Јастребачки масакр моторном тестером

Према легенди, у давна времена на високом и голом планинском врху, јастреб свио је гнездо. Са гранчица које је носио у кљуну по планинским голетима испадаше семенке букве, брезе и четинара. Временом је на тим местима изникло високо “јастребово” дрвеће. Тако настаде најшумовитија планина Балкана, како ју је назвао Јосиф Панчић, тачније тако ова планина доби име – Јастребац.

Зову је још и змајевитом планином и колевком змајевитих јунака.

Према старој легенди, потомак змаја је био деспот Стефан Лазаревић који је рођен у непосредној близини Јастрепца, у Крушевцу, тада престоном граду Србије.

Веза коју ја имам са овом чудесном планином, нераскидива је и посебна и траје готово 10 година. Сваки свој слободни тренутак гледам да проведем тамо, дубоко у планини. Од свих шумских активности, највише волим сакупљење гљива и готово да не постоји кутак на Јастрепцу који ми је непознат. Годинама уназад сам сведок дивљачке сече и нестајања шуме на овој планини.

На путу до Беле стене, ходајући кружним путем од Мирчетове чесме у дужини око 2 км, фотографисао сам ове призоре. Оно што приметио је то да су посечена дрва прве класе и то у огромним количинама. Шума је на овом потезу тотално девастирана, а ситуација је вероватно иста и даље дуж кружног пута (стаза за Белу стену се одваја са пута горе у шуму после извесног времена). Рекох да видим шта Гугл каже о овоме и на неком чланку из 2010., наиђем на следећи коментар, који је јако прецизно описао моје утиске поводом овог случаја, а који каже:

“Ја сам Крушевљанин и пуно свог времена, тачније скоро сво своје слободно време проводим на Јастребцу. Овом приликом бих указао широј јавности на уништавање ове прелепе планине од њеног домаћина “Србија шуме” коме је држава Србија поверила на чување и старање ову Богом дату лепоту. Овако велика и неконтролисана сеча је само била од стране Немаца за време окупације у првом и другом светском рату о чему постоје и многи писани подаци. У задњих неколико година од доласка на власт ове задње владе буквално се сече све редом, а по речима једног од људи са терена прва класа дрвета се обори, остави се тако да стоји неко време а онда се повлашћеним фирмама продаје буд зашто, а оне то дрво извозе на запад и паре се деле са кључним људима из “Србија шуме”. Велики лоповлук и велика пљачка је у току. Још једну ствар сам приметио, узме се најбољи део дрвета а остатак се оставља да труне и тако по целој планини. Молио бих јавност Србије да дигне свој глас за спас ове прелепе планине. О овоме што се догађа на Јастрепцу поседујем стотине снимака.”

Сећам се врло добро те 2010. године на Јастрепцу и упоређујући тадашњу сечу са данашњом, долазим до закључка да је ситуација драматична и очигледно измакла контроли. Да ли се овако воли и чува своја домовина и њено природно богатство? Да ли се сећамо господо ко је за нашу домовину умро и ко је све изгинуо? Да ли се сећамо господо да су за наше претке шуме биле светиња? Да ли ћемо се сви скупа узети у памет господо? Јосиф Панчић нас је давно упозорио али смо ми изгледа малко заборавили: “Посеците шуме неком народу и ви сте уништили тај народ”. Немамо још много времена.

Младен Николић
члан покрета “Доста је било”
град Крушевац