo bi se ipak na taktiziranje i politikanstvo… ne bih da obrazlažem, ta tema je neiscrpna, pravi rijaliti… kako god mene bi takva odluka obeshrabrila. Zato ću reći još samo nešto afirmativno, u korist Radulovićeve kandidature. Nema boljeg načina da se uknjiže dosadašnje aktivnosti na promovisanju referendumske odluke. Jasna i krajnje svedena politika lidera DJB je više manje poznata svima, dobronamerni je podržavaju, realni sumnjaju a ostali nas ne zanimaju… Dakle svaki kandidat na budućim izborima ima nekakve lične političke abicije, a za razliku od njih Radulović ima samo jedan cilj, referendumski, da pobedi Vučića. Eto motiva za apstinente, samo ga treba razglasiti, Hoćemo drugi krug i podržavamo čoveka sa jednostavnom idejom. Ako bi pri tom Radulović obećao da bi mu cilj kao predsedniku bio hitno rasturanje aktuelnog parlamenta i odmah potom ostavka i raspisivanje istovremenih parlamentarnih i predsedničkih izbora, u fer i demokratskim okvirima… prosudite sami… kako god, Raduloviću se sve više veruje, jednom izgovoreno postaje model sa kojim i najgluplji i najprimitivniji i najskeptičniji i slično naj, svi osim potpuno gluvih i slepih, hteli ne hteli, sve više upoređuju stvarnost… i koliko god im bilo teško da se odreknu iluzije ličnih privilegija vremenom će prihvatiti da je realnost iskrivljena a model ostvarljiv… Budući predsednik koji bi po osvajanju vlasti rasturio parlament i dao ostavku poslao bi jasnu poruku EU i celom svetu, da demokratija stiže u Srbiju, da bira predstavnike sa kojima više neće moći da se igraju… eh, tako nešto bi nam moglo vartiti veru, pre svega u vrlinu.. pa onda redom…
bice ovo teski izbori i ako se po jutru vece poznaje nije Premijer toliko veliki favorit da dobije u prvom krugu
ne mogu da skupe potpise za korisnu stvar za sve u mojoj MZ, ima dosta ljutih i mezainteresovanih u SNS-u,
ali oni nece glasati protiv, neki eventualno za Dveri zbog DSS, zadatak je prost kako penzionere, kojima je
smanjena penzija, njih 722.000 privuci da glasaju za ideje DJB. Kampanjom u cijem fokusu nece biti Premijer,
negativna kampanja se svima obije o izborni rezultat, vec obican mali covek, ali i obecanje da cemo se manuti
neoliberalizma, koji je od Srbije napravio raspadnutu i osramocenu drzavu, a tako cemo se distancirati od Sase
i Vuka, kojima glavni oponent nije Premijer, vec DJB
Da li biste bili ljubazni da objasnite drugi grafikon u tekstu koji prikazuje izlaznost u zavisnosti od broja kandidata? Koji su to kandidati u pitanju, posto vidimo da je za jednog najveća izlaznost? Pretpostavljam da de radi o broju opozicionih kandidata. Na koji način ste dosli do ovog rezultata?