Dušan Pavlović, potpredsednik pokreta “Dosta je bilo”, u autorskom tekstu ekskluzivno za portal Nedeljnik obrazlaže konačnu odluku pokreta da na sledeće izbore ipak izađe sa svojim kandidatom.
Naš cilj je da se na ovim izborima pobedi Aleksandar Vučić. Svejedno nam je koji će kandidat to uraditi. Peti oktobar nas uči da najviše šanse ima jedan jedinstveni kandidat opozicije, koga će podržati svi. Takav kandidat motiviše apatično biračko telo, šaljući poruku da je pobeda moguća. Pošto njega nema, “Dosta je bilo” će istaći svog kandidata kako bi motivisao svoje biračko telo da izađe na izbore.
Sa Sašom Jankovićem i Vukom Jeremićem počeli smo jesenas razgovore o zajedničkom kandidatu opozicije na predstojećim predsedničkim izborima. Obojica su odbili takav dogovor i samostalno započeli svoje kampanje u decembru, odnosno januaru. Sačekali smo neko vreme da vidimo kako će kampanje ići i uočili da ni jedna, ni druga nisu generisale neko posebno uzbuđenje u široj opozicionoj javnosti. Kad ovo kažem, mislim prvenstveno na deo biračkog tela koji je od 5. oktobra postepno postajao sve pasivniji, i na kraju se potpuno pasivizirao. Na predsedničkim izborima u septembru 2000. godine glasalo je 72,5% glasača, dok danas glasa 53-56%. (Pogledati grafikon ispod.)
Većina tih ljudi su DOS-ovi glasači koji su posle 5. oktobra – posebno u periodu 2008-2012, kada je postojala još jedna šansa da se poprave greške koje su počele da se prave posle 5. oktobra – postali apstinenti. Ti ljudi više nisu zainteresovani da izlaze na birališta, jer ne veruju da je pobeda moguća. Da bi se video koliki je potencijal takvih birača, dovoljno je pogledati jedan mikro primer – lokalne izbore u Mladenovcu, gde je u aprilu 2016. god. jedan kandidat čija se kampanja suštinski zasnivala na ismevanju nerealnih izbornih obećanja uspela da privuče čak 20% lokalnog opozicionog biračkog tela. Da bi se Vučić pobedio, potrebno je naći strategiju koja će takve glasače motivisati da ponovo glasaju za opozicionog kandidata.
Vučić je takvu strategiju pronašao. Glasači stranaka koje trenutno podržavaju Aleksandra Vučića su veoma motivisani za izlazak na birališta. Ako saberete osvojene glasove svih stranaka koje danas podržavaju Vladu Srbije, dobijate zbir od 2,34 miliona glasova, odn. 62,44%. (Rezultati izbora 2016. su ovde).
To je potencijal Aleksandra Vučića za prvi krug predsedničkih izbora. Da bi mu opozicija parirala, ona mora da podigne izlaznost na nivo koji je postojao 2000. godine i time smanji udeo njegovih birača u aktivnom biračkom telu. Da li ste negde primetili takav entuzijazam među apatičnim opozicionim biračima? Ja nisam.
Odgovor na pitanje zbog čega nema ovog entuzijazma dobijamo kada pogledamo zbog čega se popularnost Aleksandra Vučića još uvek nalazi visoko. Ona je, između ostalog, posledica neispunjenih obećanja stranka koje su došle na vlast posle 5. oktobra. Vučić neumorno eksploatiše činjenicu da se pripadnici političke klase koji su učestvovali u vlasti u periodu 2001-2012. godine i danas nalaze na političkoj pozornici, plašeći svoje birače da će nastaviti da siromaše ako se oni vrate na vlast. Zašto ovo deluje? Zato što su te stranke i ti ljudi zaista još uvek tu. Nema jačeg afrodizijaka Vučićeve vlasti od činjenice da diskreditovani članovi vlada Vojislava Koštunice i Mirka Cvetkovića i dalje tumaraju političkom scenom (bilo u vlasti, bilo u opoziciji), uporno ponavljajući fraze o evro-integracijama pod čijim plaštom je izvršena pljačkaška privatizacija, reforma pravosuđa u kafani, zadužena javna preduzeća i sprovedeno stranačko zapošljavanje. Politička klasa koja je došla na vlast posle 2000. godine zloupotrebljavala je javne fondove, gurajući time javne usluge – socijalni i penzioni sistem, obrazovanje, zdravstvo, bezbednost, pravosuđe, umetnost, nauku – na sve niži nivo, stvarajući kod građana sve dublju bespomoćnost i beznađe. Uz čvrstu kontrolu medija, ova činjenica snažno mobiliše naprednjačko biračko telo koje glasovima za Vučića želi da spreči povratak te političke klase na vlast.
Predstojeći izbori su prilika da se ova činjenica promeni. Pojavili su se Saša Janković i Vuk Jeremić kao dva kandidata koji nisu bili učesnici pljačkaških privatizacija, zloupotrebe javnih funkcija, nameštenih tendera, reforme pravosuđa u kafani ili stranačkog zapošljavanja u javnom sektoru. Ovim ljudima Vučić ne bi mogao da plaši svoje birače.
Verujući da je dogovor oko pobede Vučića moguć, Saši Jankoviću i Vuku Jeremiću smo predložili dogovor oko zajedničkog predsedničkog kandidata (onog koji ima najviše šanse da pobedi), zajednički izborni štab i zajedničku kontrolu izbora. Ako dođe do takvog dogovora, u svakom trenutku smo spremni da povučemo sopstvenog kandidata. Ne tražimo ništa zauzvrat.
Ako Vuk Jeremić i Saša Janković ne žele ovakav dogovor, to je potpuno u redu. Ako obojica znaju da ne mogu da pobede Aleksandra Vučića i koriste predsedničke kampanje da bi u narednom periodu pravili svoje političke stranke, to pozdravljamo. Ne želimo da optužujemo političare zato što žele da se bave politikom. (Da podsetimo, želimo novu opoziciju.) Ali naš cilj i dalje ostaje pobeda nad Aleksandrom Vučićem na ovim izborima.
Istraživanja su nam pokazala da postoji značajan deo DJB birača koji nisu zadovoljni ni jednim od ova dva kandidata, pogotovo činjenicom da se pored njih nalaze neki od pripadnika pomenute političke klase. Da bi smo te birače motivisali da izađu na birališta, i time doprineli podizanju izlaznosti, istaći ćemo kandidata Dosta je bilo. Jedan zajednički kandidat koji je proizvod dogovora ima najveći potencijal za podizanje izlaznosti. Ali ako Saša Janković i Vuk Jeremić ne žele takav dogovor, verujemo da, kao druga najbolja opcija, više kandidata takođe može da doprinese većoj izlaznosti. (Pogledati grafikon ispod.)
DJB i dalje stoji na istim vrednostima i političkim principima koje zagovara od nastanka 2014. godine: demokratski poredak, vladavina prava, nezavisno pravosuđe, slobodni mediji, tržišna privreda, poreska reforma i deregulacija, jaka kontrolna tela, pozitivna selekcija i potpuna transparentnost javne administracije i kompletnog javnog sektora. Žao mi je ako smo razočarali sve koji su očekivali da će DJB blanko podržati nekog kandidata. Ali cilj nije da se bilo kome daje prednost nad nekim drugim, već da se pobedi Aleksandar Vučić. Pošto nema dogovora oko zajedničkog kandidata, želimo da podstaknemo naše biračko telo koje veruje u našu politiku da izađe na ove izbore i spreči Aleksandra Vučića da pobedi u prvom krugu.
Dušan Pavlović,
narodni poslanik
potpredsednik pokreta “Dosta je bilo”
Kratko, jasno i bez patetike.
Svaka čast.
Kome nije jasno kako se pobedjuje autokrata pod ovakvim ne/uslovima, onda je običan demagog.
Idemooooooooooooo.
Bojkot izbora. Drugi krug na Uskrs ce smanjiti izlaznost opozicionog kandidata, a partijska Vuciceva vojska ce po komandi morati da glasa. Zato ne treba davati legitimitet ovskvim izborima.
Koga zanima legitimitet? Kome se žaliti? Zapadu? Mi njih ne zanimamo, Vučić je obećao da neće praviti probleme oko Kosova i to je jedino što njih zanima. Srbija je samo naš problem.
Vuciceva vojska hoce, ali oni koji glasaju za njega jer se pojavljuje na Tv-u, koji su opasno “zagrizeni” za njega, nece. Od sramote nece moci iz kuce da izadju ako Vucic ne triunfuje u prvom krugu. Cilj je da bude sto veca izlaznost i DJB upravo radi na tome ukljucivanjem trecem kandidata. Mada nazalost to je i jedino moguce resenje.
Slažem se u potpunosti. Molim Vas da razmislite o ženi kao kandidatu. Mislim da čak ni AV neće moći maksimalno prljavo ići protiv žene, ne zato što je stvarno pristojan, već bi to bilo kontraproduktivno čak i za njega, a i povećala bi se izlaznost određene za sada pasivne ženske populacije. Da zaključim: Žena, obrazovana, elokventna, bez prethodnog ”prljavog veša”.
U svakom slučaju mnogo sreće i pameti Vam želim.
Na ovim prostorima proći će još mogo decenija pre nego što žena bude predsednik Srbije. Da li Vi zaiusta mislite da bilo koja ženska osoba, ma koliko kvaliteta imala, može na OVIM izborima da pobedi Vučića???!!!
Kao da AV ima nekih skrupula. Ne mora da postoji prljav veš, izmisliće ga
Lepo i pristojno. Uprkos činjenici da Saša Vučić Janković otima poslanike. Treba delovati opoziciono i ne napadati ga, iako on sam igra prljavo. I inače nema nikakve šanse, nakon podrške DS. Ne zaboravimo da je Šutanovac odradio koristan posao za Aleka, smenivši Pajtića, baš kao i Miloš Jovanović u DSS. Potez troje poslanika je iz kuhinje SNS, i posle takvog preletanja samo ludi i budala može verovati da je Janković opozicija. Uostalom, njegova kampanja je prema Vučiću prilično mlaka i bledolika. U drugi krug može otići samo Jeremić, njemu pristoji mesto predsednika. Makar bi nas u svetu predstavljao s nešto bogatijim rečnikom od avionskog glumca Fek(etić)alije.
“Sa Sašom Jankovićem i Vukom Jeremićem počeli smo jesenas razgovore o zajedničkom kandidatu opozicije na predstojećim predsedničkim izborima. Obojica su odbili takav dogovor i samostalno započeli svoje kampanje u decembru, odnosno januaru.” Ovo su ključne rečenice. Mislim da je sve nakon toga pogrešan redosled poteza. Prvo, ako su vas odbili još tada, zašto nam to niste rekli? Zašto tek sada govorite?
Zato što je dosta važno da se dogovor napravi jer će u protivnom Vučić ostati na vlasti još 5 godina. Zato smo odlučili da čekamo i damo šansu dogovoru. Na skupštini 4. marta izlazimo sa našim kandidatom ali otvorenost za dogovor i dalje ostaje. Da ponovimo: ovi izbori su veoma specifični zato što u prvom krugu pobeđuje onaj koji ima 50% + 1 glas. S obzirom da je slaba izlaznost, a da Vučić mobiliše sve svoje glasače, veoma je velika verovatnoća da će pobediti u prvom krugu. Zato je povećanje izlaznosti mnogo važniji korak nego prosto podržavanje nekog kandidata.
Kristalno jasno i logično.
“Istraživanja su nam pokazala da postoji značajan deo DJB birača koji nisu zadovoljni ni jednim od ova dva kandidata” – kaže Pavlović. Kakva istraživanja? Koliki je uzorak? Koliko je reprezentativan? Koja su bila pitanja? Kako ste izdvojili birače DJB?
DJB traži da sve bude transparentno. Neko je za istraživanja rekao da nije korektno navoditi agencije koje su ih radile jer mogu da trpe sankcije. I to stoji. Ali na ova pitanja može da se odgovori bez posledica, zar ne? Odgovori bi objasnili ovaj grafik koji prikazuje izlaznost u zavisnosti od broja kandidata, a tekst bi dobio na ozbiljnosti. Autor je ozbiljan čovek i čovek od nauke pa se to očekuje.
I nije lepo da nas više držite u neznanju. Ko je taj (ili ta) naš kandidat? Po medijima se piše da se već zna ko je u pitanju i navodi se ime. Zar da čujemo od drugih?
Pozdrav Jelena, rekli smo da ćemo na skupštini 4. marta objaviti ko je kandidat DJB za predsedničke izbore. To što piše u medijima su samo nagađanja tako da to ne treba uzimati u obzir. Što se tiče istraživanja u vezi naših simpatizera, sva istraživanja su naša interna.
Kada nije bio moguć jedan kandidat (to bi bilo idealno) pojava većeg broja kandidata povećava ponudu na političkom ,,tržištu,, što će povući veću izlaznost. Biračko telo će zaista imati za koga da glasa. Svako će se opredeliti za nekog kandidata prema svom ,,ukusu,, i shvatanju kakav treba da bude budući Predsednik. Logično je da veliki broj kandidata kao raznovrsna politička ponuda podstiče na glasanje veći broj birača. Time se umanjuje šansa da bilo ko od kandidata pobedi u prvom krugu. Vaš kandidat treba da bude POZNAT i PREPOZNATLJIV biračkom telu Srbije. Ne zaboravite da se na ovim izborima glasa za LIČNOST.
Logično je da to bude osoba koja se najviše pojavljivala do sada u javosti i najviše eksponirala. Ako vaš kandidat na ovim izborima ne bude SAŠA RADULOVIĆ ne očekujte dobre rezultate. Apsolutno je neralno da sa bilo kojim drugim kandidatom budete drugi u prvom izbornom krugu. Smatram da je to savim dobronameran i ispravan savet. Glasao sam za DJB dva puta do sada. Glasaću i treći put pod uslobom da kandidat bude Radulović.
Ako to ne bude tako, smatram da zaista nemam izbora na ovim izborima. Zapravo moj izbor će, ne mojom voljom, biti neizlazak na izbore. Nemojte da mislite da je ovakvo razmišljanje usamljeno. Ima nas prilično koji ne žele više da biraju od ponuđenih opcija najmanje lošu. DOSTA JE BILO!
Znam da DJB ima kvalitetne ljude u stranci, šta više uopšte ne sumljam u to. Ali MORATE shvatiti da niko nije poznat biračkom telu kao Saša Radulović. To je važan razlog da najpoznatile lice stranke bude kandidat.
Nemojte da se bojite neuspeha na ovim izborima. Izbori su nedemokratski, neravnopravni i svaki rezultat koji postigne (nada se) Saša Radulović biće veoma vredan za stranku i doprineće širenju njenih ideja. Da bi se rat dobio mora se izgubiti neka bitka, mada postoji mogućnost, istina ne velika, da se pobedi na ovim izborima.
Poštovani g-dine Pavlović, ideja koju predlažete, da DJB ima svog kandidata na predstojećim predsedničkim izborima je mač sa dve oštrice, a pre bih rekao da za DJB to može da bude i »igra sa vatrom«. A da bih to obrazložio pomoći će mi Zakon o izboru predsednika Republike, Zakon o izboru narodnih poslanika i »Matematička statistika za ekonometrijom i zakonima verovatnoće«. Pa pođimo prvo od verovatnoće i predpostavimo da predsednica Narodne skupštine 2. marta raspiše predsedniče izbore za 2. april i da se odluka o tome istog dana objavi u Službenom glasniku Republike Srbije, jer Zakon o izboru predsednika Republike u članu 4. određuje «Da od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 dana«. Dalje u Zakonu o izboru predsednika Republike, a u stavu 1. člana 11. piše, citiram »Predlog kandidata podnosi se Republičkoj izbornoj komisiji najkasnije 20 dana pre dana izbora«. To znači da bi u tom slučaju svi kandidati na predsedničkim izborima imali maksimum samo 10 dana za prikupljanje 10.000 potpisa podrške. Pogledajmo sada Zakon o izboru narodnih poslanika koji u članu 26. kaže »Od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45 dana«, dok je u članu 44. tog Zakona zapisano »Izborna lista dostavlja se Republičkoj izbornoj komisiji najdocnije 15 dana pre dana određenog za održavanje izbora«. To znači da je izbornim listama za prikupljanje 10.000 potpisa podrške na izborima za narodne poslanike na raspolaganju minimum 30 dana. Dalje u Zakonu o izboru narodnih poslanika, a u stavu 2. člana 47. piše »Redosled izbornih lista, sa imenima svih kandidata, na zbirnoj izbornoj listi utvrđuje se prema redosledu njihovog proglašavanja«. Posle verovatnoće i citiranja zakona malo i statistike. Na izborima za narodne poslanike 2016. Pokret DJB je na zbirnoj izbornoj listi http://www.rik.parlament.gov.rs/izbori-za-narodne-poslanike-2016-izborne-liste.php bio na 17. mestu. Nije teško i sa velikom verovatnoćom zaključiti, da je DJB izborna lista proglašena među zadnjima jer se »odužilo« prikupljanje 10.000 potpisa podrške. Sada se postavlja pitanje ako se predsednički izbori raspišu kako je napred navedeno, da li će DJB za kandidata iz svojih redova uspeti da za 10 dana prikupi 10.000 potpisa podrške imajući u vidu trajanje prikupljana 10.000 potpisa podrške za parlamentarne izbore 2106., a pogotovo trajanje prikupljanja 10.000 potpisa podrške za registraciju stranke. A za DJB bi bilo najslabije da zvanično objavi da iz svojih redova ima kandidata na predstojećim predsedničim izborima pa da ne uspe u zakonskom roku da za njega prikupi zahtevanih 10.000 potpisa podrške. O tome, da li u ovom trenutku opozicija treba na predstojećim predsedničkim izborima da ima jednog ili više kandidata je kasno govoriti. A i kada se bude o tome govorilo treba se malo više osloniti na »Matematičku statistiku sa ekonometrijom i zakonima verovatnoće«.
Kandidat DJB daje rezultat! Mediji u ovih nekoliko dana zovu i Sasu Radulovica i Miroslavu Milenovic. Time se glasnije cuje glas opozicije, u suprotnom, i Sasa Jankovic i Vuk Jeremic bi imali samo nekoliko gostovanja na Tv. Sasa Radulovic moze da razdrma apstinente, ponavlja da je ovo REFERENDUM i da bi smo uopste bili u prilici da nesto promenimo moramo prvo da skinemo Aleksandra Vucica.
Konačno na pravi način predstavljena strategija djb.
Slažem se da će treba dati prednost ženi kao kandidatu djb.
Nažalost, kod velikog broja birača postoji stav da ne glasaju za slabog kandidata, to je prosto mentalitetski stav. Neće da rizikuju ako su male šanse njihov kandidat pobedi. Zato je Koštunica uspeo. Mnogima je čudno da na istim izborima glasaju za dva različita čoveka u dva kruga. I još nešto ljudi iz tzv. Šumadije se u srpskoj politici neprekidno osećaju skrajnuto i hoće Šumadinca za predsednika.
Potpuno podrzavam strategiju DJB za ove izbore. Samo, sigurna sam da glasaci DJB ne bi bili apstinenti i kada DJB ne bi dao svog kandidata. Verujem da ste se odlucili za svog kandidata kako ne bi gubili deo svojih biraca, jer i SJ i VJ izvesno nameravaju da ostanu u politici kao lideri nekih stranaka i posle izbora, bez obzora na ishod. Drugo, sa svojim kandidatom, u situaciji kada opozicija nema zajednickog, DJB je aktivan, nezavisan i prepoznatljiv na oviom izborima. To je vazno za jacanje pokreta u politickoj borbi za dolazak na vlast. Ovi argumenti su legitimni i razumni. Ne vidim razloge da se to ne kaze otvoreno i da DJB svoje politicke ambicije “maskira” argumentom o navodnoj apstinenciji biraca ukoliko ne da svog kandidata. Samo napred DJB!
Biba, pogrešno ste razumeli DJB strategiju. Mi smo za dogovor opozicije da nastupi sa zajedničkim kandidatom, isto kako nastupa i vladajuća koalicija sa Vučićem. Ako ne bude bilo volje za time nego svi hoće solo na izbore, onda i DJB na izbore učestvuje sa svojim kandidatom. Imamo ista prava da imamo svog kandidata kao i svi ostali. To opoziciji nikako ne škodi, čak naprotiv, tako se povećava izlaznost za nešto malo.
Nekoliko žena u vrhu DJB je pokazalo hrabrost, znanje i principijelnost, ali nisam siguran koliko bi ženski kandidat bio dobra opcija. Još pod ovakvim medijskim uslovima i pod naletom Vučićeve monolog demagogije! Siguran sam da bi mu Jasmina imala šta reći u nekom TV duelu, ali on je ipak racionalan i lukav pa u takav duel ne bi došao.
Prof. Pavlović se profesionalno/teorijski bavi odlučivanjem, pokazao je i u praksi da mu to dobro ide. Verujem ljudima oko njega i mislim da je ovo dobra procena. Zašto se Dušan ne bi kandidovao? Jedino iz nekakvih ličnih razloga (šta će mu to u životu, da ga tabloidi počnu razvlačiti). Sve drugo mu ide u prilog, dominira u odnosu na sve druge kandidate. Nije stvar znanja i titule, to predsedniku nije toliko potrebno. Stvar je u harizmi i integritetu, već je dovoljno prepoznatljiv i ubedljiv. Ja bih lično voleo u budućnosti da ga vidim na nekim ozbiljnijim (državnim) funkcijama, gde se donose strateške odluke, ali i ovo je važna odluka.
Postaje zanimljivo… ne znam da li je neko razmišljao i na sledeći način:
Kada DJB istakne svog kandidata može se desiti da tako odvuče nešto glasova Jeremiću i Jankoviću… kad tome dodamo i druge opozicione kandidate, koji, iako svi zajedno povećavaju izlasnost i aktiviraju apstinente, takođe mogu i odvlačiti glasove drugim opozicionim kandidatima, moguće je da ni jedan opozicioni kandidat ne osvoji dovoljno za drugi krug. Hipotetički… može se desiti da onaj sa najviše procenata bude malo ispod Šešelja… pri tom Šešelj ne mora imati neki magični, izmišljeni broj glasova, možda mu bude dovoljno i 6, 7… ili 8 %. – ne treba zaboraviti da se među probuđenim apstinentima mogu naći i lenji Vučićevi simpatizeri, oguglali na njegove pobede, feniks Šešeljevci, pa čak i mrzirtelji svega alternativnog kao i razni koji bi za inat glasali za nekog ko nije “isfoliran” kao Jeremić ili “miran” kao Janković… (ne bih da koristim jače kvalifikacije svojstvne ruralnom srpskom vokabularu ali uključite maštu).
Ako DJB razmatra ovakav razvoj situacije kao moguć, možda će se ipak odlučiti za isticanje najačeg kandidata, Radulovića, i za nastavak bespoštedne borbe za drugi krug, što da ne, i prolazak Radulovića u drugi krug i konačnu, pravu, pravcatu pobedu. U bilo kojim okolnostima isticanje bilo kojeg drugog kandidata svelo bi se ipak na taktiziranje i politikanstvo… ne bih da obrazlažem, ta tema je neiscrpna, pravi rijaliti… kako god mene bi takva odluka obeshrabrila. Zato ću reći još samo nešto afirmativno, u korist Radulovićeve kandidature. Nema boljeg načina da se uknjiže dosadašnje aktivnosti na promovisanju referendumske odluke. Jasna i krajnje svedena politika lidera DJB je više manje poznata svima, dobronamerni je podržavaju, realni sumnjaju a ostali nas ne zanimaju… Dakle svaki kandidat na budućim izborima ima nekakve lične političke abicije, a za razliku od njih Radulović ima samo jedan cilj, referendumski, da pobedi Vučića. Eto motiva za apstinente, samo ga treba razglasiti, Hoćemo drugi krug i podržavamo čoveka sa jednostavnom idejom. Ako bi pri tom Radulović obećao da bi mu cilj kao predsedniku bio hitno rasturanje aktuelnog parlamenta i odmah potom ostavka i raspisivanje istovremenih parlamentarnih i predsedničkih izbora, u fer i demokratskim okvirima… prosudite sami… kako god, Raduloviću se sve više veruje, jednom izgovoreno postaje model sa kojim i najgluplji i najprimitivniji i najskeptičniji i slično naj, svi osim potpuno gluvih i slepih, hteli ne hteli, sve više upoređuju stvarnost… i koliko god im bilo teško da se odreknu iluzije ličnih privilegija vremenom će prihvatiti da je realnost iskrivljena a model ostvarljiv… Budući predsednik koji bi po osvajanju vlasti rasturio parlament i dao ostavku poslao bi jasnu poruku EU i celom svetu, da demokratija stiže u Srbiju, da bira predstavnike sa kojima više neće moći da se igraju… eh, tako nešto bi nam moglo vartiti veru, pre svega u vrlinu.. pa onda redom…
bice ovo teski izbori i ako se po jutru vece poznaje nije Premijer toliko veliki favorit da dobije u prvom krugu
ne mogu da skupe potpise za korisnu stvar za sve u mojoj MZ, ima dosta ljutih i mezainteresovanih u SNS-u,
ali oni nece glasati protiv, neki eventualno za Dveri zbog DSS, zadatak je prost kako penzionere, kojima je
smanjena penzija, njih 722.000 privuci da glasaju za ideje DJB. Kampanjom u cijem fokusu nece biti Premijer,
negativna kampanja se svima obije o izborni rezultat, vec obican mali covek, ali i obecanje da cemo se manuti
neoliberalizma, koji je od Srbije napravio raspadnutu i osramocenu drzavu, a tako cemo se distancirati od Sase
i Vuka, kojima glavni oponent nije Premijer, vec DJB
Da li biste bili ljubazni da objasnite drugi grafikon u tekstu koji prikazuje izlaznost u zavisnosti od broja kandidata? Koji su to kandidati u pitanju, posto vidimo da je za jednog najveća izlaznost? Pretpostavljam da de radi o broju opozicionih kandidata. Na koji način ste dosli do ovog rezultata?